NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 65 (.pdf)

Očima stručnjakaPiše: Miroslav A. MušićDelo koje nas čini boljima i – vrednijimaRetrospektivna izložba Dušana Petričića Autobiografika,Muzej primenjene umetnosti.Posle retrospektive Ljubomira Pavićevića Fisa, beogradski Muzej primenjene umetnostipriredio je novu izložbu koja će, takođe, ostati zabeležena u analima ovog hramaprimenjenih umetnosti i dizajna kao projekat koji znatno doprinosi istorijsko-stilskomsagledavanju primenjenih umetnosti i dizajna tokom druge polovine minulog vekana tlu Srbije. Radi se o retrospektivnoj izložbi Dušana Petričića (1946, Beograd) podnazivom Autobiografika, na kojoj je predstavljeno blizu dve stotine karikatura i ilustracija,ilustracija knjiga za decu, plakata i kalendara i skica nastalih od 1965. do2007. godine. I ovog puta galerijski prostor muzeja pokazao se nedovoljnim da bi sejavnosti predstavilo sve ono što Petričića čini posebnim, vrednim i zanimljivim u svetukarikature, ilustracija i grafičkog dizajna. Tako smo ostali uskraćeni za projekte poputplakata za Jugoslovenski aerotransport, oglasne kampanje Crnagoracoop pod nazivomČiča Gliša, čudo od slatkiša i desetine drugih kojih se rado sećamo kao ostvarenjakoja su unela promene u svet tržišnih komunikacija.Dušan Petričić je beogradski đak. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti1969. godine, u klasi prof. Bogdana Kršića, sa knjigom originalnog metaforičnognaziva Karafindl. Ovim bibliofilskim izdanjem, u kojem su ilustracije aforizama BraneCrnčevića i tekstovi za decu Dušana Radovića, objedinio je satiru poput sirćeta sadečijom poezijom kao slasnim zalogajem. Time je naznačio da jugoslovenska scenailustrovanja i karikature postaje bogatija za jedno novo ime i – osobeno stvaralaštvo.Od 1969. do 1987. godine urednik je za karikaturu u Večernjim novostima, dok naAkademiji primenjenih umetnosti radi kao vanredni profesor u ateljeu za grafiku iknjigu do 1991. godine. Potom odlazi u Rim, a od 1993. godine živi i radi u Torontu. Prema njegovim izjavama, uskoro će se vratiti uBeograd jer tamo gde danas živi, „kanadska konzervativna partija sve je učinila da što više uskrati novac umetnosti i kulturi”, a on umetnost,koja je uvek po strani, pokušava da smesti u karikaturu.Beogradska retrospektivna izložba na izvestan način prati životni put Dušana Petričića tako da se na njoj mogu sagledati dva segmenta:stvaralaštvo nastalo do odlaska u Rim i Toronto a, potom, ono što je nastajalo u ovim gradovima. Obiman, gotovo monografski katalog satekstovima Bogdana Kršića, Rastka Ćirića i Slobodana Jovanovića, kao i stotinak reprodukcija, govori o tome da su se organizatori potrudilida ovaj izuzetan kulturološki događaj bude dostojno i zabeležen. Dodamo li tome i dobro vođen publicitet, možemo zaključiti da je sve izuzetno.Stvaralac poput Dušana Petričića to je i zaslužio. Njegov čovečuljak sa naočarima, velikim oblim nosem i cilindrom godinama je izvirivaosa stranica Vidika, Ježa, Književnih novina, Poletarca, Kekeca, Večernjih novosti, TV novosti, upirao se našem pogledu sa korica NIN-a,Ekonomske politike, izvirivao iz knjiga Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Ljubodraga Simonovića, sa plakata, kalendara, animiranihknjižica namenjenih promociji Beograda (Beograd i Beograđani) i niza drugih dela, poput omota za ploče Arsena Dedića i Dragana Lakovića,korica za sveske (Galerija Sebastijan), crteža za scenografije TV emisijeDaj mi krila, animiranih špica (TV Poletarac) i animiranog filma Plavizec. Dolaskom na severnoameričko tlo, čovečuljak se transformisao ulica sa špicastim ili kukastim nosem, koja svojim izgledom bodu sveoko sebe, posebno u rubrici Dušanov svet koju pune dve godine pripremau dnevniku Toronto star (The Toronto Star).Tokom četiri decenije rada, ilustrovao je 33 knjige, gotovo svake godinepo jednu. Imao je desetine izložbi i dobio pregršt nagrada i priznanja.Sa Dušanom Radovićem je uradio čitav niz remek-dela, odKarafindla, pa preko Poletarca (1973–1975) do TV kuvarica, NikoleTesle – priča o detinjstvu, Sedi da razgovaramo i niza drugih. Slično jei sa Ljubivojem Ršumovićem, čiji se projekti Još nam samo ale fale iNevidljiva ptica i danas pamte kao najuspešnije ilustrovane knjige zadecu. Bušava azbuka, Guliver među Liliputancima, Ulica šetalica, kaoi knjige nastale u Kanadi o kojima Stiven Heler piše: Dušanovi radoviza decu su šareni i izuzetno veseli, dok su njegove političke karikaturetamnijeg tona, ali su i jedni i drugi ukorenjeni u smislu za humor. U njegovomdelu značajno mesto je imao i Aleksandar Cvetkovski, urednikDetske radosti iz Skoplja, o kojem u katalogu nema ni reči, što govori otome da je mnogo toga ostalo nepoznato priređivačima izložbe.Znao je Dušan Petričić da od „preteških” tekstova napravi ilustracijujednostavnih i razumljivih vrednosti. I nauku je činio manje komplikovanom.Kretao se kroz medije sa lakoćom i jednostavnošću. Njegovamisao, stav ili poruka dopirali su do uma i – srca. Pogađali su u središte,činili nas bogatijima i – vrednijima. Poput legendarnog čiča Gliše, kojiNTV 10Ilustracija za dnevni list The Toronto star, 2002. godineIlustracija za naslovnu stranu časopisaEkonomska politika, 1970. godinese sa lakoćom kretao po ekranu nudeći slast keksa, kojeg više nema.Ostala su samo sećanja