Polazne osnove za program zaštite životne sredine

5.7 УТИЦАЈ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ЗДРАВЉЕ
Везу између квалитета животне средине и људског здравља није једноставно
утврдити због великог броја других фактора који утичу на људско здравље. Нагли
пораст еколошких проблема и њихова реална претња опстанку биљног,
животињског и људског друштва, наметнуло је потребу да се ова изузетно значајна
област правно уреди и осанкционише. Данас се готово ништа не може замислити
без примене напредне информационе технологије која је управо последица
правилне употребе знања у процесима истраживања и развоја еколошког
образовања у систему здравства. Еколошко образовање има задатак да подигне
критичку свест људи о нужности очувања и унапређивања здраве, еколошки чисте
средине, примерене и достојне човека, и да их упозна са последицама технолошког
развоја и његовог неконтролисаног утицаја на еколошки систем и здравље људи.
Већина загађујућих материја има негативни утицај на здравље људи, нарочито
азотни оксиди (NОx), испарљива органска једињења (VOC), озон и SО 2 . Највише
забрињава смог током зимских или летњих временских прилика без ветра, када су
концентрације загађујућих материја и њихов утицај на здравље изузетно велики.
Све интензивнији саобраћај, а посебно градски саобраћај постају главни извори
емисија олова, чађи, сумпор-диоксида и азотних оксида. Праћење података из 2003.
године показује да је концентрација олова у ваздуху у Београду била 5,6 пута на
појединим местима већа него што је максимална дозвољена вредност. Према
подацима из 2007. године у Београду је концентрација олова у ваздуху мерена на 12
мерних места. На три мерна места просечне вредности на годишњем нивоу биле су
испод граничне вредност имисије (ГВИ). Највиша просечна вредност концентрације
олова била је 1,73 пута већа од ГВИ и измерена је на једном мерном месту.
Повишена концентрација олова може да се пренесе у ланац исхране преко
контаминације земљишта и пољопривредних усева дуж главних саобраћајница.
Процењује се да три милиона људи умре сваке године од аерозагађења (5% свих
умрлих у свету). Многе Студије указују на директну везу између стопа морталитета и
дневне концентрације таложних честица величине мање од 10 микрона. Просечна
дужина трајања живота може бити значајно редукована због високог нивоа
аерозагађења. Око 30-40% оболелих од астме и 20-30% оболелих од респираторних
болести, доводи се у везу са загађењем ваздуха.
Аерозагађење утиче неповољно на биљни и животињски свет, доводи до
контаминације воде, па тако индиректно делује на здравље људи.
Неправилно управљање отпадом, штетно утиче на здравље људи и ствара
епидемиолошки ризик (посебно од медицинског и другог опасног отпада),
контаминацију извора снабдевања водом и емисију веома канцерогених диоксина
који могу настати паљењем отпада на сметлиштима.
Хигијенски неисправна вода за пиће (пестициди или тешки метали који се могу наћи
у води), доводи до поремећаја дигестивног система, хроничних и инфективних
болести, док лош квалитет површинских вода (воде у којима су присутне плаво
зелене алге), ако се користи у рекреативне сврхе може да представља претњу
људском здрављу, изазивајући иритацију коже и очију. Резимирајући штетан утицај
фактора животне средине на здравље људи, у Републици Србији је дат приоритет
смањењу фактора ризика из животне средине на здравље деце, потписивањем
Декларације 4. министарске конференције о животној средини и здрављу:
„Будућност наше деце”. Као једна од обавеза на националном нивоу, проистекла из
ове декларације, је и израда националних планова акције за животну средину и
234