Polazne osnove za program zaštite životne sredine

и спровођењу планских докумената
• Друштвено користан рад као казнена
мера
• Позитивна искуства у
функционисању катастра зелених
површине у другим земљама
• Повезивање градског зеленила са
шумама у зелени прстен Града
• Одрживост у управљању зеленилом
нивоима власти
• Неадекватно управљање отпадом
4.4 ВОДЕ И ВОДНИ РЕСУРСИ
Град Београд je лоциран на ушћу двеју река, што представља велики природни
потенцијал, али уједно и велику обавезу да се тај потенцијал сачува.
Река Сава, на територији Града, протиче у дужини од око 30 km и има 8 притока са
јако разгранатом хидрографском мрежом укупне дужине око 160 km, а Дунав
протиче у дужини од око 50 km, и на том делу тока прима воде из 8 притока са
укупном хидрографском мрежом од око 115 km. Укупна дужина речних обала
Београда је 200 km. На тој територији се налази 16 речних острва, од којих су
најпознатија: Ада Циганлија, Велико ратно острво и Грочанска ада.
Посебно су карактеристичне десне обале Саве и Дунава (шумадијски део), које
обухватају надморске висине од 69 до 300 m, јер кроз овај део територије протиче
више бујичних токова, различитих величина и значаја. Они представљају природне
реципијенте површинских вода Београда: Железничка река, Топчидерска река,
Миријевски поток, Манастирски поток, река Болечица и др. Последица режима
бујичних токова је појава наглих и честих поплавних вода, што је условило и начин
уређења њихових токова у оквиру непосредне градске територије. На ужем подручју
Града, кишне воде се одводе системом колектора, чији главни правци одговарају
топографским сливовима некадашњих потока. Тако и колектори носе имена потока:
Мокролушки, Кумодрашки, Дубоки поток, Чубурски и Булбулдерски.
Приобални терени дуж Саве и Дунава и њихових притока су највећим делом ниски,
изложени штетном дејству вода. Квалитет и прописани стандарди подземних и
речних вода су у сталном погоршању због присуства отпадних (фекалних и
индустријских) и загађених атмосферских вода. На подручју ГУП-а, од око 115 km
обала, изграђено је око 29 km обалоутврда и кејова, са тежиштем на уже градско
подручје. На левој обали Саве и Дунава (сремски и банатски део) има мање
природних водотокова, а због конфигурације терена и система заштите од великих
вода, главни је реципијент мрежа мелиорационих канала, чије се воде преко црпних
станица препумпавају у Дунав. Главни токови су: Галовица, Петрац, Визељ,
Каловита и Сибница.
Град Београд није у потпуности заштићен од поплава: само у ужем градском
подручју потребно је реконструисати 33 km Савског насипа, не рачунајући оне дуж
притока. Стари насипи, који нису реконструисани, могли би код великих вода
пропустити или бити преливени и довести до катастрофе великих размера, јер би се
нижи делови Земуна, Новог Београда, Старог града и Макиша, нашли неколико
метара под водом.
1415.Г.ПР. 124