Polazne osnove za program zaštite životne sredine

У 2009. години усвојен је нови Закон о заштити ваздуха („Сл. гласник РС“ бр. 36/09). Овим
законом успоставља се јединствен систем праћења и контроле нивоа загађења ваздуха и
одржавање базе података о квалитету ваздуха. Прецизно су утврђене надлежности у
успостављању државне и локалних мрежа, услови под којима се може вршити
мониторинг, као и обавеза надлежних органа да све релевантне податке о квалитету
ваздуха, прописане у Уредби о захтевима квалитета ваздуха 1 , доставе Агенцији 2 и ставе
на увид јавности. Уредба о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух
("Сл. гласник РС", број 71/10) је од посебног значаја за индустрију, јер дефинише ГВЕ
загађујућих материја у ваздух из стационарних извора, начин, поступак, учесталост и
методологију мерења емисија загађујућих материја, критеријуме за успостављање
мерних места за мерење емисија, поступак вредновања резултата мерења емисија и
усклађеност са прописаним нормативима, садржај извештаја о извршеним мерењима
емисија и билансу емисије, начин достављања података о емисијама за потребе
информационог система и рокове достављања података, дозвољена прекорачења
граничних вредности емисија загађујућих материја за одређени период и поступање у
испуњавању обавеза које произилазе из утврђених максималних националних емисија.
Овим је започет процес усклађивања домаће законске регулативе са Директивама ЕУ.
Један од узрока лошег стања квалитета ваздуха у Београду је слаба интеграција
политике заштите животне средине у политике развоја других сектора, а постојеће
секторске стратегије нису у довољној мери усаглашене када је у питању заштита животне
средине. Нису дефинисанае подстицајне економске мере за смањење емисија
загађујућих материја у ваздух.
Загађење ваздуха из тачкастих извора је последица застарелих технологија, недостатка
постројења за пречишћавање ваздуха и ниске ефикасности постојећих дотрајалих
постројења у сектору енергетике и индустрије и лошег квалитет горива за грејање.
Прописане граничне вредности емисије у ваздух су нереалне, имајући у виду застареле
технологије и недостатак уређаја за пречишћавање ваздуха у индустријском и
енергетском сектору. Узроци загађења ваздуха из моторних возила су лош квалитет
моторног горива (оловни бензин), употреба старих возила која се лоше одржавају.
Припрема прецизног инвентара емисија загађујућих материја, гасова са ефектом
стаклене баште, као и ненамерно испуштених POP's хемикалија је још увек у почетној
фази, а обим расположивих података је недовољан.
Узроци проблема:
- застарела технологија, ниска енергетска ефикасност и недостатак постројења за
пречишћавање гасова у индустријском и енергетском сектору;
- недовољна примена најбољих доступних техника (BАТ) у индустрији и енергетици;
- лош квалитет фосилних горива у термоенергетским постројењима
- концентрисаност (распоред у простору) термоенергетских објеката који као гориво
користе лигнит;
- лош систем контроле сагоревања у термоенергетским постројењимa;
- велика фреквенца саобраћаја у урбаним градским зонама
- лош квалитет моторног горива;
- старост и неадекватно одржавање возила и широко распрострањена употреба старих
возила;
- непостојање националног инвентара гасова са ефектом стаклене баште;
- непостојање релевантних планских докумената у области климатских промена;
1 Уредба о условима за мониторинг и захтевима за квалитет ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/10 и
бр. 75/10)
2 Агенција за заштиту животне средине – Министарство животне средине и просторног планирања
Републике Србије
1415.Г.ПР. 217