Polazne osnove za program zaštite životne sredine

5.3 ХЕМИЈСКИ УДЕСИ
Хемијски удес представља изненадни и неконтролисани догађај, који настаје
ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја при обављању активности у
процесу производње, употребе, прераде, складиштењa, одлагањa и дуготрајног чувања.
Из овога произилази да се као места настанка удеса могу идентификовати:
1. производна и технолошка постројења у којима опасне материје учествују у процесу
производње,
2. складишта, магацини и објекти у којима се депонују или чувају опасне материје и
3. средства и комуникације којима се превозе опасне материје.
Ступањем на снагу Закона о ратификацији Конвенције о прекограничним ефектима
индустријских удеса („Службени гласник РС”, број 42/09), створен је нови законски оквир
којим се хемијски удес у Србији регулише на начин који је усклађен са важећим
прописима ЕУ (Директива 96/82/EЗ – Seveso II упутство).
У циљу идентификације локација које представљају највеће потенцијалне ризике од
хемијског удеса, 2008. године сачињена је Прелиминарна листа Seveso II постројења,
нижег и вишег реда, са предузећима која подлежу обавезама израде Извештаја о
безбедности и Плана заштите од удеса, односно која су у обавези да израде Политику
превенције удеса. То су предузећа која обављају различите врсте делатности и која на
својој локацији могу имати одређене врсте опасних материја у количинама изнад
прописаних.
На подручју града Београда постоји више хазардних индустрија и постројења, које
користе, складиште или производе опасне материје, од којих су неке хазардне индустрије
или поједини погони престали са радом (на пример Базна хемија „Прве искре“, Барич), па
је стицајем околности умањен број локација са веома великим ризиком. Истовремено је
дошло до изградње мањих хемијских погона.
Највећи генератори опасног отпада приказани су на Слици 19.
1415.Г.ПР. 202