Polazne osnove za program zaštite životne sredine

У Граду не постоји постројење за спаљивање (инсинерацију) отпада. Компостирање није
заступљено, иако за то постоји предиспозиција јер комунални отпад садржи значајан удео
органског отпада. Друге опције третмана отпада (пиролиза, гасификација, анаеробна
дигестација и др.) нису заступљене на подручју Београда.
Посебан проблем у систему управљања отпадом представља недостатак
инфраструктуре за третман и одлагање опасног отпада. На територији Београда не
постоји локација уређена за одлагање опасног отпада као ни централна складишта.
Најчешће се извозе фармацеутски отпад, отпад од боја и лакова, ПЦБ, отпад из хемијске
индустрије, као и одређене врсте отпада карактеристичне за поједине технолошке
процесе. 1
Не постоје тачни подаци о количинама отпада од електричних и електронских производа.
Процењује се да у Србији годишње настаје око 30.000 t ове врсте отпада. У Београду
постоји погон за рециклажу електронског отпада (рециклажни центар електронског отпада
"S.E.TRADE"д.о.о, ).
Процењује се да у Србији годишње настаје око 18.000 t отпадних гума. За поступање са
овим током отпада регистровано је 14 привредних субјеката на територији Србије 2 . У
Београду не постоје регистрована постројења за рециклажу отпадних возила. Постројење
за третман отпада животињског порекла није у функцији.
Одлагање отпада
Последњи функционални елемент у систему управљања комуналним отпадом јесте
одлагање, односно депоновање отпада. На територији Града регистровано је пет
званичних депонија комуналног отпада (Табела 73.). Најзначајнија и највећа је депонија у
Винчи, на коју се депонује отпад са тринаест градских општина. Остале четири општинске
депоније (на територији Младеновца, Сопота, Лазаревца и Обреновца) су сметлишта,
која не задовољавају основне услове санитарног депоновања.
На депонију “Винча“ се одвози и одлаже сав отпад који прикупља ЈКП “Градска чистоћа“, а
који укључује неопасан отпад, кабасто смеће, шут, део отпада од привредних субјеката
као и медицински отпад. Депонија заузима површину од око 70 хектара, од чега је тело
депоније површине око 45 хектара и дубине од 5 – 50 метара. Депонија у Винчи не
испуњава у потпуности све услове санитарног депоновања. На депонији се не врши
прикупљање и експлоатација депонијског гаса, не постоји адекватан третман процедних
вода које се издвајају из тела депоније, већ се системом канала око тела депоније,
прикупљају и испуштају у Дунав без претходног третмана. У циљу примене неке од
метода санитарног депоновања отпада, за прекривање тела депоније користи се
грађевински отпад и земља. Отпадне гуме се на депонији “Винча“ одлажу одвојено од
осталог отпада, при чему их на депонију довозе сами корисници.
На депонији у Винчи одлаже се и медицински отпад (настао у болницама, ординацијама,
медицинским и другим здравственим институцијама). Од корисника услуга се захтева да
примене обавезну стерилизацију свог отпада у аутоклавима и да исти упакују на
прописани начин. Стерилисан медицински отпад се одлаже у посебном делу тела
депоније, у претходно ископаним земљишним касетама. Сакупљање и превоз овог отпада
до депоније обавља ЈКП „Градска чистоћа“.
1,2 Извор: Стратегија управљања отпадом за период 2010.-2019. године („Сл. гласник РС”, бр.
29/10)
1415.Г.ПР. 196