Polazne osnove za program zaštite životne sredine

вода, уља и хемикалија, али и архитектонско-визуелно загађење.
Законом о туризму („Службени гланик РС”, број 36/09), предвиђено је одрживо
коришћење туристичког простора. На делу туристичког простора које истовремено
представља подручје заштићеног природног добра, примењује се режим заштите и
очувања тих добара.
Одрживи туризам, представља однос према природној и културној баштини, који
подразумева привредну грану која врши минималан утицај на животну средину као и
локалну културу, истовремено помажући стицање зараде, нова радна места и
заштиту локалних екосистема. Неконтролисан развој туризма доводи до
деградације многих туристичких одредишта, што узрокује негативан утицај на
животну средину. Циљ одрживог туризма је да се омогући људима уживање и
стицање знања о природним, историјским и културним карактеристикама
јединственог окружења, уз очување интегритета места и подстицање економског
развоја и добробити локалне заједнице.
Да би се постигао развој одрживог туризма, неопходан је интегрални приступ
његовом планирању и управљању, што се постиже урбаним управљањем (саобраћај,
планирање експлоатације земљишта, маркетинг, економски развој, заштита од
пожара итд.), са потребом планирања туристичких делатности.
Кроз програме инвестирања у туристичку и комуналну инфраструктуру, подиже се
атрактивност туристичких места, а тиме се подстиче и запошљавање људи.
Нови туристички капацитети, треба да се развијају на основу правила
трансформације и компатибилне намене у складу са захтевима очувања животне
средине. Такав развој очекује се на простору Старог сајмишта, на простору Савског
амфитеатра, на Дорћолу, на Ади Хуји и на др.
Нове локације за веће хотеле, планиране су у старим језгрима (окретница у
Рајићевој улици, „Три листа дувана”), уз обале река (Карађорђева улица, Косанчићев
венац, дорћолска марина, Савски амфитеатар, центар на Ади Хуји, земунско језгро,
Блок 12), уз велике терминале (Аеродром „Београд”, железничка станица Нови
Београд, железничка станица „Центар”) и уз спортске и забавне објекте. Мањи
смештајни капацитети, који недостају Београду, као комплементарни садржаји могу
се развијати на читавом простору града.
Узроци проблема:
• недовољно спровођење просторних и урбанистичких планова;
• бесправна изградња објеката у заштићеним природним добрима;
• неодрживо коришћење природних ресурса;
• неадекватно управљање заштићеним природним добрима;
• незадовољавајућа комунална и саобраћајна инфраструктура;
• недовољна међусекторска сарадња.
Утицај на животну средину:
• притисак на животну средину, природне ресурсе и биолошку разноврсност
неодговарајућим лоцирањем/бесправном изградњом туристичких објеката;
• испуштање нетретираних отпадних вода;
1415.Г.ПР.
80