Polazne osnove za program zaštite životne sredine

наше земље у потрошњи фосилних горива на светском нивоу, које је са друге стране
готово занемарљиво, али ипак присутно.
Зависно од режима саобраћаја при раду мотора са унутрашњим сагоревањем у
животну средину се у виду издувних гасова емитују гасовити полутанти као што су
угљенмоноксид СO, угљендиоксид CO 2 , азотниоксиди NOx) сумпордиоксид SO 2 ,
испарљива органска једињења, алдехиди и др. Садржај штетних компоненти у
издувним гасовима зависи од режима рада, оптерећења и снаге мотора.
Контаминација ваздуха је могућа преко дима и продуката сагоревања запаљивих
материја (течна горива, уља), као и испаравањем исцурелих хемикалија.
Брзина таложења честица из ваздуха зависи од њихове величине, густине и отпора
ваздуха. Честице са мањим промером од 10pm, обично кружног облика, остају
дисперговане у ваздуху и могу се преносити на веће удаљености уз помоћ ваздушних
струјања. Ове честице се појављују у чврстом или течном агрегатном стању, а познате
су под општим именом аеросоли. Честице промера мањег од 5 рm су невидљиве и
често представљају нуклеусе за формирање већих честица у ваздуху.
Аеросоли у атмосфери чине 1/109 део атмосфере, и играју значајну улогу у хемији
атмосфере: утичу на климу на Земљи, било директном рефлексијом и адсорпцијом
соларне радијације, било индиректно на оптичке особине облака.
Загађивање земљишта са становишта присутности опасних и штетних материја,
може се десити одлагањем отпада на незаштићено земљиште, таложењем
седиментних материја из ваздуха, као и растварањем гасова из ваздуха који преко
падавина доспевају у земљиште, као и преко процедних из депонија отпада.
Неадекватан третман и одлагање отпада може довести до загађења како земљишта
тако и подземних вода. До контаминације земљишта може доћи било чврстим
продуктима сагоревања течног горива било разливањем течног горива и других
нафтних деривата на земљу.
Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току
обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из
употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта
произвођача, односно потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.
Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта
заштите животне средине Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног
става друштва према отпаду.
1415.Г.ПР. 243