Goran Nikolić, Nemci u Vojvodini izmedju dva svetska rata

Goran Nikoli}NEMCI U VOJVODINIIZME\U DVA SVETSKA RATAFormiranje nacionalnog identitetaUporedo sa prodiranjem kapitalisti~kog na~ina proizvodnje,ekonomskim i kulturnim prosperitetom na teritoriji Habzbur{ke monarhije,krajem pro{log i po~etkom ovog veka, i{ao je i proces nacionalneemancipacije njenih naroda. Zapo~et u prvoj polovini pro{log veka, on jepred Prvi svetski rat zahvatio gotovo sve njene etni~ke kolektive. Nivojvo|anski Nemci nisu bili izuzetak. [to direktno, {to preko erdeljskihSasa, najstarije i nacionalno najsvesnije nema~ke etni~ke grupe najugoistoku Evrope, oni su uklju~eni u proces konstituisanja modernenema~ke nacije. Me|u vojvo|anskim Nemcima je oduvek postojalamaglovita, neizdiferencirana svest o pripadnosti nema~kom narodu ikulturi, ali za konstituisanje nacije to nije bilo dovoljno. Bio je potrebankvalitativan skok od pasivnog ka aktivnom nemstvu, koji bi ih preveo izstanja etni~ke grupe u stanje nacije. Prvi svetski rat i raspad Austro-Ugarske su ovaj proces znatno ubrzali.Po~etak Prvog svetskog rata bio je za Dvojnu monarhiju vrlonepovoljan. Glavnina njenih snaga je upu}ena na Isto~ni front da do~ekaruski napad. Ali je i tu, kao i u Srbiji, do`ivela poraz. Rusi su pregazilive}inu Galicije i do{li do karpatskih klanaca, a u{li bi i u Ugarsku da ih utome nije spre~ila velika nema~ka pobeda na severu kod Tannenberga1914. godine. Dvojna monarhija je tako do{la pod direktnu nema~kukontrolu.Tek ovim ~inom su Nemci u Dvojnoj monarhiji i fakti~ki postalidr`avotvoran narod i kona~no se izbrisala svaka razlika izme|u nema~kognacionalizma i podr{ke Austro-Ugarskoj. Dinasti~ku ideju je zamenilanema~ka ideja, a austrougarska misija se svela na nema~ku misiju.Habzbur{ka monarhija kao samostalna dr`ava vi{e nije postojala. Nema~kiratni trijumf mogao joj je sa~uvati kostur, ali njena realnost je bila nema~kahegemonija sa Nemcima i Ma|arima kao jedinim dr`avotvornim narodima.Nenad Stefanovi} 139

Raspad Austro-Ugarske je, sa svoje strane, dodatno podstakaorazvoj nacionalne svesti vojvo|anskih Nemaca. Op{te rasulo, nestajanjedr`ave koju su smatrali svojom, kao i aktivnost suseda, naterali su i njih naakciju. U toku oktobra i novembra 1918. godine, {irom Vojvodineformiraju se nema~ka nacionalna ve}a. Ona poku{avaju da pariraju srpskimili, pak, da sara|uju sa njima. Iako je velika ve}ina vojvo|anskih Nemacabila za ostajanje u okviru Ugarske, protivljenje njenom raspadu bilo jeslabo zbog straha od komunisti~ke opasnosti i socijalne nestabilnosti.Biraju}i izme|u proleterske revolucije i srpske vojske, vojvo|anski Nemcisu se odlu~ili za ovo drugo. Naravno, ne treba zanemariti da je va`nu ulogupri tom imalo i op{te stanje defetizma, kao i duboko usa|en ose}ajlojalnosti prema svakoj vlasti. Najzna~ajniju ulogu u tom periodu Nemci suodigrali u Banatu.Neposredno nakon ulaska srpskih trupa u Temi{var, 20. 10. 1918.godine, na Skup{tini predstavnika nema~kih, banatskih i ba~kih op{tinado{lo je do progla{enja Banatske republike. Osnovan je Nema~kinacionalni savet sa dr Ottom Rothom na ~elu i izdat je Manifest. UManifestu se polazilo od nedeljivosti Ba~ke i Banata i tra`ilo se da se osudbini ovih krajeva odlu~i narodnim plebiscitom.Za sebe su Nemci tra`ili, u svakoj varijanti, autonomiju kao i pravoda budu predstavljeni u skup{tini svoje mati~ne dr`ave. Cilj ove inicijative,koja je predstavljala sintezu nacionalnih i socijalnih zahteva, bio je da ovikrajevi ostanu u okviru Ugarske koja bi se preuredila u federaciju{vajcarskog tipa. Da bi ovo ostvarili, vojvo|anski Nemci su poslali svojudelegaciju na Mirovnu konferenciju u Pariz. No, sve je bilo uzaludno. Bilisu isuvi{e slabi da bi bilo {ta samostalno u~inili. Njihove te`nje se nisupoklapale sa interesima velikih sila pa im nije preostalo ni{ta drugo nego dase prilagode novonastalom okru`enju.Iz ovog perioda treba pomenuti i delatnost grupe nema~kihintelektualaca Ba~ke i Banata na ~elu sa piscem i publicistom AdamomMüllerom–Guttenbrunnom koja se zalagala za odvajanje ovih krajeva odUgarske. Nastupaju}i sa sloganom „Los von Ungarn!“ oni su osnivaliklubove koji je trebalo da stvore raspolo`enje za izlazak iz okvira Ugarske.140Jedan svet na Dunavu

Odvajanje od Ugarske je trebalo da spre~i odnaro|avanje Nemaca i da impru`i bolje uslove za uobli~avanje i razvoj nacionalnog identiteta.U novonastalom okru`enju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenacavojvo|anski Nemci su se brzo sna{li. Impulsi koje je proizvela svetskaratna katastrofa umnogome su ubrzali proces uobli~avanja njihovogidentiteta. Iz saznanja ve}ine njih o povezanosti jezikom, kulturom izajedni~kom sudbinom kao i su~eljavanjem sa novom stvarno{}u nastao jemasovni nema~ki pokret. Zavr{etak rata i stabilizacija novog poretka nisudoveli do ga{enja tog pokreta. Njegovo pulsiranje se nastavilo i dalje. Rattek {to se zavr{io, a na sve strane po~inju da ni~u nema~ke ekonomske ikulturne institucije. Obnavljaju se stare i formiraju nove {kole. Nema~kijezik vra}a se u nekada{nju nema~ku gimnaziju u @ombolju (od 1923.godine ovo mesto je u sastavu Rumunije) i u Novom Vrbasu. Pokre}u se inema~ki ~asopisi. Osnivaju se nabavne, prodajne i vodne zadruge.Novembra 1919. godine, u Velikom Be~kereku (dana{njem Zrenjaninu)formira se Nema~ko ekonomsko i kulturno dru{tvo. U Novom Sadu se1920. godine formira [vapsko-nema~ki kulturni savez – Kulturbund, nekavrsta {vapsko-nema~ke „matice“, ~ija se mre`a potom {iri po ~itavojVojvodini. Od tada pa sve do zavr{etka Drugog svetskog rata, to jecentralna ustanova vojvo|anskih i jugoslovenskih Nemaca. @ivot i radvojvo|anskih Nemaca je u ovom periodu umnogome bio oslonjen na ovajsavez, pa }emo se ovde zadr`ati na njegovoj delatnosti.[vapsko-nema~ki kulturni savezProgramski, [vapsko-nema~ki kulturni savez je imao za svoj ciljuobli~avanje, razvijanje i ~uvanje identiteta jugoslovenskih Nemaca putem{irenja i negovanja nema~ke kulture i nema~ke prosvete.Ali on nije bio samo to o ~emu mu govore naziv i osnovneprogramske odredbe. Zami{ljen je daleko ambicioznije. U glavamaizvesnog manjeg broja intelektualaca nema~ke narodnosti u Vojvodiniiskristalisala se, naime, tih godina ideja da se razvijanje nema~ke zajedniceu novonastaloj Kraljevini SHS mora odvijati planski – bez stihije islu~ajnosti. Stoga je bila potrebna organizacija koja }e podsticati iNenad Stefanovi} 141

olak{avati nastanak svesti o pripadnosti nema~kom etnicitetu, kao ipomagati rad kulturnih, prosvetnih, ekonomskih i drugih organizacijanema~ke manjine u Jugoslaviji. Ona }e biti op{ti okvir u koji }e stati sviovda{nji Nemci i kojim }e se pokrivati celokupnost njihovog kulturnog iprivrednog `ivota kao i odnosi prema drugim zajednicama i ustanovama.Savez je imao za cilj i prevazila`enje religijskih, socijalnih i regionalnihpodela me|u vojvo|anskim i jugoslovenskim Nemcima.Vojvo|anski Nemci su prvih poratnih godina koristili kakonasle|ene prilike, tako i povoljnu politi~ku klimu. Nova vlast se tih godinaprema Nemcima pona{ala vi{e nego blagonaklono. Kulturno organizovanjeNemaca ne samo da nije spre~avano, ve} je i podsticano. Ra~unica je bilajasna. Suo~eni sa opasno{}u od ma|arskog iredentizma, jugoslovenskipoliti~ki faktori su procenili da Nemce, odnosno nema~ku nacionalnumanjinu, treba odvojiti od Ma|ara i tako umanjiti mogu}nost njihovogzajedni~kog nastupanja. Opasnost od nema~ke manjine nije bila realna.Vojvo|anski Nemci nisu imali direktan kontakt sa maticom, a i veze sanjom su bile jo{ nerazvijene. Prostorna disperzija pripadnika nema~kemanjine je, osim toga, bila takva da je mogu}nost pojave autonomisti~kog(teritorijalnog) ili separatisti~kog pokreta bila svedena na minimum. Procesnacionalnog osve{}ivanja pripadnika nema~ke manjine poklopio se sadr`avotvornim interesima pa su ga vlasti podr`ale. Pravila o organizovanjuKulturbunda odobrena su bez ikakvih problema, neposredno po njihovomdono{enju 17. maja 1920. godine. Ona su napravljena prema uzoru na istidokument organizacije ~ehoslova~kih (sudetskih) Nemaca kao i srpskogkulturnog saveza „Prosveta“ koje je pre Prvog svetskog rata delovalo uBosni i Hercegovini.Osniva~ka skup{tina je odr`ana 20. juna 1920. godine u NovomSadu. Prisustvovalo je preko 2.000 Nemaca iz Banata, Ba~ke, Baranje,Srema, Slavonije, [tajerske i Ko~evja. Skup je protekao pod devizom koja}e na najbolji na~in karakterisati delatnost Kulturbunda u Jugoslaviji –„Dr`avi i narodu verni!“Dr Georg Graßl, idejni tvorac ovog saveza, istakao je da jeKulturbund nepoliti~ka organizacija koja „ima za cilj da okupi sve snage,da spre~i raspadanje i raspar~avanje snaga. Ona ho}e da razvije nema~ku142Jedan svet na Dunavu

narodnu kulturu i nema~ki jezik. Slobodni u novoj otad`bini, Nemci ho}esrcem i umom da poslu`e interesima nove dr`ave, a to }e samo tako posti}iako se oni budu slobodno razvijali“. Na Skup{tini su izneta i tri glavna ciljaKulturbunda:1. Razvijanje duhovne kulture ({kole na maternjem jeziku,negovanje nema~kog jezika itd.);2. Ekonomsko sna`enje (razvijanje poljoprivrede, stvaranjezemljoradni~kih zadruga, socijalno staranje itd.);3. Negovanje ~istote nema~kog jezika.Posle ove skup{tine organizaciona mre`a Kulturbunda se brzo {irila.Kolika je ta brzina bila, najbolje se mo`e videti iz statisti~kih podataka.Samo godinu dana posle osnivanja Kulturbunda, na prvoj Generalnojskup{tini u Banatskom Karlovcu, Georg Graßl je u svom referatu naveopodatak da je u savez u~lanjeno 30.000 lica organizovanih u 99 mesnihgrupa. Slede}e, 1922, godine, bilo je 108, 1923. godine 111 mesnih grupa.U prole}e 1924. godine, u sastavu Kulturbunda bilo je 128 mesnihorganizacija sa 55.000 ~lanova.Organizacija je bila najja~a u Vojvodini. U Banatu i Ba~koj je bilostotinak, a u Sremu 13 mesnih grupa. U aprilu 1924. godine do{lo je doprve zabrane rada Kulturbunda. Povod je bilo glasanje poslanika Nema~kestranke u Skup{tini Kraljevine SHS. Poslanici nema~ke nacionalne manjinesu, naime, pre{li na stranu opozicije i glasali za verifikaciju mandataHrvatske selja~ke stranke. Ovaj postupak je izazvao reakciju vlasti.Ministar prosvete Svetozar Pribi}evi} je doneo odluku o zabrani radaKulturbunda. Zvani~no obrazlo`enje je bilo da se rad zabranjuje zbog„pangermanske propagande i antidr`avnog pona{anja.“Nakon nekoliko meseci, pod pritiskom me|unarodnih faktora(Nema~ka i Dru{tvo naroda) kao i usled promene odnosa politi~kih snaga,delimi~no se ukida zabrana rada saveza. Zabrana je, me|utim, postigla svojcilj. Kulturbund je dodu{e obnovio rad, ali se sporo oporavljao. Broj~lanova je prepolovljen, a broj mesnih grupa sveden je na ~etvrtinu. KodNemaca u Vojvodini, kao disciplinovanih i lojalnih gra|ana Kraljevine,bilo je te{ko povratiti poverenje u Kulturbund. Potpuno skidanje zabranerada Kulturbunda nastupilo je tek po~etkom 1927. godine. Iste godine je naNenad Stefanovi} 143

Posle ovoga Kulturbund je brzo obnavljao svoju organizaciju. Ve}1933. godine savez je brojao 95 mesnih grupa sa preko 12.000 ~lanova.Stalno se {irio i delokrug njegovog rada. Akcenat je naro~ito bio na{kolstvu, socijalnim, zdravstvenim i dobrotvornim ustanovama. Otvarane sunove osnovne i srednje {kole, a sa radom je po~ela i prva u~iteljska {kolaza u~itelje na nema~kom jeziku. Dotada razu|ena mre`a nema~kihsocijalnih, zdravstvenih i dobrotvornih dru{tava i ustanova objedinjena jeputem osnivanja Centralne zadruge za socijalno staranje.Pobeda nacionalsocijalizma u Nema~koj osetila se ubrzo i na ovimprostorima. Ve} u toku 1934. godine me|u vojvo|anske Nemce i uKulturbund po~ele su da prodiru nacionalsocijalisti~ke ideje. Od njihovihnajponesenijih pristalica, gotovo odreda mla|ih intelektualaca {kolovanih uNema~koj, oformila se te godine Dru`ba obnoviteljskog pokreta(Kameradsshaft der Erneuerungsbewegung). Glavni cilj ovoga pokreta jebio da se nema~ka nacionalna manjina u Jugoslaviji, putem Kulturbunda,izgradi u nacionalsocijalisti~ku narodnu zajednicu.Uticaj „obnovitelja“ se ose}ao naro~ito me|u srednjo{kolskom istudentskom omladinom. On se brzo {irio, pa je sukob sa postoje}imestabli{mentom u Kulturbundu bio neminovan. Borba je, unutar Kulturnogsaveza, po~ela na terenu idejnih razlika da bi se potom prenela i nastrate{ko-takti~ka pitanja politi~ke delatnosti kao i na temeljna pitanjaustrojstva i daljeg pravca razvoja Kulturbunda.Sukob je umnogome imao i karakter generacijskog nesporazumakao i konflikta grupa na razli~itom stupnju obrazovanja. Mla|i iobrazovaniji su bili pristalice izgradnje novog, a stariji i manje obrazovanisu bili pobornici o~uvanja starog poretka odnosa, ustanova i delovanja.Mla|i su prigovorili starijima preveliku opreznost u isticanju zahteva premadr`avnim vlastima, kao i tolerisanje preteranog uticaja katoli~ke crkve,jednog od glavnih ideolo{kih protivnika nacionalsocijalizma, na vaspitanje i`ivot nema~ke nacionalne manjine.Ve} na godi{njoj skup{tini Kulturbunda, odr`anoj krajem 1934.godine, „obnovitelji“ su poku{ali da preuzmu vlast u Kulturbundu. To im,me|utim, nije po{lo za rukom. Suo~eni sa ovim neuspehom oni su shvatilida moraju obezbediti {iru podr{ku me|u ~lanstvom, pa su krenuli na teren.Nenad Stefanovi} 145

Kako je vreme prolazilo, u sukob rukovodstva Kulturbunda i nacistakao – „obnovitelja“ sve vi{e se uklju~ivala, u to vreme uveliko nacisti~ka,Nema~ka. I rukovodstvo Kulturbunda i nacisti kao – „obnovitelji“ tra`ili supodr{ku kod nema~kih dr`avnih organa pa su se ovi sve vi{e javljali kaoarbitri u sukobu.Spoljnopoliti~ki doga|aji (nagli ekonomski uspon Tre}eg rajha),mladost, agilnost i vera u nacionalsocijalisti~ke ideale doprineli su davreme radi za „obnovitelje“. Njihov uticaj je stalno rastao, pa tako krajem1938. godine dolazi, pod uticajem nema~kih dr`avnih organa, do njihovogpovratka u redove Kulturbunda. Nedugo zatim, po~etkom 1939. godine,„obnovitelji“, tj. nacisti, me|u jugoslovenskim Nemcima preuzimaju vlastnad Kulturbundom. Otada pa sve do po~etka Drugog svetskog rataKulturbund se gradi u novom, nacionalsocijalisti~kom duhu. [iri se mre`aorganizacija, pove}ava broj njegovih ~lanova, likvidiraju se sve frakcijeunutar saveza. Kulturbund postaje jedna vrsta korporacije, organizovane unacionalsocijalisti~kom duhu, koja je zastupala Nemce u odnosu najugoslovensku dr`avu i njene organe. U njegovim okvirima su se re{avalasva nacionalna, socijalna, privredna i kulturna pitanja. Njegova politika jesve vi{e saobra`avana i preko posebnih organa koordinirana sa politikomTre}eg rajha.Broj ~lanova Kulturbunda je sve do po~etka Drugog svetskog ratarastao, tako da je krajem 1940. godine u njega bilo uklju~eno vi{e od 60procenata svih pripadnika nema~ke nacionalnosti u Jugoslaviji (preko300.000). Ovaj priliv je bio, pre svega, uslovljen krupnim uspesima Tre}egrajha (prisajedinjenje Rajnske oblasti, Austrije, Sudeta, u skladu safirerovim geslom „Svi Nemci u jednoj dr`avi“, izlazak iz velike ekonomskekrize itd.), ali i intenzivnom propagandom i organizacionim radom.I pored ove nacionalisti~ke ponesenosti, dobri odnosi Kulturbunda ijugoslovenskih dr`avnih vlasti odr`ali su se sve do po~etka Drugogsvetskog rata. Novo rukovodstvo saveza se trudilo da odr`i dobre odnose sajugoslovenskim vlastima i svoju delatnost zadr`i u zakonskim okvirima.Kulturbund tako, na primer, odustaje od ponovnog formiranja Nema~kestranke i u pregovorima sa Dragi{om Cvetkovi}em pristaje da u|e uJugoslovensku radikalnu zajednicu. Tom prilikom je predvi|eno da dr KeksNenad Stefanovi} 147

ude izabran za zamenika predsednika Jugoslovenske radikalne zajedniceza Dunavsku banovinu. U izja{njavanju oko dr`avnopravnog polo`ajaVojvodine i razgrani~enja Banovine Hrvatske, predstavnici vojvo|anskihNemaca su se suprotstavljali te`njama Hrvata da ostvare svojemaksimalisti~ke zahteve.Rezimira li se delatnost nema~ke nacionalne manjine u ovomperiodu, mo`e se re}i da je proces preoblikovanja njihove organizacije unacionalsocijalisti~kom duhu i ~vr{}e vezivanje za maticu imalo za cilj davojvo|anske Nemce pripremi za budu}u misiju na istoku Evrope(popunjavanje „novooslobo|enih“ krajeva). Ideje za formiranje posebnesatelitske dr`ave podunavskih Nemaca u Vojvodini nikada nisu ozbiljnorazmatrane od strane nema~kih dr`avnih organa, {to su najbolje potvrdilitragi~ni doga|aji koji su potom usledili (rat itd.).Nema~ka stranka u Kraljevini Srba, Hrvata i SlovenacaDvadesetih godina ovog veka bitan ~inilac politi~kog `ivotaKraljevine SHS bila je i nema~ka stranka (Partei der Deutschen imKenigreich der SHS). Kako je do{lo do njenog osnivanja i kakvo je bilonjeno u~e{}e u politi~kom `ivotu zemlje?Poja~an ose}aj posebnosti, ekonomska mo} i postoje}i oblicikulturnog, ekonomskog i prosvetnog organizovanja nema~ke nacionalnemanjine u Vojvodini tra`ili su da dobiju i svoj politi~ki izraz. U januaru1922. godine zapo~ela je akcija za formiranje nema~ke partije u KraljeviniSHS. Inicijativa je nai{la na dobar prijem me|u nema~kim `ivljem, pa je utoku samo nekoliko meseci stvorena mre`a organizacija {irom Vojvodine,Slavonije i drugih krajeva kraljevine u kojima je ova manjina `ivela.Vrhunac ove aktivnosti je predstavljao osniva~ki kongres partije odr`an 17.decembra iste godine, u @ombolju (mesto koje se, kako je ovde ve} re~eno,od 1923. godine nalazi u sastavu Rumunije). Formiranjem stranke je iprakti~no zaokru`ena celina regulisanja `ivota nema~ke manjine uKraljevini SHS. Dok su kulturne i ekonomske organizacije prevashodnoimale za cilj regulisanje odnosa unutar same manjine, politi~koorganizovanje je trebalo da reguli{e njihov odnos putem artikulacije i148Jedan svet na Dunavu

eprezentovanja interesa, prema spolja{njem okru`enju. Tu se, pre svegapodrazumeva odnos prema jugoslovenskoj dr`avi i drugim politi~kim~iniocima.Na izborima za Ustavotvornu skup{tinu Kraljevine SHS 1920.nema~koj nacionalnoj manjini je, kao i svim ostalim manjinama, biloonemogu}eno u~e{}e. Uskra}eno im je i aktivno i pasivno bira~ko pravo.To je u~injeno na osnovu jedne odredbe Sen`ermenskog ugovora o miru,koja se odnosila na pravo opcije. Izbornim zakonom Kraljevine SHS biloje, naime, predvi|eno da dok traje period opcije, nacionalne manjinenemaju pravo u~e{}a na izborima. U julu 1922. godine istekao je rok zaopciju i nacionalne manjine su automatski stekle pravo u~e{}a na izborima.To je predvi|eno i novim izbornim zakonom koji je donet u to vreme.Dobijanje izbornog prava je uslovljeno time da gra|anin `ivi najmanjedeset godina na teritoriji koja ulazi u sastav Kraljevine SHS. Dr`avniorgani su poku{ali da spre~e izlazak pripadnika nacionalnih manjina naizbore 1923. godine, pla{e}i se njihove antidr`avne delatnosti. Spre~avan jeupis pripadnika nacionalnih manjina u bira~ke spiskove i govorilo se da oninemaju prava u~e{}a na izborima jer je pravo opcije isteklo {est dana nakondono{enja novog izbornog zakona. Reakcija na ovakvo postupanje vlastibila je burna. Usledio je pritisak doma}e i inostrane javnosti. Intervenisalisu neki ugledni poslanici i predstavnici Jugoslovenske sekcije pri Dru{tvunaroda u @enevi. Dr`avnim organima, a pre svega Ministarstvu spoljnihposlova, time je jasno stavljeno do znanja da ovakvi postupci mogu nanetivelike {tete zemlji. Ministarstvo unutra{njih poslova je moralo da popusti.Policijskim organima je nalo`eno da pripadnike nacionalnih manjina uvedeu spiskove. Nakon toga su problemi ove vrste svedeni na razumnu meru.Svi poku{aji Narodne radikalne i Demokratske stranke, glavnihpoliti~kih ~inilaca u Vojvodini tih godina, da privole Nemce na zajedni~kou~e{}e na izborima nisu uspeli. Shodno odluci kongresa iz @ombolja,Nema~ka stranka je na pomenute izbore iza{la samostalno. U izbornukampanju su u{li solidno organizovani. Stranka je po~etkom 1923. godineimala preko 50 mesnih organizacija u Banatu, Baranji, Slavoniji, [tajerskoji Ko~evju. Najja~a upori{ta su joj bila u Banatu i Ba~koj. U tokupredizborne kampanje na nju je, kao i na ostale manjinske stranke, vr{enNenad Stefanovi} 149

pritisak. On me|utim, nije bio onakvog intenziteta kakav je bio premaMa|arima. Nema~ka stranka je bila manje izlo`ena pritisku vlasti, a vi{epritisku nacionalisti~kih organizacija. U napadima na njih prednja~ila je„ORJUNA“ (Organizacija jugoslovenskih nacionalista), poluvojnaorganizacija Demokratske stranke. Ova organizacija je nastupala sa tezomda u nacionalnoj dr`avi Ju`nih Slovena nema mesta manjinskim partijama -i posebnim manjinskim interesima. Pripadnici manjina su, prema mi{ljenju„orjuna{a“, mogli svoj glas dati samo dr`avotvornom, jugoslovenskomprogramu. Oni su ometali kampanju Nema~ke stranke, rasturali njihovepredizborne skupove, napadali redakcije nema~kih listova i sredi{tanjihovih organizacija. Ovaj pritisak nema~ka stranka je uspela da ubla`ive{tim manevrisanjem. Na jednoj strani su isticali lojalnost prema dr`avi izastupali dr`avotvorne teze, a na drugoj su se predstavljali kao autenti~nizastupnici i za{titnici nema~ke manjine i njihovih interesa. Borbu za svojaprava Nemci su predstavljali kao borbu za prava svih nacionalnih manjina,~ime su poku{ali da privuku i glasove drugih nacionalnih manjina uVojvodini. Iako je odlu~eno da se na izbore iza|e samostalno, tj. posebnomlistom, kontaktiralo se i sa drugim partijama. Procenjuju}i da su trenutnoradikali najozbiljniji politi~ki faktor, Nemci su u kontaktu sa njima istaklida bi posle izbora bili voljni da prihvate saradnju. Oni su takvu saradnjuuslovljavali respektovanjem njihovih zahteva. Stav radikala je bio da jesaradnja mogu}a pod uslovom da Nema~ka stranka odustane od dva zaradikale neprihvatljiva programska zahteva. Prvi je da nema~ki regrutislu`e vojni rok u svome kraju, a drugi je da se nema~ki jezik koristi usudovima i administraciji.Izbori su odr`ani 18. marta 1923. godine i na njima je Nema~kastranka zabele`ila dobar uspeh. Za njenu listu se izjasnilo 43.415 glasa~a,pa je tako osam poslanika iz njenih redova u{lo u parlament KraljevineSHS. Najve}i broj glasova ova stranka je dobila u novosadskom,velikobe~kere~kom i somborskom izbornom okrugu, {to joj je obezbedilosedam poslani~kih mesta, dok je jedan poslanik Nema~ke stranke izabran u[tajerskoj. Izbori su pokazali da nisu uspela nastojanja radikala i demokratada privuku nema~ke glasove: samo je mali broj Nemaca dao svoj glasDemokratskoj stranci.150Jedan svet na Dunavu

Nakon izbora, Nema~ka stranka je, procenjuju}i da }e svoje interesenajbolje ostvariti vezuju}i se za neku ve}u celinu, pristupila saradnji saradikalima. Radikalima je ova saradnja odgovarala jer su daju}i malodobijali mnogo. Koalicija sa D`emijatom (strankom muslimana, pre svegaAlbanaca sa Kosova, iz Metohije i iz Makedonije) i Nema~kom strankomim je donela 30 poslanika. To je bilo dovoljno da se obrazuje vlada, a idobrodo{lo u me|unarodnim odnosima kao primer saradnje dr`avotvornogi manjinskog elementa. Nema~koj stranci su radikali tako|e odgovarali kaopartneri. Narodna radikalna stranka ne samo da je bila najzna~ajnija snagana politi~koj sceni Kraljevine SHS, ve} je bila i pobornik centralisti~kogustrojstva dr`ave koji je nema~koj manjini, rasutoj po severnim delovimazemlje, najvi{e odgovarao. Od relevantnijih opozicionih partija odbijalo ihje vi{e stvari. Demokratska stranka ih je odbijala zbog svoje ideologije(integralnog jugoslovenstva) i terora njoj bliske, poluvojne organizacije -ORJUNE. Slovena~ka ljudska stranka im je bila najve}i protivnik. Pritiscina nema~ku manjinu su u ovoj pokrajini bili najizra`eniji jer je slovena~kipoliti~ki faktor nastojao da ih kao mogu}e sredstvo nema~kog revan{izmapoliti~ki marginalizuje. Ne ba{ bezna~ajnu ulogu je, kod Slovenaca, igralo ise}anje na su`ivot u prethodnoj dr`avi (Austro-Ugarskoj). Ni Hrvatskarepublikanska selja~ka stranka nije predstavljala partnera koji je bio povolji Nemaca. Nema~ku stranku je odbijala njihova politika koja je vi{evodila ra~una o ostvarenju dr`avotvornih te`nji Hrvata, nego o realniminteresima.Podr{ka radikalskoj vladi od strane poslanika Nema~ke stranke nije,me|utim, bila postojana. Oni se nisu ustezali od kritike vlade svaki putkada bi smatrali da su ugro`eni interesi nema~ke manjine. Tako se de{avaloda njeni poslanici glasaju ~as za vladine, ~as za predloge opozicije.U aprilu 1924. godine nema~ki poslanici su pre{li na stranuopozicije. Prilikom verifikacije mandata poslanika Hrvatske selja~kestranke oni glasaju protiv vladinog predloga, {to dovodi do raskidakoalicije. Vlada je reagovala zabranom rada Kulturbunda, {to je pokolebaloNema~ku stranku. Ona ostaje u opoziciji, ali odbija da u potpunosti sledipolitiku ostalih opozicionih stranaka. Ne pristaje da u~estvuje u opstrukcijiNenad Stefanovi} 151

prilikom dono{enja bud`eta i odbija da, zajedno sa ostalim opozicionimstrankama, napusti parlament.U toku ovog skup{tinskog mandata Nema~ka stranka se najvi{ebavila pitanjima {kolstva, kori{}enja maternjeg jezika, poreskom politikom,lokalnom samoupravom i agrarnom reformom.U predizbornu kampanju za druge parlamentarne izbore na kojimaje u~estvovala (1925. godine), Nema~ka stranka je iza{la samaksimalisti~kim zahtevima. Tra`ilo se pravo na kulturnu i {kolskuautonomiju, kori{}enje maternjeg jezika u administraciji, sudstvu,smanjenje poreza itd. Ovakav nastup je trebalo da neutrali{e kolebanje dela~lanstva sklonog saradnji sa radikalima.Radikali su poku{ali da ih pridobiju koriste}i se mehanizmom vlastikao i pritiscima nacionalisti~kih, poluvojnih organizacija (Srpska narodnaobnova i ~etnici). Ton izbornoj kampanji su davale strasti koje surezultirale napadima na lidere i aktiviste Nema~ke stranke, rasturanjemstrana~kih zborova kao i napadima na redakcije nema~kih listova. No,Nema~ka stranka tu nije bila nikakav izuzetak – isto se u Vojvodinidoga|alo i socijalistima, zemljoradnicima i demokratama.Izbori su odr`ani 8. februara 1925. godine i Nema~ka stranka je nanjima dobila 45.172 glasa, odnosno pet poslanika. Svi mandati su dobijenina osnovu glasova osvojenih u Banatu i Ba~koj. Razlog paradoksu – da sebroj glasova pove}ao, a broj mandata smanjio (za 40 odsto) – treba tra`iti uizbornoj geometriji skrojenoj za ove izbore.Nakon izbora Nema~ka stranka se nije priklju~ila vladinoj ve}ini.Ona je u opoziciji i uspostavlja bliske odnose sa Savezom zemljoradnika.Formiraju zajedni~ki poslani~ki klub, a u opticaju je bila i ideja o stvaranju,odnosno prerastanju postoje}e u Nema~ku selja~ku stranku.Ovakva orijentacija Nema~ke stranke je proizilazila iz socijalnestrukture nema~kog `ivlja u Jugoslaviji. Najve}i deo njih se baviopoljoprivredom, pa se vo|stvu stranke ~inilo da }e vezivanjem za Savezzemljoradnika biti najbolje ispunjeni njihovi interesi. Ova saradnja nijepotrajala dugo. Vide}i da svoje interese ne}e mo}i da ostvari oslanjaju}i sena saradnju sa zemljoradnicima i opozicijom uop{te, Nema~ka stranka jepo~ela da traga za mogu}nostima saradnje sa vladaju}om koalicijom ili152Jedan svet na Dunavu

arem nekom strankom iz nje. Izbor je i ovoga puta pao na radikale.Po~etkom oktobra 1926. godine vo|a Nema~ke stranke Stefan Kraft jeizrazio spremnost za saradnju.Uslov je bio da koalicioni partner vodi politiku koja }e nacionalnimmanjinama omogu}iti ravnopravnost, nesmetan kulturni, ekonomski ipoliti~ki razvoj. Ova ponuda, iako malobrojnih poslanika Nema~ke stranke,do{la je za radikale u pravo vreme.Koalicija Narodne radikalne i Hrvatske selja~ke stranke se sve vi{edrmala i bilo je potrebno prona}i druge koalicione partnere. Radikali sukorigovali svoj stav prema nema~kim zahtevima. Obe}ano je, tako|e da }ese iza}i u susret i nekim drugim zahtevima Nema~ke stranke. Radikali sujedino ostali nepopustljivi prema zahtevu da se vojni rok slu`i u svomokrugu.Na parlamentarnim izborima odr`anim 11. septembra 1927. godine,Nema~ka stranka je osvojila 48.849 glasova i dobila {est poslani~kih mesta.Kao i na prethodnim izborima, najvi{e glasova je dobijeno na podru~juBanata i Ba~ke, gde su osvojeni svi mandati.Posle izbora je nastavljena politika saradnje sa radikalima. Situacijau kojoj se na{la Nema~ka stranka je, me|utim, bila protivure~na. Sa jednestrane, oni sara|uju sa dvorskom frakcijom Radikalne stranke na ~ijem je~elu Veljo Vuki~evi}, a sa druge, trpe pritisak Pa{i}eve frakcije, koja je uVojvodini imala ve}inu. Ni odnosi sa Demokratskom strankom nisu bilini{ta bolji. Demokrate ih napadaju zbog pangermanstva, a njihove optu`beo ograni~avanju manjinskih prava odbacuju kao preuveli~ane i neosnovane.Rukovodstvo Nema~ke stranke se i ovoga puta koristilo svojomopravdanom taktikom. Isti~e se odanost dr`avi i ve{to se balansira izme|uvlade i opozicije u nastojanju da se amortizuju pritisci i izvu~e {to vi{eustupaka za nema~ku manjinu. Takva orijentacija je dovodila do toga da suse klonili ideolo{kih rasprava, a bili vrlo aktivni kad god su na dnevnomredu skup{tinskih zasedanja bila pitanja vezana za `ivot nema~ke manjine.Tragi~ni doga|aji u Narodnoj skup{tini Kraljevine SHS (ubistva iranjavanja poslanika HSS-a 1928. godine) i doga|aji koji su potom uslediligotovo u potpunosti su zamrzli aktivnost Nema~ke stranke. Oni su bilinemi posmatra~i doga|aja. Iako se nisu slagali sa postupcima vlade, nisuNenad Stefanovi} 153

im se ni suprotstavljali. Nema~ka stranka je uz Savez zemljoradnika bilajedina opoziciona stranka koja je u~estvovala u krnjem zasedanju Narodneskup{tine (bez selja~kodemokratske koalicije). Zbog poo{trenih merare`ima i i{~ekivanja raspleta oni se, ipak, nisu usu|ivali da odr`ekonsekventan opozicioni stav.Pored u~e{}a na izborima i u radu Narodne skup{tine KraljevineSHS, Nema~ka stranka je u~estvovala i na izborima i u radu organa lokalnesamouprave u nivou op{tina i oblasti. Na oblasnim izborima odr`anim ujanuaru 1927. godine Nema~ka stranka je osvojila 12 poslani~kih mesta uBa~koj, 2 u Beogradskoj i jedno u Podunavskoj oblasti. U Sremskoj oblasti,koja je zajedno sa pomenutim oblastima zauzimala teritoriju dana{njeVojvodine, Nema~ka stranka nije dobila ni jednog poslanika. Iste godine unovembru odr`ani su i op{tinski izbori. Nema~ka stranka je u Ba~koj iBaranji dobila 510 odbornika u 111 op{tina, a u Banatu 324 odbornika u 93op{tine, dok je u Sremu izabrano 122 odbornika u 32 op{tine.Zavo|enjem [estojanuarske diktature rad Nema~ke kao i ostalihstranaka sa nacionalnim predznakom je ukinut. Nikada vi{e u KraljeviniSHS, odnosno Jugoslaviji, ona nije obnovila svoj rad. Kasnijih godinanema~ka nacionalna manjina je veoma uspe{no nalazila mogu}nostartikulacije i ostvarenja svojih interesa kroz razne forme partijskogdelovanja kandiduju}i se na listama radikala, demokrata i drugih stranakakao i izvanpartijskim aktivnostima.Zadrugarstvo vojvo|anskih NemacaJednu od najzna~ajnijih karakteristika ekonomskog `ivota nema~kemanjine u Vojvodini, u periodu izme|u dva svetska rata, ~ini njen zadru`nipokret. Zadrugarstvo je bilo razvijeno i kod drugih etni~kih grupa koje su`ivele i `ive na ovim prostorima, ali ni kod jedne od njih on nije dostiglotakav obim i uspeh kao kod Nemaca.Iako po~etke zadrugarstva vojvo|anskih Nemaca susre}emo jo{ 80-ih godina pro{log veka, njegov sna`niji razvitak po~inje tek nakon Prvogsvetskog rata. U Novom Sadu je 1. oktobra 1922, a u okviru Kulturbunda,formirana Centralna poljoprivredna zadruga „Agrarija“, i taj dan se uzima154Jedan svet na Dunavu

kao po~etak nema~kog zadrugarstva u Vojvodini. U nju su zatim po~ele dase u~lanjuju postoje}e, kao i da se formiraju nove zadruge. Njihov broj jestalno rastao, a polet je napravljen u vreme velike ekonomske krize (1929-1933) i u godinama pred Drugi svetski rat. Polet zadrugarstva u vremevelike ekonomske krize bio je rezultat dobre propagande i organizacije kojesu znale da iskoriste te{ko}e izazvane stagnacijom i krizom. Nevolje supoja~avale ose}aj solidarnosti i potrebu da se one zajedni~ki prebrode ilibar olak{aju. U tim godinama je stvorena takva infrastruktura koja jegodinama pred Drugi svetski rat u spoju sa privrednim poletom i uz pomo}matice dala vredne rezultate. Uporedo sa pove}anjem broja zadruga i{ao jei proces njihove diferencijacije.Godine 1927. „Agraria“ se transformisala u Poslovnu centralu zarobni promet i zajedno sa ostalim zadrugama stupila u ~lanstvonovosadskog Centralnog revizionog saveza. Od tada pa sve do po~etkaDrugog svetskog rata „Agraria“ se bavila isklju~ivo robnim prometom. Pritome je imala dva osnovna cilja. Prvi je da svoje ~lanove snabde {to boljimprodukcionim sredstvima, a drugi je da vodi brigu oko prodaje i naplateproizvoda svojih ~lanova. Posebnu ulogu je odigrala u {irenju upotrebeve{ta~kih |ubriva i u prodaji p{enice, kukuruza i konoplje, svakakonajva`nijih poljoprivrednih kultura vojvo|anskih Nemaca. Godine 1940. usastavu „Agrarie“ se nalazila 141 mesna zadru`na organizacija i 227pojedina~nih ~lanova koji su raspolagali kapitalom od 20.000.000 dinara.Te godine nema~ki seljaci su preko nje prodali 185.406 tona p{enice,129.513 tona kukuruza, konoplje i ku~ine u vrednosti od 48.000.000 dinaraitd.Osim „Agrarie“ u okviru nema~kog zadru`nog pokreta u Vojvodinii Jugoslaviji nalazilo se vi{e drugih celina. Ovde }emo pomenuti samo onenajva`nije.Osamostaljivanjem kreditnog odeljenja „Agrarie“, 1927. godine,stvorena je Centralna poljoprivredna kasa. Ona je imala za cilj pomaganjenema~kog seljaka, razvijanje {tednje i {irenje socijalnog osiguranja.Organizovana na dobrim osnovama i doma}inski vo|ena ona je, odmahnakon osnivanja, uspela dobro da iskoristi stanje depresije i krize.Smirivanje i smanjenje monetarne mase je prouzrokovalo deflaciju,Nenad Stefanovi} 155

umrtvljavalo privredne tokove i destimulisalo preduzetni{tvo, {to je ovaustanova iskoristila za pove}anje kapitala i njegovo plasiranje podpovoljnim uslovima. To joj je omogu}ilo da kasnijih godina postane pravikrvotok nema~kog zadru`nog pokreta. Kreditno odeljenje „Agrarije“ jeodr`alo u svojim rukama celokupno nov~ano poslovanje u zadru`nom`ivotu vojvo|anskih i jugoslovenskih Nemaca.Odmah iza pomenutih ustanova sledile su, po va`nosti, i Centralnazadruga za gajenje i unov~avanje svinja, osnovana 1930. godine, i Saveznema~kih odgajiva~a stoke „Selektor“, osnovan 1931. godine. Te godinesve ove ustanove su integrisane u Centralu za sto~arstvo i unov~avanjestoke i sto~nih proizvoda Saveza nema~kih odgajiva~a stoke, a u ciljujedinstvene proizvodnje i prometa sto~nih proizvoda. Iste godine formiranaje i Centralna zadruga za pernate `ivine i unov~avanje jaja AVIS, koja jeostvarivala veoma impozantan promet ovom vrstom proizvoda. Naredne,1940. godine, AVIS se priklju~io Savezu nema~kih odgajiva~a stoke. Takoje nastala centrala koja je okupljala 113 zadruga. Od tog broja njih 83 su sebavile uzgojem svinja, 29 su bile zadruge selja~ke pomo}i, a jedna zadrugase bavila uzgojem rogate marve.Pored ovih ustanova, mre`u nema~kih zadruga u Vojvodini su ~inilezadruge za unov~avanje kudelje, zdravstvene, stambene, vodne, zanatlijskei druge zadruge, kao i nekoliko potpuno istih zadru`nih ustanova. Od ovihdrugih treba pomenuti i: „Jugoagrar“ specijalizovano akcionarsko dru{tvoza promet poljoprivrednih ma{ina, Veliki zadru`ni magacin u Novom Sadu,zadru`nu veletrgovinu „Merkur“ u Novom Vrbasu itd. Sve to je doprineloda neposredno pred po~etak Drugog svetskog rata oko 95,5 odsto nema~kihporodica u Vojvodini bude obuhva}eno nekim od vidova zadrugarstva.Tako je gotovo celina `ivota vojvo|anskih Nemaca na zadru`noj osnovibila povezana i usmeravana od strane Kulturbunda za koji su pomenuteustanove bile vezane.U na{oj literaturi je rasprostranjena teza da je ovakav dinami~anrazvitak nema~kog zadrugarstva u Vojvodini pre svega rezultat obilnepomo}i iz matice. Koliko je to ta~no? Zadru`ni pokret je nastao kao detenu`de i bez sumnje je bio plod lokalnih napora i volje da se da odgovor naizazove vremena. On je na razli~ite na~ine pomagan iz matice (kadrovski,156Jedan svet na Dunavu

materijalno, finansijski ...), mada ne u onolikoj meri koliko se o tome pisalokod nas. Nikakva strana pomo} ne bi imala ve}eg efekta da u me|uratnojJugoslaviji nije postojao povoljan ekonomski ambijent za njen prihvat iuspe{nu realizaciju, kao {to verovatno i celokupna organizacija nema~kihzadrugara ne bi dostigla taj stupanj da nije bilo potpore iz matice.Kao zaklju~ak, mo`e se re}i da je razvoj nema~ke nacionalnemanjine u Vojvodini izme|u dva svetska rata bio veoma dinami~an. Pritome treba podsetiti na to da Nemci, dolaze}i kao kolonisti, nisu sa sobomdoneli nikakav izgra|en nacionalni identitet niti jasnu svest o pripadnostinema~koj naciji – pogotovo {to su do{li kao pripadnici razli~itih etni~kihgrupa iz ukupnog nema~kog govornog prostora ili ~ak sa drugih govornihprostora. U vreme njihovog doseljavanja Nema~ka je bila samo teritorijalnadr`ava i prevashodno geografska kategorija. Doseljenici su poticali izrazli~itih, neretko politi~ki i vojno suprotstavljenih oblasti tzv. Rimskonema~keImperije, koja nije podsticala izgradnju njihovog nacionalnogidentiteta. Tek krajem pro{log i po~etkom ovog veka 55 – u ugarskom deluDvojne monarhije, pa tako i u Vojvodini, po~inje me|u njima da se javljaprvi nukleus nacionalne svesti. Preokret je nastupio tek sa Prvim svetskimratom. Ratna katastrofa, raspad Austro-Ugarske i ulazak Vojvodine u sastavdruge dr`ave tj. Kraljevine SHS znatno je ubrzao proces uobli~avanjanacionalnog identiteta. Do{lo je do kvalitativnog skoka u njihovojnacionalnoj egzistenciji. Iz pasivnog stanja oni prelaze u stanje aktivnognacionalnog bivstvovanja. Oni, dakle, tek suo~eni sa izmenjenomstvarno{}u, za~inju masovni nema~ki pokret iz koga su onda proiza{le sveforme njihovog kulturnog, prosvetnog, ekonomskog, obrazovnog ipoliti~kog organizovanja. [vapsko-nema~ki kulturni savez (SchwäbischdeutscherKulturbund) je, kako smo videli, nastao sa ciljem da – kao nekavrsta „matice“ – u raznorodnom etni~kom okru`enju sa~uva identitetvojvo|anskih i jugoslovenskih Nemaca uop{te – putem {irenja i negovanjanema~ke prosvete i nema~ke kulture. No, on je bio vi{e od toga.Proiza{av{i iz saznanja da se razvoj manjinske svesti mora podr`avati55Tekst je pisan 1996.Nenad Stefanovi} 157

planski, on je vremenom postao op{ti okvir kojim se pokrivala celokupnost`ivota nema~ke manjine u me|uratnoj Jugoslaviji. Sredinom 30-ih godinadolazi do prodora nacisti~kih ideja me|u vojvo|anske Nemce preko tzv.obnoviteljskog pokreta. Me|utim, tek 1939. godine ova nacisti~ka strujauspeva da preuzme kontrolu nad Kulturbundom. Savez se nakon togapretvara u korporaciju organizovanu u nacionalsocijalisti~kom duhu koja jeobuhvatala celokupnost `ivota nema~ke nacionalne manjine u Vojvodini iJugoslaviji. To me|utim nije, sve do po~etka Drugog svetskog rata,poremetilo dobar odnos Kulturbunda i jugoslovenskih vlasti. Tome jeumnogome doprinela i politika Nema~ke koja je sa ovda{njim Nemcima`elela da popuni novoosvojene krajeve na istoku Evrope.Dvadesetih godina pro{log veka va`an ~inilac politi~kog `ivotaKraljevine SHS je i postojanje Nema~ke stranke. Ona je stvorena dareguli{e njihov odnos, putem artikulisanja i reprezentovanja, sa spolja{njimokru`enjem. Dobro postavljenom strategijom, ve{tim taktiziranjem, aoslonjena na stabilnu socijalnu bazu ova stranka se odr`ala na politi~kojsceni, i iz izbora u izbore pove}avala broj svojih glasa~a. Zavo|enjem[estojanuarske diktature rad Nema~ke stranke je, kao i rad ostalihpoliti~kih stranaka, zabranjen.Jednu od najzna~ajnijih karakteristika ekonomskog `ivota nema~kenacionalne manjine u Vojvodini u periodu izme|u dva svetska rata ~inio jenjen zadru`ni pokret. Iako je zadrugarstvo bilo razvijeno i kod drugihetni~kih grupa koje su `ivele na prostorima Vojvodine, ni kod jedne od njihono nije dostiglo takav obim i stepen razvoja kao kod Nemaca. Taj razvitakje proizi{ao iz spoja nekoliko ~inilaca. Najpre je dvadesetih godina stvorenasolidna mre`a zadruga koja je u vreme velike ekonomske krize (1929–1933) dobrom propagandom i istrajnim i sistematskim radom do`ivelasna`an polet. Tridesetih godina nema~ko zadrugarstvo u Vojvodini jepo~elo sna`nije da se poma`e iz matice – Nema~ke, {to je dalo dodatniimpuls njegovom razvoju.158Jedan svet na Dunavu