Polazne osnove za program zaštite životne sredine

колосецима из станице Овча. Протезање нових централних садржаја са десне обале
Дунава дубље ка унутрашњости градског ткива биће најдоминантније на Дорћолу и
дуж Рузвелтове улице. За све планиране садржаје, већ на нивоу планске
документације треба урадити стратешку процену утицаја на животну средину у свему
према нашим законима и стандардима ЕУ.
Код појединих улица у будућности се могу очекивати повремена ограничења и
смиривање индивидуалног моторног саобраћаја (Краља Милана, Главна...), што ће
значајно утицати на побољшање квалитета ваздуха и смањење буке.
Велики зелени простори су се изгубили због заосталости привреде, па су тако
нестали многи паркови, шуме, скверови и пољопривредне површине. Земљишта
високих бонитетних класа користе се за изградњу индустријских објеката, ничу
дивља насеља на пољопривредном земљишту, што све негативно утиче на
екосистем, климатске услове и лепоту природног окружења. Нови трендови
просторног планирања огледају се у ревитализацији зеленила, ада, парковских
површина и провлачењу равномерних заштитних зелених појасева кроз само урбано
ткиво. Посебне мере заштите треба спровести на очување слободних зелених
масива као што су Ратно острво, лева обала Дунава, Звездара, Топчидер, Кошутњак,
Авала и други.
Слика 11. Карта постојећег зеленила шире територије Београда 1
Евидентиране површине са посебним природним вредностима:
• Парк-шуме: Палилула (један локалитет), Вождовац (један локалитет),
Звездара (један локалитет), Савски венац (девет локалитета), Чукарица
(четири локалитета);
1 Извор: Стратегија пошумљавања подручја Београда, 2009. година
1415.Г.ПР.
77