Polazne osnove za program zaštite životne sredine

На територији Београда формирана су три биома 1 :
• биом степа и шумо-степа,
• биом листопадних шума,
• биом субмедитеранских шума са храстом сладуном и цером.
Биом степа и шумо-степа распостире се северно од Саве и Дунава у Панонској
равници. Вегетацију овог биома чине степско – субмедитеранске шуме лужњака и
жестике, вегетација шумо степа, ливадско – степска вегетација слатина, и вегетација
тршћака. У оквиру овог биома издваја се бежанијско – земунски лесни плато као
препознатљива природна целина. Педолошку подлогу чини чернозем, делом измењен,
високих бонитетних класа земљишта (I и II бонитетна класа).
Биом листопадних шума водоплавног и низијског типа прати речне токове великих
река (Саве, Дунава, Колубаре и Мораве), као и мањих водених токова (Топчидарске
реке, Тамнаве, Турије, Раље, Луга, итд.). Овај биом чине шумо – степски предели, а
карактеришу их заједнице лужњака и граба, и шуме топола и врба. Геолошка подлога је
претежно од флувијалног наноса. Терен је углавном равничарски, претежно 70 до 80
м.н.в.
Биом субмедитеранских шума је подручје јужно од Саве и Дунава. Овај биом
карактеришу заједнице шума храста сладуна и цера. Биом субмедитеранских шума
обухвата подручје Шумадије. Овде је рељеф јаче изражен него у предходна два биома.
У овом биому доминирају на северу Авала (504 м.н.в), а на југу Космај (626 м.н.в.).
Доминантан тип земљишта је гањача, високог степена плодности. Средња надморска
висина се креће од око 200 и 300 метара.
Слика 14. Карта еколошких јединица - биома 2
На територији београдских општина законом је заштићена 41 локација. Од укупног
броја заштићених природних добара на 30 локација заштићена су добра на нивоу
1 Типологија предела Београда за потребе примене Европске конвенције о пределима, Београд
2008.
2 Извор: Квалитет животне средине у граду Београду у 2009. години
1415.Г.ПР. 113