Polazne osnove za program zaštite životne sredine

На основу резултата мерења радиоактивности животне средине у периоду од 2000.
до 2009. године, може се закључити да се активност како природних, тако и
вештачких радионуклида, кретала у ниским нивоима промене основног фона
активности.
Активност вештачких радионуклида ( 137 Cs и
90 Sr), који потичу углавном од
Чернобиљског акцидента, у прехрамбеном циклусу у Београду су у ниским нивоима.
Ефективна доза зрачења за становништво од вештачких радионуклида, унета
ингестијом, значајно је испод препоручене годишње границе примљене дозе за
појединца из становништва. Према Правилнику о границама излагања јонизујућим
зрачењима („Службени лист СРЈ“, бр. 32/98), препоручена граница износи 1
mSv/god. и односи се на збир одговарајућих доза од спољашњег излагања и
очекиване ефективне дозе унутрашњег излагања за период од годину дана.
Нејонизујућа зрачења су електромагнетска зрачења која имају енергију мању од
12,4 eV. Она обухватају: ултраљубичасто зрачење (таласне дужине 100-400 nm),
видљиво зрачење (таласне дужине 400-780nm), инфрацрвено зрачење (таласне
дужине 780nm - 1mm), радио-фреквенцијско зрачење (фреквенције 10kHз - 300GHз),
елетромагнетска поља ниских фреквенција (фреквенције 0 - 10kHз) и ласерско
зрачење.
Нејонизујућа зрачења обухватају и ултразвук или звук чија је фреквенција већа од
20 kHз, иако се не ради о електромагнетном зрачењу. По дефиницији извор
нејонизујућих зрачења је уређај, инсталација или објекат који емитује или може да
емитује нејонизујуће зрачење.
Изворе нејонизујућег зрачења срећемо у свакодневном животу, почев од простора у
коме живимо и радимо, до савремених средстава комуникације.
Усвајањем Закона о заштити од нејонизујућих зрачења („Сл. гласник РС”, бр. 36/09),
уређени су услови и мере заштите здравља људи и заштите животне средине од
штетног дејства нејонизујућих зрачења у коришћењу извора нејонизујућих зрачења.
Закон о заштити од нејонизујућих зрачења базиран је на досадашњим сазнањима из
области заштите од нејонизујућих зрачења и на подацима о регулативи и њеном
садржају из ове области земаља Европске уније и других земаља.
Зоне повећане осетљивости на нејонизујућа зрачења јесу: подручја стамбених зона
у којима се особе могу задржавати и 24 сата дневно; школе, домови, предшколске
установе, породилишта, болнице, туристички објекти, као и дечија игралишта.
Република Србија има овлашћене институције за обављање мерења у области
нејонизујућих зрачења. Мониторинг извора нејонизујућих зрачења на подручју града
Београда није организован, а мерења се врше само по захтевима заинтересованих
правних и физичких лица.
Узроци проблема:
- неадекватна мрежа мониторинга радиоактивности;
- непостојање базе података о изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења;
- непостојање Плана за заштиту од јонизујућих зрачења;
- непрописно коришћење извора јонизујућег и нејонизујућег зрачења;
- непрописно складиштење и недостатак капацитета за одлагање радиоактивног
отпада;
- неадекватна гранична контрола радиоактивности при увозу, извозу и транзиту
робе;