Polazne osnove za program zaštite životne sredine

Овај модел осликава узрочно-последичне везе између људских активности и
промене стања животне средине и здравља људи, пружајући детаљне описе
потенцијалних покретачких сила које изазивају притиске на стање здравља људи.
Основна намена овог модела је да се успостави квалитетан систем за заштиту
животне средине, систем информисања о стању животне средине, а тиме и систем
заштите здравља људи.
DPSEEA модел веома сликовито и на једноставан начин приказује везу између
елемената: покретачка снага-притисци-излагање-ефекти-акције. Велики значај ове
методе се огледа у томе што ова метода покрива читав спектар потенцијалних
покретачких снага и резултата активности и окупља експерте, практичаре, као и
менаџере, како из области заштите животне средине тако и из области јавног
здравља људи, олакшавајући решавање и најсложенијих проблема у овим
областима.
Идеја модела је врло једноставна и интуитивна (Слика 1.): покретачка снага (D)
односи се на факторе који мотивишу и покрећу процесе у животној средини (нпр.
пораст становништва у некој урбаној регији) узрокује притиске (P) (нпр. отпадне
воде) који се одражавају на стање животне средине (S) (смањење квалитета
водених токова-реципијената). Погоршање стања животне средине може имати
утицај на хуману популацију, али само када постоји веза између људи и промена у
животној средини. Изложеност (Ех) је, према томе ретко аутоматска последица
постојања опасности, она захтева да су људи присутни на месту и у време када
опасност постоји. Изложеност опасностима присутним у животној средини доводи до
широког спектра негативних здравствених ефеката (Е), који могу бити акутни или
хронични (нпр. популација водених организама у водотоковима...). Концепт
изложености је најбоље развијен у односу на загађења присутна у различитим
медијима животне средине. Количина апсорбованог загађења тј. „доза“ зависи од
дужине и интезитета изложености. Сви ти негативни утицаји узрокују деловање
(одговоре) друштва, које паралелним приступом утиче на све карике овог ланца
низом одговарајућих акција (А) (нпр. планска урбанизација праћена изграђеном
адекватном комуналном инфраструктуром, затим изградња постројења за третман
отпадних вода, заштита извора вода, уградња индикатора који на време упозоравају
на стање животне средине). Акције могу бити усмерене на смањење и контролу
постојећих ризика (ограничавање емисије загађујућих материја или увођење мера
контроле поплава), међутим најефикасније су акције које имају превентивни приступ
и чији је циљ елиминисање или смањење покретачких снага које изазивају притиске
на животну средину.
1415.Г.ПР. 5