Polazne osnove za program zaštite životne sredine

Шума Кошутњак простире се на површини од 266,99 ha на територији градских
општина Чукарица и Раковица, а окружена је стамбеним насељима и
саобраћајницама.
Споменик природе «Миљаковачка шума» се налази на јужном делу Београда, на
десној долинској страни Топчидерске реке, на 193м надморске висине.
Административно припада Општини Раковица, а припада газдинској јединици
«Кошутњак» коју чине два шумска комплекса – Кошутњак и Миљаковачка шума.
Миљаковачка шума је стављена под заштиту 2008. године и установљен је режим
заштите III степена. Заузима површину од 84,71 hа и обухвата: 105 биљних таксона,
од чега 85% идентично са флором Кошутњака, укупно 284 евидентиране врсте
фауне, присуство кострике (Ruscus aculeatus L.) реликтне врсте која је заштићена
Уредбом о о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне
(«Службени гласник РС» бр. 31/05, 45/05 – исправка 22/07 и 38/08).
Споменик природе Арборетум Шумарског факултета основан је 1957. године, налази
се на простору општине Чукарица ( у власништву Републике Србије), а по положају
заузима северозападне падине Кошутњака. Надморска висина Арборетума је од 100
m до 125 m. Арборетум је по форми, саставу и функцији сличан ботаничкој башти у
којем доминирају колекције различитих представника дендофлоре. На укупној
површини од 6 hа 69а 62m², Арборетум располаже са 1841-им представником
дендофлоре са 242 врсте и унутарврсна таксона, и намењен је, пре свега, едукацији
и практичној настави студената Шумарског факултета. Установљен је режим
заштите III степена.
Најочуванији биодиверзитет на територији града Београда локализован је у
следећим областима:
1. Подручје реке Саве - од Обедске баре до Аде Циганлије,
2. Подручје Подунавља и
3. Јужно од Саве и Дунава - Кошутњак, Авала, Трешња, Липовачка шума, Космај,
итд.
Многа природна добра на територији Београда су законом заштићена, укључујући и
ретко и дуговечно дрвеће. На овој овој територији установљен је значајан
биодиверзитет од 212 аутохтоних врста, од којих 26 је на списку угрожених.
Евидентиране су и 53 ретке врсте, од тога 15 у категорији доста ретких, 17 у
категорији врло ретких и 21 биљна врста пред ишчезавањем.
Проблеми (биодиверзитета)
- неадекватно управљање заштићеним природним добрима;
- загађење животне средине (загађење тла, воде, ваздуха) промена станишта;
- деградација и промена намене земљишта;
- интензивно коришћење шума, ловне фауне и рибљег фонда;
- непотпун мониторинг;
- примена застарелих технологија и неодрживо коришћење необновљивих
минералних ресурса (на пример у рударству: површински копови лигнита, и др.),
без адекватне примене мера унапређења и заштите;
- нелегална и непланска градња;
- промене климе, појава пожара, елементарне непогоде (суше, клизишта, одрони,
поплаве), акцидентна загађења и др;
- геолошки хазарди (клизишта, земљотреси, одрони, поплаве).
1415.Г.ПР. 118