Polazne osnove za program zaštite životne sredine

Слика 25. Asthma bronchiale – Aстма
Хигијенски неисправна вода за пиће (бактериолошка и хемијска контаминација), доводи
до ширења поремећаја дигестивног система, хроничних и инфективних болести. Лош
квалитет површинских вода представља претњу људском здрављу када се користи у
рекреативне сврхе (вода за купање). Нарочито плаво-зелене алге присутне у
еутрофичним водама могу изазвати озбиљну иритацију коже и очију. Систематски подаци
о броју оболелих од метхемоглобинемије, арсенозе, флуорозе, болести које настају као
последица хемијске контаминације воде за пиће, такође не постоје.
Вишак децибела не оштећује само слух, већ неповољно делује на цео људски организам:
подиже крвни притисак, повећава нервозу и раздражљивост, доводи до синдрома
хроничног умора. Бука делује као стрес који ремети низ подручја човековог
функционисања. Боравак у веома бучној средини може довести до аудиометријски
мерљивог смањења осетљивости чула слуха човека, које се може опоравити после
враћања у тиху средину. Ова појава се назива привремени померај прага слуха и обично
је праћен симптомом tinnitusa („зујање у ушима“). Уколико до поновног излагања буци
дође пре потпуног опоравка, привремени померај прага слуха може прерасти у трајни
померај прага слуха.
За разлику од повремене буке, на непрестану, каква је комунална, човек може да се
навикне, али она и поред тога оставља последице на психичко-физичко здравље људи.
Међу бројним негативним психолошким последицама које се код становништва угроженог
комуналном буком могу очекивати, ремећење спавања сматра се основним и
најважнијим. Ефекти буке после буђења испољавају се у виду умора, промена у
расположењу, слабије субјективно процењеном квалитету сна, смањењу радне
способности и дугорочним психо-социјалним и здравственим ефектима. Најчешћи
психички поремећаји су изражена неуротичност, анксиозност, емоционална нестабилност,
повећана иритабилност, сукоби са околином, итд.
Човеково здравље угрожено је болестима које су последица научно-технолошке
револуције (загађивање животне средине, убрзани темпо живота и рада, стрес), што
проузрокује пораст смртности од болести срца и крвних судова, злоћудних тумора и др. 5
5 Извор: „Морбидитет становништва као последица девастације радне и животне средине“, 2009.
година
1415.Г.ПР. 240