finansiranje malih i srednjih preduzeća u srbiji - Privredna komora ...

56I DEO: Teorijsko-metodološke osnove finansiranjaSamo u tom slučaju prihodi koje donosi investicioni projekat biće dovoljnida pokriju sve rashode vezane za predmetnu investiciju, da pokrijutroškove finansiranja putem duga, kao i da obezbede da se vlasnicimaisplati zahtevana stopa prinosa na uložena sopstvena sredstva.Na ovdašnjim prostorima u drugoj polovini XX veka postojao je jedankrajnje kontraverzan ekonomski termin – "promašena investicija"! U dobasamoupravnog socijalizma pod njima su se podrazumevale investicije kojenisu bile isplative, što je u stvari bio sinonim za pogrešnu investicionuodluku. Sama semantička konstrukcija pojma "promašena investicija" je usuštini suprotna prirodi investicija, pa često i zdravoj logici. Da podsetimo,pojam investicije vodi poreklo od latinske reči "investitio" što znači unosnoulaganja novca u neki posao ili neku aktivnost. Mnoge promašeneinvesticije su najčešće nastajale zbog grešaka u procesu donošenjainvesticionih odluka i zanemarivanju zlatnog pravila definisanog u relaciji(2). Recidive pogrešnog investicionog odlučivanja osećamo i dan danas.Problem koji je postojao u socijalizmu jeste što nije priznavao konceptkapitala, pošto su sva sredstva za rad bila u društvenoj svojini, tj.vlasništvu "radnih ljudi i građana". Sam tim, nisu adekvatno definisani nitroškovi kapitala. U takvim slučajevima niste imali objektivan parametarkao što je WACC, koji je korišćen kao stožer u analizi i donošenjuracionalne investicione odluke.Ilustracije radi, ukoliko se vratimo na naš primer u kome jednaorganizacija ima WACC u visini od 12,5% – da bi se donela racionalnainvesticiona odluka neophodno je da postoji projekat čija je minimalnaIRR veća od tog iznosa. To znaci, da jedino projekti koji imajuprofitabilnost veću od 12,5% imaju šanse da budu prihvaćeni zarealizaciju. U slučaju da imamo projekat čija je IRR recimo 9%, on ne bitrebalo da bude prihvaćen. U doba samoupravnog socijalizma, bez primenekoncepta WACC, investicioni projekat sa 9% IRR imao bi realne šanse dabude prihvaćen, pošto se tada rezonovalo da projekte sa pozitivnomvrednošću IRR – treba prihvatati. Međutim, potpuno je jasno da takavprojekat ne bi bio u stanju da pokrije troškove kapitala pozajmljenihsredstava i zahtevanu stopu prinosa vlasnika.Iz pomenutih razloga, velika pažnja mora da se posvećuje pravilnomstrukturiranju izvora finansiranja. Od njihove kompozicije najdirektnijezavisi visina prosečnih ponderisanih troškova kapitala (WACC). Sa svojestrane WACC predstavlja donji prag rentabilnosti u prihvatanju i odabiruinvesticionih projekata. Otuda koncept troškova kapitala značajno