Polazne osnove za program zaštite životne sredine

11,19%, ливаде и пашњаке 7,90%, њиве и оранице 63,33%, воћњаке и винограде
6,31%, воде баре и трстике 1% и остало земљиште 10,27%. Ловачки савез Србије
газдује са 96,27% површина ловишта установљених на територији града Београда
(Београдска ловна област) и сва ловишта су отвореног типа.
У њима се налазе зец, фазан, пољска јаребица, срна, а у некима је присутна и
дивља свиња. ЈП ''Србија шуме'' газдује са 3,37% површине установљених ловишта,
од којих су два ловишта ограђена, а два отворена. У овим ловиштима се гаје дивља
свиња, европски јелен, јелен лопатар, муфлон, док су у неким присутни зечеви и
фазани. Ловиште са којим газдује сада Војска Србије ограђено је и сачињава 0,36%
површине установљених ловишта. У овом ловишту се гаје муфлон, јелен лопатар и
дивља свиња, а присутна је и срна. Свакако да су разлике између појединих
ловишта велике, а у најнеповољнијем положају су ловишта „Доњи Срем“ и
„Панчевачки рит“, која због велике насељености имају ловно-продуктивну површину
испод једне петине. На основу пролећног пребројавања дивљачи у ловиштима 2007.
године, на територији града Београда утврђени су матични фондови гајених врста
дивљачи који износе: 5.856 срна, 367 дивљих свиња, 79 грла европског јелена, 42
јелена лопатара, 45 муфлона, 22.312 зеца, 35.806 фазана и 9.874 јаребице. 1
Основни проблеми у шумарству и ловству укључују: низак ниво техничкотехнолошког
и институционалног развоја, непостојање докумената стратешког
планирања у шумарству, недовољно развијен мониторинг шума, неадекватно
управљање одређеним врстама дивљачи.
Узроци проблема (пољопривреда, шумарство и ловство):
• непостојање систематске контроле примене ђубрива и средстава за заштиту
биља;
• непостојање контроле квалитета воде за наводњавање;
• неадекватно управљање плодношћу земљишта и применом минералних и
органских ђубрива;
• неадекватно управљање стајњаком на великим сточним фармама, што доводи
до загађења животне срeдине;
• пракса у пољопривреди и шумарству која подстиче ерозију земљишта;
• низак ниво свести о животној средини међу пољопривредним произвођачима;
• недовољан број институција и стручног кадра у области заштите животне
средине;
• непостојање систематског праћења стања пољопривредног земљишта;
• нису идентификована подручја под ризиком од загађења земљишта и подземних
вода прекомерном употребом ђубрива и средстава за заштиту биља;
• нису идентификована подручја под ризиком од ерозије, смањења органске
материје, заслањивања и набијања земљишта;
• некоришћење биогаса и биомасе;
• неконтролисано коришћење шумског фонда које доводи до његове деградације;
• мала едукованост ловаца о принципима очувања биодиверзитета;
• неадекватан режим управљања популацијама одређених врста дивљачи;
• велика урбанизација градских општина угрожава ловно продуктивне површине.
1 Извор: Стратегија развоја пољопривреде града Београда до 2015. године
1415.Г.ПР.
62