Polazne osnove za program zaštite životne sredine

Систематска контрола квалитета ваздуха у Београду врши се према двогодишњем
Програму контроле ваздуха на територији Града Београда који се доноси у складу
са важећом законском регулативом Републике Србије, тј. Законом о заштити
животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04 и бр. 36/09), и Закону о заштити
ваздуха („Сл. гласник РС“, број 36/09). Програм предлаже Секретаријат за заштиту
животне средине града Београда, а усваја Скупштина града.
Опрема, методе, параметри, учесталост мерења као и интерпретације резултата
испитивања до 2010. били су у складу је са Правилником о граничним вредностима,
методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и
евиденцији података („Сл.гласник РС“, бр.54/92, 30/99 и 19/2006).
У 2010. години усвојен је део подзаконских аката којима се омогућава примена
одредаба Законом о заштити ваздуха („Сл. гласник РС“, бр.36/09) и пуна
транспозиција Директиве 2008/50/ЕC 1 :
Уредбом о условима за мониторинг и захтевима за квалитет ваздуха („Сл. гласник
РС“, бр. 11/10 и бр. 75/10), дефинисане су методе мониторинга параметара
квалитета ваздуха, параметри које се мере, граничне и толерантне вредности
параметара, граница толеранције концентрације загађујућих материја у ваздуху,
дефинисане су циљане вредности концентрација појединих параметара у ваздуху,
као и временски рокови за њихово достизање.
Локалну урбану мерну мрежу на територији града Београда чини 27 мерних места за
мерење присуства и концентрације загађујућих материја из стационарних извора, од
којих су 4 мерна места за специфичне загађујуће материје (индустријска загађења),
а 3 мерна места су у субурбаном подручју. 2 Основне загађујуће материје: сумпордиоксид,
чађ, азот-диоксид и таложне материје прате се свакодневно (24-часовни
узорци) у току године на целој територији града. Специфичне загађујуће материје у
околини индустријских објеката узоркују се једном недељно у току дана (тро часовни
и једно часовни узорци). У 2009. години вршена су континуална мерења
концентрације сумпордиоксида на 19 мерних места, а на 18 мерних места
одређиване су и средње дневне концентрације чађи.
Континуално мерење концентрација угљен-моноксида аутоматским монитором
вршено је на 2 мерна места са одређивањем 1- часовних и 24- часовних вредности.
Мерење азот-диоксида у 2009. години вршено је на 13 мерних места, од тога су на 3
мерна места мерења вршена аутоматским монитором. Мерење количине
аероседимента вршено је на укупно 22 мерна места (са анализом тешких метала),
одређивање основних параметара падавина (течне фазе) и одређивање средњих
дневних концентрација на 18 мерних места (у граду) и 4 мерна места на широј
територији града (Лазаревац, Младеновац, Обреновац).
Одређивање суспендованих честица мањих од 10μm врши се на 16 мерних места.
Од тога се на 5 мерних места врши аутоматско континуално мерење, док се на
осталих 11 мерних места одређивање врши техником гравиметрије. Одређивање
полицикличних угљоводоника 3,4 безо (а) пирена и тешких метала у чврстим
фракцијама суспендованих материја до 10 μм врши се на 16 мерних места.
1 DIRECTIVE 2008/50/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 21
May 2008 on ambient air quality and cleaner air for Europe
2 Податак за 2009. годину – Извор: Стање ваздуха на територији Београда у 2009. години
145