Polazne osnove za program zaštite životne sredine

4.5 ВАЗДУХ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Основна карактеристика града Београда је његов убрзани развој у последњим
деценијама, праћен развојем енергетике, саобраћаја и индустрије, који је довео до
великог оптерећења животне средине бројним загађивачима.
Квалитет ваздуха у Београду, као и већини урбних агломерација карактерише
дневни, недељни, месечни и сезонски ход концентрација загађујућих материја.
Главни извори загађења ваздуха у Београду су термоенергетска постројења,
саобраћај и индустрија. У зимском периоду, поред емисије из саобраћаја, долази до
aкумулирања емисије загађујућих материјама из процеса сагоревања фосилних
горива (течних и чврстих) која се користе у топланама и индивидуалним
котларницама и ложиштима.
Фосилна горива, течна и чврста, садрже већи проценат сумпора те се приликом
њиховог сагоревања емитује сумпордиоксид и суспендоване честице (чађ и
микрочестице испод 10 микрона). У летњем и пролећном периоду долази до
формирања тзв. „летњег“ смога који настаје као последица UV зрачења на
загађујуће материје у ваздуху (оксиде азота и угљоводиника), када долази до
формирања озона у приземним слојевима атмосфере.
Загађујуће материје у ваздуху се генерално деле на: гасове, паре, суспендоване
честице и мирисе. Суспендоване честице се даље групишу у односу на величину
честица: прашину, дим, испарења и измаглицу (аеросол). Гасовите загађујуће
материје укључују једињења сумпора (SО2, SО3), угљенмоноксид (CО), једињења
азота (NО2, NH3, NО), угљоводонике, органска испарљива једињења, полицикличне
ароматичне угљоводонике (PAH), халогене деривате, алдехиде итд. Секундарне
загађујуће материје настају као последица термалних, хемијских и фотохемијских
реакција у атмосфери.
Суспендоване честице представљају сложену смешу органских и неорганских
материја. Оне се грубо могу поделити у крупне и фине честице. Граница између ове
две фракције честица је обично између 1 μm и 2,5 μm. Мерење суспендованих
честица мањих од 10 μm (СЧ10) и 2,5 μm (СЧ2,5) значајно је због њиховог доказаног
штетног ефекта на здравље. У урбаној средини њихово присуство је резултат
директне емисије из процеса сагоревања фосилних горива у топланама,
термоелектранама и саобраћају. Праћење концентрације и састава загађујућих
материја обавља се у циљу заштите животне средине и заштите здравља људи.
4.5.1 Праћење квалитета ваздуха
У Београду још увек не постоје систематизовани и свеобухватни подаци о
изворима и емисијама загађујућих материја у ваздух.
Подаци о емисијама загађујућих материја у ваздух постоје једино у сектору
енергетике и електропривреде, док података о количинама загађујућих материја из
других извора (производни процеси у индустрији, употреба растварача, друмски
саобраћај, пољопривреда, третман и одлагање отпада и др.) још увек нема.
Израдом Локалног регистра извора загађивања на територији Београда биће
обједињени и систематизовани подаци о свим изворима загађујућих материја у
ваздух, са прецизним подацима о количинама и врсти емисије, као и билансима
емисија.
144