Polazne osnove za program zaštite životne sredine

Јавна расвета у Београду је неефикасна, без адекватног даљинског управљања радом и
интезитетом осветљења. Слична ситуација је и са осталим системима градске
сигнализације, осветлењем објеката, билборда, семафорима, итд. У граду не
постоје фотонапонски ситеми који би били у функцији осветљења. Позитиван помак
је одлука града Београда да се осветлење на шеталишту на Ади Хуји замени Лед
осветлењем са фотонапонским извором напајања (Извор: Локални еколошки
акциони план градске Општине Палилула)
Неефикасна потрошња енергије је и у сектору саобраћаја у Београду, превасходно услед
неадекватне организације и саобраћајне инфраструктуре, али и због застарелог
возног парка. На основу података ГСП «Београд» просечна старост возног парка је :
за аутобусе 8,81 година, за трамваје 31,26 година и тролејбусе 6,04 година.
Потрошња енергије у пољопривреди је висока, углавном због застарелих технологија
за прераду производа и пољопривредне механизације.
Последњих година у „Електропривреди Србије“ чине се напори у унапређењу стања
у области животне средине као и смањењу негативног утицаја електроенергетских
постројења на животну средину. У току је имплементација пројекта „Развој система
за управљање заштитом животне средине (ЕМS) за Електропривреду Србије“.
Пројекат је започет децембра 2004. године, ради обуке стручних тимова ЕПС-а за
развијање и побољшање система управљања заштитом животне средине и
увођења стандарда ISO 14001. Примена стандарда ISO 14001 обезбедила би
рационално коришћење природних ресурса и свела на минимум ризик по здравље
људи, животну средину и материјална добра.
Систем управљања заштитом животне средине према захтевима стандарда ISO
14001 уведен је у ТЕ „Никола Тесла“ А и Б и РБ „Колубара“.
3.2.1 Емисије загађујућих материја из термоелектрана
На територији Београда налазе се највећи произвођачи електричне енергије у
Србији, то су: Термоелектрана «Колубара» у великим Црљанима и Темоелектране «
Никола Тесла А» и Термоелектрана «Никола Тесла Б» у Обреновцу. Поред тога што
су највећи произвођачи енергије, термоелектране су и највећи загађивачи животне
средине у Београду, из њих се емитује највећи део укупних емисија угљендиоксида
на територији града. Највећи проблеми заштите животне средине у
термоенергетском сектору, јављају се у раду електрофилтера (којима се регулише
загађење ваздуха честицама из димног гаса), у емисији сумпор -диоксида и азотних
оксида из димних гасова термоелектрана. Taкође значајни су утицаји које депоније
пепела имају на ваздух, земљиште и подземне воде, као и утицаји на површинске
воде услед испуштања расхладних вода из процеса хлађења.
Лигнит, који је доминантна врста угља на подручју Београда, највише се користи у
производњи електричне енергије. Као продукт сагоревања настају огромне количине
пепела и шљаке која се депонују на отворена одлагалишта, а у атмосферу се
емитују сумпор-диоксиди SO 2 , оксиди азота NO x , угљен моноксид СО и угљен
диоксид СО 2 , честице летећег пепела (посебно честице пречника