Polazne osnove za program zaštite životne sredine

5.5 УТИЦАЈИ НА ВАЗДУХ
Загађен ваздух је ваздух, који садржи било које загађујуће материје природног или
антропогеног порекла. Највеће загађење ваздуха у Београду потиче од процеса
сагоревања лигнита лошег квалитета и моторних горива. Термоенергетски објекти,
објекти хемијске и металопрерађивачке индустрије, индивидуалне котларнице и
ложишта, депоније отпада су главни стационарни извори загађења у Београду.
У сектору саобраћаја извор загађења је пре свега велики број старих возила која
користе оловни бензин и нискоквалитетна моторна горива (нпр. дизел гориво са
високим процентом сумпора).
Загађеност ваздуха је већа у подручјима где су лоцирана индустријска и
термоенергетска постројења (Обреновац, Лазаревац,...), и у централној зони града,
због великог интезитета саобраћаја.
У енергетском сектору највећи загађивачи ваздуха су термоенергетски објекти код
којих услед сагоревања лигнита који је основно гориво, долази до емисије чврстих
честица пепела, емисије штетних гасова (сумпордиоксида, азотдиоксида и
угљендиоксида) у атмосферу и од развејавања пепела са депонија. На почетку 21.
века електране у Београду су емитовале чврсте честице пепела у количинама које
су по неколико десетина пута веће од граничних дозвољених вредности. Од 2003.
године почеле су активности на побољшању рада електрофилтера, а од 2004. и
активности усаглашавања њиховог рада са захтевима европске регулативе 1 .
Сумпорни и азотни оксиди настају приликом сагоревања лигнита у
термоелектранама и из термоелектрана топлана, када се као енергент користи
мазут. Повећање концентрација чађи у ваздуху на територији Београда је
карактеристично за зимски период и грејну сезону, услед емисије из индивидуалних
котларница и локалних ложишта.
Емисије полихлорованих дибензо фурана и диоксина (PCDF/D), хексахлорбензена и
полихлорованих бифенила настају као последица неконтролисаног сагоревања на
сметлиштима, у постројењима за сагоревање фосилних горива и индустријским
котловима, у хемијској индустрији, металургији и сл. Ова једињења настају услед
непотпуног сагоревања у термичким процесима у којима учествује органска материје
и хлор. Прелиминаран инвентар полихлорованих дибензо фурана и диоксина
(PCDF/D) је саставни део Инвентара POPs хемикалија у оквиру Националног плана
за имплементацију Стокхолмске конвенције. У току 2010. године усвојена је Уредба
о методологији прикупљања података за национални инвентар ненамерно
испуштених дуготрајних органских загађујућих супстанци ("Службени гл. РС", бр.
76/10).
Слика 23. Квалитет ваздуха у топлоклиматским зонама на територији града
Београда. 2
1 Директивa о великим ложиштима 2001/80/ЕС
2 Извор: Еколошки атлас Београда
1415.Г.ПР. 214