Polazne osnove za program zaštite životne sredine

више намена и др.
Непоштовање одредби Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр.
47/03 и 34/06), Закона о заштити животне средине и других закона, допринело је
јачању нелегалне изградње, што угрожава рационално коришћење простора и
других ресурса.
На досадашњи неплански, стихиски развој Београда имали су утицај:
• слаба реализација урбанистичких планова,
• стихијска и нелегална стамбена изградња,
• полулегална стамбена изградња,
• додељено, али неизграђено градско земљиште,
• ницање сиромашних градских четврти и сламова,
• замирање постојећих индустријских зона,
• ширења „киоск привреде”,
• девастираност саобраћајног система,
• нерегулисана градска пољопривреда,
• умножавање нехигијенских «дивљих» депонија,
• недозвољено прикључивање на комуналне инсталације.
Нови Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, број 72/09), донео је
новине у изради Просторног плана Републике Србије којим се уређују услови и
начин уређења простора, коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката;
вршење надзора, инспекцијски надзор и друга питања.
Усвајањем Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени
гласник РС”, број 135/04 и 88/10), који је усаглашен са Директивом 2001/42/ЕЗ,
обезбеђен је правни оквир за процену утицаја просторних и урбанистичких планова
на животну средину. У Просторном плану Републике Србије обрађено је подручје
Београда.
Реализација просторних и урбанистичких планова не даје потребне резултате и
мањи су од очекиваних.
Урбанистичким плановима нису обрађени програми уређивања грађевинског
земљишта, не предвиђа се фазност финансирања и извођења комуналне
инфраструктуре и саобраћаја, нису одређени правци развоја, а грађевинско
земљиште се споро приводи намени.
Крајем седамдесетих година, у тадашњој Југославији први пут је забележена
бесправна стихијска стамбена изградња. Тај тренд се наставио осамдесетих да би
кулминирао у периоду распада земље када је почео велики прилив избеглих и
расељених лица, од којих је Београд населило око 166.000. У то време није
постојала стамбена политика, па је отпочела градња објеката без дозвола.
Процењује се да је у Београду 1994. године изграђено око 35.000 до 40.000
нелегалних стамбених објеката, за око 100.000 становника. Велики проценат
објеката изграђен је у заштићеним подручјима Звездарске шуме, Кошутњака,
Топчидера, по парковима, уз обале река, чиме се угрожавају природни ресурси,
уништавају станишта, испуштају нетретиране отпадне воде, загађује ваздух из
котларница за грејање и др.
„Закон о легализацији” који је ступио на снагу 1995. године, представља неуспео
покушај легализације и спречавања бесправне изградње.
1415.Г.ПР.
75