Polazne osnove za program zaštite životne sredine

Шуме
ИНДИКАТОР: Удео шумског земљишта у укупном земљишту, (%)
Кључна порука: Од укупне површине територије града Београда, шуме заузимају
35.980 ha, односно 11,16%. Државне шуме овог подручја простиру се на 43,9% укупне
површине шума, док се приватне шуме налазе на 56,1%. Од укупне обрасле површине
државних шума састојине високог порекла износе 11,17%, вештачки подигнути засади
42,72%, културе четинара 5,50%, изданачке шуме 40,25% и састојине мешовитог
порекла 0,36%. У приватним шумама високе шуме чине око 20,0%, од укупне обрасле
површине. Доминирају средњодобне састојине старости око 60 година. Очуване
састојине у укупном државном фонду покривају 88,60 %, разређене 9,59%, а
деградиране 1,81%.
Графикон 22. Удео шумског земљишта у укупној површини територије града Београда и
удео државних и приватних шума, (%) 1
Резултати и процена
На територији општине Лазаревац налази се највећа површина шума, на другом месту
је општина Палилула, општина Сопот, па општина Барајево и општина Обреновац.
Најмања површина под шумама је на територији општина Звездара и Нови Београд. У
2005. години дошло је до повећања укупне шумске површине у појединим општинама
(Барајево, Вождовац, Нови Београд, Палилула, Раковица, Сопот), али и до њиховог
смањења у другим општинама (Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац, Младеновац,
Обреновац, Чукарица).
Основни узроци смањења шумских површина су: нерационално коришћење и
прекомерна експлоатација шумама, прекомерно коришћење дрвета за огрев,
неадекватан мониторинг над шумама, крчење шума за потребе других сектора
(пољопривреде, индустрије...). Генералним планом Београда предвиђа се повећање
зелених површина у Београду, са 11.365,27 ha (2001. године), на 20.409,91 ha (2021.
године), чиме би се значајно повећао просек површина шума по становнику.
1 Извор: Стратегија пошумљавања подручја Београда, 2009.
1415.Г.ПР. 105