Polazne osnove za program zaštite životne sredine

4.6 ЗЕМЉИШТЕ, ПОЉОПРИВРЕДА
Развој индустрије, саобраћаја и пољопривреде последњих деценије, довеле су до
великог загађења животне средине, па и земљишта. Оптерећење површинских
слојева земље великим количинама отпадних материја које се не могу разградити
процесима самопречишћавања, доводе до деградације земљишта и поремећаја
нормалних процеса у њему, са негативним последицама по екосистем и здравље
људи. Информације о степену загађености земљишта су неопходне за адекватно
планирање у управљању квалитетом земљишта.
Испитивање загађености земљишта у Београду обавља Градски Завод за јавно
здравље Београд по Програму испитивања загађености земљишта на територији
Београда. Законске основе за успостављање Програма испитивања земљишта
садржане су у Закону о заштити животне средине („Сл. Гласник Републике Србије“
бр. 135/04 и 36/09) и Правилнику о начину одређивања и одржавања зона и појасева
санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Сл. гласник РС“, бр. 92/08).
Узорковање, лабораторијско испитивање и тумачење резултата до 2010. године
вршено је у складу са одредбама Правилника о дозвољеним количинама опасних и
штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог
испитивања („Сл. гласник РС.“, бр. 23/94) и захтевима стандарда ISO 17025. У
тумачењу резултата анализа параметара чије вредности нису нормиране овим
правилником, коришћени се стандарди земаља Европске уније. У 2010. години
усвојена је Уредба о програму систематског праћења квалитета земљишта,
индикатора за оцену ризика од деградације земљишта и методологији за израду
ремедијационих програма ("Сл. Гласник РС" бр. 88/10). Састав и загађеност
земљишта има велики утицај на здравље људи, не само преко квалитета
пољопривредних површина, већ и индиректно преко утицаја на површинске и
подземне воде. Основни природни процеси деградације земљишта су водена
ерозија и ерозија ветром; губитак органске материје, збијеност кроз повећање
запреминске тежине и опадањe порозности земљишта; салинизација кроз
акумулацију растворљивих соли у земљишту; клизишта узрокована клижењем на
косинама, односно умерено брза или брза померања маса земљишта и стенског
материјала. Ерозиони процеси су главни узрок природне деградације земљишта. На
подручју Београда процесима ерозије различитог интезитета захваћено је 98,08%
укупне површине под претежно пољопривредним и шумским културама (Извор:
Стратегија пошумљавања подручја Београда). Доминантна категорија разорности
је слаба ерозија која захвата 51,73% површине подручја Београда. Процесима
ексцесивне ерозије захваћено је 0,71% земљишта на ужем и ширем подручју
Београда.
Катастром клизишта Београда индентификован је велики број клизишта од којих је
преко 600 активно. Готово сва клизишта на ужем подручју града активирана су услед
уништавања шума и њиховог претварања у грађевинско земљиште, услед
грађевинских радова и изливања садржаја из дотрајалих водоводних и
канализационих цеви. Најугроженија подручја од појаве клизиште на територији
Београда су подручје Барича, Мислођина, Умке, Мељака, Вранића, Бождаревца,
Ритопека, Гроцке, Бегаљиве, подручје Звездаре (део земљишта изнад Мирјева),
Вишњице, Великог Села и Винче.
Загађење земљишта настаје из концентрисаних извора загађења, као што су
индустријски и термоенергетски објекти и преко дифузног загађења из
атмосферских падавина као што су киселе кише, испирањем хемијских средстава са
фарми. Локално загађење земљишта заступљено је у подручјима интензивне
174