broj 1058 - PD RB Kolubara

ОТВАРАЊЕ КОПА „ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУгаљ угледао светлост данаиз огранакабасенаПочетак експлоатације лигнита у октобру.Откоп јаловине тече по плануСнимио: Милун ТадићСнимио: Милун ТадићОткоп јаловине на новом колубарском угљенокопу „ВеликиЦрљени” започео је у октобру прошле године. У једномделу новог копа угаљ је већ „угледао” светлост дана, ањегово откопавање и испорука, кажу на овом копу, започећеполовином октобра.Тим поводом разговарали смо, недавно, са Живојином Јовановићем,директором копа „Тамнава-Источно поље”, чији суљуди и машине задужени за отварање копа „Велики Црљени”.– Отварањем копа „Велики Црљени” – каже он – обезбедићесе континуирана производња лигнита за потребе термоелектрананакон престанка експлоатације овог енергента на копу„Тамнава-Источно поље”. Процењене количине лигнита на овомкопу су око 32 милиона тона, а његова експлотација ће потрајатиоко 7 година.У том периоду ће бити створени и почетни предусловиза откоп лигнита на копу који ће се звати „Тамнава-Јужнопоље” и на којем су резерве лигнита неколико пута веће.Површина копа „Велики Црљени”, додаје Јовановић, јестенешто већа од 210 хектара, а на њему ће се откопавати лигнит изузетногквалитета чија је топлотна вредност већа од 8 килоџула.Да би се откопале све количине лигнита, на овој локацији, неопходноје уклонити јаловину чија укупна запремина премашује20 милиона кубних метара.Током 2008. године овде се радило селективно. Наиме, збогнедостатка одговарајуће механизације, наизменично су откопаванијаловина и шљунак. То је осетно успоравало процеспроизводње, али су укупне количине откопане земљане масена нивоу планиране производње (око два милиона кубикајаловине).Од почетка ове године радови на откопу откривке одвијалисе у западном делу овог копа, а од плана откопа се, делимично,одступило због нерешених имовинско-правних односа и недостаткаодговарајаће механизације. Од почетка априла овде серади на откопавању шљунка, који се налази између јаловине иугља, након чега ће се прећи у јужни део копа, како би се откопалепреостале количине од око 600 хиљада кубика јаловинекоју, овде, стручњаци зову „квартна глина”.Директор Јовановић верује да ће, тако, до краја септембрабити створени основни предуслови неопходни за почетакексплоатације лигнита на овом копу.Назиру се обриси новог копаПре тога, по већ урађеном пројекту, биће демонтиран и тр анспортованугљени систем са копа „Тамнава-Источно поље” наовај коп. Након тога уследиће редован годишњи ремонт свихделова овог система, а то подразумева и израду нових траса система,монтажу трачних транспортера на новим локацијама ипремештање багера и погонских станица.Да би се отворио нови коп „Тамнава-Јужно поље”, који ће сарадом почети након завршетка експлоатације лигнита на копу„Велики Црљени”, неопходно је још једно измештање коритареке Колубаре у укупној дужини од око 2,5 километара. Припремеза овај посао теку по плану, а измештање корита реке ћесе радити на исти начин као у, такозваној, првој фази. У оквируприпрема за отварање овог копа биће измештено и око 1,5 километарареке Пештан.М. ТадићПроблеми и резултатиНа копу „Велики Црљени” ради један јаловински БТО систем. Шеф система јеЗоран Радивојевић, дипломирани рударски инжењер који је, углавном, задовољандосадашњим резултатима рада на оновом копу.– У овом послу – каже он – увек има проблема. Тако је и сада. Због тешкоћа којесу везане за експропријацију приморани смо да делове система селимо са једног надруги део копа. То, наравно, битно утиче на укупне производне резултате. Проблеменам задаје и крупно камење које ми овде зовемо „самци” и које се овде (чешће негошто је то уобичајено) налази у структури слоја шљунка. Када багер наиђе на такав каменон га „само” закачи, а ми морамо да зауставимо систем како не бисмо оштетилимеханизацију.– На сцену, онда, ступају мали хидраулични багери који ово камење склањају иззоне у којој ради роторни багер. Наш дневни план је нешто већи од 200 хиљада кубикаи ми га, углавном, остварујемо. Тако смо од почетка рада до данас (половина маја)откопали око 4,5 милиона кубика јаловине – закључује Радивојевић.Проблем прави и недостатак одговарајуће стручне радне снаге (рударски техничари),а недостаје и значајан број помоћних радника. М. Т.БРОЈ 1058 26. мај 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 13 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss