ZBORNIK RADOVA 10.

VOJNOGEOGRAFSKIINSTITUTZBORNIKRADOVA10.BEOGRAD2001.

Redakcijski odbor:pukovnik ^edomir Mari}, dipl. in`., predsednik Odborapukovnik mr Milan Jevti}, ~lanpukovnik mr Milan Filipovi}, dipl. in`., ~lanpotpukovnik dr Branko Bo`i}, dipl. in`., zamenik predsednika Odborapotpukovnik mr Slavoqub Tomi}, ~lanmajor Stevan Radoj~i}, ~lancl @ivorad Okanovi}, dipl. in`., ~lancl Borisav Stoji~evi}, in`., tehni~ki urednikKompjuterska obrada:potporu~nik Marko Mila{inovi}, dipl. in`.Jezi~ki redaktor:Mirjana Markovi}, profesorUDK: 06.055.2(082) : 528ZBORNIK RADOVAZBORNIK RADOVA [broj] 10. - Beograd : Vojnogeografskiinstitut, 2001 (Beograd : Vojnogeografski institut,2001). - 278 str ; ilustracije ; bibliografija :24 cm. - Tira` 600.Jubilarni 10. broj Zbornika radova obele`ava 125 godina Vojnogeografskoginstituta. Sadr`i radove nastale u periodu posle prethodnog,ratnog, izdawa Zbornika, iz 1999. godine. Radovi sadr`e prikaz dostignu}ana osnovnim delatnostima Vojnogeografskog instituta. Poredstru~nih radova iz geodezije, kartografije, fotogrametrije i primenenovih tehnologija, Zbornik sadr`i i radove od istorijskog, monografskogi bibliografskog zna~aja.Kqu~ne re~i:Geodezija; Kartografija; Fotogrametrija; GIS; GPS; Istorija geodetskeslu`be; Bibliografija; Zbornik radova.CIP - Katalogizacija u publikaciji ura|ena u Biblioteci Vojnogeografskoginstituta

SADR@AJStrana^edomir Mari}: STODVADESETPET GODINA VOJNOGEO-GRAFSKOG INSTITUTA.............................................................................. 9Mirko Borisov, Radoje Bankovi}: DIGITALNI GEOTOPOGRA-FSKI MATERIJALI IZRA\ENI U VGI............................................... 15Mirko Borisov: VEKTORSKA KARTA 1:300 000....................................... 21Slavi{a Tatomirovi}: KOREKTURA SADR@AJA DIGITALNEPREGLEDNOTOPOGRAFSKE KARTE SRJ RAZMERE 1:300 000(DPTK300)............................................................................................................ 35Dragan Mihajlovi}, Slavoqub Tomi}: IDEJNI PROJEKATDIGITALNE TOPOGRAFSKE KARTE 1:25 000 (DTK25) ..................... 43Milutin Jankovi}: GEOGRAFSKA KARTA SR JUGOSLAVIJERAZMERE 1:1 500 000......................................................................................... 65Jasmin Babi} i dr.: INTERDISCIPLINARNO ISTRA@IVAWEMASOVNIH STRATI[TA SISTEMA USTA[KIH LOGORAJASENOVAC...................................................................................................... 77Sne`ana Stoji~i}: PRO[IREWE MOGU]NOSTI ANALIZEPROSTORNIH PODATAKA - SKLADI[TA PODATAKA SAPROSTORNOM KOMPONENTOM ............................................................. 95Stevan Radoj~i}: OBRADA MEREWA U ARTIQERIJSKOJ GPSMRE@I................................................................................................................. 107Branko Bo`i}: ANALIZA POUZDANOSTI OCENA BAZNELINIJE METODOM FAZNIH GPS MEREWA........................................ 117Branko Bo`i}: OCENA ADICIONE KONSTANTE GPS ANTENA. 131Radenko Vi{wi}: GEODETSKI VERTIKALNI REFERENTNISISTEMI ........................................................................................................... 139Zoran Milosavqevi}: OCENA STABILNOSTI TA^AKAEKSPERIMENTALNOG POLIGONA VOJNOGEOGRAFSKOGINSTITUTA ROBUSNOM METODOM ................................................... 151

Sava Stankovi}: OBELE@AVAWE I PREMER JUGOSLO-VENSKO-RUMUNSKE DR@AVNE GRANICE ........................................ 159Slavi{a Tatomirovi}: KARTOGRAFSKO-REDAKCIJSKA RE[E-WA NA TOPOGRAFSKOJ KARTI RAZMERE 1:50 000 NATO PA-KTA........................................................................................................................ 167@ivorad Okanovi}: KLASIFIKACIJA NAU^NOTEHNI^KEDOKUMENTACIJE U BIBLIOGRAFSKIM BAZAMA PODA-TAKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ....................................... 183Stevan Radoj~i}: TRIANGULACIJA KRAQEVINE SRBIJE ............ 197@ivorad Okanovi}: MODELI GEOGRAFSKIH INFORMA-CIONIH SISTEMA U STARIM VOJNOGEOGRAFSKIMPRIKAZIMA .................................................................................................... 207^edomir Mari}: PROSTORNI INFORMACIONI SISTEMI -Prikaz kwige....................................................................................................... 217Milan Jevti}: REGIONALNA VOJNA GEOGRAFIJA I: GEOGRA-FSKE KARAKTERISTIKE KOPNENOG PROSTORA SRJ -Prikaz kwige....................................................................................................... 221Filipovi} \oka: TEORIJA ZNA^EWA U KARTOGRAFIJI -Prikaz kwige....................................................................................................... 227Branko Bo`i}: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PRIPADNIKAVOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ZA PERIOD 1974-1997 -Prikaz ................................................................................................................... 231Dragan Markovi}: ANALIZA TA^NOSTI MEREWA DU@INAGPS MERNIM URE\AJIMA - Prikaz doktorske disertacije.............. 233Milan Filipovi}: ANALIZA FIZI^KO-GEOGRAFSKE OSNO-VE ZA KONSTRUISAWE SADR@AJA ELEKTRONSKE NAVI-GACIJSKE KARTE - Prikaz magistarskog rada....................................... 237Slavoqub Tomi}: MOGU]NOST KORI[]EWA SNIMAKALANDSAT TM5 ZA IZRADU FAL[KOLOR PREGLEDNO-TOPOGRAFSKIH KARATA - Prikaz magistarskog rada.................... 241Branko Bo`i}: DIGITALNI MODEL REQEFA - PRIMJENAKOD ODRE\IVAWA GEOIDA GRAVIMETRIJSKOM METO-DOM - Prikaz magistarskog rada ................................................................... 243

Radoje Bankovi}: KOMPARATIVNA ANALIZA MODELOVAWASADR@AJA GEOPROSTORA NA RAVNIM I REQEFNIMKARTAMA NA PRIMERU KARTE SRJ RAZMERA 1:500 000 -Prikaz magistarskog rada................................................................................. 245Slavoqub Tomi}: TEHNOLOGIJA DIGITALNE ORTOFOTOKARTE U RASPOLO@IVOM HARDVERSKO-SOFTVERSKOMOKRU@EWU VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA U BEO-GRADU - Prikaz magistarskog rada ............................................................... 247Slavoqub Tomi}: PRIMENA ANALITI^KIH FOTO-GRAMETRIJSKIH METODA U PROCESU IZRADE KOMANDNO- [TABNE RADNE KARTE - Prikaz magistarskog rada......................... 249Miroslav Markovi}: KOMPLEKSNO ISTRA@IVAWEPROSTORA LOGORA JASENOVAC METODAMA DAQINSKEDETEKCIJE - Prikaz specijalisti~kog rada............................................ 251Slavoqub Tomi}: SATELITSKI SISTEM IKONOS .............................. 253^edomir Mari}: POSETA NA^ELNIKA GENERAL[TABAVOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTU ..................................................... 257Branko Bo`i}: PODRU@NICA SAVEZA GEODETA SRBIJE UVOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTU - STEVAN P. BO[KOVI] 259Stevan Radoj~i}: U^E[]A PRIPADNIKA VOJNOGEO-GRAFSKOG INSTITUTA NA NAU^NIM I STRU^NIMSKUPOVIMA.................................................................................................... 261@ivorad Okanovi}: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PRIPADNIKAVOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA ZA PERIOD OD 1997. DO2000. GODINE..................................................................................................... 263

PREDGOVORZbornik radova Vojnogeografskog instituta jeperiodi~na publikacija, koja izlazi od 1974. godine kaonastavak Biltena Geografskog instituta Jugoslovenskenarodne armije. Do sada je objavqeno devet brojeva. Ovo jedeseti, jubilarni zbornik i izlazi u vreme kadaVojnogeografski institut obele`ava 125 godina svogapostojawa.Zbornik radova ima vi{estruki zna~aj i ulogu.Institut kroz radove svojih pripadnika informi{estru~nu javnost o sadr`aju i rezultatima svoje delatnosti,afirmi{e svoje stru~wake i stimuli{e wihovo dodatnoanga`ovawe u osvajawu novih tehnologija. Osim toga,Zbornik radova je svojevrstan pokazateq vremena i stawavojnogeodetske slu`be i slu`i kao bogat izvor informacijasada{wim i budu}im generacijama.Od ovog broja, po odluci Jugoslovenskog bibliografskoginformacijskog instituta, Zbornik radova VGI jeregistrovan me|unarodnim brojem za serijske publikacije,~ime je ukqu~en u Me|unarodni sistem serijskih publikacija(ISSN).Decembra, 2000. godineREDAKCIJSKI ODBOR

jugu. U toku povla~ewa zapo~et je rad na novoj karti - Generalnoj kartiJugoslavije 1:200.000. Topografsko odeqewe uspeva da na Krf prekoAlbanije prenese samo osnovni geodetski i kartografski materijal. NaKrfu odmah nastavqa rad na Generalnoj karti Jugoslavije 1:200.000, kojuzavr{ava u Solunu 1917. godine. Za vreme boravka u Solunu izra|uju se i{tampaju i druge karte potrebne Srpskoj vojsci za izvo|ewe ratnihoperacija i povratak u domovinu.Nakon proboja Solunskog fronta i ulaska u otaxbinu, Topografskoodeqewe izra|uje kartu Skopqa sa {irom okolinom u razmeri 1:25.000, azatim 1919. godine karte iste razmere za Beograd, Zemun i Pan~evo.Zbog uve}ane dr`avne teritorije, slabog ili nikakvog geodetskotopografskogpremera, potreba vojske i druga~ijeg organizovawageodetskih radova u tada{woj Jugoslaviji, Uredbom o Glavnom|eneral{tabu i o |eneral{tabnoj struci (F\O Br. 116489), koju je 10.aprila 1920. godine u ime Wegovog Veli~anstva Petra I Kara|or|evi}apropisao prestolonaslednik Aleksandar, Topografsko odeqewe jeuzdignuto na nivo vojnog instituta pod nazivom Geografski institut.Geografski institut 1923. godine mewa svoj naziv u Vojni geografskiinstitut.U periodu izme|u dva svetska rata, pod neposrednim rukovodstvomgenerala i akademika Stevana Bo{kovi}a, VGI izrasta u ustanovuevropskog ranga. Wegova delatnost bila je prvenstveno usmerena nastvarawe jedinistvene geodetske osnove na teritoriji tada{we Jugoslavijematerijalizovane kroz trigonometrijsku i nivelmansku mre`u, a zatim natopografski premer u razmeri 1:50.000 i na izradu razmernog nizatopografskih i preglednotopografskih karata razmere 1:50.000, 1:100.000,1:200.000, 1:300.000 i 1:500.000, geografskih i tematskih karata, kako zapotrebe vojske, tako i za potrebe drugih privrednih, obrazovnih, kulturnihi nau~nih institucija. To su bile jedine topografske karte koje su u tokuDrugog svetskog rata pokrivale teritoriju Jugoslavije. Wih supre{tampavali Nemci i zapadni saveznici, a raspolo`ive primerkekoristile su i jedinice NOV Jugoslavije. Osim ovih radova, VGI seanga`uje na brojnim fundamentalnim i nau~nim zadacima na nacionalnom ime|unarodnom planu i ukqu~uje u me|unarodne geodetske, geofizi~ke,geografske i astronomske asocijacije i udru`ewa. Pored toga,odgovaraju}im uredbama dono{enim izme|u dva rata, bilo je definisano daje Vojnogeografski institut nosilac svih poslova geodetske slu`be i wennajzna~ajniji izvr{ni organ.Nakon kratkotrajnog aprilskog rata 1941. godine i slomaKraqevine Jugoslavije, Vojnogeografski institut prestaje da radi. Uokupiranom Beogradu nije bilo nikakvih uslova za rad, a svu wegovuimovinu, podatke, originale i arhive okupator zarobqava, raspar~ava,deli sa svojim saveznicima i koristi za svoje potrebe. Od toga zna~ajan deopodataka, originala, arhiva i opreme, nacionalnog blaga od neprocewivevrednosti, biva trajno izgubqen.Pred kraj Drugog svetskog rata, odmah po osloba|awu Beograda, 15.novembra 1944. godine, pozivawem svih ranije zaposlenih pripadnika prekoRadio-Beograda, obnovqen je rad Vojnogeografskog instituta sa10

malobrojnim stru~nim kadrom u demoliranoj zgradi predratnog VGI (sadazgrada Vojnog muzeja na Kalemegdanu), bez ikakve tehni~ke opreme iosnovne geodetsko-kartografske dokumentacije.Za nekoliko godina rada institut se ponovo uzdi`e i zauzima svojemesto u redu modernih nau~no-tehni~kih ustanova Jugoslovenske NarodneArmije, spreman da jugoslovenskim oru`anim snagama obezbedi sveinformacije o prostoru, neophodne za ostvarivawe funkcija odbrane.Rezultati postignuti u oblastima osnovnih geodetskih i geofizi~kihradova, premera zemqi{ta i izrade kartografskih publikacija surespektivni.U astrogeodetskoj i trigonometrijskoj mre`i prvog reda, zajedno saGlavnom geodetskom upravom Vlade FNRJ (kasnije Savezna geodetskauprava), izvodi zavr{ne radove. Samostalno uspostavqa gravimetrijskumre`u prvog reda FNRJ i preko Pariza je povezuje sa Potsdamskimsistemom apsolutnih vrednosti sile Zemqine te`e. Sa velikim brojemekipa i respektivnom opremom anga`uje se na uspostavqawu ta~aka uokviru trigonometrijskih mre`a ni`eg ranga i na radovima na osnovnojnivelmanskoj mre`i (prvi i drugi nivelman visoke ta~nosti), ~ime sezaokru`uje neophodna geodetska osnova za premer, izradu kartografskihpublikacija i druge nau~no-tehni~ke potrebe. Pored u~e{}a u osnovnom,regionalnom i detaqnom gravimetrijskom premeru, VGI je organizovao iizvodio i druge radove za potrebe vojske i drugih dr`avnih subjekata, kao{to su geomagnetski premer, ispitivawe elektromagnetske provodqivostitla, pra}ewe i prognozirawe promena u jonosferi, radio-meteorolo{kaosmatrawa izvora atmosferika, organizovao slu`bu ta~nog vremena i sl.Uprkos mnogobrojnim kadrovskim i materijalnim te{ko}ama,Institut je dugo bio jedan od najzna~ajnijih nosilaca fundamentalnihistra`ivawa iz oblasti geodezije i geofizike, neophodnih zauspostavqawe polo`ajnog, visinskog i geofizi~kog sistema Jugoslavije.Svestan svoje obaveze i u nastojawu da u zavisnosti od mogu}nosti dr`ave iraspolo`ivih finansijskih sredstava prati razvoj geodetske struke, previ{e od deset godina uspostavqa prvu metrolo{ku laboratoriju za pregledgeodetskih merila, a zatim nabavqa i prvu opremu za satelitski premer.Brzo je u praksi potvr|eno da VGI raspola`e respektivnim stru~nim iizuzetno motivisanim kadrom, a da se wegovi problemi svode na tehni~kozaostajawe zbog neadekvatnog opremawa. Neposredno nakon nabavkenajsavremenije GPS opreme 1998. godine, u roku od samo tri mesecarealizovana su dva kapitalna projekta za vojsku i dr`avu. Vojnogeografskiinstitut je najpre uspostavio Artiqerijsku GPS mre`u na teritoriji SRJ,a zatim je u okviru {iroke me|unarodne kampawe izvr{io merewa naJugoslovenskoj referentnoj mre`i (YUREF) - fundamentalnom geodetskomprojektu od nacionalnog zna~aja.Zna~ajno anga`ovawe kadrovskih i materijalnih resursaVojnogeografskog instituta bilo je i na premeru i ure|ewu dr`avnegranice, premeru terena i izradi geodetskih planova vojnih objekata,poligona i trasa i na drugim geodetskim radovima izvo|enim za potrebevojske i civilnih institucija.U oblasti premera i izrade kartografskih publikacija, 1947.11

godine po~iwe premer teritorije Jugoslavije radi izrade Topografskekarte razmere 1:25.000, najpre klasi~nom topografskom metodom, a zatim(od 1952. godine) i fotogrametrijskom metodom. Premer je zavr{en 1967.godine. O obimnosti ovog zadatka svedo~i ~iwenica da je samo naterenskim geodetskim i topografskim radovima u 1956. godini biloanga`ovano blizu 200 oficira, 1118 vojnika, 23 motorna vozila, 315 kowa ipreko 140 zapre`nih vozila. To je ujedno bio i najve}i geodetski poduhvatna tlu Jugoslavije. Prvo izdawe Topografske karte razmere 1:25.000sadr`avalo je 3029 listova. Ono je predstavqalo osnovu za izradu svihostalih izdawa topografskih, preglednotopografskih i preglednihkarata: drugogog izdawa Topografske karte 1:25.000 (2051 list),Topografske karte 1:50.000 (697 listova), Topografske karte 1:100.000 (200listova), Topografske karte 1:200.000 (107 listova), Preglednotopografskekarte 1:300.000 (65 listova), Preglednotopografske karte1:500.000 (20 listova), Preglednotopografske karte 1:750.000 (2 lista),Preglednotopografske karte 1:1.000.000 (45 listova) itd. Na osnovunavedenih karata ura|en je niz tematskih i specijalnih karata za potrebevojske i civilnih institucija. Pored ravnih karata ra|ene su i reqefnekarte. Prate}i razvoj kartografije u svetu, u posledwih deset godinapristupilo se prevo|ewu karata iz analognog u digitalni (rasterski ivektorski) oblik.U okviru nau~noistra`iva~ke delatnosti u Vojnogeografskominstitutu su, pre svega, razvijana ona primewena i razvojna istra`ivawakoja su usmerena na poboq{awe efikasnosti izvr{avawa funkcionalnihobaveza geotopografskog obezbe|ewa VJ. Postignuti rezultati na{li su{iroku primenu u stru~noj praksi, a neka re{ewa predstavqaju noveteorijske priloge zna~ajne za pojedine oblasti geodezije i kartografije.Zajedno sa civilnom geodetskom slu`bom uspe{no su analiziraniproblemi osavremewivawa postoje}e astrogeodetske, trigonometrijske,nivelmanske i gravimetrijske mre`e, odre|ivawa najpovoqnijegreferentnog elipsoida i oblika geoida, re{ewa za povezivawe na{eggeodetskog sistema sa sistemima drugih dr`ava i dr. Posledwih godinaizu~avane su mogu}nosti primene savremenih dostignu}a u oblastisatelitske geodezije i to u dva pravca: kori{}ewe ve{ta~kih Zemqinihsatelita za odre|ivawe polo`aja ta~aka na Zemqi (premer) iinterepretacija satelitskih snimaka za topografske i druge vojne potrebe.Istra`ivawa u oblasti fotogrametrije bila su usmerena nare{avawe problema iz oblasti aerofotosnimawa, fotogrametrijskerestitucije i primene fotogrametrije u netopografske svrhe.Istra`ivawa su prethodila ovladavawu i primeni infracrvene itermalno-skenerske tehnike aerosnimawa. U oblasti fotogrametrijskerestitucije obavqani su eksperimentalni radovi i analize u ciqupove}awa produktivnosti rada, izbora tehnologije za izradu i obnovutopografskih karata i planova fotogrametrijskom metodom, pove}awata~nosti kartirawa, primene metoda diferencijalnog redresirawa,uvo|ewa analiti~ke fotogrametrije i aerotriangulacije.Istra`iva~ki radovi u oblasti kartografije bili su usmereni narazradu teorijskih i prakti~nih pitawa o matemati~kim i drugim12

elementima topografskih karata i na standardizaciju wihovog sadr`aja uokviru usvojenog sistema razmera. Detaqno su istra`ivana redakcijskare{ewa i tehnolo{ki postupci u izradi svih topografskih i ostalihkarata. Zna~ajna istra`ivawa vr{ena su u oblasti odr`avawatopografskih karata u a`urnom stawu. U ciqu obezbe|ivawa geodetskokartografskogkontinuiteta kartirawa geografskih podru~ja stranihteritorija, istra`ivani su problemi transformacije koordinata izsistema susednih dr`ava u na{ geodetski sistem. U oblasti tematskekartografije vr{ena su istra`ivawa na~ina prikazivawa tematskogsadr`aja, racionalizacije tehnolo{kih postupaka, standarda boja i rasterai primene automatizacije u pojedinim fazama izrade.Najzna~ajnija ispitivawa u oblasti tehnologije umno`avawakarata bila su usmerena ka usvajawu novih tehni~ko-tehnolo{kih re{ewa.Delimi~na ili potpuna automatizacija obrade geodetskih ikartografskih podataka bile su predmet posebnog izu~avawa. Vr{ena suistra`ivawa u oblasti digitalizovawa i automatskog iscrtavawa sadr`ajakarte, izrade digitalnog modela reqefa zemqi{ta, skenirawa i izradekarata u rasterskom i vektorskom obliku i izrade baza podataka oprostoru. Realizovani su programi za automatsku obradu mnogih geodetskihra~unawa i fotogrametrijskih postupaka i automatizovano kartirawesadr`aja tematskih karata i pra}ewe stawa, zaliha i potro{wetopografskih karata u Vojsci Jugoslavije. Radi osavremewivawa postupakaizrade radne karte u toku su istra`ivawa prikaza topografskog itakti~kog sadr`aja karata u digitalnom obliku.Znatan broj nau~noistra`iva~kih zadataka izvr{en je u~e{}em urealizaciji specifi~nih vojnih projekata, posebno u postupku testirawa iusvajawa novih sredstava naoru`awa i vojne opreme. Najve}i broj ovihistra`ivawa odvijao se po zajedni~kim programima u kojima je VGIrealizovao delove iz svog delokruga rada.Nau~noistra`iva~ke radove pratila je bogata i raznovrsnaizdava~ka delatnost. Za potrebe {kolovawa i usavr{avawa kadra izdato jepreko 80 uxbenika, priru~nika i stru~nih kwiga. U ciqu standardizacije inormativnog regulisawa tehni~ko-stru~nih postupaka, izdato je oko 100instrukcija, pravilnika, priru~nika i uputstava za izvo|eweastronomskih, geodetskih, geofizi~kih, topografskih, fotogrametrijskih,kartografskih, karto-reprodukcijskih, dokumentalisti~kih i drugihpublikacija.Od strane stru~nih timova ili pojedinaca ura|eno je preko 50nau~noistra`iva~kih tema i oko 40 doktorskih i magistarskih radova.Pripadnici Vojnogeografskog instituta su na oko 100 skupova, u raznimstru~nim glasilima, na kongresima i savetovawima podneli i objavilipreko 1 000 nau~nih i stru~nih radova.Vojnogeografski institut raspola`e bibliote~kim fondom odpreko 15.000 primeraka doma}ih i stranih stru~nih kwiga, oko 4.000naslova periodike i bogatim arhivama geodetske, kartografske i fotodokumentacije o jugoslovenskom i {irem geografskom prostoru. Time jeobezbe|en jedan od najva`nijih uslova za nau~noistra`iva~ku i stru~notehni~kudelatnost u oblasti geonauka.13

U toku svog postojawa Vojnogeografski institut je ostvarivao vrlouspe{nu saradwu sa brojnim civilnim institucijama nacionalne geodetskeslu`be, preduze}ima i drugim nau~nim i nastavnim institucijama, a velikibroj na{ih pripadnika je imao vrlo zapa`eno u~e{}e u radu stru~nihudru`ewa. Na me|unarodnom planu saradwa je bila prete`no usmerena nakontakte sa geodetskim slu`bama stranih armija u ciqu me|usobne razmeneiskustava, {kolovawa i usavr{avawa kadra. Me|unarodna saradwa jeostvarivana sa srodnim institucijama Rusije, SAD, Gr~ke, Turske, VelikeBritanije, Francuske, ^ehoslova~ke, Sudana, Rumunije, Poqske, Nigerije,Zambije, Iraka, Ma|arske itd. Pored toga, respektivan broj pripadnikaVGI je u~estvovao u radu ve}eg broja doma}ih i me|unarodnih stru~nihorgana, komiteta, komisija, sekcija i drugih radnih tela, na kongresima,simpozijumima i skup{tinama.Uprkos mnogobrojnim kadrovskim i materijalnim te{ko}ama, aimaju}i u vidu potrebe Vojske Jugoslavije i dr`ave u ostvarivawu funkcijaodbrane, u narednom periodu Vojnogeografski institut }e svoje kadrovskei materijalne resurse usmeriti na realizaciju slede}ih te`i{nihzadataka:- nastavqawe a`urirawa sadr`aja listova topografskih ipreglednotopografskih karata;- usvajawe tehnologije kori{}ewa daqinske detekcije i masovnijaprimena satelitskih snimaka;- usvajawe tehnologije i realizacija hidrografskog premera i izradepomorskih karata i planova;- izgradwa digitalnog modela terena i Geografskog informacionogsistema;- stvarawe uslova za automatizovanu produkciju geotopografskihmaterijala;- formirawe istra`iva~ko-razvojne jedinice i stvarawe uslova zaregistraciju Vojnogeografskog instituta kao nau~ne ustanove;- obezbe|ivawe sistemskog i planskog {kolovawa kadra u okviruvojnog {kolstva i wegovo usavr{avawe u {kolama i fakultetima uzemqi i inostranstvu;- uspostavqawe i odr`avawe osnovne referentne mre`e, odre|ivawegeoida i usvajawe nove projekcije u saradwi sa civilnomgeodetskom slu`bom;- primena savremenih tehnologija u poslovima i zadacima geodetskogpremera (GPS, daqinska detekcija i sl.);- stalno pra}ewe stawa i aktivnosti srodnih slu`bi u stranimarmijama;- izdavawe stru~ne literature i sl .Sposobni kadrovi, respektivna tehni~ka opremqenost, iskustvo idugogodi{wa tradicija garancija su uspe{nog izvr{ewa navedenihzadataka.pukovnik ^edomir Mari}, dipl. in`.14

GEOTOPOGRAFSKIpotpukovnikmr Mirko Borisov, dipl. in`.kapetanRadoje Bankovi}, dipl. in`.DIGITALNIGEOTOPOGRAFSKIMATERIJALI IZRA\ENI UVOJNOGEOGRAFSKOMINSTITUTUUDK:528.9:65.011.56:681.3.06S a ` e t a k:Rad prikazuje nastojawa Vojnogeografskog instituta da stvoriniz digitalnih geotopografskih materijala namewenih za podr{ku GISaplikacija. Posle prve digitalne geografske karte u razmeri 1:1 000 000,izra|eni su novi proizvodi u digitalnom obliku. Daje se pregledpostoje}eg stawa, kao i daqa perspektiva ku}e.Kqu~ne re~i: Digitalni geotopografski materijali; Geoinformacionisistem; Baza podataka; Digitalna karta.U v o dVi{e nema sumwe da podaci o prostoru moraju imati digitalnuformu. Mnoge dr`ave su odavno pristupile ovom zna~ajnom posluprevo|ewa planova i karata u digitalni oblik. Transformacija postoje}ihkarata i drugih geotopografskih materijala u digitalni oblik trenutno jeveoma va`an zadatak i kod nas. Me|utim, i stare i nove podatke trebaorganizovati na savremeni na~in sa aspekta daqeg kori{}ewa, kako odstrane samih geodeta, tako i od strane ostalih korisnika. Nepodeqeno jemi{qewe da se to danas mo`e uraditi samo uz izgradwu baza podataka oprostoru.Predmet ovog rada su digitalni geotopografski materijali kojisu izra|eni u Vojnogeografskom institutu. Najve}i deo digitalnihproizvoda dobijen je skenirawem postoje}ih listova geografskih karata(topografske, preglednotopografske, tematske). Za neke razmere obavqenaje analogno-digitalna konverzija po elementima sadr`aja, odnosnoskenirawe reprodukcijskih originala. Nakon toga su, postupkomvektorizacije, transformisani u pogodniji (vektorski) oblik radikreirawa baza podataka, kartografskog izdava{tva, ili a`urirawa samihgeotopografskih materijala. Ciq ovog ~lanka je da prika`e trenutnoraspolo`ive digitalne geotopografske materijale izra|ene uVojnogeografskom institutu.15

1. Digitalne geografske karteGeografske karte, da bi uop{te bile pogodne za kori{}ewe iobradu pomo}u ra~unara, moraju imati digitalnu interpretaciju. Pritom,postoje dva na~ina za wihovu prezentaciju: rasterski i vektorski.Skenirane karte, za razliku od vektorskih, predstavqaju digitalnurastersku grafiku, odnosno digitalnu sliku karte koja je dobijenaskenirawem ili snimawem pomo}u digitalnih kamera. Me|utim, da biinformacije o prostoru bile pogodne za daqu upotrebu i obradu pomo}ura~unara, pored digitalne interpretacije, one moraju biti i struktuirane.To je su{tinska razlika izme|u skeniranih i vektorskih karata. Pritom,kombinacija vektorskih podataka sa rasterskom pozadinom ~ini hibridnusliku, {to ima posebnog zna~aja pri izradi i vo|ewu radnih karata uvojnom domenu.1.1. Skenirane karteSkenirawe razmernog niza karata izdawa Vojnogeografskoginstituta obavqeno je po listovima karata i po elementima sadr`aja,odnosno reprodukcijskih originala. Skenirane karte su georeferenciraneu dr`avni koordinatni sistem i pru`aju mogu}nost merewa du`ina, uglova,rastojawa i koordinata ta~aka. Sadr`e velike koli~ine podataka, {tozavisi od vi{e faktora: dimenzija samih dokumenata, odnosno prostorakoji zahvataju, rezolucije skenirawa i na~ina zapisa tj. formata podataka.Radi boqe ilustracije data je tabela br. 1 u kojoj su navedene osnovnetehni~ke karakteristike.Tabela br. 1RazmerakarteElementi sadr`ajaRezolucijaskenirawaFormatpodatakaMemorija(MB)1: 50 000 listovi karata 100 ηm bmp 83401: 100 000 listovi karata 100 ηm bmp 23761: 200 000 listovi karata 100 ηm bmp 5261: 300 000listovi karata 100 ηm bmp 320reprodukcijski originali 50 ηm rle 1611: 500 0001:1 000 000listovi karata 100 ηm bmp 150reprodukcijski originali 50 ηm rle 70listovi karata 100 ηm bmp 40reprodukcijski originali 50 ηm rle 44Teritorija koju pokrivaju skenirane karte obuhvata od 18 0 do23 0 30' isto~ne geografske du`ine i od 41 0 30' do 46 0 30' severne geografske{irine. Na taj na~in je pokrivena celokupna dr`avna teritorija, a delom izagrani~ni pojas.16

1.2. Vektorske karteIz grupe digitalnih, preciznije vektorskih proizvoda, do sada jeura|ena Op{ta geografska karta razmere 1:1 000 000 i Preglednotopografskakarta razmere 1:300 000. Osnovne karakteristike karata uvektorskom obliku date su u tabeli br. 2.Tabela br. 2Razmerakarte1:300 0001:1 000 000Elementi sadr`ajahidrografijareqefnaseqaprugeputeviobjektivegetacijagranicenazivihidrografijareqefnaseqakomunikacijegraniceobjektinaziviFormatpodatakaMemorija(MB)DGN 65DGN 6Koordinatni sistemDr`avni pravouglisistemLokalni pravouglisistemSadr`aj vektorskih karata je maksimalno raslojen pogeografskim elementima karte, odnosno razvrstan u vi{e tematskihcelina unutar kojih je izvr{ena daqa diferencijacija sadr`aja.Maksimalna razu|enost olak{ava kasniju upotrebu, tj. organizaciju ikreirawe baza podataka o prostoru.2. Baze podatakaZa razliku od kartografije, ~iji je krajwi rezultat crte`,odnosno karta, u geoinformacionim sistemima (GIS) to su baze podataka oprostoru i odgovaraju}i programi za analizu. Izgra|ivawem topologije nadvektorskim podacima i unosom atributa u bazu pru`a se mogu}nost zadobijawe odgovora na brojne i slo`ene "upite".Do sada je ura|ena baza podataka o prostoru u razmeri 1:1 000 000, au plnu su razmere 1:300 000 i 1:50 000. Elementi sadr`aja baze podataka urazmeri 1:1 000 000 dati su u tabeli br. 3.17

Tabela br. 3Razmerakarte1:1 000 000Elementi sadr`ajahidrografijaizohipse i batimetrijavisinske ta~kenaseqaprugeputevigraniceobjektiFormatpodatakaARC VIEWSHAPEMemorija(MB)14KoordinatnisistemGeografskiilipravougliPored baze podataka o prostoru u razmeri 1:1 000 000, ura|eni su iprojekti nekih alfanumeri~kih baza podataka:- naseqenih mesta(BP NASEQA);- listova razmernog niza VGI (BP LISTOVA);- geodetskih merila (BP GMERS);- organizacije nau~noistra`iva~kog rada (BP ONIR) i- informacioni sistem koordinata i kota geodetskih ta~aka (ISKoKGT).Prethodno navedeni projekti povezani su u jednu ORACLEaplikaciju i ~ine celinu koja je namewena geodetskoj, kartografskoj ifotogrametrijskoj delatnosti. (Okanovi}, @., 1996.).3. Ostali digitalni proizvodiNedvosmisleno iskazane vojne potrebe (pre svih RV i PVO,avijacije i artiqerije) i zahtevi brzog i ta~nog pozicionirawa u prostoruprimenom savremene satelitske tehnologije (GPS tehnologija) uslovil suuspostavqawe nove geodetske osnove. Vojnogeografski institut, kaostru~no osposobqena i opremqena vojna institucija dobila je zadatak:uspostavqawe Artiqerijske GPS mre`e (AGPS). Zadatak je realizovankroz pet faza: rekognoscirawe terena, izradu projektne dokumentacije,mernu kampawu, obradu merenih podataka i izradu elaborata. Merewa suizvr{ena na odre|enim ta~kama stare trigonometrijske mre`e i na osnovuwih sra~unati su globalni parametri transformacije iz globalnoggeocentri~nog sistema ETRS 89 u dr`avni lokalni prostorni sistemkoordinata. Tako|e, dati su i izrazi za transformaciju iz prostornoglokalnog sistema u ravan Gaus - Krigerove projekcije. Postignuti rezultatizadovoqavaju trenutne vojne potrebe. (Mari}, ^., 1999.)Pored toga, Vojnogeografski institut raspola`e ogromnimbrojem podataka o ta~kama horizontalne i vertikalne geodetske osnove,kao i o drugim ta~kama, koje su odre|ene astrogeodetskim, gravimetrijskim,geomagnetskim ili drugim metodama na terenu. Jedan deo ovih podataka je udigitalnom obliku i arhiviran na kompakt diskovima, a drugi deo se ~uva uanalognom zapisu.18

Nabavkom analiti~kih fotogrametrijskih instrumenata,zapo~eto je i sa izradom digitalnih geodetskih planova vojnih objekata urazmeri 1:1 000 i 1:2 500. Do sada su izra|eni planovi ve}eg broja vojnihkompleksa, u vi{e garnizona {irom Savezne Republike Jugoslavije.Tako|e, rade se planovi dr`avne granice u razmeri 1:5 000.Generi{u se i arhiviraju mnogi drugi podaci o prostoru udigitalnom obliku, izra|uju se tablice izlaza i zalaza Sunca i Meseca,skeniraju aerofoto i satelitski snimci i digitalizuju geodetski planovii drugi geotopografski materijali.4. Korisni~ki hardver i softverUspe{no kori{}ewe digitalnih geotopografskih materijala(DGTM) podrazumeva, pre svega, elementarnu informati~ku stru~nost iposedovawe ra~unara odre|enih hardversko-softverskih karakteristika.Potencijalni korisnik DGTM trebalo bi da vladainformati~kim znawem vezanim za rad sa operativnim sistemima, CAD(MicroStation, AUTO CAD, ...) i GIS (Arc View, MicroStation Geographic, ARCINFO, ...) alatima.Optimalno hardversko okru`ewe koje omogu}uje kori{}eweDGTM pomo}u navedenih softvera trebalo bi da ima slede}e minimalneperformanse:- procesor - Pentium;- RAM memorija - 64MB;- hard disk - 6 GB;- VGA - 16MB;- monitor - 17";- CD ~ita~ i druge periferije u skladu sa potrebama.5. Perspektive i zakqu~akAktivnosti Vojnogeografskog instituta }e i daqe biti usmereneka prikupqawu, obradi i prezentaciji podataka o prostoru. Prvenstveno,se to odnosi na izgradwu baza podataka, wihovom a`urirawu ipro{irivawu u skladu sa zahtevima budu}ih korisnika.Uvo|ewem novih tehnologija, posebno u vojnoj oblasti, pokazalose da je mogu}e ostvariti vi{i nivo kori{}ewa informacija o prostoru.Pomo}u takozvanih upita, koji se kreiraju na osnovu odre|enih uslova ikriterijuma, dobijaju se potpuno novi proizvodi. Analize geoprostora semogu obogatiti dodatnim alfanumeri~kim podacima, kao i satelitskimi/ili aviosnimcima odre|enih oblasti. Pritom, mnogi digitalnigeotopografski materijali bi}e dostupni i za korisnike van vojske, presvega za organizacije i pojedince koji se bave razvojem i primenomgeoinformacionih sistema.19

S u m m a r y:This article shows efforts of the Military Geographic Institute (MGI) tocreate digital geotopographic products as base for developing GIS applications. Afterthe First Digital Map at 1:1 000 000 scale, MGI was generating the new products indigital form. The text also gives the review of the products and the perspective of theMilitary Geographic Institute.Key words: Digital geotopographic products; Geoinformation system;Database; Digital map.L I T E R A T U R A:[1] Mari}, ^.: Artiqerijska GPS mre`a Savezne Republike Jugoslavije,Zbornik radova VGI, Beograd, 1999.[2] Okanovi}, @.: Prikaz projekata nekih baza podataka uVojnogeografskom institutu - Aplikacija ″GIS 100″ u UNIX OS iORACLE BP, Zbornik radova VGI, Beograd, 1996.[3] Radoj~i}, S.: Tehni~ki izve{taj o obradi merewa u ArtiqerijskojGPS mre`i, VGI, Beograd, 1998.[4] Tomi}, S.: A`urirawe digitalnih podataka o prostorufotogrametrijskom metodom, Zbornik radova VGI, Beograd, 1999.20

potpukovnikmr Mirko Borisov, dipl. in`.VEKTORSKA KARTA 1:300 000UDK: 528.921(497.1) : 65.011.56 : 681.3.06S a ` e t a kPredmet ovog rada je Vektorska karta u razmeri 1:300 000,odnosno koncept digitalnog kartografskog postupka sprovedenog uzpomo} vi{e hardverskih platformi povezanih u mre`u i nekolikosoftverskih paketa pod razli~itim operativnim sistemima. Opisuju seop{te karakteristike i iskustva u izradi date karte. Daje seperspektiva daqeg rada sa vektorskim podacima koja prvenstvenoobuhvata kreirawe baze podataka o prostoru u rezoluciji ekvivalentnojrazmeri karte.Kqu~ne re~i: Kartografija; Geoinformacioni sistem; Bazapodataka; Preglednotopografska karta; Vektorska karta.U v o dPojava ra~unarskih tehnologija promenila je ne samo proces izradegeografskih karata, ve} i sam pojam kartografskih proizvoda.Kompjuterski podr`ana kartografija (a ~esto se koriste i termini″digitalna kartografija″ i ″automatizacija u kartografiji″) predstavqatakav skup aktivnosti u kartografskoj proizvodwi koji slu`i da se pomo}ura~unarskih sistema realizuju brojni kartografski zadaci. Zakompjuterski podr`anu kartografiju vrlo je va`no da podaci imaju tzv.digitalnu formu. Pritom, ra~unarska grafika podr`ava sve kartografskepodatke u dva osnovna sistema: rasterskom i vektorskom.Predmet ovog rada je Preglednotopografska karta 1:300 000 udigitalnom, preciznije-vektorskom obliku. Posle Prve digitalnegeografske karte u razmeri 1:1 000 000, ovo je druga karta u digitalnom, tj.vektorskom obliku koja je ura|ena u Vojnogeografskom institutu. Zarazliku od klasi~nog na~ina izrade karata, gde su prvo ura|ene kartekrupnije razmere, a zatim izvedene karte sitnije razmere, pridigitalizaciji geografskih karata krenulo se obrnuto, prvenstveno izslede}ih razloga:- potreba da se {to pre do|e do digitalnih podloga kojepokrivaju celokupnu dr`avnu teritoriju i- karte sitnije razmere su ura|ene kasnije, pa su samim time i saa`urnijim podacima, odnosno vernijeg sadr`aja.21

Ciq ovog rada je da se objasne neke osnovne karakteristikePreglednotopografske karte 1:300 000 i sam postupak wenetransformacije u vektorski oblik.1. Preglednotopografska karta 1:300 000U sistemu geografskih karata izdawa Vojnogeografskog institutaposebno mesto zauzima Preglednotopografska karta u razmeri 1:300 000(PTK 300). Ova karta je ura|ena u konformnoj Gaus-Krigerovoj projekcijitrostepenih meridijanskih zona po parametrima elipsoida Bessela.Polo`ajna osnova karte matemati~ki je izra`ena u pravouglim X i Ykoordinatama {este i sedme zone, a visinska predstava u odnosu nareferentnu povr{ sredweg nivoa Jadranskog mora. Karta sadr`i 14listova, a teritorija kartirawa obuhvata od 18 0 do 24 0 isto~ne geografskedu`ine i od 41 0 30' do 47 0 30' severne geografske {irine. Time je pokrivenacelokupna dr`avna teritorija i bli`e okru`ewe. Lu~ne vrednosti listakarte po meridijanu i paralelama iznose 1 0 30' , a wegova efektna2povr{ina pokriva geografsku teritoriju od oko 20 000 km .Sadr`aj geografskih elemenata na PTK 300 sli~an je elementimaprikazanim na topografskim kartama krupnije razmere, odnosno sadr`ajukoji se bazira na topografsko-fotogrametrijskom premeru u razmeri1:25 000. Svi geografski elementi su prikazani sa jednakom va`no{}u, bezposebnog isticawa ma kog od wih. Me|utim, prikaz topografskih objekatana PTK 300 je znatno generalisan i u skladu je sa datom razmerom inamenom karte. Iz tih razloga, karta je po svom sadr`aju op{tegeografska,a po na~inu prikaza preglednotopografska. Ona je, pre svega, namewenakomandama i {tabovima operativnog i operativno-strategijskog nivoaprilikom:− izu~avawa prostora i procene situacije,− planirawa i pra}ewa borbenih dejstava i− vo|ewa radnih karata i drugih operativnih evidencija.U principu, PTK 300 zadovoqava i mnoge druge potrebe. Poredwenog ravnog izdawa, ura|ena je i reqefna varijanta koja ima posebnuupotrebnu vrednost pri uo~avawu geomorfolo{kih oblika zemqi{ta isagledavawu opti~ke vidqivosti na terenu.2. Transformacija karte u vektorski oblikZa izradu Vektorske karte u razmeri 1:300 000 na raspolagawuje bila ra~unarska oprema firmi "INTERGRAPH" i "SUN", podoperativnim sistemom UNIX System V, odnosno SOLARIS. Pri obradipodataka u digitalnom obliku, kori{}ena je i PC tehnologija pod22

operativnim sistemom WINDOWS. Svi ure|aji su povezani u lokalnura~unarsku mre`u i ~ine zaokru`enu liniju za potpuno automatizovanukartografsku proizvodwu.Pri analogno digitalnoj konverziji i obradi podataka udigitalnom obliku, kori{}eni su softveri za:− skenirawe i georeferencirawe,− grafi~ku obradu na rasterskom nivou,− grafi~ku obradu na vektorskom nivou i− kartografsku i geometrijsku korekturu.2.1. Skenirawe i uklapawe originala u matemati~ku osnovuReprodukcijski originali Preglednotopografske karte razmere1:300 000 su skenirani, a zatim su dobijene skenirane slike afinomtransformacijom preslikane u matemati~ku osnovu karte. Tim postupkomsu otklowene deformacije i dobijena je slika u rasterskom obliku, koja jepredstavqala podlogu za prevo|ewe sadr`aja karte u vektorski oblik.Posle uklapawa i otklawawa deformacije originala, izvr{en jeneophodan grafi~ki retu{ i arhivirawe kartografskih podloga urasterskom obliku. Preno{ewe podataka na magnetne medije predstavqajednu od mogu}ih formi organizacije i skladi{tewa skeniranihgeotopografskih materijala. Na taj na~in se ~uvaju potpuno verne kopijereprodukcijskih originala karte. Po svojoj funkcionalnosti to odgovaratradicionalnoj arhivi karto-reprodukcijskih originala na analognimnosiocima (film, astralon), ali sa ve}om ta~no{}u i kvalitetom koji nijepodlo`an starewu ili fizi~kim promenama kao i sa znatno br`im ilak{im pretra`ivawem samog sadr`aja.2.2. Prevo|ewe sadr`aja iz rasterskog u vektorski oblikNakon skenirawa i uklapawa rasterskog sadr`aja u matemati~kuosnovu, pre{lo se na kreirawe podataka karte u vektorski oblik. Zarazliku od metodologije izrade digitalne geografske karte razmere1:1 000 000, gde je primeweno kartografsko generalisawe, pri izradiVektorske karte 1:300 000 to nije bio slu~aj. Konkretan rad se svodio napuko prevo|ewe sadr`aja iz rasterskog u vektorski oblik, bez ikakvoguop{tavawa kartografskih podataka, {to je omogu}ilo i ve}i stepenautomatizacije u radu.Za generisawe sadr`aja u vektorski oblik kori{}ena je tehnikaautomatske vektorizacije i tzv. "on screen" digitalizacija. Poseban na~ininteraktivnog rada primewen je pri iscrtavawu sadr`aja kartekori{}ewem specijalno kreiranih ili ve} gotovih kartografskih znakovai simbola, koji su bili sme{teni u odre|enim bibliotekama, a po potrebipozivani i postavqani na `eqeno mesto. Broj~ano-slovni podaci su unetipreko tastature, a zatim je vr{eno wihovo pozicionirawe i uskla|ivawesa ostalim elementima karte.23

2.3. Modelovawe i organizacija podatakaProces modelovawa i organizacije podataka podrazumevao jeposebnu fazu obrade vektorskog sadr`aja, odnosno wegovo oblikovawe istruktuirawe, a tako|e i postupak korekture sadr`aja karte. Vektorskisadr`aj karte je diskretizovan pomo}u tri osnovna geometrijska elementana: ta~ke, linije i zatvorene konture. Linije i zatvorene konture se,tako|e, sastoje iz niza ta~aka, ali ipak ~ine posebne entitete u grafi~komprikazu. Za sve pomenute elemente postoji odre|ena simbologija kojadefini{e vrstu, debqinu i boju prikaza. Jezgro kartografske obradepodataka, na kome se ona u su{tini i zasniva jeste interaktivna obradagenerisanog sadr`aja, tj. kartografsko modelovawe. Ovaj postupak jepodrazumevao oblikovawe i povezivawe podataka, odnosno op{tedizajnirawe sadr`aja i izgleda karte, a u skladu sa namenom imogu}nostima tehni~ke obrade.Po zavr{enom iscrtavawu sadr`aja u vektorskom obliku dobijen jeproizvod na nivou geometrijskih i kartografskih primitiva koji sureprezentovali zahva}eni deo prostora. Podaci karte su organizovani podatotekama, u skladu sa tematskim celinama (naseqena mesta, putevi, reke idr.), a u okviru svake datoteke daqe razvrstani po nivoima kao {to je tonazna~eno u prilogu br. 1.Nakon modelovawa i organizacije podataka usledio je postupakwihove verifikacije. Verifikacija je podrazumevala kartografsku igeometrijsku korekturu. Kartografska korektura je predstavqala klasi~anpostupak kontrole, odnosno proveru da li generisani vektorski podacireprezentuju ta~an, potpun i verodostojan odraz kartografskih izvora.Kada je u pitawu geometrijska korektura, ona je podrazumevala proveruispo{tovanosti usvojene strukture, organizacije i simbologije podataka uvektorskom obliku.3. Mogu}nosti kori{}ewa Vektorske karteImaju}i u vidu savremena dostignu}a tehnologije u domenukartografije i oblasti Geoinformacionih sistema (GIS), kao i sve ve}ezahteve korisnika za podacima o prostoru u digitalnom obliku, izradaVektorske karte ima slede}e posledice:− br`i i efikasniji postupak izrade i odr`avawe same karte,− isti ili ve}i stepen ta~nosti podataka u vektorskom obliku,−−mogu}nost daqe automatizacije rada sa vektorskim podacima iolak{anu razmenu digitalnih informacija sa drugim korisnicimaitd.[tampawe sadr`aja Vektorske karte mogu}e je na dva na~ina:kompjuterski podr`anom kartografijom i GIS tehnologijom. Prvi na~inizrade podrazumeva kartografsko izdava{tvo i rezultat su reprodukcijskioriginali, odnosno geografske karte u tradicionalnom obliku. Drugina~in se zasniva na GIS tehnologiji, gde se na kraju odre|enih upita ili24

analiza dobijaju proizvodi koji su ili veoma sli~ni tradicionalnimkartografskim prikazima, ili predstavqaju wihovu supstituciju. Izlazidigitalnog sadr`aja mogu}i su u bilo kojoj standardnoj ili nestandardnojrazmeri, na proizvoqnom formatu papira i sa proizvoqnomkartografskom obradom. Mogu}e je i {tampawe pojedinih slojevagrafi~kih podataka, ili bilo koje wihove kombinacije, kao i {tampaweme{ovitog rastersko - vektorskog sadr`aja.Me|utim, prelazak na digitalnu tehnologiju izrade i odr`avawePTK 300 ne treba da bude samo automatizacija izrade karte kori{}ewemra~unarske tehnologije, ve} mora da podrazumeva generisawe integralnebaze podataka o prostoru iz koje bi se crpili grafi~ki prikazipojedina~nih listova karte ili odre|eni deo teritorije.Vektorski podaci karte pru`aju i mogu}nost izrade digitalnogmodela terena, odnosno senki reqefa, niza tematskih karata i drugihkartografskih proizvoda. Tako|e, Vektorska karta 1:300 000 predstavqaosnovni izvor podataka za izradu digitalnih geografskih karata sitnijihrazmera.Zakqu~akVektorska karta razmere 1:300 000 nastala je analogno-digitalnomkonverzijom reprodukcijskih originala postoje}e PTK 300. Digitalnipodaci karte se pri tom ne ~uvaju striktno u grafi~koj formi propisanojza {tampu, ve} su modelovani i organizovani tako da omogu}uju izradu irazvoj niza proizvoda u klasi~nom i digitalnom obliku. Izvaci boja kartekoji }e se dobijati digitalnim putem iz wenog sadr`aja samo su jednaforma izlaza, koja }e se, kao i do sada, zavr{avati {tampawem tira`anovih listova PTK 300. Me|utim, budu}i korisnici }e imati naraspolagawu i kvalitetnu bazu podataka koja daje mnogo {ire mogu}nosti uizboru `eqenog sadr`aja.Dakle, osnovni trend je formirawe baza geoprostornih podataka,ne samo da bi se efikasnije {tampale serije topografskih i tematskihkarata, nego da bi ti podaci bili i lak{e pristupa~ni za ostale izvedenekarte ili analize o prostoru. U sada{wim uslovima razvoja te{ko jepredvideti kako }e se kartografski i, uop{te, ra~unarski procesi daqeodvijati, ali osnovno je to da podaci imaju digitalni oblik ~ije je zna~eweuniverzalno, bez obzira na trenutni razvoj tehnike i tehnologije.S u m m a r y:The paper presents The Vector Map at Scale 1:300 000 and the concept ofdigital cartography process carried out with use of some hardware platforms set innetwork and a few software packages under different operating systems. It describes thegeneral characteristics and the experience of making that map. The text also gives theperspective of the work with vector data which includes creating of database withresolution of data equiavalent to the scale chart.25

Key words: Cartography; Geoiformation system; Database; Topographicmap; Vector map.L I T E R A T U R A:[1] Borisov, M.: Prva digitalna geografska karta izra|ena uVojnogeografskom institutu, Vojnotehni~ki glasnik 6/97, Beograd1997.[2] Mihajlovi}, D. i drugi: Uvo|ewe tehnologije izrade i odr`avawadigitalne topografske karte 1:25 000 u Vojnogeografskominstitutu u Beogradu, Idejni projekat, Beograd 1999.[3] Uputstvo za izvo|ewe radova na Preglednotopografskoj kartirazmera 1:300 000, VGI, Beograd 1988.26

kapetanmr Slavi{a Tatomirovi}KOREKTURA SADR@AJADIGITALNEPREGLEDNOTOPOGRAFSKEKARTE SRJ RAZMERE 1:300 000(DPTK 300)UDK: 528.92 : 65.011.56 : 631.3.06S a ` e t a k:U radu se razmatraju specifi~nosti korekture sadr`ajaDigitalne preglednotopografske karte SRJ razmere 1:300 000. Opisana jehardversko-softverska podr{ka korekture i nazna~eni su pripremniradovi za izvo|ewe korekture. Posebno su razmatrani postupci prikorekturi, izneta geneza gre{aka i prikazani pokazateqi kvalitetaizvedenih radova na izradi karte. Na osnovu rezultata korekture,predla`u se osnovni standardi i procedure u postupcima modelovawasadr`aja geoprostora u digitalnoj kartografiji i ukazuje na potrebunastavqawa istra`ivawa u ovoj oblasti.Kqu~ne re~i: Geografski informacioni sistem; Kartografija;Digitalna karta; Kartografska korektura; Geometrijska korektura;Baza podataka; DPTK 300; Vektorizacija.U v o dPo~etkom 1998. godine, u Odeqewu za geografske informacionesisteme (OGIS) Vojnogeografskog instituta (VGI) formiran je timstru~waka za digitalnu kartografiju. Prvi zna~ajan rezultat rada togtima bila je Digitalna preglednotopografska karta SRJ razmere 1:300 000(DPTK 300 SRJ). Ona je nastala prevo|ewem u digitalni oblikreprodukcijskih originala Preglednotopografske karte razmere 1:300 000(PTK 300).Nakon zavr{ene vektorizacije i kartografske obrade vektorskihpodataka, pristupilo se korekturi sadr`aja karte, kako bi se podigaostepen automatizovane obrade digitalnih podataka na vi{i nivo(produkovawe izvadaka boja za {tampu, izgradwa baze podataka o prostoruitd.).35

Korektura sadr`aja karte u digitalnoj kartografiji, u odnosu nakorekturu u klasi~noj kartografiji, kompleksniji je problem zbogspecifi~nosti organizacije generisanih digitalnih prostornih podataka.Upravo su te specifi~nosti i predmet ovog rada.1. Osnovne karakteristike izrade DPTK 300 SRJDigitalna preglednotopografska karta SRJ razmere 1:300 000,nastala je prevo|ewem u digitalni oblik postoje}ih reprodukcijskihoriginala PTK 300. Postupak prevo|ewa u digitalni oblik sastojao se izslede}ih faza:− skenirawa reprodukcijskih originala PTK 300;− vektorizacije rasterskih podataka;− kartografske obrade vektorskih podataka;− generisawa specifi~nog sadr`aja karte (naziva, kartografskihznakova) u digitalni oblik;− korekture vektorskih podataka (kartografske i geometrijske).Podela na listove DPTK 300 identi~na je podeli na listove PTK300. Sadr`aj DPTK 300 podeqen je na vi{e tematskih celina koje susme{tene u zasebne datoteke unutar kojih je izvr{ena diferencijacijasadr`aja po nivoima. Tematske celine digitalne karte su slede}e:− reqef,− hidrografija,− vegetacija,− nasewena mesta,− geografski objekti,− putevi,− pruge,− granice i− geografski nazivi.Zbog gustine sadr`aja, datoteke hidrografije i reqefa podeqenesu kod nekih listova na dva ili tri dela radi br`e obrade i pretra`ivawa.Tako podeqene delove obra|ivali su razli~iti izvr{ioci, pa je dodatnapa`wa posve}ena uskla|ivawu elemenata sadr`aja na spojevima delova.Pored toga, na jednom listu karte radilo je vi{e izvr{ilaca {to jepredstavqalo dodatnu pote{ko}u prilikom korekture.36

2. Specifi~nosti korekture sadr`aja karte u digitalnojkartografijiKorektura sadr`aja karte u digitalnoj kartografiji, zbogspecifi~nosti organizacije samih digitalnih podataka, podeqena je u dveceline: kartografsku i geometrijsku (strukturnu) korekturu.Pod kartografskom korekturom podrazumeva se klasi~an postupakkorekture, odnosno, provere da li generisani digitalni podacipredstavqaju ta~an, potpun i veran odraz izvornih analognih podataka.Tako|e se podrazumeva i ispravka eventualnih gre{aka koje egzistiraju naizvornoj karti kao i me|usobno uskla|ivawe digitalnih prostornihpodataka na razli~itim vektorskim datotekama.Geometrijska korektura podrazumeva proveru ispo{tovanostiusvojene strukture, organizacije i simbologije digitalnih vektorskihpodataka. Ovo je veoma zna~ajan postupak, jer u velikoj meri uti~e naefikasnost daqih procedura sa dobijenim digitalnim podacima(produkovawe izvadaka boja za {tampu, izgradwa baze podataka o prostoruitd.)Mesto korekture sadr`aja karte u digitalnoj kartografijidefinisano je u op{toj {emi izrade geografskih karata (slika br. 1).ANALIZASPECIFIKACIJA OBRADA IZLAZAnaliza zahteva iprikupqawe podatakaGenerisawesadr`ajakarteKorekturaiispravkePlotiraweREPRODUKCIJA[tampa(umno`avawekarata)Slika br.1. [ema izrade geografskih karata (Borisov, 1996. god.)Iz {eme se vidi da sr` postupka izrade digitalne kartepredstavqa tzv. generisawe sadr`aja karte. U toj fazi, ume{no{}u ikreativno{}u kartografa dolazi se do novog modela geoprostora koji je unekim slu~ajevima modifikacija prethodnih, a nekad i potpuno nov.Analiza dobijenog modela odnosno korektura predstavqa va`nu fazuizrade digitalne karte kao geoprostornog modela. U ovoj fazi se proveravada li dobijeni model zadovoqava prvobitno postavqene kriterijume.Karakteristika kartografske korekture u digitalnoj kartografiji jesteda se paralelno sa detekcijom propusta vr{e izmene i korekcije na modelu.Iz navedenog sledi da je proces modelovawa (dizajnirawa) sadr`ajadigitalne karte cikli~an tj. iterativan.37

3. Hardversko-softverska podr{ka i pripremni radovi zakorekturu sadr`aja DPTK 300 SRJKorektura DPTK 300 je vr{ena na PC ra~unarima i grafi~kimradnim stanicama. Od PC ra~unara kori{}eni su ra~unari tipa Pentium iCompaq Pentium, a od grafi~kih radnih stanica: SUN Sparc Station i IntergraphInterPro 3050.Za softversku podr{ku korekturi sadr`aja DPTK 300 kori{}enisu softveri: MicroStation Geographic i IVECMS. Softver MicroStationGeographic odabran je iz vi{e razloga a naro~ito zbog mogu}nostiinteraktivnog rada sa ve}im brojem vektorskih datoteka i objediwavawarasterskih u svojevrstan projekat rasterskih datoteka kao radnih podloga.Karakteristike ovog softvera su jo{ i posedovawe odre|enog brojaautomatizovanih procedura za detektovawe gre{aka i br`i rad sadigitalnim podacima. Pomo}u opcije Congen iz okvira softvera IVECMSvr{eno je automatsko spajawe vi{e segmenata odre|ene linije u jednucelinu (Line string ili Complex Chain).Kako bi se korektura efikasnije obavqala na PC ra~unarimaoformqeni su posebni direktorijumi za svaki list DPTK 300, a u okvirudirektorijuma lista karte poddirektorijumi ~iji su nazivi:−−−Korektura,Originali iPodloge.Poddirektorijum "Korektura" obuhvatao je vektorske datotekepreuzete sa grafi~kih radnih stanica koje su podvrgnute korekturi. Napoddirektorijumu "Originali" ~uvane su verzije vektorskih datoteka prekorekture. Time je stvorena mogu}nost upore|ivawa verzija datoteka (pre iposle korekture). Dok se na poddirektorijumu "Podloge" nalazio posebnopripremqen projekat rasterskih datoteka.Sve ovo bilo je potrebno uraditi da bi se obezbedile pretpostavkeboqeg i efikasnijeg rada sa vi{e vektorskih datoteka i sa neophodnimbrojem rasterskih podloga.4. Procedure i rezultati korekture sadr`aja DPTK 300SRJTokom rada na prevo|ewu podataka u digitalni oblik prime}eno jeda i na analognoj karti, koja slu`i kao izvor podataka, postoje gre{ke kojesu promakle procesu wene korekture. Osim ovih uzroci nastajawa gre{akabili su:38

− neujedna~en kvalitet izvornih reprodukcijskih originala(doprineo je da deo gre{aka nastane u procesu automatskevektorizacije);− u~estvovawe pri obradi vektorskih datoteka na jednom listukarte vi{e izvr{ilaca, {to je uslovilo pojavu propustavezanih za me|usobno uskla}ivawe sadr`aja na razli~itimvektorskim datotekama i− nedovoqno iskustvo izvr{ilaca u oblasti digitalnogkartirawa.Osnovni ciqevi korekture sadr`aja DPTK 300 bili su:− uo~iti i ispraviti gre{ke nastale u procesu generisawadigitalnih podataka i− do}i do relevantnih podataka o kvalitetu izvr{enih radovasvakog izvr{ioca koji je u wima u~estvovao.Kartografskom korekturom sadr`aja karte i istovremenimsprovo|ewem neophodnih ispravki ostvareni su slede}i ciqevi:− obezbe|ena je ta~nost, potpunost i vernost prikaza prostornihpodataka u odnosu na izvorne analogne podatke i kartografskepublikacije novijeg datuma;− ispo{tovane su usvojene klasifikacije za sve tipoveprostornih podataka koji su prikazani na ovoj karti;− izvr{ena su me|usobna uskla|ivawa prostornih podataka(naro~ito linijskih elemenata i areala, kao i arealame|usobno) po principu ta~ka na ta~ku u okviru zajedni~kihlinija;− objediweno je vi{e bliskih kontura za jedno naseqe ujedinstvenu konturu-areal (izuzev u specifi~nim slu~ajevima);− eliminisane su ~istine unutar kontura naseqa (parkovi, zelenepovr{ine i sli~no);− razdvojeni su glavni tokovi reka od pritoka kori{}ewemrazli~ite simbologije;− rekonstruisane su izohipse na delovima gde su na izvornoj kartiprekinute zbog prikaza reqefa (npr. stewaci), ili zboguklapawa sa ostalim elementima sadr`aja;− izvr{ena je korektna interpretacija inverznog reqefa (vrta~aprikazanih u razmeri karte);− obezbe|ena je ta~nost, potpunost i vernost prikaza granica uodnosu na izvorne podatke i trenutno stawe administrativnihgranica (op{tine, okruzi, pokrajine, republike).Zbog potrebe da se kroz geometrijsku korekturu otklone sve uo~enegre{ake, a i da bi se ona br`e i kvalitetnije odradila, kori{}ene suautomatizovane procedure iz okvira softvera MicroStation Geographic. Re~ jeo slede}im procedurama:39

− analiza elemenata sadr`aja po nivoima i tipovima(kombinacija opcija Setings Level/Usage i Edit/Select By Attributes);− otkrivawe i eliminacija dupliranih linija (opcijaTools/Main/Topology Cleanup/Find Duplicate Line work);− otkrivawe prekida i lo{ih spojeva linija (opcijaTools/Main/Topology Cleanup/Find Gaps).Na ovaj na~in su brzo i jedinstveno kontrolisani ispo{tovanostusvojene organizacije sadr`aja i simbologije, otkrivane i eliminisaneduplirane linije i otkrivani prekidi i neprecizni spojevi linija. Ovakouo~ene gre{ke pojedina~no su analizirane i ispravqane.Pored nabrojanih procedura kori{}ena je i opcija Congen izokvira softvera IVECMS. Pomo}u ove opcije spajano je vi{e segmenatajedne linije u celinu (Line string ili Complex Chain). Prethodno su moralebiti sprovedene sve operacije za otkrivawe i otklawawe gre{aka da bi seova operacija uspe{no sprovela. Nakon ove operacije vizuelno jekontrolisano spajawe i eliminisana eventualna pojava unakrsnogpovezivawa linija. Takve gre{ke su ispravqane manuelnim spajawem ucelinu linija (opcija Create Complex Chain).operacije:−Generalno gledano, u svim datotekama odra|ene su slede}e−uneti su kodovi elemenata i komentari (opisi elemenata nakoje se kodovi odnose) u skladu sa usvojenom organizacijompodataka iprovereno je da li se linijski elementi na dva susedna listaspajaju precizno na zajedni~koj liniji okvira listova.Gde nije korektno izvr{eno spajawe dva susedna lista primeweno jeautomatsko spajawe listova (opcija Merge) a potom isecawe listovaprecizno po koordinatama granica lista (opcija Separate Fence) i to:−−za {estu i osmu zonu - severna i ju`na granica lista iza sedmu zonu - severna, ju`na, zapadna i isto~na granica lista.Radi pojednostavqivawa kasnijih operacija sa digitalnimpodacima, prilikom izgradwe topologije neophodne za baze prostornihpodataka posebno su obra|eni areali u specifi~nim slu~ajevima (slikabr. 2). To su bili slu~ajevi susednih areala i areala unutar areala. Kodovih areala dora|eno je slede}e:− razbijeni su kompleksni elementi (Complex Shape);− eliminisane su duplirane linije na zajedni~kom delu grani~nelinije areala;− odvojen je zajedni~ki segment grani~ne linije od ostatka grani~nelinije areala;− izvr{eno je automatsko spajawe vi{e segmenata jedne linije ucelinu.40

Areal unutar arealaSusedni arealiSlika br.2. Specifi~ni slu~ajevi areala(poligona)Najva`niji rezultati korekture sadr`aja DPTK 300 SRJ ogledajuse u maksimalnom uo~avawu i eliminaciji gre{aka, {to je obezbedilo dagenerisani digitalni podaci mogu poslu`iti potrebama kartografskogizdava{tva i izgradwi baze prostornih podataka u rezolucijiekvivalentnoj razmeri karte.Z a k q u ~ a kKorektura DPTK 300 je pokazala da su gre{ke nastale prilikomvektorizacije sadr`aja posledica uhodavawa tehnolo{kog postupka. Napojedina~nim datotekama vidni su dobri rezultati rada izvr{ilaca,me|utim prime}en je problem me|usobne neusagla{enosti digitalnihprostornih podataka izme|u razli~itih vektorskih datoteka. Ova~iwenica je doprinela da udeo kartografske korekture u procesu izradeDPTK 300 SRJ bude ve}i od uobi~ajenog. Da bi se ovakvi propusti izbeglipotrebno je primeniti slede}a pravila:−−−jedan list karte treba da radi jedan izvr{ilac;prvo se rade ta~kasti, pa linijski elementi i na kraju areali(zbog me|usobnog uskla|ivawa podataka o prostoru);treba obezbediti vi{e konsultativnog rada izme|u izvr{ilaca(izvo|a~a radova, korektora i redaktora karte).Po{tovawem ovih pravila generisa}e se kvalitetniji digitalnipodaci o prostoru a udeo kartografske i geometrijske korekture na izradidigitalne karte bi}e sveden na neophodnu meru.41

S u m m a r y :This paper presents specific context correcture of Digital topographic map SRJin scale 1:300 000. Hardware and software support for context correcttion is describedand signed preparation for map production. Processes for cartographic correcture areconsidered separately, error genetic and indicators of quality for map production aredescribed. Considering results of correcture, basic standards and processes for contextof geospace in digital cartography are suggested and indicated need to continue furtherresearch.Key words: Geographic Information System; Cartography; Digital map;Cartographic correction; Geometric correction; Database; DTM 300; Vectorization.L I T E R A T U R A:[1] Borisov, M., Op{ta geografska karta SR Jugoslavije 1:1 000 000 -magistarski rad. Institut za geodeziju Gra|evinskog fakulteta,Beograd, 1996.[2] Markovi}, D., Prostorni informacioni sistemi - skripta.Vojnotehni~ka akademija i centar za [ONID, Beograd, 1999.[3] VGI, Uputstvo za izvo|ewe radova na Preglednotopografskoj kartirazmere 1:300 000, VGI, Beograd, 1988.[4] OGIS, Privremeno uputstvo za kartografsku i geometrijskukorekturu Digitalne preglednotopografske karte razmere 1:300 000(DPTK 300), - radni materijal, Beograd, 1999.42

docentdr Dragan Mihajlovi}, dipl.in`. 1potpukovnikmr Slavoqub Tomi}IDEJNI PROJEKATUVO\EWATEHNOLOGIJE IZRADE IODR@AVAWA DIGITALNETOPOGRAFSKE KARTE1:25 000 (DTK25)UDK: 528.93 : 65.011.56 : 681.3.06(083.9)S a ` e t a kU radu su prezentirani rezultati istra`ivawa koja susprovedena u ciqu definisawa primerene tehnologije za izradu iodr`avawe digitalne topografske karte 1:25 000 (DTK) uVojnogeografskom institutu. Posebno je nagla{ena koncepcija bazepodataka sa svojim prostornim i konceptualnim modelom podataka.Tako|e je izlo`en i predlog konfiguracije softvera i hardveraneophodnog za implementaciju ove tehnologije. Na osnovu svega data je iprocena mogu}e dinamike realizacije ovog zadatka.Kqu~ne re~i: Kartografija; Fotogrametrija; Daqinskadetekcija; Digitalna topografska karta; Digitalni podaci; Bazapodataka; Digitalizacija; Vektorizacija.U v o dVojnogeografski institut u Beogradu (VGI) je specijalizovananau~no-istra`iva~ka i proizvodna ustanova Vojske Jugoslavije (VJ) saosnovnim zadatkom da obezbedi podatke iz oblasti geotopografskogobezbe|ewa. Istovremeno je i jedina dr`avna institucija koja se baviizradom i odr`avawem topografskih karata (TK) razmernog niza od 1:25.000do 1:200.000 za teritoriju SRJ. Tko|e, izra|uje i preglednotopografske (PTK)i geografske karte do razmere 1:1 000 000. Kao {to je poznato, jedino setopografska karta 1:25.000 (TK25) izra|uje i odr`ava na osnovu primarnogprikupqawa podataka, fotogrametrijskom metodom ili terenskim merewem.Sve druge karte u razmernom nizu izra|uju se kao izvedene, na osnovu TK25.Teritoriju SRJ prekriva 824 lista TK25 formata 7',5 x 7',5.Tehnologija izrade i odr`avawa ove karte u VGI datira jo{ od 50-ih godinaovog veka i do danas se nije bitnije mewala, {to zna~i da je u osnovi zadr`an1 Beograd, Gra|evinski fakultet, Bulevar Kraqa Aleksandra 71.43

grafi~ko-manuelni na~in izrade. Imaju}i u vidu savremena tehnolo{kadostignu}a u ovoj oblasti, sve ve}e zahteve korisnika za podacima o prostoruu digitalnom obliku i potrebu izgradwe Prostornog informacionog sistemaSRJ u narednom periodu, name}u se slede}e negativne karakteristikepostoje}e tehnologije:- spor i neefikasan postupak izrade i odr`avawa TK25, koji nije ustawu da prati stepen promena u prostoru;- gubitak ta~nosti usled grafi~kog na~ina memorisawa podataka;- nemogu}nost automatizacije procesa rada jer se glavni deo poslaobavqa manuelno;- ote`ana automatizacija procesa izrade drugih geotopografskihmaterijala kojima je ova karta osnovni izvor;- nemogu}nost razmene podataka u digitalnom obliku sa drugimkorisnicima;- nemogu}nost zadovoqavawa naraslih potreba za TK u digitalnomobliku, kako korisnika iz VJ, tako i onih izvan we itd.Navedene ~iwenice name}u potrebu da VGI {to hitnijetransformi{e tehnologiju izrade i odr`avawa TK25 iz grafi~kog -analognog u digitalni oblik.Prelazak na digitalnu tehnologiju izrade i odr`avawa TK25predstavqa radikalnu promenu tehnologije rada zato je potrebno definisatiaktivnosti na ovom planu za sve organizacione celine koje su trenutnoanga`ovane na ovom zadatku, a to su: Fotogrametrijsko-topografsko,Kartografsko i Reprodukcijsko odeqewe VGI. Pri tome prelazak nadigitalnu tehnologiju izrade i odr`avawa TK25 ne treba da bude pukoprevo|ewe analogne karte u digitalnu sliku, ili samo automatizacija izradeTK25 kori{}ewem digitalne tehnologije, ve} mora da podrazumevagenerisawe integralne baze podataka o prostoru iz koje bi se crpli grafi~kiprikazi pojedina~nih listova ili `eqene teritorije. Kako VGI ima planskeobaveze u vezi sa produkcijom TK25, to je ovim neophodno da se defini{u svaorganizaciona i tehnolo{ka pitawa vezana za prelazni period planskogprelaska sa analogne na digitalnu tehnologiju rada.Ovako slo`ene promene mogu}e je sprovesti samo ako se unapredodgovaraju}im projektom precizno isplaniraju sve aktivnosti. Pri tome semoraju po{tovati realne okolnosti u kojima bi se taj projekat trebalo darealizuje. Najzna~ajnija ograni~ewa i osnovne polazne pretpostavke zarealizaciju takvog projekta su:1. Opredeqewe da se kao osnova za primenu nove tehnologije koristi PCra~unarska platforma.2. Projektom ne treba planirati nabavku nove opreme (sem PC ra~unara,komunikacionih ure|aja i prate}eg softvera), ve} se sva re{ewa moguzasnovati na maksimalnom iskori{}ewu postoje}e opreme.3. Zbog trenutnog zastoja u realizaciji fotogrametrijske dopune TK25,automatizaciju digitalne fotogrametrijske restitucije trebatretirati kao te`i{ni zadatak.4. Osnova softverske podr{ke digitalnoj fotogrametrijskoj restitucijitreba da bude modifikovani programski sistem MapSoft (Gra|evinski44

fakultet Univeziteta u Beogradu) prilago|en za potrebe DTK25 isoftveri iz wegovog okru`ewa.5. Kadrovi za implementaciju predlo`ene tehnologije treba da budupostoje}i stru~waci koji sada izvr{avaju sli~ne zadatke uodgovaraju}im organizacionim jedinicama VGI (ne planiraju se novikadrovi).6. Obuku i probnu proizvodwu treba realizovati kroz zapo~ete iplanirane zadatke na izradi i odr`avawu TK25, tako da svi zapo~etilistovi TK25 (sem onih koji su u zavr{noj fazi) budu prevedeni nadigitalnu tehnologiju obrade i zavr{eni u obliku baze podatakaDTK25.Istra`uju}i navedene probleme zajedni~ki tim stru~waka Institutaza geodeziju Gra|evinskog fakulteta iz Beograda i Vojnogeografskoginstituta izradio je Idejni projekat uvo|ewa tehnologije izrade iodr`avawa digitalne topografske karte 1:25 000 (DTK25) u VGI.Najzna~ajniji rezultati sprovedenog istra`ivawa kao i elementi navedenogprojekta bi}e prezentirani u ovom ~lanku.1. Koncepcija baze podataka DTK25Na osnovu sprovedenog istra`ivawa tehnologije dopune TK25, aposebno na osnovu analize postoje}eg stawa u oblasti hardvera, softvera,kadrova i zapo~etih radova, uz respektovawe definisanih polaznihpretpostavki i ograni~ewa, do{lo se do koncepcije baze podataka DTK25.Bi}e prezentirani weni prostorni i konceptualni model podataka kao iosnovni procesi nad bazom podataka DTK25.1.1. Prostorni modelBaza podatak DTK25 sastoji se iz dela koji se odnosi na horizontalnupredstavu zemqi{ta (u daqem tekstu polo`ajna osnova DTK25) i dela koji seodnosi na visinsku predstavu zemqi{ta (u daqem tekstu visinska osnovaDTK25). Sadr`aj baze podataka polo`ajne osnove DTK25 ~ine slede}e teme:1) Geodetska i kartografska osnova (OSNOVA)- podela na listove,- trigonometri,- karakteristi~ne kote.2) Objekti (OBJEKTI)- stambeni,- privredni,- javni,- kompleksi (grobqa, parkovi, sportski centri,poligoni,...).3) Komunikacije (KOMUNIKACIJE)- `eleznice (sa objektima i detaqima na wima),- putevi (sa mostovima i detaqima na wima),- elektroenergetska mre`a visokog napona,45

- `i~are.4) Hidrografija (HIDROGRAFIJA)- teku}e vode (sa detaqima),- staja}e vode (sa detaqima),- objekti za vodu (izvori, bunari, rezervoari, brane,prelivi,crpne stanice,..).5) Vegetacija (VEGETACIJA)- kulture,- parkovi,- pojedina~no drve}e,- `ivice.6) Nazivi (NAZIVI)- nazivi naseqenih mesta,- orografski nazivi,- predeoni nazivi.Sadr`aj baze podataka visinske osnove DTK25 ~ine slede}e teme:1) Izvorni podaci (izvorni digigitalni model terena -IZVORNI DMT)- masovne visinske ta~ke,- karakteristi~ne visinske ta~ke (vrhovi, sedla, prevoji,vrta~e),- strukturne linije terena (prekidne, prevojne,vododelnice, vodoslivnice itd),- karakteristi~ne visinske povr{ine (vodena ogledala,stewaci, kamenolomi, granice interpolacionih podru~ja).2) Izvedeni podaci (IZVEDENI DMT)- grid - pravilna pravougaona mre`a,- tin - mre`a nepravilnih trouglova,- interpolovane izohipse.1.2. Konceptualni modelKompleksni sadr`aji tema predstavqaju se u bazi podataka prekoosnovnih geometrijskih entiteta baze podataka DTK25, a to su:- ta~ke (u daqem tekstu TA^KE),- linije (otvoreni poligoni, u daqem tekstu LINIJE),- povr{ine (zatvoreni poligoni, u daqem tekstu POVR[INE) i- opisi (u daqem tekstu OPISI).Osnovni geometrijski entiteti baze podataka DTK25 defini{u se uprostoru na slede}i na~in:- TA^KE - svojim pravouglim koordinatama,- LINIJE- pravouglim koordinatama krajwih i svih prelomnihta~aka,- POVR[INE - pravouglim koordinatama prelomnih ta~akagrani~nog poligona i- OPISI - pravouglim koordinatama referentnih ta~aka,azimutom ispisa, polupre~nikom krivine ispisa, visinom ispisaitd.46

Obavezni atributi osnovnih geometrijskih entiteta baze podatakaDTK25 su:1) TA^KE :- identifikator ta~ke,- pravougle koordinate Y,X,Z,- indeks grafi~kog simbola iz odgovaraju}eg kataloga,- parametri grafi~kog prikaza (azimut, razmera itd),- indeks teme,- indeks sloja unutar odgovaraju}e teme,- poreklo podataka.2) LINIJE :- identifikator linije,- pravougle koordinate Y,X,Z krajwih i svih prelomnihta~aka ili pokaziva~i na wih,- indeks grafi~kog simbola iz odgovaraju}eg kataloga,- parametri grafi~kog prikaza (debqina linije, rastojaweparalelnih linija itd),- indeks teme,- indeks sloja unutar odgovaraju}e teme,- poreklo podataka.3) POVR[INE :- identifikator povr{ine,- pravougle koordinate Y,X,Z krajwih i svih prelomnihta~aka konture ili pokaziva~i na wih,- indeks grafi~kog simbola iz odgovaraju}eg kataloga,- parametri grafi~kog prikaza,- indeks teme,- indeks sloja unutar odgovaraju}e teme,- poreklo podataka.4) OPISI :- identifikator opisa,- alfa-numeri~ki sadr`aj opisa,- pravougle koordinate Y,X referentnih ta~aka,- polupre~nik ispisa,- visina ispisa,- indeks stila ispisa iz odgovaraju}eg kataloga,- indeks teme,- indeks sloja unutar odgovaraju}e teme,- poreklo podataka.47

Tabela 1. Pregled zastupqenosti entiteta po temama polo`ajne osnoveDTK25Tema TA^KE LINIJE POVR[INE OPISI1 Osnova ** * * *2 Objekti * * ** *3 Komunikacije * ** * *4 Hidrografija * ** * *5 Vegetacija * * ** *6 Nazivi **Tabela 2. Pregled zastupqenosti entiteta po temama visinske osnove DTK25Tema TA^KE LINIJE POVR[INE OPISI1 Izvorni podaci ** * * *2 Izvedeni podaci ** * * ** zastupqen** dominantno zastupqen1.3. Osnovi procesi nad bazom podataka DTK25Osnovne grupe procesa koji se izvr{avaju nad bazom podataka DTK25(faze rada) su:1. Inicijalno formirawe baze podataka (Input, Menagement)2. Kartografsko editovawe sadr`aja (Input, Menagement)3. Odr`avawe (Menagement)4. Distribucija podataka (Analize, Presentation)5. Arhivirawe podataka (Presentation)U svim fazama rada sa bazom podataka DTK25 treba obezbeditislede}e procese:1. ulaz /izlaz podataka putem konverzije;2. prikaz sadr`aja baze podataka u konvencionalnojkartografskoj formi na ekranu u realnom vremenu;3. iscrtavawe listova TK25 u konvencionalnoj kartografskojformi i pogodnom fajl-formatu;4. sve vrste analiti~kih prora~una koji odgovaraju merewimaili konstrukcijama na analognoj karti.U fazi inicijalnog formirawa baze podataka DTK25 treba dodatnoobezbediti izvr{avawe slede}ih procesa:1. on-line prikupqawe podataka u digitalnom obliku safotogrametrijskih radnih stanica;2. on-line prikupqawe podataka u digitalnom obliku sadigitajzera;3. on-line prikupqawe podataka u digitalnom oblikudigitalizacijom na ekranu;4. interaktivno editovawe digitalnog sadr`aja u skladu sapostoje}im principima.48

U fazi odr`avawa baze podataka DTK25 treba dodatno obezbediti:1. vi{ekorisni~ki rad u ra~unarskoj mre`i;2. vo|ewe baze podataka u okviru nekog standardnog DBMS-a(DataBase Management Sistem);2. Opis tehnolo{kih celinaNa osnovu postoje}e organizacije rada, kao i na osnovu dosada{wihiskustava u primeni digitalne tehnologije u sli~nim organizacijama,predla`e se podela procesa izrade DTK25 na slede}e tehnolo{ke celine:- Priprema (P)- Fotogrametrija (F),- Digitalizacija (D),- DMT (DTM),- Daqinska detekcija (DD),- Kartografija (K),- Arhivirawe i distribucija DTK25 (AD),- Topografija (T),- Reprodukcija (R).Navedene tehnolo{ke celine ne predstavqaju organizacionu {emuVGI, niti je wu potrebno graditi na osnovu ove podele. Ovde je re~ otehnolo{kim celinama koje diktira tehnologija DTK25, a organizaciono onemogu biti realizovane na razli~ite na~ine. Ove tehnolo{ke celine izme|usebe imaju jasan protok podataka i u sebi sadr`e zaokru`ene grupe poslova(slika 1).PripremaFotogrametrijaDigitalizacijaDTK25DMTArhivirawe idistribucijaKorisniciKartografijaReprodukcijaDaqinskadetekcijaTopografija49

Slika 1. Dijagram tehnolo{kih celina sa smerom protoka podataka2.1. PripremaU ovoj organizacionoj celini nema su{tinskih izmena u odnosu napostoje}i na~in izrade TK25. Osnovni zadaci su prikupqawe kartografskogmaterijala i priprema i fotogrametrijsko snimawe terena. Stoga se ovatehnolo{ka celina, kao i Reprodukcija i Topografija, nalazi izvan procesaneposrednog formirawa baze podataka DTK25, ali sa tehnolo{kim celinamaunutar ovog procesa ostvaruje veze (slika 1).2.2. FotogrametrijaOva celina se bavi digitalnom fotogrametrijskom restitucijom nafotogrametrijskim instrumentima analogne konstrukcije (WILD A7, WILDA8, WILD A10, i WILD B8) i analiti~ke konstrukcije (WILD BC3 iINTERGRAPH -Inter Map). Pored standardnih poslova restitucije, ova celinase bavi i izvo|ewem blok aerotriangulacije metodom perspektivnih snopovaili nezavisnih modela, izradom ortofotoplanova itd. Ovim idejnimprojektom obuhva}eni su samo fotogrametrijski radovi na obnovi TK25.Ostali poslovi su u dobroj meri ve} automatizovani, ili su po obimuzanemraqivi u odnosu na osnovni zadatak.Rad se mo`e organizovati u smenama. Na fotogrametrijskiminstrumentima radi po jedan restitutor u smeni i takvih radnih stanicamo`e biti ukupno sedam (7). Pored toga, uz svaki instrument, ili uz dvainstrumenta, dolazi po jedna radna stanica koja slu`i za editovawe podataka(ukupno 4 -5). Radne stanice rade tako|e u smenama, a na jednoj radnoj staniciradi jedan operater.Sadr`aj fotogrametrijske restitucije, koja se obavqa nafotogrametrijskim instrumentima (ukqu~uju}i i posao editovawa), u sebisadr`i i rad na generisawu dela baze podataka DTK25 i to:I - Teme polo`ajne osnove:- tema OBJEKTI (kartirawe ili konstruisawe svih ta~aka, dodeqivawetopografskih znakova, raslojavawe, osnovni editing);- tema KOMUNIKACIJE (kartirawe i konstruisawe, dodeqivawetopografskih znakova, raslojavawe, osnovni editing);- tema HIDROGRAFIJA (kartirawe i konstruisawe, dodeqivawetopografskih znakova, raslojavawe, osnovni editing).II - Visinska osnova:- tema IZVORNI DMT (merewe rasutih ta~aka i strukturnih linija zaDMT, merewe karakteristi~nih ta~aka terena, konstruisawe ilipreuzimawe iz polo`ajne osnove svih visinskih ta~aka, dodeqivawetopografskih znakova i raslojavawe).Polo`ajna i visinska osnova kartiraju se nezavisno. Ovo je va`no zbogtoga {to se pojedine fotogrametrijske radne stanice mogu specijalizovati zamerewe visinske osnove, pogotovo zbog toga {to se jedino za tu temu planirapotpuno novo generisawe sadr`aja, bez obzira da li je re~ o dopuni, ili o50

izradi nove polo`ajne osnove. Logi~no je da to budu analiti~kifotogrametrijski instrumenti WILD BC3 i Intergraph INTERMAP zbog toga{to je re~ o zatvorenim sistemima sa specifi~nim aplikativnimsoftverima, a i zato {to sve analize pokazuju da su analiti~ki instrumentiupravo u merewu DMT u velikoj prednosti nad analognim.Veze fotogrametrije sa drugim tehnolo{kim celinama (slika 1)predvi|ene ovim projektom su slede}e:- iz celine Digitalizacija preuzimaju se podaci digitalizacije polo`ajneosnove tema OBJEKTI, KOMUNIKACIJE i HIDROGRAFIJA radifotogrametrijske dopune;- dopuweni ili potpuno novi podaci tema OBJEKTI, KOMUNIKACIJEi HIDROGRAFIJA predaju se celini Kartografija na daqu obradu;- kompletni podaci visinske osnove predaju se celini DMT.Pretpostavka za uspe{an rad u fotogrametriji jeste mogu}nostvi{ekorisni~kog rada na jednom projektu. Na primer: vi{e instrumenata ivi{e editorskih radnih stanica kartira i edituje isti projekat (list TK25).2.3. DigitalizacijaOva tehnoli{ka celina do sada nije postojala i treba je formiratiod stru~waka koji su do sada imali iskustva u radu na digitajzeru, nadigitalizaciji sa ekrana, i na automatskoj vektorizaciji, ili od drugihstru~waka iz VGI.U ovoj tehnolo{koj celini izvodila bi se digitalizacija postoje}ihreprodukcijskih originala TK25 za potrebe inicijalnog formirawa bazepodatka DTK25. To ukazuje da }e ova celina u po~etnoj fazi uvo|ewa novetehnologije imati dominantnu ulogu, ali }e se ona vremenom smawivati.Vrsta digitalizacije zavisi}e od prikladnosti sadr`ajapojedina~nih tema:- automatskom vektorizacijom }e se prete`no digitalizovatireprodukcijski originali ( RO) komunikacija i hidrografije;- digitalizacijom sa ekrana }e se prete`no digitalizovati RO objekata ita~kasti sadr`aj sa RO komunikacija i hidrografije;- digitalizacija na digitajzeru }e se primewivati u onim slu~ajevima kadaRO nije mogao da bude kvalitetno skeniran, ili su zbog male koli~inesadr`aja wegovo skenirawe i rektifikacija neracionalni.Reprodukcijski originali TK25, koji se koriste za automatskuvektorizaciju ili digitalizaciju na ekranu, moraju se prethodnoskenirati, a zatim rektifikovati. Iako se skenirawe mo`e izvoditi iizvan ove tehnolo{ke celine, ono }e se u ovom projektu iz prakti~nihrazloga tretirati kao aktivnost koja se odvija u ovoj celini. Posao semo`e organizovati u dve smene i to na slede}im radnim mestima:- Rektifikacija RO - jedna radna stanica,51

- Automatska vektorizacija RO - jedna radna stanica,- Digitalizacija RO na digitajzeru - jedna radna stanica,- Digitalizacija RO na ekranu - jedna ili vi{e radnih stanica.Sadr`aj digitalizacije koja bi se obavqala u ovoj tehnolo{kojcelini (bilo da je re~ o digitalizaciji na digitajzeru, digitalizaciji saekrana ili automatskoj vektorizaciji) ~inio bi samo deo baze podatakaDTK25 i to:I - Polo`ajna osnova:- tema OBJEKTI (digitalizacija i konstruisawe, dodeqivawetopografskih znakova, tematsko i slojevsko razdvajawe -raslojavawe);- tema KOMUNIKACIJE (automatska vektorizacija linijskogsadr`aja, manuelna digitalizacija ta~kastog sadr`aja,dodeqivawe topografskih znakova, tematsko i slojevskorazdvajawe - raslojavawe);- tema HIDROGRAFIJA (automatska vektorizacija linijskogsadr`aja, manuelna digitalizacija ta~kastog sadr`aja,dodeqivawe topografskih znakova, tematsko i slojevskorazdvajawe - raslojavawe).Protok podataka izme|u ove i ostalih tehnolo{kih celina koji seodnosi na teme OBJEKTI, KOMUNIKACIJE i HIDROGRAFIJA jeslede}i:- kada se vr{i fotogrametrijska dopuna sadr`aja podaci se predajufotogrametriji;- kada se baza podataka DTK25 formira samo na osnovu TK25podaci se predaju direktno kartografiji.2.4. DMTOsnovni zadatak ove tehnolo{ke celine je formirawe digitalnogmodela terena na osnovu izvornih podataka dobijenih fotogrametrijskomrestitucijom iz Fotogrametrije. Osnovni podaci na osnovu kojih }e segenerisati digitalni model terena jesu rasute ta~ke i strukturne linijedobijene digitalizacijom na analiti~kim fotogrametrijskimstereorestitucionim instrumentima. U perspektivi se mo`e o~ekivati da }ese podaci visinske osnove u ovom odeqewu dobijati automatskim generisawemDMT pomo}u digitalnih fotogrametrijskih sistema. Tada }e se pove}atibroj radnih stanica, ali }e se zato Fotogrametrija rastertiti prikupqawapodataka za visinsku osnovu DTK25.Protok podataka izme|u ove i ostalih tehnolo{kih celina koji seodnosi na sadr`aj teme IZVEDENI DMT je slede}i:- Kartografiji se predaju generisane izohipse, vidqivi delovistrukturnih linija terena i kote karakteristi~nih ta~aka;- Daqinskoj detekciji predaje se GRID radi rektifikacijedaqinskih snimaka,- Arhivirawu DTK25 predaju se GRID i strukturne linije terena.52

Posao u ovoj celini se mo`e organizovati u dve smene i to naslede}im radnim mestima:- Generisawe DMT - jedna radna stanica,- Pregled i verifikacija DMT - jedna radna stanica,- Arhivirawe DMT - jedna radna stanica.2.5. Daqinska detekcijaOsnovni zadatak ove tehnolo{ke celine je formirawe teme VEGETACIJA.Sadr`aj ove teme formira se na osnovu daqinskih snimaka komercijalnihsatelitskih programa raspolo`ivih za podru~je SRJ (SPOT, LANDSAT,IKONOS, itd).Protok podataka izme|u ove i ostalih tehnolo{kih celina, koji seodnosi na sadr`aj teme VEGETACIJA je slede}i:- iz DMT preuzimaju se podaci generisanog DMT;- Kartografiji se predaje povr{inski, linijski i ta~kasti sadr`ajteme VEGETACIJA;Posao u ovoj celini se mo`e organizovati u dve smene i to naslede}im radnim mestima:- Rektifikacija satelitskih snimaka - jedna radna stanica,- Klasifikacija vegetacije - jedna radna stanica,- Pregled i verifikacija - jedna radna stanica.2.6 KartografijaU ovoj tehnolo{koj celini bi se radila zavr{na kartografska obradabaze podataka DTK25. Re~ je o centralnoj tehnolo{koj celini gde seobjediwavaju podaci iz ve}ine drugih tehnolo{kih celina (slika 1).Radovi na zavr{noj kartografskoj obradi baze podataka DTK25podrazumevaju slede}e:I - Polo`ajna osnova- tema OSNOVA (priprema vanokvirnog sadr`aja listova);- tema OBJEKTI (ispisvawe naziva uz objekte, raslojavawe);- tema KOMUNIKACIJE (ispisivawe naziva i oznaka uzkomunikacije, raslojavawe);- tema HIDROGRAFIJA (ispisivawe naziva uz hidrografiju,raslojavawe);- tema NAZIVI (ispisivawe naziva naseqenih mesta,orografskih i predeonih naziva, raslojavawe);- definitivno preklapawe tema i zavr{ni editing;- pregled.Za definitivni pregled u ovoj fazi rada koristili bi se slede}i na~ini:- pregled na ra~unaru, direktnim uvidom u bazu podataka iupore|ewem sa raspolo`ivim materijalom (postoje}e karte i53

drugi GTM);- pregled na probnim/korekturnim crte`ima listova.Rad se mo`e organizovati u dve smene na ve}em broju radnih stanica.Broj radnih stanica uslovqen je koli~inom posla koji bude pristizao izdrugih tehnolo{kih celina. Jedna radna stanica }e ve}im delom biti zauzetakreirawem plot-fajlova za izradu reprodukcijskih originala za potrebeReprodukcije.Po{to je re~ o tehnolo{koj celini u kojoj se radi zavr{na obradabaze podataka DTK25, protok digitalnih podataka iz ove tehnolo{ke celineje samo prema celini Arhivirawe i distribucija DTK25. Reprodukciji sedostavqaju reprodukcijski originali, dok se Topografiji dostavqaju probnicrte`i DTK25 za potrebe terenske dopune, koji se zatim vra}aju uKartografiju na daqu obradu.2.7. Arhivirawe i distribucija DTK25Osnovni kvalitet prelaska sa analognog - manuelnog na~ina izradeTK25 na digitalni ~ini upravo baza podataka vektorskog tipa koja ostaje kaorezultat digitalne tehnike rada. Reprodukcijski originali koji se dobijajudigitalnim putem iz wenog sadr`aja samo su jedna forma izlaza, koja }e se,kao i do sada, zavr{avati {tampom tira`a novih listova TK25. Me|utim,korisnici TK25 }e imati na raspolagawu i kvalitetnu bazu podataka DTK25koja daje mnogo {ire mogu}nosti u izboru `eqenog sadr`aja. Osim toga,omogu}i}e se i protok digitalnih podataka za potrebe sitnijihkartografskih razmera.Protok podataka ove tehnolo{ke celine prema okru`ewu {to jeprikazano i na slici 1 je slede}i:- pregledani i verifikovanih podaci baze podataka DTK25 sti`uiz celine Kartografija;- podaci teme IZVEDENI DMT preuzimaju se iz DMT;- spoqni korisnici preuzimaju podatke u digitalnom obliku.2.8. TopografijaProces rada u Topografiji ne mewa se u odnosu na postoje}i na~inizrade TK25. Zato je ova celina na slici 1 predstavqena izvan linije ukojoj nova tehnolgija iziskuje promene. Razlike u odnosu na postoje}ina~in rada }e svakako morati da uslede, ali one ne}e biti su{tinske.Odgovaraju}a uputstva koja treba doneti kao prate}e propise uz novutehnologiju detaqno }e opisati postupak provere na terenu.2.9. ReprodukcijaKao i u prethodnom slu~aju, proces rada u Reprodukciji se ne mewa54

u odnosu na postoje}i na~in izrade TK25. Zato je i ona na slici 1predstavqena izvan linije u kojoj nova tehnolgija iziskuje promene. To nezna~i da se ovde ne mo`e predvideti automatizacija procesa rada, posebnou sferi kompjuterske pripreme za {tampu, ali to izlazi iz okvira ovogprojekta.3. Tehnolo{ki postupciFormirawe baze podataka DTK25 mo`e se razmatrati za trikarakteristi~na slu~aja:- potpuna digitalna fotogrametrijska restitucija,- digitalna fotogrametrijska dopuna i- na osnovu digitalizacije postoje}ih RO.Kori{}ena su iskustva u dosada{woj primeni sli~ne tehnologije usli~nim geodetskim organizacijama, {to zna~i da su mogu}e izvesnemodifikacije, kao rezultat sopstvenih iskustava ili specifi~nosti.Zajedni~ko za sva tri tehnolo{ka postupka je da se tema VEGETACIJA itema IZVEDENI DMT formiraju na identi~an na~in. Naime, po{lo se odpretpostavke da je postoje}a visinska osnova na RO za reqef neupotrebqivasa aspekta formirawa DMT, a da weno prevo|ewe u digitalni oblik, bezgenerisawa DMT-a, ne predstavqa prihvatqivo re{ewe. S toga je IZVORNIDMT, pa potom IZVEDENI DMT, predvi|en u sva tri pretpostavqenatehnolo{ka postupka. U varijanti potpune digitalizacije RO, temaIZVORNI DMT gnerisala bi se iz posledweg aerofotogrametrijskogsnimawa zahva}enog podru~ja.Tako|e je zauzeto polazi{te da je dosada{wi na~in fotogrametrijskedopune teme VEGETACIJA najdugotrajniji i da se, s obzirom na trenutnemogu}nosti daqinske detekcije u ovoj oblasti, takvo usko grlo mora izbe}i. Stoga se i tema VEGETACIJA za sva tri pretpostavqena tehnolo{kapostupka generi{e na isti na~in – kori{}ewem daqinske detekcije.3.1. Formirawe baze podataka DTK25 potpunom digitalnomfotogrametrijskom restitucijomTehnolo{ki postupak formirawa baze podataka DTK25 potpunomdigitalnom fotogrametrijskom restitucijom na osnovu novogfotogrametrijskog snimawa obuhvata slede}e aktivnosti:Z1 Pripremni radoviO1 Potpuna digitalna fotogrametrijska restitucija teme OBJEKTIO2 Pregled potpune digitalne fotogrametrijske restitucije temeOBJEKTIO9 Kreirawe naziva uz temu OBJEKTI55

K1 Potpuna digitalna fotogrametrijska restitucija temeKOMUNIKACIJEK2 Pregled potpune digitalne fotogrametrijske restitucije temeKOMUNIKACIJEK11 Kreirawe naziva uz temu KOMUNIKACIJEH1 Potpuna digitalna fotogrametrijska restitucija temeHIDROGRAFIJAH2 Pregled potpune digitalne fotogrametrijske restitucije temeHIDROGRAFIJAH11 Kreirawe naziva uz temu HIDROGRAFIJAV1 Rektifikacija i klasifikacija teme VEGETACIJAV2 Pregled i verifikacija teme VEGETACIJAV3 Kreirawe naziva uz temu VEGETACIJADMT1 Merewe izvornih podataka za DMTDMT2 Pregled i editing izvornih podataka za DMTDMT3 Generisawe izvedenog DMTDMT4 Generisawe prikaza reqefaDMT5 Arhivirawe izvedenog DMTN1 Kreirawe teksta teme NAZIVIZ5 Kartografska obrada pre terenske provereZ6 Terenska provera i dopunaO10 Ispravke nakon terenske provere teme OBJEKTIK12 Ispravke nakon terenske provere teme KOMUNIKACIJEH12 Ispravke nakon terenske provere teme HIDROGRAFIJAN2 Ispravke nakon terenske provere teme NAZIVIZ7 Definitivna kartografska obrada nakon terenske provereZ8 Kreirawe vanokvirnog sadr`aja listaZ9 Izrada ROZ10 Arhivirawe polo`ajne osnove DTK25Ovaj tehnolo{ki postupak bi se izvodio u slu~ajevima kada seproceni:- da su izmene u prostoru koji pokriva odgovaraju}i list TK25takve da je isplativije raditi potpuno novu restituciju ili- kada je geometrijska ta~nost postoje}ih RO degradiranaprethodnim dopunama, zbog ~ega je wihova dopuna neracionalnai nepouzdana.Osim toga, ovo je referentni tehnolo{ki postupak jer se wimedobijaju najkvaliteniji podaci. Upore|ewem ovog postupka sa preostalim,koji predstavqaju kompromisna re{ewa, mogu se sagledati u{tede u obimui koli~ini posla na ra~un kvaliteta.3.2. Formirawe baze podataka DTK25 digitalnomfotogrametrijskom dopunomTehnolo{ki postupak formirawa baze podataka DTK25 digitalnomfotogrametrijskom dopunom na osnovu novog fotogrametrijskog snimawa56

obuhvata slede}e aktivnosti:Z1 Pripremni radoviZ2 Skenirawe listova ROZ3 Orijentacija skeniranih listova ROZ4 Geometrijska rektifikacija ROO7 Digitalizacija na ekranu teme OBJEKTIO8 Pregled digitalizacije na ekranu teme OBJEKTIK9 Automatska vektorizacija teme KOMUNIKACIJEK10 Dopuna automatske vektorizacije teme KOMUNIKACIJEH9 Automatska vektorizacija teme HIDROGRAFIJAH10 Dopuna automatske vektorizacije teme HIDROGRAFIJAO3 Digitalna fotogrametrijska dopuna teme OBJEKTIO4 Pregled digitalne fotogrametrijske dopune teme OBJEKTIO9 Kreirawe naziva teme OBJEKTIK3 Digitalna fotogrametrijska dopuna teme KOMUNIKACIJEK4 Pregled digitalne fotogrametrijske dopune temeKOMUNIKACIJEK11 Kreirawe naziva teme KOMUNIKACIJEH3 Digitalna fotogrametrijska dopuna teme HIDROGRAFIJAH4 Pregled digitalne fotogrametrijske dopune temeHIDROGRAFIJAH11 Kreirawe naziva teme HIDROGRAFIJAV1 Rektifikacija i klasifikacija teme VEGETACIJAV2 Pregled i verifikacija teme VEGETACIJAV3 Kreirawe naziva teme VEGETACIJADMT1 Merewe izvornih podataka za DMTDMT2 Pregled i editing izvornih podataka za DMTDMT3 Generisawe izvedenog DMTDMT4 Generisawe prikaza reqefaDMT5 Arhivirawe izvedenog DMTN1 Kreirawe teksta teme NAZIVIZ5 Kartografska obrada pre terenske provereZ6 Terenska provera i dopunaO10 Ispravke nakon terenske provere teme OBJEKTIK12 Ispravke nakon terenske provere teme KOMUNIKACIJEH12 Ispravke nakon terenske provere teme HIDROGRAFIJAV4 Ispravke nakon terenske provere teme VEGETACIJAN2 Ispravke nakon terenske provere teme NAZIVIZ7 Definitivna kartografska obrada nakon terenske provereZ8 Kreirawe vanokvirnog sadr`aja listaZ9 Izrada ROZ10 Arhivirawe polo`ajne osnove DTK25Ovaj tehnolo{ki postupak bi se izvodio kao standardni postupakkoji se i do sada koristio za izvo|ewe radova na dopuni II izdawa i izradiIII izdawa TK25 (vidi poglavqe 1).3.3 Formirawe baze podataka DTK25 na osnovu digitalizacije57

postoje}ih ROTehnolo{ki postupak formirawa baze podataka DTK25 na osnovudigitalizacije postoje}ih reprodukcijskih originala glasi:Z1 Pripremni radoviZ2 Skenirawe listova ROZ3 Orijentacija skeniranih listova ROZ4 Geometrijska rektifikacija ROO7 Digitalizacija na ekranu teme OBJEKTIO8 Pregled digitalizacije na ekranu teme OBJEKTIK9 Automatska vektorizacija teme KOMUNIKACIJEK10 Dopuna automatske vektorizacije teme KOMUNIKACIJEH9 Automatska vektorizacija teme HIDROGRAFIJAH10 Dopuna automatske vektorizacije teme HIDROGRAFIJAO9 Kreirawe naziva teme OBJEKTIK11 Kreirawe naziva teme KOMUNIKACIJEH11 Kreirawe naziva teme HIDROGRAFIJAV1 Rektifikacija, klasifikacija i verifikacija temeVEGETACIJAV2 Pregled i verifikacija teme VEGETACIJAV3 Kreirawe naziva teme VEGETACIJADMT1 Merewe izvornih podataka za DMTDMT2 Pregled i editing izvormih podataka za DMTDMT3 Generisawe izvedenog DMTDMT4 Generisawe prikaza reqefaDMT5 Arhivirawe izvedenog DMTN1 Kreirawe teksta teme NAZIVIZ5 Kartografska obrada pre terenske provereZ8 Kreirawe vanokvirnog sadr`aja listaZ9 Izrada ROZ10 Arhivirawe polo`ajne osnove DTK25Ovaj tehnolo{ki postupak bi se izvodio u slu~ajevima kada seproceni da postoji vi{ak raspolo`ivih kapaciteta, te da se jedan brojlistova II izdawa TK25 mo`e prevesti u digitalni oblik i pre nego {todo|e na red wihova fotogrametrijska dopuna, ili kada se iska`u naro~itepotrebe za DTK25 delova teritorije za koji je ve} zavr{ena izrada IIIizdawa TK25.4. Hardverska konfiguracijaOptimalnu konfiguraciju hardvera za uspe{an po~etak uvo|ewatehnologije DTK25, koju bi ujedno podrazumevalo maksimalno iskori{}ewepostoje}ih kadrovskih potencijala ~ine:1) radne stanice sa minimalnom konfiguracijom:- ATX ku}i{te, Intel Pentium II, 333MHz,- 64 MB SDRAM,58

- 10 GB hard disk,- CD ~ita~,- 1.44 flopi disk,- SVGA kolor adapter, 8Mb,- kolor monitor 17",- mi{,- LAN UTP/BNC mre`ni adapter,- operativni sistem Windows 98/NT;2) serveri minimalne konfiguracije:- Tower ku}i{te, Intel Pentium II, 333MHz,- 256 MB SDRAM,- 3 x 10 GB SCSI hard disk,- CD ~ita~,- 1.44 flopi disk,- SVGA kolor adapter, 8Mb RAM,- kolor monitor 15",- mi{,- 3 x LAN UTP/BNC mre`ni adapter,- operativni sistem Windows 98/NT;3) lokalna ra~unarska mre`a u koju treba da budu povezani svi ra~unari naslede}i na~in (logi~ka {ema Ethernet - fizi~ka topologija zvezde):- ra~unare povezati UTP kablovima kategorije 5, koji bi uperspektivi omogu}ili 155 Mb/s;- obezbediti zvezdastu strukturu mre`e putem HUB tehnologije(1 HUB po tehnolo{koj celini ili po grupi korisnika);- postavqawe kablova u kanale radi za{tite kablova;- postavqawe dovoqnog broja UTP prikqu~aka na zidoveprostorija namewenih za sme{tawe pojedina~nih tehnolo{kihcelina;4) mre`ni operativni sistemi na serverima:- Novell Netware 4.xx, File Server,- NT server,a na radnim stanicama odgovaraju}i softver i drajvere za povezivawesvakog ra~unara u mre`u;1) periferna ra~unarska oprema koja je, pored postoje}e perifernera~unarske opreme, potrebna radi postizawa optimalnih uslova za rad,podizawa efikasnosti rada, podizawa nivoa za{tite podataka itd:- eksterna jedinica za BACKUP podataka (Zip drive / Jaz drive / CDpisa~),- UPS neprekidno napajawe za servere,- HP laserski {tempa~ A4,- IncJet kolor {tampa~ A3,- Fax/modem.59

Nije razmatrana ona periferna oprema koja predstavqa interescelog VGI i koja bi bila vi{enamenski kori{}ena, kao {to su:- vaqkasti skener,- IncJet ploteri,- fotoploteri itd.4.1. Raspored radnih stanica po tehnolo{kim celinamaNavedena ra~unarska oprema se mo`e fleksibilno rasporediti potehnolo{kim celinama. Zahvaquju}i pretpostavqenoj lokalnoj ra~unarskojmre`i i aplikativnom softveru koji obezbe|uje vi{ekorisni~ki re`imrada, svaka radna stanica se mo`e koristiti vi{enamenski i mo`e se, popotrebi, ukqu~ivati u rad drugih tehnolo{kih celina. Izuzetak su samoradne stanice koje opslu`uju neki ure|aj (na primer: fotogrametrijskistereorestitucioni instrument, digitajzer, ploter, skener itd.), ali kadure|aji ne rade i ove radne stanice se mogu koristiti za druge faze rada. Toprakti~no zna~i da fizi~ka povezanost radnih stanica nije uslov za wihovulogi~ku povezanost,. {to omogu}ava da se konfiguracija vremenomprilago|ava potrebama posla. Iz tih razloga predlo`ena je minimalnakonfiguracija opreme neophodne za po~etak uvo|ewa tehnologije DTK25, skojom bi se zapo~ela obuka po tehnolo{kim celinama (tabela 3).Tabela 3. Pregled rasporeda i anga`ovawa radnih stanica potehnolo{kim celinamaNazivtehnolo{kecelineNazivradne staniceBrojsmenaBrojoperateraRad udrugimteh. c.WiLD A7 2 1 NeWILD A8 2 1 NeWILD A8 2 1 NeWILD A8 2 1 NeWILD A8 2 1 NeWILD A8 2 1 NeFotograme- WILD B8 2 1 Netrija WILD A10 2 1 NeEditorsko mesto I 2 1 DaEditorsko mesto II 2 1 DaEditorsko mesto III 2 1 DaEditorsko mesto IV 2 1 DaRektifikacija sken. RO 2 1 DaAutomatska vektorizacija 2 1 DaDigitaliza- Digitalizacija na digitajzeru 2 1 Necija Digitalizacija na ekranu I 2 1 DaDigitalizacija na ekranu II 2 1 DaEditorsko mesto I 2 1 DaDMT Izrada, pregled i arhivirawe 2 1 DaDMTDaqinskadetekcija Obrada daqinskih snimaka 2 1 DaKartografska obrada I 2 1 DaKartografska obrada II 2 1 Da60

Kartografija Kartografska obrada III 2 1 DaDefinitivan pregled 2 1 DaPriprema i izrada RO 2 1 DaArhivir. idistrib.Arhivirawe i distribucijaDTK255. Konfiguracija softvera2 1 DaKao {to je prethodno nagla{eno, tehnologija formirawa bazepodataka DTK25 se u ovom projektu zasniva na primeni programskog sistemaMapSoft, modifikovanog za potrebe TK25. Ovaj softver bi ~inio osnovnialat za rukovawe i editovawe baze podataka DTK25. Tako se na svim radnimstanicama predvi|a slede}a konfiguracija obaveznog aplikativnog softvera:- osnovni modul programskog sistema MapSoft - DTK25, verzija Win98/NT (26 instalacija);- aplikativni modul za digitalnu fotogrametrijsku restituciju -PPCSoft, verzija Win 98/NT (8 instalacija);- programski sistem DigiSoft za digitalizaciju karata u okru`ewuMapSoft-a kori{}ewem digitajzera - verzija Win 98/NT (1);- programski sistem DigiScan za orijentaciju i rektifikacijuskeniranih geodetskih podloga u okru`ewu MapSoft-a - verzija Win98/NT (3 instal.);- programski sistem za generisawe, pregled, verifikaciju iarhivirawe DMT u okru`ewu programskog sistema MapSoft - verzijaWin 98/NT (2 instal.);U Daqinskoj detekciji planira se konfiguracija odgovaraju}egsoftvera za rektifikaciju i klasifikaciju daqinskih snimaka, u po~etnojfazi na jednoj radnoj stanici, a kasnije na tri radne stanice. Pregledaplikativnog softvera po tehnolo{kim celinama i radnim stanicama u wimadat je u tabeli 4. Prvi broj radnih stanica odnosi se na minimalnu koli~inukoja je neophodna za po~etak izrade DTK25, a drugi, broj radnih stanica kojetreba anga`ovati u narednom periodu da bi se postigli optimalni rezultati.Tabela 4. Pregled instalacija aplikativnog softvera po tehnolo{kimcelinama i radnim stanicamaSoftver F D DMT DD K ADbroj radnihstanicaMapSoft-Win 98/NT * * * * * * 26+16PPCSoft- Win 98/NT * 7DigiSoft- Win 98/NT * 1DigiSkan- Win 98/NT * * * 22+10DTM-MapSoft * * * 4+6Automatskavektor.* 1+1Daqinska detekcija * 1+261

Priprema za{tampu* 1+06. O~ekivana dinamika izrade DTK25Analizom pojedina~nih aktivnosti i tehnolo{kih postupakaprikazanih u poglavqu 3, a na osnovu pretpostavqenog broja radnih stanicaza po~etni period (poglavqe 4.1), sastavqeni su predmer i dinamikarealizacije radova i procena dinamike izrade DTK25 izra`ene u normadanima(nd).Za predmer i dinamiku realizacije radova razmatran je samotehnolo{ki postupak formirawa baze podataka DTK25 digitalnomfotogrametrijskom dopunom na osnovu novog aerofotogrametrijskogsnimawa, kao najsveobuhvatniji i najreprezantitivniji. Ostala dvatehnolo{ka postupka mogu se smatrati specijalnim slu~ajevima ovogpostupka. Predmer i dinamika radova su sa~iweni pod pretpostavkom da susvi razmatrani listovi prose~ne optere}enosti sa sadr`ajem svih tema i savarijantama rada u jednoj i vi{e smena, ili na jednoj ili vi{e radnih stanica.Radi planirawa budu}ih radova na izradi DTK25 napravqena jekomparativna analiza sva tri predlo`ena tehnolo{ka postupka za jedanprose~an list TK25. Dobijeni rezultati su prikazani u tabeli 5. Jasno seuo~ava da je najbr`i postupak digitalizacije postoje}ih RO, ali to nijerealno primewivo zbog poznatog stawa a`urnosti postoje}e TK25. Postupakdigitalne fotogrametrijske dopune je zna~ajno br`i od potpune digitalnerestitucije, naro~ito kada se ima u vidu da se u oba postupka na identi~anna~in prikupqaju podaci visinske predstave i teme VEGETACIJA. Ovo jepotvrdilo polaznu hipotezu da se te`i{te nove tehnologije generisawaDTK25 vezuje za tehnolo{ki postupak digitalne fotogrametrijske dopune, ada se ostala dva tehnolo{ka postupka primewuju u pomenutim specifi~nimslu~ajevima.Tabela 5. Predmer izrade DTK25 za jedan listAktivnost 4.1 * 4.2 ** 4.3 ***Z1 Pripremni poslovi 1nd 1nd 1ndZ2 Skenirawe listova RO 0.1nd 0.1ndZ3 Orijentacija skeniranih listova RO 0.1nd 0.1ndZ4 Geometrijska rektifikacija RO 0.1nd 0.1ndO7 Digitalizacija na ekranu teme OBJEKTI 7nd 7ndO8 Pregled digital. na ekranu teme OBJEKTI 1nd 1ndK9 Automatska vektorizacija teme KOMUNIK. 2nd 2nd 2ndK10 Dopuna autom. vektor. teme KOMUNIK. 1nd 1nd 1ndH9 Automatska vektorizacija teme HIDROGR. 2nd 2nd 2ndH10 Dopuna autom. vektor. teme HIDROGR. 1nd 1nd 1ndO3 Digitalna fotogram. dopuna teme OBJEKTI 15nd 7nd62

O4 Pregled dig. fotogr. dopune teme OBJEK. 2nd 1ndO9 Kreirawe naziva teme OBJEKTI 2nd 2nd 2ndK3 Dig. fotogram. dopuna teme KOMUNIK. 10nd 6ndK4 Pregled dig. fotogr. dopune teme KOMUN. 1nd 1ndK11 Kreirawe naziva teme KOMUNIKACIJE 1nd 1nd 1ndH3 Digitalna fotogram. dopuna teme HIDROGR. 5nd 2ndH4 Pregled dig. fotogr. dopune teme HIDROGR. 1nd 1ndH11 Kreirawe naziva teme HIDROGRAFIJA 1nd 1nd 1ndV1 Rektifik.i klasifik. teme VEGETACIJA 1nd 1nd 1ndV2 Pregled i verifikacija teme VEGETACIJA 1nd 1nd 1ndV3 Kreirawe naziva teme VEGETACIJA 1nd 1nd 1ndDMT1 Merewe izvornih podataka za DMT 10nd 10nd 10ndDMT2 Pregled izvornih podataka za DMT 2nd 2nd 2ndDMT3 Generisawe izvornog DMT 10nd 10nd 10ndDMT4 Generisawe prikaza reqefa 2nd 2nd 2ndDMT5 Arhivirawe izvornog DMT 2nd 2nd 2ndN1 Kreirawe teksta teme NAZIVI 3nd 3nd 3ndZ5 Kartografska obrada pre terenske provere 20nd 20nd 20ndZ6 Terenska provera i dopuna 6nd 6ndO10 Ispravka nakon terenske prov. teme OBJEK. 1nd 1ndK12 Ispravka nakon terenske prov. teme KOM. 1nd 1ndH12 Ispravka nakon terenske prov. teme HIDR. 1nd 1ndV3 Ispravka nakon terenske prov. teme VEG. 3nd 3ndN2 Ispravka nakon terenske prov. teme NAZ. 1nd 1ndZ7 Defin. kartograf. obr. nakon ter. provere 5nd 5ndZ8 Kreirawe vanokvirnog sadr`aja lista 1nd 1nd 1ndZ9 Izrada RO 4nd 4nd 4ndZ10 Arhivirawe polo`ajne osnove DTK25 2nd 2nd 2ndUKUPNO 122nd 114.3nd 78.3nd4.1 Potpuna digitalna restitucija4.2 Digitalna fotogrametrijska dopuna4.3 Digitalizacija postoje}ih ROZakqu~akIstra`ivawima koja su sprovedena u ciqu izrade Idejnog projektaDTK25 do{lo se do slede}ih zakqu~aka i preporuka:1. Prelazak sa analogne na digitalnu tehnologiju izrade i odr`avawa TK25podrazumeva radikalnu promenu u tehnologiji rada. Sam prelazak se mo`ebitno olak{atai ukoliko se nova tehnologija implementira u {to kra}emroku i u svim segmentima rada. Nije preporu~qivo fazno uvo|ewe novetehnologije.2. Formirawe baze podataka DTK25 za prvi list mo`e se o~ekivati kroz 178radnih dana, dok se za prvih 40 listova mo`e se formirati za ukupno 29863

adnih dana, {to zna~i da se posle zavr{etka prvog lista obezbe|ujedimnamika od 3 radna dana po jednom listu. Ve} nakon prvih 50 radnih danamogu se u rad uvoditi novi listovi.3. Eventualnim pove}awem broja radnih stanica na mestima usporenedinamike na pojedinim aktivnostima, mogu}e su velike vremenske u{tede.Kao takva mesta identifikovane su grupe aktivnosti na automatskojvektorizaciji, digitalizaciji i kartografskoj obradi. Na taj na~in bi semogla ostvariti i dinamika od 2 radna dana po jednom listu.4. Poseban kvalitet predlo`enoj tehnologiji daju re{ewa za formirawevisinske osnove generisawem DMT na osnovu fotogrametrijskih merewa iprikupqawe podataka o vegetaciji pomo}u daqinske detekcije.L I T E R A T U R A[1] Mihajlovi}, D. i drugi: Digitalni geodetski plan - od ideje do realizacije,Tre}i seminar iz fotogrametrije, Gra|evinski fakultet, Beograd1992.[2] Mihajlovi}, D., Cvjetinovi}, @.: Uputstvo za kori{}ewe programskogsistema MapSoft - verzija 3.1, Gra|evinski fakultet, Beograd 1996.[3] Mihajlovi},D.: Digitalni geodetski plan - stawe i perspektive, Zbornikradova Prvog jugoslovenskog skupa o GIS tehnologijama ″Stawe i perspektive″,SANU, str. 113 -120, Beograd 1996.[4] Slu`beni list R Srbije: Pravilnik o formirawu, odr`avawu, distribucijii arhivirawu baze podataka Digitalnog geodetskog plana, br.64

37/95, Beograd 1995.[5] VGI: Uputstvo za izvo|ewe radova na drugom izdawu karte razmera1:25000, VGI, Beograd 1973.[6] VGI: Uputstvo za izvo|ewe radova na obnovi sadr`aja drugog izdawatopografske karte razmera 1:25000, VGI, Beograd 1982.65

Milutin Jankovi}dipl. in`. geodezijeGEOGRAFSKA KARTA SRJUGOSLAVIJE RAZMERE1:1 500 000UDK: 912(497.1) : 528.95.002S a ` e t a kU ~lanku su prikazane karakteristike i tehnologija izradeGeografske karte SRJ razmere 1:1 500 000 ( GK SRJ 1500 ). Karta jeizra|ena primenom klasi~ne tehnologije izrade ravne i reqefne karateuz delimi~no kori{}ewe ra~unarske tehnike, a na osnovu Geografskekarte SFRJ iz 1991. godine, izdawa Vojnogeografskog instituta.Kqu~ne re~i: Geografska karta SRJ; Putna mre`a; Hipsometrijskaskala; Reqef; Reqefna karta; Senke; Reqefni model; Vakuum presa;Vakuumisawe karte.1. U v o dGeografska karta Savezne Republike Jugoslavije razmere 1:1 500 000je nova karta u razmernom sistemu topografskih, preglednotopografskih igeografskih karata izdawa Vojnogeografskog instituta. Izra|ena jeklasi~nom tehnologijom u analognom obliku i na osnovu dosada{wihiskustava na izradi preglednotopografskih i geografskih karata,prvenstveno prethodno izra|ene geografske karte razmere 1:1 500 000 zateritoriju biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije.Savremeni zahtevi i potrebe Vojske Jugoslavije za kartama nanovonastaloj teritoriji i potreba za novim, sadr`ajno bogatim kartama,kao zna~ajnim parametrima osavremewavawa i unapre|ewa sistemakomandovawa, odlu~uju}e su uticali na dono{ewe odluke o izradi noveGeografske karte SRJ razmera 1:1 500 000.2. Namena karteNamena budu}e karte odre|uje wene osnove, format, razmeru ina~in wenog kartografskog oblikovawa. GK SRJ 1500 namewena jekorisnicima iz Vojske Jugoslavije (VJ) za brzo i sveobuhvatno sagledavawe65

prostora. S obzirom da ova karta ne sadr`i informacije od posebnogzna~aja za odbranu, krug wenih korisnika je pro{iren na sve strukturedru{tva, a brojnim {kolskim ustanovama mo`e slu`iti kao u~ilo unastavi geografije.GK SRJ 1500 se izra|uje u dve varijante:- kao ravna karta i- kao reqefna karta.Proces izrade kako ravne, tako i reqefne karte je isti.[tampawem ravne karte na papir proces wene izrade je zavr{en, dokse reqefna karta {tampa na specijalnoj plasti~noj foliji. Zareqefnu kartu potrebno je izraditi reqefni model terena, da bi seposle {tampe izvr{ilo termovakuumisawe svakog od{tampanog lista.Tehnologija izrade reqefne karte bi}e opisana u daqem tekstu kaozasebna celina.3. Teritorija kartirawaGK SRJ 1500 izra|ena je na papiru formata B2 i u prikazu sadr`iteritoriju Savezne Republike Jugoslavije, delove teritorija susednihzemaqa i deo Jadranskog mora. Geografska karta SRJ razmere 1:1 500 000ima pravougaoni oblik. Korisna povr{ina je 29,1 h 37,1 cm i obuhvatateritoriju po geografskoj du`ini (λ): na severnoj strani od 18 o 00 ′ do 23 o 42'( ukupno 5 o 42' ) i na ju`noj strani od 18 o 00' do 23 o 14' ( ukupno 5 o 14' ), a pogeografskoj {irini (φ): na zapadnoj strani od 41 o 37' do 46 o 37' ( ukupno5 o 00' ) i na isto~noj strani od 41 o 30' do 46 o 30 '( ukupno 5 o 00 ′ ).4. Sadr`ajne karakteristikeOsnovni (geografski) sadr`aj GK SRJ 1500 ~ine:- prikaz ta~aka geodetske osnove i visinskih ta~aka;- prikaz hidrografskih objekata;- prikaz reqefa;- prikaz naseqa i objekata;- prikaz saobra}ajne mre`e;- prikaz dr`avne, republi~ke i entitetske granice;- geografski nazivi.Vanokvirni sadr`aj lista karte ~ine:- naziv SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA;- grb i zastava SRJ;- razmera i grafi~ki razmernik;- dubinska i visinska (hipsometrijska) skala boja;- izvod iz topografskog kqu~a (obja{wewe znakova);66

- simbol vojne geodetske slu`be, podaci o izdava~u i godiniizdawa karte;- podatak o vrsti projekcije;- obja{wewe kori{}enih skra}enica.List GK SRJ 1500 ima unutra{wi i spoqa{wi okvir. Unutra{wiokvir je linija debqine 0,1 mm, kojom je ograni~en geografski sadr`ajlista karte. Spoqa{wi okvir prikazan je sa dve paralelne linije: narastojawu 6 mm od unutra{weg rama ( prema zapadnoj, severnoj i isto~nojstrani ) nalazi se linija debqine 0,2 mm, a zatim na rastojawu 1 mm data jedruga linija debqine 1,8 mm. Na ju`noj strani lista rastojawe izme|uunutra{weg i spoqa{weg okvira je 70 mm i u tom prostoru je ram legendeprikazan linijom debqine 0,1 mm i dimenzija 54 h 291 mm.5. Tehnolo{ki proces izrade karteIzrada GK SRJ 1500 zasnovana je na dosada{wim iskustvima naizradi preglednotopografskih i geografskih karata izdawa VGI. Procesizrade karte obuhvata slede}e faze:- pripremne radove;- izradu monta`nih originala;- redakcijsko-pripremne radove;- izradu sastavqa~ko-izdava~kih originala;- izradu maski i reprodukcijskih originala;- izradu otiska za izdava~ku korekturu;- kartoreprodukcijske radove.Pripremni radovi obuhvataju prikupqawe, sre|ivawe i procenukartografskih izvora. Za izradu GK SRJ 1500 kori{}eni su naja`urniji inajsavremeniji kartografski izvori, koji se dele na osnovne, dopunske ipomo}ne.Posle sre|ivawa i procene kartografskih izvora, formiran jekartografski elaborat koji sadr`i: kartografske izvore, reprodukcijskeoriginale i maske Geografske karte SFRJ razmere 1:1 500 000. Na osnovuformiranog kartografskog elaborata izra|eno je idejno re{ewe (maketa)budu}e karte.Na osnovu ponu|enog idejnog re{ewa Stru~ni kolegijum VGI jerazmotrio ponu|eni predlog i odobrio izradu nove GK SRJ razmere 1:1 500000. Idejnim re{ewem definisan je izgled karte i dimenzije wenogunutra{weg i spoqa{weg okvira. U Odeqewu za geografske informacionesisteme izra|en je izdava~ki original okvira lista karte (monta`naosnova) automatizovanim postupkom gravirawa na milaru.67

Izdava~ki original okvira lista karte slu`i kao monta`naosnova za izradu monta`nih originala i za izradu posredne kopije (PK)okvira lista karte.Monta`ni originali GK SRJ 1500 izra|eni su montirawemdijapozitiv kopija reprodukcijskih originala (odgovaraju}ih elemenatasadr`aja) na ~iste astralone, koji su postavqeni i uklopqeni iznadmonta`ne osnove. Od monta`nih originala pojedinih elemenata sadr`ajaizra|eni su sastavqa~ko - izdava~ki originali ( SIO ), koji slu`e zaizradu (sastavqawe) pojedinih elemenata sadr`aja. Izra|eni su slede}iSIO:- SIO situacije,- SIO hidrografije,- SIO naseqa i putne mre`e,- SIO izohipsi i- SIO naziva.Pre izrade SIO situacije i SIO hidrografije izra|ena jeposebno za svaki element, po jedna maska brisawa na ulano foliji.Maskama brisawa iskqu~en je latini~ni tekstualni sadr`aj, po{to jeGK SRJ 1500 izra|ena }irili~nim pismom.U okviru redakcijsko-pripremnih radova na karti redakcijskepripreme (list Geografske karte SFRJ razmere 1:1 500 000) izvr{en jeizbor i klasifikacija geografskog sadr`aja za prikaz na GK SRJ 1500.Za GK SRJ 1500 ra|ene su maske koje slu`e za izradureprodukcijskih originala ili {tamparskih formi, a to su: maska ve}ihvodenih povr{ina, maske hipsometrijske skale boja, maska reqefa, maskalegende ( vanokvirnog sadr`aja ), maska dr`avne, republi~ke i entitetskegranice i op{ta negativ maska.Reprodukcijski originali (RO) su ra|eni na pripremqenimlistovima astralona formata 55 h 70 h 0,025 cm. Elaborat RO sadr`i : ROsituacije, RO hidrografije, RO naseqa i puteva, RO hipso-skale za sloj od0 do 200 m, RO hipso-skale za sloj od 200 do 1000 m, RO hipso skale za slojod 500 do 1000 m, RO hipso-skale za sloj od 1000 do 2000 m, RO hipsoskaleza sloj od 2000 do 3000 m nadmorske visine, RO senki reqefa I ton iRO senki reqefa II ton.Otisci za izdava~ku korekturu (OIK) ra|eni su {tampawem naofset-presi, na kartografskom papiru (100 g/m 2 , formata 48,6 h 69 cm,relativne vla`nosti 65 - 68%), bojama za GK SRJ 1500, sa aluminijumskih{tamparskih formi. Tako od{tampan OIK slu`i za uo~avawe imarkirawe gre{aka, propusta i nekvalitetnih re{ewa u procesukartografske obrade.Kartoreprodukcijski radovi obuhvatali su ofset pripremu i{tampawe karte. Ofset pripremom vr{ena je kontrola kvalitetatehni~ke ispravnosti svakog RO i svake maske i ozna~avawe neophodnihpodataka za izradu {tamparskih formi.68

Elaborat reprodukcijskih originala za {tampu karte sadr`i:- RO situacije;- RO hidrografije;- RO naseqa i puteva;- RO hipso-skale za sloj od 0 do 200 m;- RO hipso-skale za sloj od 200 do 1000 m;- RO hipso-skale za sloj od 500 do 1000 m;- RO hipso-skale za sloj od 1000 do 2000 m;- RO hipso-skale za sloj od 2000 do 3000 m nadmorske visine;- RO senki reqefa I ton;- RO senki reqefa II ton;- masku ve}ih vodenih povr{ina;- masku dr`avne i republi~kih granica;- op{tu negativ masku.[tamparske forme su ra|ene postupkom foto-mehani~kogkopirawa sadr`aja sa RO i maski na prethodno oslojene aluminijumskeplo~e i to:- {tamparska forma za crnu boju - kopirawem RO situacije;- {tamparska forma za plavu boju - kopirawem RO hidrografije;- {tamparska forma za crvenu boju - kopirawem RO naseqa i puteva,maske za dr`avnu i republi~ku granicu i maske hipso-skale od 500 do1000 m;- {tamparska forma za zelenu boju - kopirawem RO hipso-skale od 0 do200 m uz kori{}ewe op{te negativ-maske;- {tamparska forma za `utu boju - kopirawem RO hipso-skale od 200 do1000 m uz kori{}ewe op{te negativ-maske;- {tamparska forma za qubi~astu boju - kopirawem RO hipso-skale od1000 do 2000 m uz kori{}ewe op{te negativ-maske;- {tamparska forma za sivoplavu boju I - kopirawem RO senki I ton uzkori{}ewe op{te negativ-maske;- {tamparska forma za sivoplavu boju II - kopirawem RO senki II ton uzkori{}ewe op{te negativ-maske.69

6. [tampawe karte[tampawe GK SRJ 1500 izvr{eno je tehnikom ravne (ofset) {tampeu 8 boja (osam ma{inskih prolaza), na kartografskom papiru (100 g/m 2 ), uskladu sa usvojenom tehnologijom {tampe, prema propisanom standarduboja i rastera za GK SRJ 1500 i u tira`u od 4 000 primeraka.[tampawe GK SRJ 1500 vr{eno je slede}im redosledom:- crnom bojom: unutra{wi i spoqa{wi okvir, visinske ta~ke (kote),ve}i privredni, kulturno-istorijski i drugi objekti izvan naseqa,`elezni~ke pruge, linijski znak dr`avne granice, geografski nazivi(sem hidronima), brojevi visinskih ta~aka i dubina mora, tekstualniopis me|uokvirnog i vanokvirnog sadr`aja, deo grba i zastave SRJ;- plavom bojom: obalne linije i povr{ine mora i jezera, reke, kanali,hidrografski nazivi, mre`a meridijana i paralela sa broj~animvrednostima, znaci za bawe, deo grba i zastave SRJ;- crvenom bojom: signature gradskih blokova i uslovni znaci za naseqa,putevi, pojas uz linijski znak dr`avne granice, republi~ke ientitetske granice, deo grba i zastave SRJ i himpsometrijska skala zasloj od 500 do 1000 m nadmorske visine;- zelenom bojom: himpsometrijska skala za slojeve od 0 do 100 m i od 100do 200 m nadmorske visine;- `utom bojom: hipsometrijska skala za sloj od 200 do 1000 m nadmorskevisine, deo grba i zastave SRJ, podloga legende u ramu za vanokvirnisadr`aj;- qubi~astom bojom: hipsometrijska skala za sloj od 1000 do 2000 mnadmorske visine;- sivoplavom I bojom: senke reqefa I ton;- sivoplavom II bojom: senke reqefa II ton.Specifikacija boja i rastera kojima je {tampana GK SRJ 1500 dataje u tabeli 1.70

Tabela 1. Specifikacija kori{}enih boja i rasteraR.br. E l e m e n a t k a r t e B o j aVrstarastera1. Situacija - gerip CRNA -Hidrografija2.3.4.5.Vode kopnaVode moraNaseqa i puteviBlokovi naseqa i putna mre`aDr`avne i republi~ke graniceHipsometrijska skala 500 do 1000 mHipsometrijska skalaZa sloj 0 do 100 mZa sloj 100 do 200 mHipsometrijska skalaZa sloj 200 do 1000 mPodloga legendePLAVA -lin.rast.CRVENA-ta~.rast.lin.rast.ZELENA -ta~.rast.@UTA -ta~.rast.6.Hipsometrijska skalaZa sloj 1000 do 2000 mQUBI^ASTAlin.rast.7.Senke I tonSIVOPLAVAmagenta(fotogr.)8. Senke II ton SIVOPLAVA magenta(fotogr.)7. Tehnolo{ki proces izrade reqefne karteReqefna karta SRJ razmere 1:1 500 000 ( RK SRJ 1500 ) izra|ena jepo slede}im fazama:- kartografska obrada originala i maski;- izrada otiska za izdava~ku korekturu (OIK-a);- pripremni radovi za izradu monta`nih matrica;- izrada monta`nih matrica;- izrada matrice za termovakuumsko oblikovawe;- tira`no {tampawe;- termovakuumsko oblikovawe.71

Proces kartografske obrade originala i maski i izrade otiska zaizdava~ku korekturu istovetan je ve} opisanom u tekstu o fazama izradeGK SRJ 1500. Ovde treba naglasiti neke karakteristike i specijalneuslove koje treba zadovoqiti pri izradi reqefne karte, a to su:- visinsko pove}awe razmere reqefa je 7 puta za visine ispod 100m i 4 puta za visine iznad 100 m nadmorske visine;- nazivi za orografske oblike, moraju se montirati tako da budujasni i vidqivi pa je u tom ciqu za orografske nazive nareqefnoj karti izabran poseban font (vrsta slova);- ram vanokvirnog sadr`aja je promewen u odnosu na geografskukartu, a time je dobijen ne{to druga~iji izgled reqefne karte.Pripremni radovi obuhvataju:- formirawe radnog elaborata koji sadr`i: radnu svesku (ukojoj su registrovana sva zapa`awa u vezi sa izradom reqefnekarte) i pregledni list za pra}ewe dinamike izradereqefne karte;- izuzimawe, kontrolu i doradu reqefnog modela: lepqewereqefnog modela na panel-plo~u dimenzija 500 h 490 mm,wegovo ~i{}ewe, otklawawe nedostataka standardnimkorektivnim postupcima, preparirawe {elakom i su{ewe;- izradu negativ-odlivka;- izradu pozitiv-odlivka.Za izradu monta`ne matrice kori{}en je postoje}i reqefnimodel biv{e SFRJ, a izre|ena je uklapawem odgovaraju}eg pozitiv-odlivkana podlogu od panel-plo~e i obuhvata slede}e postupke:- obele`avawe i iscrtavawe olovkom linije se~ewa na radnom(pozitiv) odlivku ( pored ivice {ablona koji je krsti}ima zauklapawe uskla|en sa odgovaraju}im radnim odlivkom);- se~ewe radnog odlivka testerom po liniji se~ewa, tako da jedobijen polusuvi pozitiv-odlivak su{en na sobnoj temperaturi 5do 6 dana nakon odlivawa;- montirawe monta`ne matrice;- dorada monta`ne matrice.Matrica za termovakuumsko oblikovawe (MTO) je namenskiobra|en gipsani pozitiv-odlivak monta`ne matrice. Za izradu negativ ipozitiv-odlivka koristi se sme{a gipsa i vode u me|usobnom odnosu 3:2.Izrada negativ-odlivka obuhvata slede}e operacije:- izradu kalupa za odlivawe (kalup ~ine monta`na matrica i ramkalupa);- preparirawe monta`ne matrice motornim uqem;- odlivawe modela od gipsa;- su{ewe negativ-odlivka.72

Kalup za odlivawe je izra|en tako {to su uz monta`numatricu priqubqene daske dimenzija 800 h 250 h 20 mm strogo upravne jednana drugu i me|usobno u~vr{}ene ukivawem. Eventualne {upqine izme|urama kalupa i monta`ne matrice popuwene su plastelinom.Izrada negativ-odlivka obuhvata slede}e postupke:- iscrtavawe linija na bo~nim stranama rama kalupa udaqenih 5 i10 cm od gorwe povr{ine monta`ne matrice;- preparirawe monta`ne matrice i rama kalupa {elakom isu{ewe na sobnoj temperaturi (10 - 15 min.);- preparirawe kalupa za odlivawe veoma tankim slojem motornoguqa;- nasipawe gipsane smese u kalup do prve linije;- armirawe nasutog gipsa ku~inom;- nasipawe gipsane smese u kalup preko armature (ku~ine) do drugelinije;- o~vr{}avawe (1 - 2 ~asa);- demonta`a rama kalupa i odvajawe negativ-odlivka od monta`nematrice;- dorada o{te}enih delova negativ-odlivka.Izrada pozitiv-odlivka obuhvata:- izradu kalupa za odlivawe, koji ~ine negativ-odlivak monta`nematrice i ram kalupa;- odlivawe pozitiv-odlivka;- armirawe pozitiv-odlivka armaturom dimenzija 710 h 490 mm(armatura je metalna re{etka napravqena od me|usobno povezanih{ipki L-profila dimenzija 30 h 30 mm);- o~vr{}avawe gipsa;- demonta`u rama kalupa i odvajawe pozitiv-odlivka od negativodlivka;- doradu o{te}enih delova pozitiv-odlivka.Polusuv pozitiv-odlivak bu{en je po vertikalnom pravcu ( pravacZ - ose). Raspored otvora na pozitiv-odlivku nije {ablonski, ve} sevodilo ra~una da wihov broj bude ve}i na delovima nagiba i u ve}im(uskim) dolinama. Otvori su bu{eni zubarskom bu{ilicom, iglompopre~nog preseka 1 mm 2 .[tampawe RK SRJ 1500 izvedeno je tehnikom ravne {tampe, najednobojnoj ofset-ma{ini u {est boja - prolaza. [tampano je naspecijalnoj plasti~noj podlozi dimenzija 700 h 520 h 0.3 mm, sastandardnih ofset-{tamparskih plo~a, u tira`u od 2000 primeraka.RO koji su poslu`ili za izradu {tamparskih formi u procesu{tampe RK SRJ 1500 na plasti~noj foliji su:- za crnu boju, kopirawem RO situacije;- za plavu boju, kopirawem RO hidrografije;73

- za crvenu boju, kopirawem RO naseqa i puteva, maske zadr`avnu i republi~ku granicu i RO hipso-skale 500 do 1000m;- za zelenu boju, kopirawem RO hipso-skale 0 do 200 m;- za `utu boju, kopirawem RO hipso-skale 200 do 1000 m;- za qubi~astu boju, kopirawem RO hipso-skale 1000 do 2000 m.Termovakuumsko oblikovawe listova RK SRJ 1500 izvedeno jeuniverzalnom ma{inom za termovakuumisawe a celokupni proces obuhvataslede}e radove i aktivnosti:- pripremne radove;- mehani~ko uklapawe od{tampanog lista u ram iznadmatrice;- zagrevawe lista karte do temperature greja~a (izme|u 80 i90 o C);- vakuumisawe, pri ~emu se posmatraju delovi na kojima bimoglo do}i do nepravilnog oblikovawa lista, te se na timmestima ru~no uti~e na termovakuumsku obradu;- hla|ewe lista RK SRJ 1500;- kontrolu kvaliteta vakuumisanog tira`a.Pripremni radovi obuhvataju:- kontrolu kvaliteta od{tampanog tira`a (format od{tampanihlistova, upravnost ivica listova, mehani~ka, hemijska ilitermi~ka o{te}ewa);- postavqewe matrice za termovakuumsko oblikovawe u vakuumskisanduk (ram) uz potpunu horizontalnost XY - ravni;- ulagawe vakuumskog sanduka sa matrice za termovakuumskooblikovawe u vakuumsku presu.Izrada otiska za korekturu obuhvata slede}e operacije:- postavqawe od{tampanog lista RK SRJ 1500 u vakuumskisanduk - uklapawe lista izvodi se mehani~ki, pode{avawemmarkica na vakuumskom ramu, ~ime je od{tampani list karteuklopqen sa matricom (izohipse i reqefni oblici);- zagrevawe lista karte;- vakuumisawe lista karte;- dobijawe otiska za korekturu;- kontrolu kvaliteta otiska za korekturu ( me|usobno uklapaweelemenata karte i reqefnog modela, tehni~ka ispravnost i dr.);- otklawawe kvalitativnih nedostataka matrice za termovakuumskooblikovawe.Nakon otklawawa uo~enih nedostataka na OIK-u RK SRJ 1500pristupa se termovakuumskoj obradi planiranog tira`a.74

Termovakuumska obrada tira`a sastoji se od:- pripreme matrice za termovakuumsko oblikovawe - preparirawerastvorom polivinil-alkohola;- termovakuumskog oblikovawa od{tampanih listova;- kontrole kvaliteta tira`a, kontrole tehni~ke ispravnostilistova i ta~nosti uklapawa visinskih ta~aka sa modelom reqefa.Listovi RK SRJ 1500 su obrezani na format 540 h 380 mm.Zakqu~akGeografska karta SRJ razmere 1:1 500 000 spada u grupu najnovijihkarata izdawa Vojnogeografskog instituta. Na karti je obuhva}enateritorija SRJ, geografski nazivi ispisani su }irili~nim pismom,sadr`aj je a`uriran i oboga}en novim geografskim informacijama.Reqefna karta je ura|ena u novom obliku, obuhvata teritorijuSRJ, savremeno je dizajnirana i moderno oblikovana pa, kao takva, mo`eposlu`iti ostvarivawu veoma raznovrsnih zahteva u VJ i drugimstrukturama dru{tva.Ise~ak Geografske karte SRJ 1:1 500 000 dat je u prilogu ovog rada.L I T E R A T U R A[1] M. PETERCA, N. RADO[EVI], S. MILOSAVQEVI], F.RACETIN - Kartografija, Beograd 1974.[2] M. JANKOVI] - Uputstvo za izradu Geografske karte SavezneRepublike Jugoslavije razmere 1:1 500 000, Beograd 2000.[3] M. JANKOVI] - Uputstvo za izradu Reqefne karte SavezneRepublike Jugoslavije razmere 1:1 500 000, Beograd 2000.75

kapetanspec. Jasmin Babi}, dipl.in`.major Neboj{a Bosio~i}, dipl.in`1,mr Tomas ^upkovi}, dipl.in`2,dr Spomenko Mihajlovi}, dipl.in`2,Jovan Mirkovi}, profesor istorije 2INTERDISCIPLINARNOISTRA@IVAWEMASOVNIH STRATI[TASISTEMA USTA[KIHLOGORA JASENOVACUDK: 355.292.001.5"1941/1945" : 571.96S a ` e t a kIstorijska nauka do danas nije odgovorila na pitawe broja umorenihu jasenova~kim logorima. Popisi ratnih `rtava posle II svetskog ratanisu dali kvalitetan odgovor na pitawe ukupnih `rtava. Sa druge strane,tokom postojawa logora usta{e su sistematski uni{tavaledokumentaciju, usled ~ega postoji hroni~an nedostatak dokumenatafundamentalnog karaktera na kojima bi se mogla bazirati istorijskaistra`ivawa. Poku{aji parcijalnih arheolo{ko-antropolo{kihistra`ivawa dali su i parcijalne odgovore.Predmet istra`ivawa je nametnuo potrebu interdisciplinarnogpristupa i razradu metodologije koja omogu}ava precizno locirawe idetaqnu analizu svake pojedina~ne grobnice.Polaze}i od ~iwenice da daqinska detekcija i fotogrametrijaomogu}avaju dobijawe velikog broja kvalitativno novih podataka opovr{ini Zemqe i izradu digitalnih geodetskih podloga na brz, efikasani istovremeno ekonomi~an na~in, pretpostavilo se da se one moguprimeniti i u istra`ivawu masovnih grobnica nastalih u sistemuhrvatskih usta{kih logora genocida. Potom se podaci dobijeni daqinskomdetekcijom proveravaju georadarskim snimawima sa ciqem da se odredi {tota~nija pozicija grobnica na kojima }e biti organizovana iskopavawa.Posebno projektovani geografski informacioni sistem objediwujesve dobijene i postoje}e podatke, uz utvr|ivawe wihovog me|usobnogpolo`aja i povezanosti. Time istorija kao nauka dobija mo}no sredstvoistra`ivawa, uz znatno ubrzavawe i pojednostavqivawe pretra`ivawapodataka, uporednih analiza, izvo|ewa zakqu~aka i utvr|ivawa broja iidentiteta `rtava genocida.1 VP 1122-6, Beograd2 Beograd, Rudarskogeolo{ki fakultet, \u{ina 777

Kqu~ne re~i: Broj `rtava genocida; Geografski informacionisistem; Daqinska detekcija; Georadarsko snimawe; Metodologijaistra`ivawa; Tragovi masovnih grobnica.1. U v o dMonstruozna ideja o potpunom istrebqewu pojedinih naroda zaradsopstvenog "prosperiteta" dobila je u II svetskom ratu svoj puni zamah. R|avonasle|e pro{losti i pakleni planovi o uni{tewu u toj klimi su nabujali doneslu}enih razmera. U tzv. Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj najstra{nijemetode inkvizicije postale su ni{tavne prema grozotama ~iwenim nadSrbima, Jevrejima i Ciganima u hrvatskim usta{kim logorima genocida.Po zavr{etku rata kontinuitet nepravde, zatirawa istine i timeverifikacije zlo~ina se na `alost nastavqaju. Pored protoka vremena iprirodnih egzogenih uticaja, jame se cementiraju, izravnavaju, dokumentacijai svedo~ewa nestaju, kwige se zabrawuju, a oni koji su bili du`ni da sesenima poklone to nikada ne ~ine.Dinami~an razvoj nauke i tehnike i disciplina koje se baveprikupqawem podataka i prou~avawem Zemqe i wene povr{ine inicirao jepretpostavku da se uz pomo} fotogrametrije mogu izraditi grafi~ke podlogeza ceo prostor sistema hrvatskih usta{kih logora Jasenovac, a uz pomo}daqinske detekcije otkriti mesta na kojima bi se mogle nalaziti masovnegrobnice. Na taj na~in bi se postavili po~etni okviri za daqa istra`ivawageoradarskim (Ground Penetration Radar - GPR) i potom arheolo{kim iantropolo{kim metodama i stvorile pretpostavke za izgradwu geografskoginformacionog sistema (GIS) hrvatskih usta{kih logora genocida. U svojimistra`ivawima istorija bi dobila mo}no sredstvo i znatno ubrzala ipojednostavila pretra`ivawa podataka, uporedne analize i izvo|ewezakqu~aka. Krajwi rezultat bio bi ubrzavawe saznajnog procesa i br`egrasta obima novih informacija, izvu~enih iz mraka pro{losti isada{wosti.2. Istorijska pozadinaUsta{ka Nezavisna Dr`ava Hrvatska (NDH) (1941-1945) progla{ena jemilo{}u okupacionih sila 10. aprila 1941. godine i priznata od stranewihovih satelita. Stvorena na nacionalisti~ko-{ovinisti~kim iklerikalno-militantnim osnovama bila je, kao i wena vode}a politi~ka snaga-usta{kipokret, organizovana kao teroristi~ka tvorevina.Od uspostave NDH zapo~eo je organizovani i programirani terorprotiv stanovni{tva temeqen na verskoj, rasnoj i ideolo{koj iskqu~ivosti,sa svim elementima zlo~ina protiv ~ove~nosti. Ratni zlo~ini, zlo~iniprotiv civilnog stanovni{tva i na eklatantan na~in zlo~ina genocida 3 nadSrbima, Jevrejima i Romima. Jedan od vidova organizovanog teroraNezavisne Dr`ave Hrvatske bili su i logori, ma kako se oni nazivali:sabirni, prolazni, radni, koncentracioni i sl.3 Da su nad Srbima,Jevrejima i Romima u NDH po~iweni zlo~ini genocidao~igledno je kada se praksa NDH i usta{kog pokreta uporedi sa definicijomgenocida po svim elementima.78

Me|utim, ni Nirnber{ki sud, ni pravosu|e Druge Jugoslavije i wenefederalne jedinice Hrvatske, ni Republike Hrvatske nisu osudili NDH,usta{ku organizaciju i wihove organe za zlo~ine genocida. Nisu ih proglasilizlo~ina~kim organizacijama, a su|ewa koja su i odr`ana grupama ipojedincima bila su za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv civilnogstanovni{tva.Koncentracioni logor Jasenovac, boqe re~eno sistem jasenova~kihkoncentracionih logora bio je, za razliku od provizornih i improvizovanihlogora osnivanih neposredno posle progla{ewa NDH, prvi sistematski gra-|en koncentracioni logor, koji postaje doskora i najve}e mu~ili{te i gubili{tene samo u NDH, ve} i u ovom delu okupirane Evrope i, po broju `rtava,jedan od najve}ih u Evropi.Sistem jasenova~kih logora imao je, doista, u zvani~nom nazivu epitet"radni" i svoju ekonomsku podlogu od pqa~ke imovine logora{a i robovskograda u proizvodnim pogonima i na ekonomijama, pa do propagandno nazna~enogciqa - melioracije Lowskog poqa, ipak prevashodno funkciju uni{tewaqudi (Vernichtungslager). Ova funkcija sistematski je provo|ena: od uslovasme{taja, rada, prehrane, izlagawu zarazama i sl. (dakle uslova `ivota), pado grubog, neskrivenog pojedina~nog i masovnog uni{tewa qudi, vr{enog nanajprimitivniji i najbrutalniji na~in.Kada se radi o jasenova~kim logorima, jedno od otvorenih pitawa kojese posebno name}e svojom svakodnevnom medijskom prisutno{}u jeste ipitawe broja `rtava. Na`alost, ovo pitawe nije ostalo u domenu nau~nihistra`ivawa, ve} je postalo elemenat su~eqavawa nacionalisti~kih strasti,dnevnopoliti~kih pragmatizama i politikanstva, instrumenatfalsifikatora i manipulatora.Minimizirawa broja ubijenih u Jasenovcu naro~ito su u~estala nakonpojave Tu|manovih Bespu}a povijesne zbiqnosti i podatka o 50 000 `rtava (ina wegovom tragu i mnogih drugih), koje je kasnije za potrebe politi~kepropagande sveo na 20 000. Hrvatska revizionisti~ka istoriografija (mnogito nazivaju "tu|manov{tina", mada ni Tu|man kao istori~ar ni wegoviradovi u istoriografiji nemaju takav zna~aj, niti predstavqaju kamen me|a{u nau~nim saznawima, da bi se neki pojavni oblik u istoriografiji, pamakar to bio i revizionisti~ki, nazvao po wemu) ide tako daleko da gotovonegira postojawe zlo~ina i govori o "navodnom genocidu".Do sada istorijska nauka nije odgovorila na pitawe koliki je broj`rtava u jasenova~kim logorima. Popisi ratnih `rtava posle II svetskograta nisu dali kvalitetan odgovor na pitawe ukupnih `rtava, a s drugestrane, kada se radi o Jasenovcu to je i zbog nedostatka dokumenatafundamentanog karaktera (logorska dokumentacija i kartoteke su u dvanavrata sistematski uni{tavane za vreme postojawa logora). Dosada{waarheolo{ko-antropolo{ka istra`ivawa vr{ena su samo sonda`no i dala suparcijalne odgovore.3. Daqinska detekcijaRazvoj daqinske detekcije otvorio je mogu}nost da se uz pomo}panhromatskih, bliskih i termalnih infracrvenih i radarskih aero ikosmi~kih snimaka visoke prostorne, spektralne i radiometrijskerezolucije izrade kvalitetne geodetske podloge krupne razmere i saodre|enom verovatno}om izdvoje lokacije masovnih grobnica.79

Masovne grobnice emituju ili reflektuju elektromagnetnu energijukoju registruje senzor koji se nalazi na odgovaraju}oj nose}oj platformi.Registrovana energija se prevodi u vidqivi zapis/snimak koji se analizira iinterpretira sa aspekta potreba (i u skladu sa wima) utvr|ene metodologijeistra`ivawa masovnih grobnica. Kona~an rezultat obrade je novi podatak opotencijalnoj lokaciji, obliku i veli~ini masovne grobnice, kojipredstavqa polazi{te za daqa georadarska i antropolo{ka istra`ivawa.4. Geografski polo`aj i op{te geolo{ke i geomorfolo{keosobine podru~ja istra`ivawaUsta{ki logor Jasenovac i jedno od wegovih glavnih strati{ta, DowaGradina, nalaze se na u{}u Une u Savu. Prostor logora Jasenovac, kao idrugih logora iz sistema usta{kih logora smrti, danas teritorijalnopripadaju Republici Hrvatskoj dok Dowa Gradina, koja je sa tri straneome|ena desnim obalama dveju reka, teritorijalno pripada RepubliciSrpskoj. Jedinstveni Memorijalni kompleks logora Jasenovac na taj jena~in podeqen i sada je kao celina nedostupan neposrednim terenskimistra`ivawima (slika 1).Slika 1. Geografski polo`aj logora iz sistema hrvatskih usta{kihlogora genocida i izabranog podru~ja istra`ivawaZa eksperiment je uzeto podru~je 10 puta 12 kilometara oivi~enouglovima:- severozapad (NW) φ= 45 o 18' 02,75'', λ= 16 o 51' 08,18''- jugoistok (SE) φ= 45 o 11' 38,38'', λ= 16 o 58' 54,15''Podru~je obuhvata severne obronke planine Prosare, selo Drakseni} ilogore Jasenovac - ciglana, Ko`ara, U{tica i strati{ta Dowa Gradina.4.1. Prikaz op{te geolo{ke gra|e80

Na istra`ivanom podru~ju izdvojene su stene mezozojske i kvartarnestarosti. Tvorevine mezozojske starosti su predstavqene razli~itimmetamorfnim stenama. Otkrivene su u krajwem ju`nom delu terena i male surasprostrawenosti.Nevezani sedimenti kvartarne starosti gotovo u potpunosti izgra|ujuistra`ivano podru~je. Kao najstarije tvorevine kvartara izdvojene supretalo`ene lesne tvorevine pleistocenske starosti, predstavqenezagliwenim, `utosme|im sitnozrnim peskovima. Sedimenti kopnenog lesarazvijeni su najve}im delom severno od Save i na {irem prostoru U{tice.Debqina ovih tvorevina dosti`e vi{e desetina metara.Tvorevinama mla|eg kvartara holocenske starosti pripadaju genetskirazli~iti tipovima sedimenata. Izdvojene su slede}e jedinice:a) Proluvijalne tvorevine razvijene su u podru~ju Demirovca i na krajwemjugu. Predstavqene su neklasifikovanim i najve}im delom nezaobqenimmaterijalom. Makroskopski posmatrano, ove tvorevine odgovaraju {arenimglinovitim alevrolitima ispuwenim limonitom i {qunkovima.b) Organogeno barski sedimenti izdvojeni su u prostoru Ko{utarice,severoisto~no od Jasenovca i u vidu mawih, izolovanih delova u podru~juBara, Damana i zapadno od ^uklinaca. Predstavqeni su finozrnim muqem saostacima organske komponente (biqaka) i sitnozrnim peskovima.v) Tvorevine mrtvaja u genetskom smislu pripadaju faciji povodwa i vezujuse za podru~ja napu{tenih meandara Save i delom Une. Izgra|uju ih peskovi,fini peskovi i muq.g) Kao posebna jedinica u okviru povodawske facije izvojena su i podru~jakoja se nastavqaju na aluvijalne ravni Save i Une. Wih izgra|uju muqevitopeskoviti sedimanti i {qunkovi. Debqina im dosti`e i vi{e od pet metarai opada idu}i daqe od korita reka. Sedimenti povodwa blisko su povezanisa re`imom Save i Une. To se ogleda u prisustvu rastresitih, nevezanihsedimenata razli~itog prostirawa, zavisno od morfologije terena.d) Najve}i deo istra`enog podru~ja zauzimaju tvorevine aluvijalne ravni,genetski vezane za faciju korita. Aluvijoni Save i Une prevashodno suizgra|eni od {qunkova, peskova i alevrolita. Debqina aluvijona dosti`emestimi~no i vi{e desetina metara.4.2. Geomorfolo{ke osobineIstra`ivani prostor se odlikuje izrazito ravni~arskommorfologijom. Savremeni izgled reqefa rezultat je aktivnosti razli~itihgeomorfolo{kih procesa od kojih su svakako najzna~aniji fluvijalni iantropogeni. Od presudnog zna~aja za nastanak i razvoj reqefa ispitivaneoblasti jeste morfostruktura savskog tektonskog rova. Ona predstavqa“inicijalni reqef kojim su uslovqeni i nastanak i aktivnost fluvijalnogprocesa reke Save, ali i drugih aktivnih geomorfolo{kih procesa.Razvoj fluvijalnog tipa reqefa odre|en je re~nim dolinama Save iUne. Ove se reke odlikuju veoma niskim i {iroko razvijenim dolinskimstranama koje se gotovo mogu svesti na nivo wihovih korita. Dno re~nihdolina pritom predstavqa prostor na kojem se obavqa intenzivnaakumulacija raznovrsnog materijala.Od geomorfolo{kih oblika izdvajaju se inudacione i aluvijalne ravniSave i Une, meandri i re~na korita. Nastanak inudacionih ravni vezuje se zaperiode poplava, pri ~emu one nemaju jasno definisanu granicu i usko supovezane sa morfologijom okoline. Op{te uzev{i, izgra|ene su odgrubozrnog materijala u pore|ewu sa sedimentima aluvijalnih ravni. Na81

postoje}im inudacionim ravnima javqaju se savremeni meandri Save(Klenovi bok) i mnogobrojni meandri Une. Wihov nastanak vezuje se zapostojawe {irokih i niskih dna re~nih dolina, usled ~ega dolazi doskretawa matica reka i intenzivnog migrirawa wihovih korita. Kaodominantni akumulacioni oblik savremenog dna re~nih dolina izdvajaju seprostrane aluvijalne ravni Save i Une. Aluvijoni su dekakilometarskihdu`ina, hektometarskih {irina i dekametarskih debqina.Na istra`ivanom terenu izdvojeni su i geomorfolo{ki oblici kojipripadaju barsko-mo~varnom tipu reqefa nastalim na prostoru povremenoplavqenih podru~ja. Ovi oblici usko su povezani sa aktivno{}u fluvijalnogprocesa. Migracijom tokova dolazi do formirawa meandara koji nakonispravqawa tokova ostaju kao napu{teni oblici i prelaze u mrtvaje. U wimase obavqa barsko-mo~varna sedimentacija najfinijeg materijala sa zna~ajnimudelom organogene komponente biqnog porekla. Pored mrtvaja, oblicimabarsko-mo~varnog reqefa pripadaju i rukavci Une i povremeno zamo~varenidelovi terena zaostali na dnu re~nih dolina, izra`eni naro~ito ucentralnom delu istra`ivane oblasti.Na krajwem ju`nom obodu terena javqa se bre`uqkasto zale|e kojepripada severnim padinama planine Prosare (356 m). Na padinama surazvijeni geomorfolo{ki oblici, koji po svojoj genezi pripadaju padinskomtipu reqefa. Od oblika zastupqene su mawe jaruge kao erozioni oblici,use~eni u tro{ne metamorfne stene mezozojske starosti. Imajuhektometarske du`ine, dok im {irine i dubine ne prelaze metarski redveli~ina. Materijal no{en povremenim buji~nim tokovima talo`i se na dnupadina formiraju}i pritom plavinske lepeze dekametarskih du`ina i{irina i metarskih debqina.Od geomorfolo{kih oblika nastalih qudskom aktivno{}u mogu seizdvojiti ve{ta~ki kanali i ure|ene jaruge za potrebe navodwavawa, useciformirani za potrebe infrastrukturnih i drugih objekata. Najzna~ajnijioblici nastali aktivno{}u ~oveka jesu nasipi du` obala Save i Uneizgra|eni u ciqu za{tite naseqa i obradivih povr{ina od poplava.Analizom dostupnih aerosnimaka iz razli~itih perioda(vi{evremenska analiza) ustanovqeno je i mogu}e nastojawe pro{irewapodru~ja nasipa, naro~ito na {irem prostoru Dowe Gradine. Kao nesumwivrezultat ~ovekove aktivnosti, svakako treba pomenuti i slabo izra`enepozitivne forme u reqefu (ve{ta~ke humke?) razli~itih dimenzija naprostoru Dowe Gradine uz desnu obalu Save.5. Dosada{wa istra`ivawa i aerosnimawaU posleratnom periodu izvr{ena su mnoga antropolo{ka istra`ivawai u okviru wih sonda`na bu{ewa i iskopavawa celih grobnica.1945. godine izvr{eno je prvo panoramsko aerosnimawe. Sa~uvan jesamo deo koji su u dokumentarni film "Jasenovac", kao uvodnu sekvencu,ukqu~ili autori Kosta Halvati i Gustav Gavrin i koji se pod rednim brojem3083 ~uva u Jugoslovenskoj kinoteci.1946. godine Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo vr{i aerosnimawetoka Save kojim je obuhva}eno i podru~je od Krapja do Stare Gradi{ke.Snimawe je izvr{eno izvi|a~kom aerokamerom sa promenqivim podu`nim ipopre~nim preklopom. Negativi se danas nalaze u arhivi Vojnogeografskoginstituta (VGI) u Beogradu.82

1957. godine izvodi se prvo fotogrametrijsko panhromatsko snimawe{ireg podru~ja logora Jasenovac. Snimawe je izvr{io Zavod zafotogrametriju iz Beograda. Snimqeni materijal se do po~etka ratnihsukoba na prostorima biv{e SFRJ nalazio u Urbanisti~kom zavodu Bosne iHercegovine u Sarajevu.1976. godine Geodetski zavod Slovenije iz Qubqane u infracrvenojtehnici snima podru~je Dowe Gradine i Jasenovca. Snimqeni materijal se dopo~etka rata na prostorima biv{e SFRJ nalazio u Urbanisti~kom zavoduBosne i Hercegovine.Od 1960. do 1990. godine VGI sukcesivno za potrebe dopune sadr`ajatopografske karte razmere 1: 25000 (TK25), u panhromatskoj tehnici snima ipodru~je koje je nekada obuhvatao sistem usta{kih logora genocida.1983. godine, u organizaciji Spomen podru~ja Jasenovac i Ina-Projektaiz Zagreba, VGI u kolor tehnici fotogrametrijski snima 206km 2 u zahvatureke Save uzvodno od Krapja do Stare Gradi{ke. Negativi se danas nalaze uarhivi VGI.Analizom i interpretacijom infracrvenih snimaka iz 1976. godine, naosnovu upore|ewa sa mestima ve} otkrivenih masovnih grobnica, utvr|ena sumesta postojawa novih, do tada neotkrivenih grobnica sa ve}om i mawomverovatno}om. Mesta sa ve}om verovatno}om postojawa grobnica pokrivaju13425m 2 , dok mesta sa mawom verovatno}om postojawa grobnica pokrivaju27340m 2 (Bulaji}, 1999).Po izvo|ewu kolor fotogrametrijskog snimawa 1983. godine, Oluji} naOkruglom stolu odr`anom 21. aprila 1984. godine izla`e rad u kome iznosirezultate istra`ivawa do kojih je do{ao interpretacijom snimaka. Poredkolor snimaka iz 1983. na raspolagawu je imao i panhromatske snimke iz1957. i infracrvene snimke iz 1976. godine.Va`niji rezultati wegovog rada su doslovno citirani "Rezultatprovjere bio je slijede}i: na ~etiri lokacije prona|ene su qudske kosti ilobawe, te razni predmeti, kao {to su: `lice, ~etkice za zube, nov~anik,katanac, `enske ogrlice (rasute), `enske cipele i razni drugi predmeti.Sve je na|eno na dubini od 80 do 100 cm. Na jednoj od tih lokacijaustanovqeni su ostaci kre~a.Na lokaciji koja se nalazi u neposrednoj blizini ozna~enog grobqa ubiv{em koncentracionom logoru prona|ene su gove|e kosti. Prema usmenomsaop}ewu R. Trivun~i}a 1 u vrijeme egzistirawa logora tu se nalazilakuhiwa i mesnica, pa su u tu jamu bacane kosti `ivotiwa.Na dvije lokacije, izvan biv{eg logora, terenskom provjerom nisuustanovqeni ostaci koji bi ukazivali na postojawe grobnica." (Oluji},1984).6. Ulazni podaciSvojim bogatim fondom raznovrsnih snimaka iz razli~itih epohaarhiva aerosnimaka VGI je omogu}ila sprovo|ewe istra`ivawa. Iz arhivaVGI uzeti su snimci prikazani u tabeli 1.1 Radovan Trivun~i}, pre`iveli logora{, u to vreme direktor Muzejskogkompleksa Jasenovac83

Tabela 1. Aerosnimci iz arhive VGI kori{}eni u raduPravac letaGodina snimawa RazmeraBroj filmasnimawa(futrole) uBrojZ - zapadarhiviredaI - istokJI - jugoistokCrno-beli KolorSZ - severozapad1946 7500 284 475/19 SZ-JI 7021961 32 500157315721571101112Z-II-ZI-ZBroj snimka0107, 0109, 01110154, 0153, 01510073, 0072, 00701975 26 00043014302700701Z-II-Z1956, 1958, 19602008, 2006, 20041977 26 000 4719 104 I-Z 2468, 2466, 24641983 9 0005334/15334/15334/1498499500JI-SZJI-SZSZ-JI9644, 9643, 96429695, 9694, 96939616, 9617, 9618Snimci su iz razli~itih perioda da bi se omogu}ila vi{evremenskaanaliza promena nastalih na terenu. Kolor snimci iz 1983. godine su uzetiradi poku{aja klasifikacije i izdvajawa vodenih povr{ina, arealavegetacije i potencijalnih mesta masovnih grobnica uz pomo} digitalneobrade.Znaju}i za snimawe iz 1946. godine, kojim je obuhva}eno podru~jelogora Jasenovac i strati{te Dowa Gradina, izvr{ena je pretraga zanegativima u arhivu VGI. Snimawe je izvr{eno 3. oktobra 1946. godine, tj.nepunih 18 meseci posle proboja logora{a 22. aprila 1945. godine iz logoraJasenovac. Tragovi zlo~ina u Dowoj Gradini su tada sigurno jo{ bili sve`i,a poru{eni objekti u samom logoru i selu Jasenovac jo{ neukloweni.Snimawe je izvr{eno kamerom `i`ne daqine f=200,69mm sa visine od 1500mi u pribli`noj razmeri snimawa 1 : 7500.Prema postoje}oj evidenciji, negativi koji obuhvataju navedenopodru~je trebalo bi de se nalaze u futrolama 281, 282, 283 i 284. Posledetaqne pretrage futrole 281 i 282 u kojima su se nalazili negativi kojipokrivaju podru~je logora Jasenovac i ve}i deo Dowe Gradine na `alost nisuprona|ene.Negativi iz futrole 283 (688, 690, 692, 694, 696 i 698) i futrole 284(702, 704 i 706) skenirani su i na taj na~in trajno za{ti}eni od daqegstarewa i eventualnog gubitka. Do zavr{etka ovog rada nije utvr|enasudbina futrola 281 i 282.Da bi se obogatio potencijal ulaznih podataka ostvaren je kontakt saJugoslovenskom kinotekom radi eventualnog kori{}ewa uvodne sekvencedokumentarnog filma autora Koste Halvatija i Gustava Gavrina iz 1945.godine u kojoj su logor Jasenovac i severni rub Dowe Gradine obuhva}enikosim, panoramskim aerosnimkom (slika 2).Na osnovu pregleda materijala utvr|eno je da uvodnom sekvencom nijeobuhva}eno podru~je Dowe Gradine i da kao takav materijal nije upotrebqivza eventualno prikupqawe podataka o lokacijama masovnih grobnica ianalizu promena reqefa u vremenu, nastalih pod uticajem egzogenih procesai qudskom aktivno{}u. Dodatno je utvr|eno da se osim opisane uvodnesekvence dokumentarnog filma "Jasenovac" u arhivi Jugoslovenske kinotekene nalazi i avionski panoramski snimak kao celina.84

Za geodetsku podlogu uzeti su listovi topografske karte 1: 25000:− Bosanska Dubica 2-3 (372-2-3),− Bosanska Dubica 2-4 (372-2-4),− Bosanska Dubica 4-1 (372-4-1),−−Bosanska Dubica 4-2 (372-4-2) ikoordinate ta~aka Dr`avne trigonometrijske mre`e(DTM).Slika 2. Panoramski aerosnimak logora Jasenovac, kadrovi izdokumentarnog filma "Jasenovac" (Jugoslovenska kinoteka, br. 3083)(Bulaji}, 1999)7. Prikaz, analiza i interpretacija snimakaPrimena metoda daqinske detekcije obuhvatila je postupke analize iinterpretacije prikupqenih materijala i izradu novih podloga. Obavqenaje stereoskopska analiza podru~ja obuhva}enog istra`ivawima primenomvi{ekriterijumske analize sa ciqem izdvajawa podru~ja razli~itihsvojstava.Posebno mesto u radu dato je upotrebi ra~unarske tehnike kaosastavnom delu daqinske detekcije. Kompjuterska primena, pored ostalog,obuhvatila je postupke:−−−−−−preprocesirawa, odn. preliminarnog pregleda materijala u ciquuo~avawa nedostataka i otklawawa prisutnih deformacijanastalih u toku prevo|ewa aerosnimaka i topografskih karata udigitalni format;georeferencirawa za potrebe uvo|ewa podloga u izabranukartografsku projekciju, odn. dr`avni koordinatni sistem;izrade mozaika snimaka radi sagledavawa celine podru~jaistra`ivawa;poboq{awa vizuelnog izgleda (image enhancement) aerosnimakakori{}ewem ve}eg broja postupaka;klasifikacije sadr`aja snimaka u ciqu izdvajawa podru~jaodre|enog sadr`aja;ortorektifikacije aerosnimaka i wihovo kori{}ewe kaokontrolne podloge visoke ta~nosti za potrebe nano{ewaprikupqenih podataka i a`urirawe sadr`aja topografskih karata;85

−−−povezivawa razli~itih setova podataka sa ciqem prikupqawakvalitativno novih podataka primenom vi{ekriterijumske analizei vizuelizacije istra`ivanog podru~ja;vi{evremenske analize u ciqu registracije i rekonstrukcijemorfolo{kih, vegetacionih i drugih promena terena;izrade DEM visoke rezolucije kao osnovne podloge neophodne zasveobuhvatnu analizu i interpretaciju aerosnimaka i prikupqenihpodataka.Primeweni postupci daqinske detekcije, iako limitirani kvalitetomi vrstom dostupnog materijala za istra`ivawe, rezultovali su dobijawemvelikog broja kvalitetnih podataka za potrebe otkrivawa masovnih grobnicai izradom geotopografskih podloga za daqa, specifi~na istorijskaistra`ivawa.Neophodno je naglasiti da aerosnimak broj 702 iz 1946. godine imaneprocewivu vrednost i da je upotrebqiv za analizu i interpretaciju. Nawemu su identifikovane tri jasno uo~qive lokacije sa masovnim grobnicamai vi{e lokacija na kojima je wihovo postojawe mogu}e. Pored toga, uo~ene sui svetle ta~ke na pravilnom me|usobnom rastojawu od 60 m i 100 m, za kojese pretpostavqa da su mesta gde su tokom zatirawa tragova zlo~ina na krajuII svetskog rata vr{ena spaqivawa le{eva (slika 3).Dobijeni mozaici crno-belih snimaka iz 1961. i 1975/77. godineomogu}uju prikupqawe podataka na nivou detaqnosti koji je usvojen za TK25.Izvesna ograni~ewa vezana su za identifikaciju ta~kastih objekata imo~varnih povr{ina zbog nedostatka stereoskopskog efekta i nedovoqneprostorne rezolucije skenirawa. Na mozaiku iz 1961. godine prostor logoraCiglana delimi~no je zaravwen, ograda i objekti su poru{eni, a materijalod kojega su bili izgra|eni u najve}oj je meri odne{en. Jo{ uvek se uo~avajuostaci temeqa objekata. Sablasno jezero je podeqeno na dva ve}a i dva mawajezera.86

Slika 3. Panhromatski aerosnimak severoisto~nog dela Dowe Gradine ijugoisto~nog dela logora Ciglana iz 1946. godine i rezultati wegove analizei interpretacije; A, B, C i D - mogu}a grobna poqa ozna~ena strelicama; E iD1 - svetle ta~ke na pravilnom me|usobnom rastojawu od 60 m i 100 m, zakoja se pretpostavqa da su mesta spaqivawa le{evaSa druge strane, na mozaiku aerosnimaka iz 1975/77. godine prostor logora jezaravwen, a temeqi objekata su potpuno neuo~qivi. Najve}e jezero jepovezano sa jugozapadnim malim jezerom tako da su nastala dva velika i jedno87

malo jezero. Izgra|eni su: kompleks objekata u sklopu muzeja, nasip,spomenik, kupaste kosturnice i drena`na mre`a(slika 4).LOGOR 1961. GOD.LOGOR 1975. GOD.Slika 4. Prostor logora Ciglana 1961. i 1975. godineUpore|ewem polo`aja re~nog korita reka Une i Save od 1961. do 1975.godine, utvr|ene su velike promene do kojih je do{lo meandrirawem reka i~ovekovom aktivno{}u. Detaqnom vi{evremenskom analizom dostupnihaerosnimaka utvr|eno je da akumulacija materijala u zna~ajnoj meripreovla|uje nad erozijom.Istovremeno, nije do{lo do erozije obala Dowe Gradine koja bi semogla odraziti na drasti~no odno{ewe zemnih ostataka `rtava.8. Digitalni elevacioni model (DEM)DEM je specifi~na predstava terena u kojoj }elije rasterske slikesadr`e podatke o visini terena. Jedna od naj~e{}e kori{}enih definicija,koju je 1986 postavio Borrough (Pavlovi} i dr, 1999), DEM vidi kao matricusa podacima o visini, formiranu po pravilnoj mre`i, koja reprezentujekontinuirane promene reqefa u prostoru.88

U konkretnom istra`ivawu DEM je zna~ajan za:− odre|ivawe koordinata X, Y i Z date ta~ke,− izvla~ewe izohipsi i odre|ivawe kota,− izra~unavawe stepena nagiba terena,− utvr|ivawe promena oblika povr{ine terena do kojih je do{loradom ~oveka i endogenih i egzogenih sila,− preciznu korekciju i obradu snimaka i− merewe rastojawa i povr{ina.Podaci iz kojih je generisan DEM prikupqeni su ru~nom ekranskomvektorizacijom. S obzirom da se radi o ravnom terenu, pored izohipsi i kotavektorizovane su i ivice humki, vrta~a, nasipa, kanala i linije useka iravni~arskih vodotokova, ~ime je pove}ana detaqnost prikaza i vizuelnepredstave dobijenog DEM. Svim vektorima su pridru`ene visine dobijenedirektno ili interpolacijom sa TK25 (slika 5).Slika 5. Levo: podaci iz kojih je generisan DEM;desno: DEM predstavqen hipsoskalom9. Georadarska ispitivawa na grobnim poqimaIspitivawa sastava tla grobnih poqa, na lokaciji strati{ta DowaGradina izvedena su primenom georadarskog sistema SIR 8 ameri~keproizvodwe. Test merewa su izvr{ena antenama od 500 MHz, 300 MHz i 100MHz, du` profila ukupne du`ine oko 4500 m. Opseg snimawa antene od500MHz iznosio je 40 ns, a antena od 300 MHz i 100 MHz 100 ns. Antene supokretane ru~no, brzinom od 0,5 m/s, {to je obezbedilo dobijaweinformacija o ispitivanom poluprostoru na svakih 2 cm (emitovano je 25,6impulsa u sekundi - 25.6 scan/s). Prilikom merewa antene su bile neposrednona povr{ini snimanog terena.Obrada i interpretacija merenih podataka izvr{ena je primenomsoftverskog paketa RADAN, koji omogu}ava digitalno filtrirawe i89

azli~ito prikazivawe georadarskih snimaka, radi isticawa bitnihinformacija o sastavu terena.9.1. Rezultati ispitivawaRezultati georadarskih ispitivawa prikazani su na georadarskimprofilima nanetim na skice ispitivanih grobnih poqa. Na vertikalnoj osigeoradarskih profila, sa leve strane, date su vrednosti koje odgovarajuvremenu koje je elektromagnetskom talasu potrebno da od predajne antenepre|e put do neke grani~ne ravni (ili objekta), odbije se od we i dospe doprijemne antene na povr{ini terena (dvostruko vreme, izra`eno unanosekundama). Desne strane vertikalne ose svakog profila predstavqajuprocewenu dubinu, izra`enu u metrima. Horizontalna osa odgovararastojawu koje prelazi antena i data je u metrima. Da bi se izvr{ilakonverzija vremenske skale u domen dubina, potrebno je raspolagatipodacima o vrednostima brzina prostirawa elektromagnetskih talasa zakonkretne izdvojene sredine. U ovom slu~aju, za prose~nu brzinu prostirawaelektromagnetskih talasa uzeta je tabli~na vrednost od 8 cm/ns. Potrebno jenapomenuti da se vrednosti brzina prostirawa elektromagnetskih talasamogu mewati kako po dubini tako i bo~no, u zavisnosti od promene sastava izasi}enosti tla fluidom (vodom ili vazduhom). Stoga se procewena dubinamora uzeti sa odre|enom rezervom, jer je za wenu ta~nu procenu potrebnoizvr{iti merewa nad poznatim objektom u sli~nom materijalu.Georadarska test ispitivawa izvedena su na grobnim poqima: "Jasen,Topole i Orlova~a".9.2. Rezultati ispitivawa na grobnom poqu ″Topole″Grobno poqe "Topole" pokriveno je sa 20 paralelnih georadarskihprofila numerisanih od 30 do 49 i raspore|enih na svaka 2 m (shema 1).Shema 1. Raspored GPR profila na grobnom poqu "Topole"Upotrebqena je antena od 300 MHz. Georadarski prifili ukazuju napostojawe anomalija registrovanog signala, koje se ve}inom poklapaju saobjektima koji ~ine sadr`aj grobnica. Gustina registrovanih pojava jenejednaka i mo`e se izvesti zakqu~ak da je sadr`aj jama razli~it. Trebauzeti u obzir i da stawe raspadnutosti osteolo{kog materijala, odnosnorazlika u posmatranim fizi~kim veli~inama okolne sredine i osteolo{kogmaterijala, bitno uti~e na dobijene rezultate.90

Ono {to je karakteristi~no za ove profile jeste da georadarskiprofili od 30 do 37, koji pokrivaju prvu obele`enu jamu, pokazuju prisustvoanomalija ve}eg intenziteta, nego {to je to slu~aj u naredne dve jame (slika6). Tako|e georadarski profili od 30 do 41 pokazuju anomaliju vanobele`ene jame (sa desne strane jame na snimcima), koju bi svakako trebaloproveriti. Ova anomalijska zona se pru`a paralelno sa obele`enim jamama idu`ine je oko 24 m.Slika 6. Detaqi sa GPR profila 32 i 33.10. Geografski informacioni sistemSveobuhvatna prostorna i vi{evremenska analiza masovnih grobnicaposle vi{e od 55 godina podrazumeva enormnu koli~inu podataka koju trebaprikupiti i obraditi. Najefikasniji na~in za to je primena ra~unarsketehnike kroz tehnologiju geografskih informacionih sistema kojaomogu}ava objediwavawe raznorodnih prostornih i alfanumeri~kihpodataka, wihovo arhivirawe, obradu, analizu, interpretaciju i prikaz(shema 2).- Geodetski podaci- Karte- Snimci- Podaci dobijeni daqinskomdetekcijom- Digitalni elevacioni model- Georadarska snimawa- Osteolo{ki nalazi- Arheolo{ki podaci- Antropolo{ki podaci- Demografski podaci- Izjave svedoka- Istorijski podaciGIS- Izve{taji- Pregledi- Analize- Odgovori na upite- Tematske karte- VizuelizacijaShema 2. Ulazni i izlazni podaci GISIzgradwa GIS hrvatskih usta{kih logora genocida odvijala bi se krozslede}e faze:−projektovawe GIS (sagledavawe svih tehnolo{kih procesa ipotreba korisnika kako bi se prona{la optimalna re{ewa);91

− prikupqawe i prevo|ewe podataka u digitalni oblik iformirawe grafi~kih i alfanumeri~kih baza podataka (ova fazanaj~e{}e zahteva i najve}e anga`ovawe resursa);− integracija razli~itih vrsta podataka u jednu celinu;− izrada aplikacije koja korisniku omogu}ava formirawe izve{taja,pregleda, tematskih karata, analiza, a`urirawe podataka i dr. i− obuka korisnika.Veoma je va`no naglasiti da se postoje}e baze podataka (npr. baza sapodacima o `rtvama II svetskog rata) mogu veoma brzo integrisati u GIShrvatskih usta{kih logora genocida. Na taj na~in bi se formiralo jezgroGIS koje bi vremenom raslo i razvijalo se. Istorija bi dobila mo}nosredstvo, ~ime bi se radovi na rekonstrukciji doga|aja od 1941. do 1945.godine i {to ta~nijem utvr|ivawu broja i identiteta `rtava, wihovojopqa~kanoj nepokretnoj i pokretnoj imovini i dr, znatno pojednostavili iubrzali.Zakqu~akTema jasenova~kih logora zahteva stvarala~ko istra`iva~ki multidisciplinarnipristup, kako bi se ta izuzetno slo`ena struktura i broj`rtava jednog istorijskog fakta osvetlili vi{edimenizionalno.Za dobijawe kvalitetnih izlaznih podataka metodama daqinskedetekcije mora se raspolagati adekvatnim ulaznim podacima u vidupanhromatskih, bliskih i termalnih infracrvenih i radarskih snimakavisoke prostorne, spektralne i radiometrijske rezolucije.Neophodan je daqi rad na pronala`ewu nedostaju}ih negativaaerosnimawa iz oktobra 1946. godine koji pokrivaju podru~je Dowe Gradine ilogora Jasenovac.Dobijene podatke treba verifikovati na terenu georadarskimsnimawima, ~iji bi rezultati predstavqali osnovu za arheolo{koantropolo{kaistra`ivawa.Konkretna georadarska test-snimawa pokazala su da je ova metodaprimewiva u re{avawu problema detekcije i preciznog locirawa iome|avawa osteolo{kog materijala u masovnim grobnicama. Na slo`enostgeoradarskih snimawa i interpretaciju rezultata uti~u dve presudne grupefaktora. Prvu grupu ~ini razli~it procenat raspadnutosti osteolo{kihostataka uslovqen razli~itim sastavom zemqi{ta i nivoom podzemnih voda,a drugu prethodna pripremqenost terena za georadarsko snimawe,meteorolo{ke prilike i godi{we doba u kome se snimawe izvodi.Uzimaju}i u obzir geolo{ku gra|u, budu}a georadarska snimawa trebadopuniti geoelektri~nim skenirawem. Metoda georadarskog snimawa igeoelektri~nog skenirawa me|usobno se nadopuwuju i daju najkvalitetnijepodatke pri re{avawu ovakvih problema.Sve podatke dobijene daqinskom detekcijom, georadarskim snimawimai arheolo{ko-antropolo{kim istra`ivawima treba povezati sa izjavamasvedoka, osteolo{kim nalazima, demografskim, istorijskim i drugimpodacima u jedinstvenu celinu i organizovati po principima geografskihinformacionih sistema.92

S u m m a r yTill now, historical science and registrations of war's victims haven't found theright number of people murdered in Jasenovac. On the other hand, during the existenceof the camp, ustashas were destroying all documents. Because of this, there is a lackingof fundamental documentation on which historical researches could be based. Partialarcheological and antrophological researches gave partial answers.Remote sensing enables obtaining a large number of qualitative new data aboutthe Earth surface and also making precise geodetic bases in a new, efficient andeconomic way. It can also be applied to discovery of mass graves appearing in Croatianustasha camps of genocide. The object of research demands interdicsiplinary approachand methodology and by which we could have precise location and detailed analysis ofany individual grave. The data attained by remote sensing are checked by georadarimage acquiring after which it is started with excavation and antrophological research.Geographical information system that puts together all given and existing data along withdefinition of their mutual position and connection, gives a full meaning to the wholeproject. The historical science gets a powerful research tool and accelerates andsimplifies data search, comparative analysis and making conclusions.Key words: The number of victims of genocide, Geographical InformationSystem, Remote Sensing, georadar, research methodology, traces of mass graves.LITERATURA:[1] Bulaji}, M.: Jasenovac usta{ki logori smrti, SRPSKI MIT, hrvatskiusta{ki logori genocida nad Srbima, Jevrejima i Ciganima, Stru~nakwiga, Beograd, 1999.93

[2] Carande, E.R.: Next-Generation Radar Opens New Doors, Imaging notes - TheWorld’s Source for Commercial Remote Sensing Information, VOL. 14 , NO. 4,July/August 1999.[3] ^upkovi}, T., 1997: Geolo{ke karakteristike i geomorfolo{kaevolucija Fru{ke Gore, Magistarska teza, Rudarsko-geolo{ki fakultet,Beograd.[4] Donassy, V., Oluji}, M., Toma{egovi}, Z.: Daljinska istra`ivanja u geoznanostima,Savjet za daljinska istra`ivanja i fotointerpretaciju, JAZU, Zagreb, 1983.[5] Ghormley, K.: Making DEMs and Orthophotos with TNTmips ® , 12 June 1997.[6] Jovanovi} ^., Maga{ N.: OGK SFRJ i Tuma~ za list Kostajnica1:100000. Savezni geolo{ki zavod, Beograd, 1980.[7] Kronberg, P.: Distancionnoe izu~enie Zemli, Izdat. Mir, Moskva, 1988.[8] Markovi}, M.: Daqinska detekcija-savremeni metod geolo{kihistra`ivawa, Tehnika-nauka-in`ewering, br.27, Energoinvest, Sarajevo,1987.[9] Mileti}, V., Sretenovi}, B., \or|evi}, J.: Izve{taj o georadarskimtest ispitivawima na arheolo{kom lokalitetu "Maskare" kodVarvarina: Rudarsko-geolo{ki fakultet, Institut za geofiziku, Beograd,1997.[10] Mirkovi}, J.: Objavqeni izvori i literatura o jasenova~kim logorima,GrafoMark, Lakta{i, Bawa Luka - Beograd, 2000.[11] Oluji}, M.,: Aerofotoistra`ivawa u spomen - podru~ju Jasenovac,Okrugli stol posve}en Koncentracionom logoru Jasenovac, 21 travaw1984.[12] Pavlovi}, R., ^upkovi}, T., Markovi}, M.: Daqinska detekcija,Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geolo{ki fakultet, fotokopijauxbenika, Beograd, 1999.[13] ER Mapper 5.0, 1995: Applications.[14] ER Mapper 5.0, 1995: Reference.[15] ER Mapper 5.0, 1995: Tutorial.[16] Internethttp://spotimage.comhttp://www.euromap.dehttp://www.microimages.comhttp://www.nasa.comhttp://www.spaceimaging.com94

Sne`ana Stoji~i}dipl.matem.PRO[IREWE MOGU]NOSTIANALIZE PROSTORNIH PODATAKA-SKLADI[TA PODATAKA SAPROSTORNOM KOMPONENTOMUDK: 65.011.56 : [007.5 + 910]S a ` e t a kCiqevi ovog rada su upoznavawe sa aktuelnim trendovima uinformacionim tehnologijama (IT), prikaz osnovnih karakteristikaskladi{ta podataka (Data Warehouse) i uporedni pregled ovih u odnosuna tradicionalne baze podataka. ^lanak prikazuje na~ine oboga}ivawaskladi{ta podataka prostornim podacima, opisuje prednosti koje sedobijaju kori{}ewem skladi{ta podataka sa prostornom komponentom iprocese skladi{tewa podataka kojim se identifikuju, analiziraju,prikupqaju i ~ine raspolo`ivim podaci va`ni za funkcionisaweorganizacija. Tako|e su identifikovane potrebe organizacije zaizgradwom prostornih skladi{ta, pro{irewe mogu}nosti sistema zaanalizu i stvarawe vrednosti na osnovu dobijenih informacija.Kqu~ne re~i: Informacija; Informaciona tehnologija;Geografski informacioni sistem; Skladi{te podataka; Prostornoskladi{te podataka.U v o dStvarawe vrednosti prvenstveno na osnovu informacijaskora{weg je datuma i predstavqa izazov za menaxment. Postoji uvereweda }e informacije i znawe zameniti zna~aj kapitala i energije, kao {to sukapital i energija zamenili zna~aj zemqi{ta i rada pre 200 godina.Razvoj i primena geografskih informacionih sistema (GIS) rastei stalno se pove}ava. GIS se tretira kao bitna tehnologija na dana{wemra~unarskom tr`i{tu. Razlog tome je ~iwenica da GIS predstavqamultidisciplinarni alat za upravqawe prostornim podacima. Ovaj alat jekompleksan, jer je potrebno da integri{e podatke iz razli~itih izvora.Pojavquju se razli~ite i va`ne razvojne oblasti koje produbquju zna~ewei efekat GIS-a.Sredinom devedesetih identifikovan je problem u organizovawu ikori{}ewu podataka u okviru postoje}ih informacionih tehnologija, naosnovu ~ega je do{lo do stvarawe novih informacionih tehnologija (IT),tzv. Data Warehouse (skladi{ta podataka).95

Skladi{ta podataka (SP) predstavqaju relativno novu razvojnuoblast u domenu informacionih tehnologija [4]. Skladi{ta podataka imaju~etiri osnovne karakteristike: tematsku orijentisanost, integrisanost,stalnost i vremensku zavisnost. Geografski informacioni sistem dodajepetu karakteristiku - prostornu lokaciju. Dodavawem ove nove komponenteotvara se ~itav spektar novih analiti~kih funkcija koje nisu bile mogu}eu, uslovno re~eno, tradicionalnim skladi{tima podataka.1.Skladi{ta podataka (Data Warehouse)1.1. Uvod u skladi{ta podatakaZnawe nastaje u procesu strukturirawa informacija, koji mo`e dase prika`e hijerarhijski (slika 1). ^iwnica je da su informacije irazumevawe osnovni za interpretaciju zna~ewa podataka i da se na osnovuwih stvara znawe koje pove}ava kvalitet procesa dono{ewa odluka.Skladi{ta podataka nam omogu}avaju transformisawe podataka u znawe imudrost.MUDROSTsintezaZNAWEube|eweRAZUMEVAWErazmi{qaweINFORMACIJEokru`ewePODACISlika 1. Proces strukturirawa informacijaU osnovi nove arhitekture podataka razlikujemo osnovne iizvedene podatke. Osnovni su detaqni podaci koji se svakodnevno koristeu radu. Izvedeni su sumarni ili izra~unati podaci koji odgovarajuzahtevima analiti~ara i rukovodioca.Zbog postojawa brojnih razlika izme|u osnovnih i izvedenihpodataka javqa se mi{qewe da ne mogu biti u istoj bazi podataka. Novuarhitekturu podataka prati podela baza podataka na operativne baze i96

skladi{ta podataka, pri ~emu SP imaju specijalnu namenu - dobijaweinformacija za analiti~ke potrebe.1.2. Definicija skladi{ta podatakaInmon (1996) je definisao skladi{te podataka kao tematskiorijentisan, integrisan, stalan i vremenski zavisan skup podataka kojiomogu}ava podr{ku odlu~ivawu.Sistemi za operativnu obradu su organizovani po aplikacijamaorganizacija, a SP po tematskim oblastma. Najva`nija karakteristika SPje integrisanost. Nekonzistentnosti koje postoje u aplikacijama (npr. ukodirawu, konvenciji kori{}ewa imena, mernim jedinicama) prevazilazese prilikom unosa podataka u SP. Podaci u SP su stalni. Odvojene su fazeunosa podataka i pristupa wima. A`urirawe se, generalno, ne vr{i u SPokru`ewu. Podaci u SP su vremenski zavisni. Period na koji se podaciodnose je znatno du`i nego u sistemima za operativnu obradu. Operativnebaze sadr`e podatke sa "teku}om vredno{}u". Podaci u SP su nizovisnimaka uzeti u odre|enom vremenskom trenutku.Za podr{ku odlu~ivawu potrebne su prave informacije u pravomobliku i u pravo vreme, a to treba da se omogu}i izgradwom SP.1.3. Arhitektura skladi{ta podatakaArhitektura skladi{ta podataka je osnova koja omogu}avarazumevawe podataka potrebnih za podr{ku odlu~ivawu i na~ina wihovogkori{}ewa (slika 2). Wene osnovne karakteristike su:− podaci se izdvajaju iz izvornih sistema, baza podataka i datoteka;− podaci iz izvornih sistema se integri{u i transformi{u pre nego{to se unesu u SP;− skladi{te podataka je posebna baza podataka formirana za−podr{ku odlu~ivawu koju korisnici mogu samo da ~itaju;korisnici pristupaju bazi korisni~kim alatom ili aplikacijom.Integrisawe arhitekture SP u arhitekturu postoje}ih sistemanije uvek jednostavno, kao {to mo`e u po~etku da izgleda. Mogu da postojerazli~iti tipovi ograni~ewa (tehni~ka, integraciona, strate{ka,politi~ka) za implementirawe SP arhitekture.IzvorIzvorkorisnikOkru`eweza pristuppodacimaIzvorTransformacijapodataka iintegracijaSPkorisnikSlika 2. Osnovnaarhitektura skladi{tapodatakaIzvorkorisnikkorisnik97

1.4. Izgradwa skladi{ta podatakaSkladi{te podataka omogu}ava prevazila`ewe nedostataka teku}earhitekture podataka. S obzirom da je to integrisana baza podataka u kojojsu, koliko - god, je mogu}e ukloweni fizi~ki i semanti~kidiskontinuiteti podataka, mogu}e je stvarawe informacija.Pravovremenim i pravilnim saznavawem informacija od stranerukovode}ih struktura mogu se ostvariti vrednosti u jednoj organizaciji,~ime se dolazi do identifikacije potrebe za usvajawem nove tehnologijekoja to omogu}ava.Jedna od osnovnih karakteristika razvoja SP je iterativan razvojsa povratnom spregom izme|u projektanta i korisnika sistema. Nitro{kovi razvoja SP ne mogu da se analiziraju i opravdaju pre po~etkarazvoja sistema, ve} tek kada se korisnik sa wim upozna i shvati wegovemogu}nosti.Skladi{tewe podataka (Data Warehousuing) je proces kojim seidentifikuju, analiziraju, prikupqaju i ~ine raspolo`ivim podaci va`niza organizaciju. Mo`e se podeliti u slede}e faze: modelovawe, izgradwa iuspostavqawe SP.Faza modelovawa pokriva razumevawe procesa poslovawa, zahtevaza informacijama koje proces ima i odluka koje se donose u okviru procesatj. informacionog pona{awa.U fazi izgradwe postavqaju se zahtevi za kori{}ewe alata koji }eomogu}iti podr{ku dono{ewu odluka u procesu poslovawa i modelovawempodataka, {to poma`e u daqem definisawu zahteva za informacijama.Zatim se oni dekomponuju u specifikacije podataka za izgradwu SP.Implementacija po~iwe sa obu~avawem korisnika; korisniciistra`uju meta - podatke ( da bi shvatili raspolo`ive podatke) i prveverzije SP. To vodi do daqeg razvoja SP: dodaju se novi podaci, pro{irujuse istorijski periodi za koje se izdvajaju podaci, ili se vra}a na fazuizgradwe radi daqeg razvoja SP pro{irewem modela podataka. Moto kojise ovde primewuje je "uvek potpun, nikad zavr{en".1. 5. Uspe{nost skladi{ta podatakaNerazumevawe organizacionih pitawa i pitawa kulture rada u SPgarantuje neuspeh. Naravno mora se konstatovati da postoje}e stawe uve}ini IT ogranizacija nije pogodno za uspeh SP.Da bi SP bio uspe{an korisnici moraju da izaberu podatke koji suim potrebni. Informati~ari mogu da olak{aju proces izbora, alikorisnici moraju da odrede koji podaci, iz kog perioda, koji nivo pogledana wih, koji istorijski i izvedeni podaci su potrebni. Potrebno jeshvatawe da je kvalitet svima ciq na koji se ne mora ukazivati u svakojfazi razvoja.98

Kriterijumi uspe{nosti SP su slede}i:1. Skladi{te podataka mora da zadovoqi zahteve korisnika, ~ak ikada oni nisu u stawu da ih jasno iska`u.2. Skladi{te podataka mora zna~ajno da doprinese uspehuposlovawa (ve}e zarade, ve}a produktivnost i ve}i profit).3. Organizacija mora da ima sposobnost uspostavqawa upravqawaprojektom.4. Prednosti SP moraju biti prepoznatqive. Ako upravnestrukture ne prepoznaju prednosti SP, sistem }e bitineuspe{an.5. Korisnici prihvataju sistem i aktivno ga koriste. Najboqe SPna svetu je bezvredno ako se ne koristi.6. Tro{kovi ne prema{uju dobit.7. Mora da postoji odgovaraju}i buxet. Potrebna su sredstva zaqude na projektu, za kupovinu novog softvera i hardvera, zaadekvatnu obuku i informati~ara i korisnika.8. Moraju da postoje odgovaraju}a znawa o SP.9. Implementacija SP ne sme da uzrokuje druge probleme kojizasewuju korist (negativan uticaj na performanse kqu~nih onlinesistema).10. Moraju da se utvrde razumni rokovi. Uspe{an projekat sezavr{ava na vreme. ^esto se za izgradwu SP ne dodeliadekvatno vreme, posebno za aktivnosti koje se izvr{avaju prviput.1.6. Trendovi u razvoju skladi{ta podatakaSkladi{te podataka, prema svetskim iskustvima, donosi brojnekoristi, ve}u produktivnost analiti~ara i odluke zasnovane nasveobuhvatnim i kvalitetnijim informacijama. Rastu i zahtevi koji sepostavqju pred SP poput pove}awa broja korisnika, zahteva zainformacijama, broja aplikacija itd. Na {irewe SP uti~u brojnifaktori kao {to su:- konkurencija,- dokazani rezultati,- tehnolo{ka poboq{awa i- zahtevi za poboq{awe usluga, uz smawewe tro{kova.2. Razvoj i trendovi GIS softveraOsnovni ~inilac pra}ewa trendova je tehnolo{ki napredak,naro~ito u sferi komunikacija, hardvera, softvera, standarda,raspolo`ivosti podataka i wihove primene. Komunikacije su u~iniledostupnim podatke sa bilo kog dela sveta. Cena prikupqawa podataka jezna~ajno smawena.99

2.1. Novi izvori podatakaOboga}ivawe postoje}ih sistema kori{}ewem novih izvorapodataka predstavqa stalan proces. Najve}i broj novih izvora podataka jebaziran na tehnolo{kom razvoju.Daqinska detekcija }e postati, ukoliko to ve} nije, primarniizvor novih podataka. Zahvaquju}i sada{wem tehnolo{kom razvojuhardvera najve}i broj GIS softvera mo`e da prihvati satelitsku sliku uvisokoj rezoluciji i razli~itim formatima. Specijalisti za daqinskudetekciju tvrde da podaci sa ovih snimaka imaju najve}u vrednost ukombinaciji sa podacima iz drugih izvora. Integracija GIS-a i obradeslike nudi veliki potencijal za specijaliste iz raznih oblasti.Od velikog interesa je i digitalni visinski model (DEM).Visinski podaci se tradicionalno generi{u na osnovu interpolacijeizohipsi. Me|utim, nove tehnologije i pojava projekata digitalne kartepropagiraju kori{}ewe i pove}avaju interesovawe za modelovawe visina.Koli~ina prostornih podataka koju je mogu}e generisati jezapawuju}a. Ilustraciju za to predstavqaju komercijalni sateliti kojikontinualno prikupqaju podatke visoke rezolucije. Mnoge organizacijerazmi{qaju o ugra|ivawu baza podataka u skladi{ta podataka na nekolikocentara, kojima je osnovna funkcija da odr`aju podatke raspolo`ivim.2.2. Razvoj hardvera i softveraTehnolo{ki napredak hardvera i softvera posledwih nekolikogodina predstavqa specifi~an fenomen. Razlika izme|u personalnihra~unara i radnih stanica prisutna tokom 80-tih, postala je vrloneodre|ena. Pregled trendova u razvoju hardvera i softvera za GIStehnologiju dat je u tabeli 1.Moore-ov zakon da se performanse procesora ra~unara duplirajusvakih 18 meseci pokazao se kao zaprepa{}uju}e ta~an.Dominantnu hardversku arhitekturu sistema za GIS softver tokom80-tih karakterisali su: centralizovani multikorisni~ki ra~unar umre`i, distribuirana mre`na arhitektura, kori{}ewe UNIXservera i desktop radnih stanica.Trend razvoja disk prostora ja takav da se zna~ajno uve}ava veli~inaprostora uz relativno mali rast cena mikrora~unara.Pojavquju se relativno jeftini i pouzdani rasterski izlazniure|aji, naro~ito ink-jet ploteri koji su zamenili skupe kolorelektrostati~ke plotere kao ad hoc standardne ure|aje za plotirawe.Pojavqivawe brzih, pouzdanih mikrora~unara sa brzim procesorimaomogu}ava da 32-bitni Pentium bude izazov tradicionalnim UNIXradnim stanicama za GIS.Dok je de facto standard za operativne sisteme bio UNIX, Windows NToperativni sistem se pojavio kao ozbiqna robusna alternativa. Ovoje posebno od interesa za organizacije koje `ele da integri{u svojeokru`ewe za kancelarijsko poslovawe u GIS okru`ewe. Ovaj trend100

je blisko povezan sa razvojem 32-bitnih mikrora~unara.SQL (Standard Query Language) postao je standardni interfejs zarelacione baze podataka.Pojavquje se mogu}nost kori{}ewa korisni~kog interfejsa ifunkcionisawa kroz aplikativni programski interfejs (API) imakro jezika. Glavni razvoj u GIS tehnologiji tokom posledwih 5godina ogleda se u mogu}nosti kori{}ewa GIS za specifi~nepotrebe. Kada se razmatra pogodnost GIS sistema obavezno seocewuju u odnosu na razvoj aplikacija potrebnih krajwem korisniku.Tabela 1. Trendovi razvoja hardvera i softvera za GIS tehnologiju2.3. Razvoj softvera za geografske informacione sistemeRazvoj GIS softvera brzo postaje primenqiv u raznim oblastima,sa mogu}no{}u kori{}ewa skupova podataka razli~itih izvora irazli~itih formata. Softveri za upravqawe bazama podataka ~inemogu}im sme{tawe, editovawe i pretra`ivawe velike koli~ine podataka.Pove}ana je mogu}nost skladi{tewa prostornih podataka u formatimabaza podataka, ~ine}i ih dostupnim OLTP (On-Line Transaction Processing)aplikacijama.Organizacije koje se bave standardizacijom (ukqu~uju}i ISO,OpenGIS, GYPSIE i druge) zajedno sa vode}im proizvo|a~ima hardvera isoftvera rade na preko potrebnim standardima za formate koji bigarantovali interoperatibilnost.ProfesionalniGISOtvoreniGISGeopodaciDesk topGISUgwe`deniGISInternetGISCAD zasnovanGISSlika 3. Razvoj GIS softvera101

Najve}i broj komercijalno raspolo`ivih GIS softvera su velikikompleksni sistemi sa puno objekata, podeqeni u posebne module. Unajve}em broju slu~ajeva potrebe krajweg korisnika su mnogo mawe odmogu}nosti koje sistem nudi, a pri tom postoje specifi~ni zahteviorijentisani ka problemima odre|enog korisnika koji, naravno, nisupodr`ani u univerzalnim sistemima i koje bi trebalo dodati u formiaplikacije ili dograditi postoje}i sistem (slika3)[6].3. Skladi{ta podataka sa prostornom komponentomMnoge vladine i uslu`ne organizacije u svetu su implementiraleprostorna skladi{ta da bi dali smisla velikoj koli~ini informacija kojesu im potrebne za funkcionisawe. Prostorna skladi{ta predstavqaju, naneki na~in, fenomen koji mewa na~in prikupqawa i analize podatka.Aplikacije za prostorna skladi{ta podataka se zasnivaju nabazama podataka visokih performansi koje koriste klijent/serverarhitekturu za integrisawe razli~itih tipova podataka u skoro realnomvremenu. Dok SP nudi rad sa brojnim tipovima i dimenzijama podataka,pojavquje se potreba za wihovim odre|ivawem u prostoru. Preko 80%poslovnih podataka ima neki prostorni kontekst, kao {to su adresakorisnika ili lokacija prodajnog mesta. Kori{}ewem tehnologije kojaintegri{e ovu prostornu komponentu u SP, organizacija mo`e dobitipodatke sa potencijalom koji omogu}ava da se vide skrivene veze i odnosiizme|u podataka.Prednosti koje donose oboga}ena skladi{ta podataka prostornimpodacima su:- postojawe vi{e organizovanih struktura podataka,- boqa integracija disperzionih podataka,- mogu}nost analize prostornih podataka,- redukcija vremena odlu~ivawa i- poboq{awe odlu~ivawa.3.1. Potrebe za prostornim skladi{tima podatakaPostavqa se pitawe za{to su nam potrebna prostorna skladi{tapodataka. Neophodno je uo~iti dva pravca razvoja prostornih skladi{tapodataka: prvi, usmeren ka podr{ci radu sa velikim skupovima podataka iizvr{avawu kompleksnijih prostornih upita nad tradicionalnim GIS idrugi, usmeren ka analizi i integraciji prostorne komponente u postoje}aposlovno orjentisana skladi{ta podataka.Ve}ina organizacija ima izgra|ene elaborate operativnih sistemaza prikupqawe podataka. Podaci u operativnim sistemima imaju osobinuda su procesno orijentisani i usko fokusirani. Uno{ewem i analizomprostorne komponente u operativne podatake poboq{avaju sekarakteristike prostornih SP. Ova nova dimenzija, lokacija,omogu}ava102

onima koji odlu~uju da kroz vi{e na~ina posmatrawa svojih podatakapostavqaju nova pitawa o vezama u odgovaraju}oj bazi podataka (slika 4).Proces unosa podataka je slo`en i treba da zadovoqi slede}ezahteve: podaci se unose prema modelima za prostorna skladi{ta podataka,kreira se meta-kontekst podataka prema postavqenim zahtevima,topologija se iskqu~uje prilikom unosa u prostorno SP, nije neophodnouskla|ivawe ivica grani~nih povr{i i ne unose se kartografski elementikoji predstavqaju obradu standardnog kartografskog izlaza. Procesiizve{tavawa, analize i provere su osnova iterativnog postupka izgradweSP. Izdvajawe podataka iz SP mo`e se vr{iti po modelu podataka, poprostornoj jedinici definisanoj listom karte ili odre|enim znakom, pokorisni~ki definisanom podru~ju (ili, pak, tematskim izborom) i poobjektima ili wihovim osobinama.ProstornipodaciNeprostornipodaciPuwewepodatakaProstorno skladi{tepodatakaSpatial Data WarehouseWeb pristupUpitiiizve{tajiEksport iliekstrakovawepodatakaPreuzimaweuodgovaraju}imformatimaWeb pristupProveraindikatora,sumaAnaliza:generisaweindikatora,sumaSlika 4. Procesi za unos podataka, izve{tavawe, analizu i proveru uokviru skladi{ta podataka sa prstornom komponentomPostavqawem upita mogu se uparivati razli~iti skupovi podataka.Postojawe prostorne komponente u SP i integrisanih GIS obezbe|ujesofisticiraniji oblik prostornih operacija.3.2. Preduslovi i razlozi za izgradwu prostornih skladi{ta podatakaS obzirom da GIS predstavqa jedan od strate{kih informacionihsistema, va`no je znati koji su preduslovi potrebni za daqi razvojpostoje}e informacione infrastrukture. Prema [5] preduslovi za daqirazvoj informacione strukture GIS su:- unapre|ewe pristupa inforamacijama i wihovog kori{}ewa;- za{tititi investiciju u podatke i znawe;- mogu}nost merewa promena u prostoru kroz vreme i- pridr`avawe nacionalnih i internacionalnix standarda iobjavqenih sporazuma.103

Evidentan je zna~aj potrebnog rein`eweringa kao uslovazadovoqewa navedene konstatacije. Time se ukazuje na brojne, nazovimo ihizazove koje treba re{iti:- istra`iva~ke studije primarno fokusiraju mala geografskapodru~ja u visokoj rezoluciji, dok su korisnici uglavnomzainteresovani za informacije vezane za velike geografskeprostore sa malom ili sredwom prostornom rezolucijom;- normativno podr`ana distribucija podataka sa restriktivnimkori{}ewem i bez prava daqe distribucije;- podaci su sme{teni u distribuiranim centrima, ograni~eniraspolo`ivim resursima za tu namenu;- razre{iti na~in prilago|avawa politike odr`avawaaktuelnim sporazumima i standardima;- razre{iti na~in formirawa i odr`avawa standarda nau~nogpristupa podacima kao li~noj imovini koja je odre|enaizdava~kim ciklusima po proizvodima.3.3. Alati za analizu prostornih skladi{ta podatakaProstorna SP pro{iruju postoje}e on-line sisteme za analiti~kuobradu (OLAP-On-Line Analytical Processing). OLAP sisteme koriste oni kojidonose odluke za postavqawe upita skladi{tima podataka. Postavqaweupita podr`ano sa OLAP ponekad se razmatra kao multi-dimenziona onlineanaliti~ka obrada (MD-OLAP) ili relaciona on-line analiti~ka obrada(ROLAP). Osnovna razlika izme|u ROLAP i OLAP je u na~inu kako se upitobra|uje u sistemu za upravqawe bazom podataka. U OLAP sistemimapodaci su agregirani u posebnim bazama podataka kojima se postavqajuupiti, dok se kod ROLAP sistema zahtevi upu}uju direktno podacima u bazi.Korisnik mo`e izabrati globalni ili detaqni nivo pogleda na podatke uprocesu analize i usmeriti proces strukturirawa izve{taja premafinijim nivoima detaqnosti i analize po proizvodima, lokaciji ivremenu.Skladi{tima podataka koja ukqu~uju prostorne modele podatkadodaju se nove analiti~ke funkcije u OLAP, ukqu~uju}i odre|ivawemar{uta, profilisawe korisnika i analizu konkurencije.Sa ciqem da SP i OLAP funkcioni{u pravilno, softver zakori{}ewe SP i aplikacije moraju biti otvoreni, tako da kada se dodanova komponenta u kolekciju podataka, ona mo`e biti integrisana usistem. Softver tako|e treba da bude otvoren za pro{irewa, kako bizadovoqio razli~ite na~ine kori{}ewa i pove}awe koli~ine podataka.Prema uop{tenijoj definiciji, skladi{te podataka je velika bazapodataka dizajnirana za potrebe procesa odlu~ivawa jedne organizacije.Time je procena kvaliteta podataka postala stalni zadatak svih u~esnika urazvoju SP, kao {to je to ve} slu~aj sa GIS. Osnovni problem je izborkriterijuma za ocenu kvantiteta i kvaliteta, odnosno izrada procedura ina~ina za dobijawe kona~ne ocene kvaliteta podataka. Postoje razlikeu104

oceni kvaliteta u odnosu na obim i vrstu testiranih podataka. Fizi~kepojave se mogu razli~itim kriterijumima ocewivati na razli~itimprostornim lokacijama.Zakqu~akKreirawe i implementacija skladi{ta podataka sa prostornomkomponentom ne treba da budu posmatrani kao doga|aj u jednom vremenskomtrenutku, ve} evoluciono, kao kontinualni proces koji integri{e GIS iIT sisteme. Upravo zato {to je to evolutivni proces postoje brojnemetode i pristupi koji mogu biti kori{}eni za rad sa skladi{timapodataka. Kqu~ procesa evolucije je solidna osnova koja integri{e iprilago|ava razne tipove i strukture podataka, te nije potrebno mewatijezgro GIS tehnologije. Projektanti moraju biti kreativni u kori{}ewualata i podataka koji su ve} raspolo`ivi, radi prilago|avawa razli~itimtehnologijama i obezbe|ivawa trenutnih i kontinualnih bitnihprostornih analiza i upita.Budu}nost prostornih informacija bi}e pod velikim uticajemtrendova u razvoju IT. Prepoznavawe i sinteza govora bitno }e uticati naizmenu interfejsa prema korisniku globalno i u okviru pojedina~nihokru`ewa. GPS tehnologija postaje raspolo`iva na nivou ~ipa, pa jeobjektivno o~ekivati ugra|ivawe niskobuxetnih ure|aja za prikupqawepodataka o prostoru. Satelitski i be`i~ni prenos glasa i podataka ~inepodatke i informacije dostupnim u celom svetu.Jedan od bitnih trendova u razvoju skladi{ta podataka saprostornom komponentom je i generisawe kartografskih izlaza narazli~itim medijima, kao {to su CD ili Internet. Stvarawe digitalnihkarata u VGI predstavqa put ka izgradwi prostornih skladi{ta podataka.S u m m a r yIn this paper, actual trends in information technologies (IT) are exposed.Based characteristic of Data Warehouse is introduced, and comparison by traditionaldata base systems is given. By using technology that integrates spatial component withthe data warehouse, an organization can unlock hidden potential in their data, allowingthem to see hidden relationships and patterns in data. Warehouse processes for dataload, reporting, analysis and check-in are presented. Recognition needs of anorganization for building data warehouse, and increase possible analyses of data, andmaking values according derived information are presented.Key words: Information; Information Technology; Geographic Informa-tionSystem; Data Warehouse; Spatial Data Warehouse.105

LITERATURAª1º Morrison, R., Kucera, H.: A Spatial Data Warehouse for NFIS, BC Canada, NaturalResources Canada, 1999.ª2º Miti}, M.: Uvod u DataWarehouse, Beograd, Privredna komora SRJ, 1999.ª3º Markovi}, D.: Prostorni informacioni sistemi, Beograd, Centar za{kolstvo, obuku i nau~nu i izdava~ku delatnost, Vojnotehni~ka akademijaJugoslavije, 1999.ª4º Inmon, W.: Data Marts and Data Warehouse: Information Architecture forMillenium, California USA, Informix Corporation, 1999.ª5º Spatial Data Warehousing, An ESRI White paper, California USA, ESRI, 1998.ª6º Skog, J.: Trends in applying technologies, Colorado USA, Hewlett-PackardCompany, 1999.ª7º Stoji~i}, S.: Prilago|enost informacionih tehnologija za obraduprostornih podataka, Beograd, Zbornik radova VGI, 1999.ª8º Strategija daqeg razvoja informatike u SRJ, Beograd, ProjekatSavezne vlade Jugoslavije, 1997.106

majorStevan Radoj~i}OBRADA MEREWAU ARTIQERIJSKOJ GPS MRE@IUDK: 629.783 : 358.1 : 528.063/.067S a ` e t a kU radu je opisan postupak obrade merewa u Artiqerijskoj GPSmre`i i prikazani su osnovni rezultati.Kqu~ne re~i: Artiqerija; GPS mre`a; Obrada GPS merewa;Transformacija GPS koordinata.U v o dU periodu od 23. juna do 2. jula 1998. godine Vojnogeografskiinstitut (VGI) je izvr{io GPS merewa na celom jugoslovenskom dr`avnomprostoru radi stvarawa okvira (frame) za mre`u koja treba da zadovoqiodgovaraju}e potrebe roda artiqerije. Mre`a je nazvana ArtiqerijskaGPS mre`a (AGPSM) a u wenom uspostavqawu je u~estvovao i naru~ilacradova - Uprava artiqerije G[ VJ - koji je obezbedio logisti~ku podr{kuovog slo`enog zadatka.Bez obzira na odre|eno iskustvo u GPS merewima koje je VGIsticao u prakti~nom radu od 1990. godine, ovaj zadatak je bio daleko odrutinskog i nosio je mnoge izazove u stru~nom i organizacijskom smislu. Unizu nepovoqnih okolnosti - po~ev{i od skromnih kadrovskih, tehni~kih imaterijalnih resursa, preko tesnih vremenskih okvira, do ~iwenice da sunovi prijemnici i odgovaraju}i softver nabavqeni neposredno pre prijemazadatka - mo`da najte`a je bila ta {to se merewa nisu imala na {taosloniti, jer u tom trenutku Jugoslavija jo{ nije imala svoj nacionalniprostorni geodetski okvir. I pored toga, postojala je `eqa da se, u datimokvirima, uradi vi{e nego {to je to naru~ilac zahtevao, jer je bilo jasnoda se malo ve}im naporom i brigom mo`e do}i do mre`e koja }e imati punove}u upotrebnu vrednost, odnosno zadovoqiti {iri krug korisnika uvojsci, a mo`da i van we. Naravno, kao i u svakom delikatnom geodetskomzadatku i u ovom je u toku merewa i obrade merewa povremeno dolazilo doneo~ekivanih obrta i nepredvi|enih situacija koje su pretile da ugrozerok realizacije, pa i rezultat.107

No, svi problemi su na kraju re{eni, a ambicije ostvarene. Kolikose u svemu uspelo, nepristrasno i objektivno svedo~e rezultati dobijeniobradom merewa.1. Merewa izvr{ena u AGPSMMerewa su izvr{ena sa ukupno 9 Trimble-ovih dvofrekventnih GPSprijemnika: 8 iz serije 4400 (sa antenama Compact L1/L2 with ground plane) ijednim iz serije 4000SSE (sa antenom tipa geodetic). Posednuta je ukupno 21ta~ka (slika 1), od kojih 20 pripada dr`avnoj trigonometrijskoj mre`i (16ta~aka I reda, 2 ta~ke II reda i po jedna ta~ka III i IV reda) i jedna koja nepripada dr`avnoj mre`i (ta~ka na krovu zgrade VGI) 1 .1262/IV6/III346360948315/IIVGI734/II254432464033686389230104103Slika 1. Posedane ta~ke AGPSMSve ta~ke su stabilizovane stubovima, tako da su antene centrisaneprisilno. U ostvarenoj mre`i ~etiri ta~ke su posedane samo jednom (ta~ke1 Red ta~aka ni`ih redova ozna~en je na slici 1 odgovaraju}im rimskimbrojem.108

25, 44, 63 i 103), ~etiri ta~ke tri puta (15, 33, 46 i 734), jedna ta~ka pet puta(VGI), a ostalih 12 dva puta. Posedawe je izvr{eno u pet sesija, porasporedu prikazanom u tabeli 1.Tabela 1. Posedawe ta~aka po sesijamaSESIJA DATUM TA^KEPRVA: 23/24. jun 1262, 734, 15, 46, 33, 230, 104, 483, VGIDRUGA: 25/26. jun 40, 33, 68, 89, 63, 230, 103, 6, VGITRE]A: 27/28. jun 9, 32, 46, 40, 33, 68, 89, 346, VGI^ETVRTA: 29/30. jun 360, 734, 9, 15, 25, 32, 46, 44, VGIPETA: 1/2. jul 1262, 6, 346, 360, 483, 734, 15, 104, VGIPrijem signala u svakoj sesiji trajao je 14 ~asova, od 20 ~asovaprethodnog do 10 ~asova narednog dana 2 , u 15-sekundnim intervalima. Radise, dakle, o prete`no no}nim merewima tokom kojih je broj raspolo`ivihsatelita elevacije ve}e od 15 o bio uglavnom 6 ili vi{e (5 u svega 10%vremena), a kvalitet geometrije meren faktorom PDOP 3 prete`no 6 ilimawe (7 u svega 3% vremena). Tokom prijema signala svakog punog ~asa sumereni atmosferski pritisak i temperatura, metrolo{ki verifikovanimpriborom.2. Obrada AGPSM bez datih veli~inaDa bi se utvrdila preciznost i proverila konzistencija rezultatamerewa, mre`a je najpre izravnata sa minimalnim tragom matricekofaktora; radi se o tzv. unutra{we uslovqenom (inner constrained)izravnawu, odnosno izravnawu u kojem ne u~estvuju date veli~ine.Ovom izravnawu je prethodilo procesirawe vektora. Kori{}ene suprecizne efemeride preuzete sa Internet-a od CODE centra 4 (efemeride seodnose na ITRF96 5 za epohu merewa), a za koordinate referentne (fiksne)ta~ke usvojene su koordinate ta~ke 15, odre|ene jednim ranije izvr{enimistra`ivawem VGI u istom sistemu, sa ta~no{}u od oko 2-3 metra.Procesirani su nezavisni vektori, a wihov izbor je prepu{ten softveru(GPSurvey) koji formira skup najkra}ih mogu}ih nezavisnih vektora;uop{te, za procesirawe vektora kori{}ene su uglavnom default vrednostiGPSurvey-a, osim kod modela troposfere, gde je odabran Saastmojnenovmodel.2po lokalnom vremenu.3PDOP - Position Dilution of Precision; vrednost kvadratnog korena zbiravarijansi polo`aja po X, Y i Z osi.4CODE - Center for Orbit Determination in Europe5 ITRF96 - IERS Terrestrial Reference Frame 1996; IERS - International EarthRotation Service.109

Op{ti pokazateqi kvaliteta ocena vektora sa kojima se u{lo uizravnawe su prihvatqivi, tim pre {to se pri kontroli zatvarawa figuranije detektovao ni jedan neprihvatqiv vektor, a konstatovana je visokapreciznost merewa, od 0.01 ppm do 0.05 ppm (maksimalno 0.1 ppm). U prilogovakvom zakqu~ku idu i vrednosti razlika intenziteta pojedinihnezavisnih vektora koji su mereni u vi{e sesija, a koje iznose svega 2-3 mm.Sa takvim vektorima se u{lo u izravnawe mre`e. Po izvr{enomtestirawu adekvatnosti modela (model je adekvatan), pristupqeno jedetekciji grubih gre{aka. Konstatovano je da samo jedan vektor (vektorVGI-6, meren u drugoj sesiji) ne zadovoqava τ-kriterijum, ali se proverom(pregledom terenskih zapisnika, proverom unosa podataka o visini anteneu registrator, upore|ewem sa merewima istog vektora u petoj sesiji itd.)nije prona{la eventualna gruba gre{ka; s obzirom na to, kao i na ~iwenicuda je odgovaraju}a τ-vrednost neznatno ve}a od dozvoqene, ovaj vektor nijeodba~en.Ostali rezultati izravnawa sa minimalnim tragom matricekofaktora ukazuju da je ostvarena visoka i homogena ta~nostpozicionirawa. Sredwe kvadratne gre{ke koordinata samo u malom brojuslu~ajeva prelaze vrednost od 4mm, a i tada su mawe od 7mm.3. Potpuno uslovqeno izravnawe AGPSMDa bi se koordinate ta~aka AGPSM odnosile na jedan odgovaraju}edefinisan koordinatni sistem, neophodno je da se mre`a izravna osloncemna nekoliko ta~aka koje su ranije pozicionirane u tom sistemu. Naravno,ta~nost polo`aja tih ta~aka treba da je ve}a od ta~nosti merewa u AGPSM.U vreme projektovawa i merewa u AGPSM, takvih ta~aka na na{ojteritoriji nije bilo, jer Jugoslavija u tom trenutku nije imala svojnacionalni geodetski okvir (frame). Zato je odlu~eno da se ovo pitawere{i neposrednim osloncem na nekoliko IGS 6 ta~aka (tj. nekolikoevropskih permanentnih stanica). Dakle, AGPSM je trebalo obraditizajedno sa ovim ta~kama i izravnati osloncem na wih. Svakako, ovakavpostupak - s obzirom na primeweni metod merewa i mogu}nostiraspolo`ivog softvera - ne mo`e dati maksimalnu geodetsku ta~nost, alise ipak mo`e ostvariti ta~nost apsolutnog polo`aja od nekolikodecimetara (pa i boqa), {to je - imaju}i u vidu zahteve naru~ioca, a unedostatku boqeg - zadovoqavalo potrebe. Iznenada, u trenutku kada sepristupilo realizaciji ove ideje, na teritoriji Jugoslavije su izvr{enaodgovaraju}a GPS merewa sa ciqem stvarawa nacionalnog okvira (YUREF).S obzirom da YUREF ima 8 ta~aka od kojih 4 pripadaju AGPSM, kao i namalu razliku izme|u epoha ove dve mre`e, stekli su se uslovi da se AGPSM6 IGS - International GPS Geodynamics Service110

osloni na novouspostavqeni nacionalni okvir. No, po{to se nakoordinate YUREF -a nije moglo ~ekati nekoliko meseci - koliko obi~notraje obrada nacionalnog okvira - odlu~eno je da se neposrednom vezomAGPSM sa evropskim stanicama odrede privremene koordinate, koje }e sekoristiti dok se ne steknu uslovi za wihovo svo|ewe u nacionalni okvir.Jeste da ovo zahteva naknadno prera~unavawe ne samo ta~aka AGPSM ve} iradova koji }e se osloniti na AGPSM, ali je to boqe re{ewe od ~ekawa.Odre|ivawe koordinata je izvr{eno u nekoliko koraka. U prvomkoraku preuzete su sa Internet-a datoteke sa rezultatima merewa,odgovaraju}im navigacionim datotekama, podacima o antenama i sl.slede}ih evropskih permanentnih stanica: Graz (Austrija), Penc(Ma|arska), Matera (Italija), Zimmerwald ([vajcarska) i Wettzell (Nema~ka),Precizne koordinate ovih stanica su svedene u ITRF96 za epohu merewa1998.5 i sra~unate su visine antena do faznih centara (ta~aka prijemasignala), ~ime su podaci evropskih stanica pripremqeni za vezu saAGPSM.U drugom koraku, uzeta su merewa izvr{ena na 4 ta~ke AGPSM(tokom druge sesije) - ta~ke 6, 40, 103 i 230 - i procesirana zajedno sanavedenim podacima evropskih stanica, sa ta~kom Graz kao referentnom(slika 2); procesirani su nezavisni vektori kojima su pridru`ena dvazavisna vektora, kako bi se omogu}ila kontrola dobijenih rezultata naosnovu gre{aka zatvarawa figura. Rezultati procesirawa su pokazali da jeostvarena visoka preciznost merewa. Osim na osnovu vrednosti gre{akazatvarawa figura (0.01, 0.04 i 0.05 ppm), ovde se - s obzirom da jeprocesirawe izvr{eno fiksirawem koordinata ta~ke Graz - o preciznostimerewa moglo suditi i na osnovu razlika datih koordinata evropskihstanica i koordinata odre|enih procesirawem vektora (tabela 2).Tabela 2. Razlika datih i procesiranih koordinataTA^KAR A Z L I K AΔX [mm] ΔY [mm] ΔZ [mm] ΔH mm]PENC 36 -19 12 27WTZL 1 4 0 2ZIMM 32 -5 30 44MATE 11 5 26 26111

SSlika 2. Veza AGPSM sa evropskim stanicamaIsti zakqu~ak potvr|uje i upore|ewe du`ina vektora iz merewa(L i ) sa du`inama (D i ) ra~unatim iz koordinata datih ta~aka (tabela 3). Oviposledwi rezultati tako|e ukazuju na visoke mogu}nosti koje ima GPSurveykada se radi o obradi velikih du`ina. Istina, ovaj softver ne modelujeneke izvore gre{aka (uticaj jonosfere i troposfere, kretawe polova isl.), tako da su navedene razlike optere}ene odre|enim sistematskimuticajima (sve su istog znaka), ali su wegove mogu}nosti ipak ve}e nego {tose pretpostavqalo.Tabela 3. Razlika datih i merenih vektoraVEKTOR Du`ina [km] D i -L i [mm] ppmGRAZ - PENC 297 31.2 0.105GRAZ - WTZL 302 4.8 0.016WTZL - ZIMM 476 10.1 0.021GRAZ - MATE 719 5.2 0.007ZIMM - MATE 1014 5.0 0.005Daqe, u tre}em koraku je izvr{eno izravnawe ove mre`e od 9ta~aka - najpre kao slobodne ( σ ˆ 0=1.1; τ max =0.69), a zatim sa fiksirawem svihevropskih stanica osim Penc-a, koji je ostao slobodan radi kontroleizravnawa; razlika datih koordinata stanice Penc i koordinata odre|enihovim izravnawem po X, Y, Z osi i visini H iznose, respektivno, +4.2, -1.8,+2.3 i +4.0 cm. To je potvrda ispravnosti primewene metode, tako da su112

koordinate ta~aka 6, 40, 103 i 230 odre|ene ovim izravnawem mogle da sekoriste kao fiksne u potpuno uslovqenom izravnawu cele AGPSM.Zanimqivo je da rezultati potpuno uslovqenog izravnawa AGPSMnisu u prvom prolazu pokvarili statisti~ke pokazateqe dobijene u obradimre`e bez datih veli~ina, ve} su se merewa odli~no uklopila u dati okvirod 4 ta~ke; jedino je vrednost τ za vektor VGI-6 sada iza{la dosta ve}a negoranije (τ=1.24), pa je on izba~en, a izravnawe je ponovqeno bez wega.4. Transformacija koordinata iz ITRF96 u ETRS89Kao {to je ve} saop{teno, koordinate AGPSM odre|ene na opisanina~in odnose se na ITRF96 za epohu merewa 1998.5. Da bi se merewaizvr{ena u razli~itim epohama mogla me|usobno upore|ivati, moraju seprethodno svesti na zajedni~ku epohu; u Evropi se ona svode na epohu 1989.0,ali ne u ITRF, ve} u jedinstven evropski koordinatni sistem ETRS 7(ETRS89). Otuda i potreba da se privremene koordinate AGPSMtransformi{u iz ITRF96 (epoha 1998.5) u ETRS89 (epoha 1989.0). To jeura|eno po formuli Bu{era:gde su:X E (t c ) .................... koordinate u ETRS89 (epoha 1989.0)X YY (t c ) ................... koordinate u ITRF96 (epoha 1998.5)T YY ........................ parametri translacije iz ITRF96 u ETRS89 (ITRF89)R i .......................... parametri rotacije iz ITRF96 u ETRS89 (ITRF89)t c ............................ epoha merewa (t c = 1998.5)Vrednosti parametara translacije i rotacije iz ITRF96 u ITRF89(epoha 1989.0) date su u tabeli 4.Tabela 4. Parametri transformacijeiz ITRF94 u ETRS89 (ITRF89)T YY[m] R i [0.001"/god.]T 1 +0.041 R 1 +0.20T 2 +0.041 R 2 +0.50T 3 -0.049 R 3 -0.657 ETRS - European Terrestrial Reference System113

Radi kontrole ove operacije - a to je ujedno i dobra kontrola celograda - koordinate ta~ke 104 odre|ene gorwim postupkom upore|ene su sakoordinatama koje su za istu ta~ku odredile makedonske kolege prilikompovezivawa Makedonije sa EUREF (kampawa EUREF-FYROM-1996). Naime,Makedonci su ovu ta~ku ukqu~ili u svoju kampawu, ali smo je - s obzirom dase ona nalazi u pojasu gde nije postignut jugoslovensko-makedonski dogovoro razgrani~ewu - posedali i mi, upravo radi navedene kontrole. Razlikakoordinata ta~ke 104 (FYROM mawe AGPSM) po X, Y, Z osi i visini Hiznosi, respektivno, +5.6, -2.8, +7.9 i +9.1 centimetara. Sli~na mogu}nost jepostojala i za ta~ku 33 kojoj su koordinate u ETRS89 odredile bugarskekolege, tokom zajedni~kih jugoslovensko-bugarskih radova na dr`avnojgranici; istina, ovi pograni~ni radovi imaju mawu ta~nost od merewa uAGPSM, ali i takvi mogu poslu`iti za op{tu kontrolu. Odgovaraju}erazlike za ovu ta~ku iznose: -7.3, +4.5, -4.2 i -3.2 centimetara.Prema ovome, realno je pretpostaviti da }e se svo|ewem AGPSM uYUREF - kada koordinate YUREF-a budu dostupne - vrednost privremenihkoordinata promeniti za najvi{e 10 centimetara.5. Transformacija koordinata izme|u AGPSM i DTMRezultati dobijeni obradom AGPSM omogu}ili su preliminarnosagledavawe jednog va`nog pitawa, pitawa transformacija koordinata izdatuma AGPSM u datum jugoslovenske dr`avne trigonometrijske mre`e(DTM) i obrnuto.Sedam parametara transformacije - tri translacije, tri rotacije irazmer - odre|eni su na osnovu 15 ta~aka AGPSM koje imaju koordinate uoba datuma; nisu uzete ta~ke 89, 230, 346 i 483 jer one nemaju visine u DTM,zatim ta~ka na krovu VGI koja nije pozicionirana u DTM i ta~ka 104 ~ijije stub tokom prestabilizacije (1959. godine) postavqen samo pribli`nona mestu starog, na koji se odnose koordinate ove ta~ke u DTM. Ra~unawe jeizvr{eno programom PoPS {vajcarske firme Wild, po Molodenski-Badeka{modelu, pri ~emu su umesto nepoznatih elipsoidnih visina ta~aka DTMkori{}ene visine u odnosu na sredwi nivo mora.Da bi se dobila predstava o upotrebnoj vrednosti dobijenihparametara, pomo}u wih su koordinate ta~aka koje nisu u~estvovale uodre|ivawu parametara - ta~aka 89, 230, 346 i 483 - iz AGPSM svedene uDTM i dobijene (transformisane) koordinate upore|ene sa koordinatamaovih ta~aka u upotrebi; tako|e, isto je ura|eno i za 6 ta~aka na makedonskojteritoriji kojima su koordinate u ETRS89 odre|ene u kampawi EUREF-FYROM-1996. Veli~ina i raspored dobijenih razlika (tabela 5) ukazuju datransformisane koordinate imaju malu ta~nost, koja se ne bi zna~ajnopove}ala ni kada bi se parametri transformacije odredili na osnovu punove}eg broja ta~aka pozicioniranih u oba datuma. To je, najve}im delom,114

posledica poznatog stawa na{e DTM koja je - zbog na~ina na koji jerazvijana, obra|ivana i odr`avana - optere}ena velikim distorzijama.Na osnovu ovoga, evidentno je da jedinstveni parametritransformacije - odre|eni tako da va`e za celu dr`avnu teritoriju - imajulimitiranu upotrebnu vrednost i ne mogu da poslu`e u radovima za koje setra`i iole ve}a ta~nost transformisanih koordinata.Tabela 5. Razlike koordinata(transformisane - date)TA^KAR A Z L I K E [m]ΔφΔλ89 -0.880 -2.456230 -1.425 -2.443346 0.276 0.147483 0.146 -0.230115 -1.045 2.556118 -2.357 2.067126 -3.911 -0.467319 -2.774 3.337323 -6.906 0.044500 -3.075 -0.204Zakqu~akObrada AGPSM je obuhvatila: procesirawe vektora, izravnawemre`e, transformaciju u ETRS89 i odre|ivawe parametara transformacijeizme|u datuma AGPSM i DTM.Procesirawe vektora je izvr{eno bez posebnih problema u radu,gotovo rutinski, kako zbog dugog i pa`qivo odabranog periodaneprekidnog prijema signala, tako i zbog pravilnog rada izvr{ilaca naterenu. Zadovoqeni su svi kriterijumi kvaliteta merewa, iako pojedinivektori imaju du`inu ve}u od nekoliko stotina kilometara, a jedan i prekohiqadu kilometara. Preciznost merewa, izra`ena gre{kama zatvarawafigura, nalazi se izme|u 0.01 i 0.05 ppm. Pouzdanost merewa je tako|edobra, osim kod ta~aka koje su posedane samo jednom (25, 44, 63 i 103).Izravnawe mre`e sa minimalnim tragom matrice kofaktora daloje rezultate saglasne primewenoj metodi merewa i mogu}nostimakori{}ene opreme. Odba~en je samo jedan vektor. Sredwa kvadratna gre{ka115

polo`aja ta~aka u mre`i uglavnom je mawa od 5 milimetra, a u retkimslu~ajevima je ne{to ve}a (maksimalno 7 milimetara). Na osnovu veze 4ta~ke AGPSM sa 4 evropske IGS stanice - koja je kontrolisana tako {to jepeta IGS stanica tretirana kao nepoznata, pa su dobijene koordinateupore|ene sa wenim datim koordinatama (razlike koordinata su mawe od 5centimetara) - stvoreni su uslovi za potpuno uslovqeno izravnaweAGPSM, kojim je mre`a pozicionirana u ITRF96 za epohu merewa.Transformacija u ETRS89 je izvr{ena po formuli Bu{era, ata~nost celog rada je kontrolisana upore|ewem dobijenih koordinatata~aka 104 i 33 sa koordinatama u istom sistemu koje su odre|ene ranijim(nezavisnim) radovima makedonskih i bugarskih kolega. Prema ovimrezultatima, AGPSM je u ETRS89 pozicionirana sa ta~no{}u od oko 10centimetara (ili boqom).Parametri transformacije izme|u datuma AGPSM i DTModre|eni su na osnovu 15 zajedni~kih ta~aka. Na osnovu wih, izvr{ena jetransformacija 10 ta~aka iz ETRS89 u AGPSM, a dobijeni rezultati supotvrdili pretpostavku da se zbog karakteristika na{e DTM ne mo`edobiti ta~nost transformisanih koordinata boqa od nekoliko metara.S u m m a r yThis paper describes processing and adjustment of so-called GPS Network ofArtillery and presents the main results.Key words: Artillery; GPS network; GPS networkcomputation; GPScoordinate transformation.L I T E R A T U R A:[1] ^oli}, K. i dr.: Hrvatska u EUREF’94 i projekt CRODYN, Geodetski list4/1996., Zagreb, 1996.[2] Radoj~i}, S.: Tehni~ki izve{taj o obradi merewa u Artiqerijskoj GPSmre`i, Vojnogeografski institut : Odeqewe za NIR, Beograd, 1998.[3] TRIMNET Plus Surveying Network Software: User's Manual, Trimble Navigation,Sunnyvale (California, USA), 1993.116

potpukovnikdr Branko Bo`i}, dipl.in`.ANALIZA POUZDANOSTIOCENA BAZNE LINIJEMETODOM FAZNIH GPSMEREWAUDK: 528.32 : 629.783 : 528.13S a ` e t a kAnaliza grubih gre{aka u rezultatima merewa i ra~unawe merapouzdanosti primeweni su na primeru GPS faznih merewa baznih linija 1 .U radu su obja{weni pojmovi i dati izrazi za ra~unawe statistika imera spoqa{we i unutra{we pouzdanosti. Kao ilustracija navedenihteorijskih postavki, na primeru GPS merewa jedne bazne linije, sra~unatesu mere spoqa{we i unutra{we pouzdanosti. Analizom dobijenihpokazateqa ukazuje se na wihovu ulogu i zna~aj u postupku planirawa iocene rezultata GPS merewa.Kqu~ne re~i: Globalni sistem pozicionirawa; GPS merewedu`ina; Otkrivawe grubih gre{aka; Analiza pouzdanosti.U v o dOd {ezdesetih godina ovog veka statistika sve vi{e zauzima svojezaslu`eno mesto u geodeziji. Teorija otkrivawa grubih gre{aka i teorijapouzdanosti merewa (Baarda 1968, 1977) otvorile su jedan novi pravac ugeodeziji. U po~etku su ova otkri}a, uglavnom, primewivana uterestri~kim mre`ama. Danas se Bardine ideje koriste i u GPStrodimenzionalnim mre`ama, a prvi radovi iz te oblasti pojavquju se naDelft University of Technology (Holandija).Wanless (1985) i Lachapelle i dr. (1988), a svi u Biacs i dr. (1990) zna~ajnosu doprineli uvo|ewu statisti~kih metoda u GPS premer. Prvi rezultatite vrste postignuti su na Univerzitetu u Kalgariju. U istra`ivawima jeposebna pa`wa posve}ena metodama relativnih GPS merewa.1. Matemati~ki model merewa jednostrukih faznih razlikaPoznato je da se relativnim metodama faznih merewa posti`enajvi{i stepen ta~nosti ocena parametara. Merewe jednostrukih faznihrazlika (SDO – Single Difference Observable) podrazumeva opa`awe jednogsatelita sa dva GPS prijemnika, pri ~emu se formira razlika oblika1 Bazna linija (engl. baseline) - rastojawe (vektor) izme|u dve GPS antene.117

gde su:pABpABABpABpABΔϕ = Δρ− c ⋅δt+ λ ⋅ N − J + T , (1)pΔ ϕ AB- razlika faznih merewa prijemnika na ta~kama A i B u odnosu nasatelit p,pΔ ρ AB- razlika topocentri~nih du`ina od stanica A i B do satelita,δ t AB- relativna gre{ka ~asovnika prijemnika A i B,pNAB- ukupan broj celih talasnih du`ina u razlici topocentri~nihdu`ina,pJAB- razlika ukupnog uticaja jonosfere na krajevima bazne linije,pTAB- razlika ukupnog uticaja troposfere na krajevima bazne linije iλ- talasna du`ina nose}eg talasa.pABRazlika topocentri~nih du`ina jednaka jepABpBpAΔ ρ = ρ − ρ , (2)pri ~emu se geometrijska (topocentri~na) du`ina parametrizuje na slede}ina~inpAp 2 p 2 p( x − x A ) + ( y − y A ) + ( z − z Aρ =) . (3)Prvi ~lan sa desne strane izraza (1) sadr`i geometrijsku komponentu, doksu ostali izrazi prate}i. Linearizacijom (1), uzimaju}i u obzir (2) i (3),dobija se model jedna~ina popravaka jednostrukih faznih razlika oblikagde je:v = A ⋅ x + f(4)iii111⎡(x − x⎤A ) ( y − y A ) ( z − z A )⎢M10...0 M0...− 1...0111⎥⎢ ρ A,o ρ A,o ρ A,o⎥A = ⎢⎥j ........................................................................... , (5)⎢⎥⎢SSS( x − x ) ( y − y ) ( z − z )⎥AAA⎢M0 0...1M0...− 1...0SSS⎥⎢⎣ρ A,o ρ A,o ρ A,o⎥⎦2submatrica matrice A oblika (7), x, y i z su prostorne koordinate satelitai prijemnika, j – broj epoha merewa i S - broj satelita. Svaka submatrica A jsadr`i S vrsta (broj vrsta jednak je broju satelita). Kolone matrice A sukorespodentne nepoznatim parametrima, tj.118

[ ΔxΔyΔzΔNΔN... ΔNΔδtΔδt... Δδt]tx =A A A 1 2 S 1 2 k, (6)gde su: prva tri parametra – popravke pribli`nih koordinata stajne ta~ke(va`i i za relativno pozicionirawe, jer se jedna ta~ka uzima kao data),slede}ih S parametara ~ine tzv. neodre|enosti (ambiguity - jednak brojusatelita) i na kraju, u (6) imamo k nepoznatih parametara ~asovnika (jednakbroju epoha u posmatranoj opa`a~koj sesiji). Vektor f i predstavqa vektorslobodnih ~lanova i jednak je razlici merenih i pribli`nih vrednostirezultata faznih merewa.Ukupna dizajn - matrica A ima slede}i oblik⎡A11I E ...0...0 ⎤⎢⎥⎢........................⎥A = ⎢A⎥⎢1j I 0...E...0 , (7)⎥⎢........................⎥⎢⎥⎢⎣A1kI 0... 0...E⎥⎦gde su: A 1j – (S x 3) submatrica oblika (5), I je (S x S) jedini~na matrica i E jeS - dimenzionalni vektor sa vrednostima –1, dok su ostali ~lanovi jednakinuli.Model (7) sadr`i veliki broj nepoznatih parametara koje treba usvakoj epohi merewa oceniti. Ukoliko je broj satelita u svakoj epohijednak S, matrica A sadr`i n = S x k vrsta, broj nepoznatih parametaraiznosi u = (3 + k + S), k je broj epoha merewa, a S broj merewa u svakoj epohi(jednak broju satelita S; n - u predstavqa broj stepeni slobode).Poznato je da su opa`awa jednostrukih faznih razlikanekorelisana (Hofmann-Wallenhof, 1994), tako da je kovarijaciona matricaopa`awa dijagonalna i izgledaK σ ⋅I , (8)l= 2 0pri ~emu je matrica te`ina jednakaP = I . (9)2. Matemati~ki model merewa dvostrukih faznih razlikaDvostruke fazne razlike (DDO - Double Difference Observable) sedobijaju iz jednostrukih faznih razlika, merewem sa dva prijemnikastanice(A i B) na dva satelita (p i q). Model opa`awa izgledapqABpBpAqBqAϕ = ϕ −ϕ−ϕ+ ϕ , (10)119

odnosno,pqABpqABpqABpqABpqABϕ = Δρ+ λ ⋅ N − J + T . (11)Razvojem (11) u Tejlorov red (zadr`avaju}i se na ~lanovima prvogstepena) i zanemaruju}i uticaje atmosfere (uticaji se otklawajupopravkama), elementi matrice A se dobijaju kao izvodi funkcije (11) pokoordinatama jednog prijemnika (polo`aj drugog se uzima kao poznat –minimaly constrained baseline solution) i parametrima neodre|enosti, tj.Aj⎡⎧21 ⎫ ⎧ 21 ⎫ ⎧ 21⎤( x − x⎫⎢A) ( x − xA) ( y − yA) ( y − yA) ( z − zA) ( z − zA)⎨⎬ ⎨−⎬ ⎨− ⎬⎥2−121211 0 ... 0⎢⎩ρA ,0ρA ,0 ⎭ ⎩ ρA,0ρA ,0 ⎭ ⎩ ρA,0ρA,0⎭⎥⎢⎥= ......................................................................................................................................⎢⎥⎢⎧S1( x − x ) ( x − x ) ⎫ ⎧ S1( y − y ) ( y − y ) ⎫ ⎧ S1( z − z ) ( z − z ) ⎫⎥AAAAAA⎢⎨−⎬ ⎨−⎬ ⎨− ⎬S1S1S10 0 ... 1⎥⎣⎩ρA,0ρA,0⎭ ⎩ ρA,0ρA,0⎭ ⎩ ρA,0ρA,0⎭⎦, (12)a vektor parametara izgleda[ ΔxΔyΔzΔNΔN... ΔN]t= A A A 1 2 S −1x . (13)Mo`e se zakqu~iti da je u odnosu na (6) broj parametara zna~ajnomawi. Matrica A ima tri nepoznata parametra polo`aja i (S-1) nepoznatihparametara neodre|enosti. Kona~no, matrica A ima slede}i oblik⎡A⎤11 I⎢ ⎥⎢..........⎥A = ⎢A⎥1j I , (14)⎢ ⎥⎢...........⎥⎢ ⎥⎣A1kI ⎦pri ~emu je A 1j submatrica dimenzija (S - 1) x 3, a I je (S - 1) x (S - 1) jedini~namatrica.Pored tri nepoznate koordinate, sistem sadr`i i (S - 1) nepoznatihparametara neodre|enosti N. Broj dvostrukih faznih razlika u svakojepohi iznosi (S - 1), a ukupan broj vrsta matrice A jednak je n = k x (S - 1).Opa`awa dvostrukih faznih razlika su korelisana, kovarijacionamatrica je blok-dijagonalna sa dimenzijama (S - 1) x (S - 1) u svakoj epohi j, tj.⎡2 1 1...1⎤⎢ ⎥2 ⎢1 2 1...1K = ⋅ ⎥l σ 0, (15)n⎢.............⎥⎢ ⎥⎣1 1 1...2⎦dok je korespodentna matrica te`ina u epohi j data kao (Wei, 1986 u Biacs idr. 1990)120

⎡(S −1)−1−1−1...−1⎤⎢1 ⎢−1( S −1)−1−1...−1P n = ⋅. (16)S ⎢.............................⎢⎣−1−1−1−1...( S −1) ⎥⎥⎥⎥ ⎦Blok dijagonalna struktura matrice te`ina ima uticaja na ra~unawapojedinih matrica potrebnih u statisti~kim testirawima i ocenipouzdanosti. Radi izbegavawa rada sa matricama takve vrste Remondy (1984)u (Biacs i dr. 1990) predla`e primenu tzv. Gram-Schmidt-oveortonormalizacije kojom se matrica te`ina transformi{e u dijagonalnu,~ime se daqa ra~unawa pojednostavquju.3. Izravnawe faznih opa`awa po metodi najmawihkvadrataNormalne jedna~ine opa`awa jednostrukih faznih razlika (SDO –single differences observable) imaju slede}i oblikttA ⋅ A ⋅ x = A ⋅ f = N ⋅ x = n . (17)Normalne jedna~ine opa`awa dvostrukih faznih razlika (DDO -double difference observable), imaju slede}i obliktA ⋅ K−1t −1l ⋅ A ⋅ x = A ⋅ K lRe{ewe sistema normalnih jedna~ina izgleda⋅ f = N ⋅ x = n . (18)−1xˆ = N ⋅ n . (19)Ukoliko je poznata disperzija jedinice te`ine, kovarijacionamatrica ocewenih parametara se dobija kaoˆ20−1K x = σ ⋅ N , (20)a kad disperzija nije poznata, koristi se wena ocena, tj.2 −1ˆ = ˆ0 ⋅ NK x σ . (21)Ako su merewa iste ta~nosti, ocena disperzije jedinice te`inedobija se kaosa:2 Ωˆ σ 0 = , (22)n − uΩ = vˆ t ⋅ vˆ . (23)121

Ukoliko merewa nisu iste ta~nosti, ocewuje se faktor disperzije,pri ~emu je tadaΩ = vˆt⋅ K−1l⋅ vˆ . (24)Kovarijaciona matrica popravaka je od velike va`nosti pri oceniunutra{we i spoqa{we pouzdanosti. Matrica je singularna sa rangomr( K vˆ ) = n − u i dobija se (kada je a priori kovarijaciona matricaopa`awa K lpoznata) kaoKvˆt 2( K − A ⋅ K ⋅ A ) = ⋅ ( K − K )20 ⋅ lxˆ σ 0= σ . (25)Kada je a priori kovarijaciona matrica jedini~na, tada jeKpr ~emu jevˆt 2( I − A ⋅ K ⋅ A ) = ⋅ ( I − K )20 ⋅xˆ σ 0l= σ , (26)Kl ˆlˆkovarijaciona matrica izravnatih opa`awa faznih razlika.4. Testovi grubih gre{akaKod korelisanih DDO, ukoliko je poznata disperzija, pritestirawu rezultata merewa na prisustvo grubih gre{aka mo`e seprimeniti nestudentizovana statistika (Baarda 1968; Kok 1984) oblika,T =σ0dtdtK⋅ K−1l−1l⋅ Kvˆ⋅ vˆ⋅ K−1llˆ→ N( 01 , ) . (27)⋅ dU slu~aju da je disperzija nepoznata, koristi se wena ocena, a(studentizovana) test statistika glasit −1d ⋅ K ⋅ vˆlτ =→τ(1,n− u −1). (28)t −1−1ˆ σ d K ⋅ K ⋅ K ⋅ d0lvˆlVektor d je n-dimenzionalni vektor uticajnih veli~ina, kod kojegsu svi ~lanovi jednaki nuli, osim i-tog koji je jednak jedinici, N ozna~avastandardnu normalnu raspodelu, a τ - Tomsonovu (tau) raspodelu. Ukoliko sekoriste nekorelisana SDO merewa i ako se testira jedno merewe, teststatistika glasiT =σ0ddtt⋅ vˆ⋅ Kvˆ⋅ d=σ0vˆiKvˆ iivˆi=σvˆ ii→ N( 01 , ) , (29)odnosno,td ⋅ vˆ vˆivˆiτ = = = →τ(1,n− u −1). (30)tˆ σ d ⋅ K ⋅ d ˆ σ K ˆ σ vˆ0vˆ0vˆ iiii122

Kod nekorelisanih opa`awa ne ra~una se cela matricesamo weni dijagonalni elementi.Ukoliko jeKv ˆ, ve}T ∠ N1 − α 0, (31)za α o = 0.1%, grani~na vrednost statistike iznosi T grani~no = 3.29. Testirawepojedina~nih popravaka uz pomo} izraza (27) i (29), naziva se Bardinomdata-snooping procedurom.Kod ra~unawa grani~nih vrednosti studentizovane test statistike,sva opa`awa se testiraju u isto vreme, a nivo zna~ajnosti za pojedinepopravke se ra~una (ne uzimaju}i u obzir korelisanost popravaka) kao1αα αn0 = 1 − (1 − ) ≅ , (32)ngde je: n - broj opa`awa, a za α se naj~e{}e koristi vrednost α= 5%. Nultahipoteza se prihvata – nema rezultata koji odska~u – ukoliko jeτ ∠ τ, (33)1−α ,n,n−u−1pri ~emu je: τ 1−α, n,n−u−1funkcija od α, n i n - u (Poppe 1976).Pri testirawu rezultata GPS merewa baznih linija na postojawegrubih gre{aka, mogu}e je o~ekivate izvesne probleme. Naime, grubegre{ke mogu biti izazvane uticajem samo jednog (istog) satelita. U slu~ajuda koristimo DDO i ako su grube gre{ke posledica problema ufunkcionisawu referentnog satelita, tada je svako DDO u toj epohizaga|eno. Ako se DDO formira iz razlika me|u razli~itim satelitima (nesamo u odnosu na jedan – referentni), a gruba gre{ka je nastala merewem najedan satelit (u SDO), samo je jedno DDO u toj epohi zaga|eno.5. Unutra{wa pouzdanostKoncept pouzdanosti se oslawa na testirawe grubih gre{aka ipodrazumeva: 1) sposobnost modela izravnawa u izboru adekvatnogfunkcionalnog i stohasti~kog modela i 2) otkrivawe efekata nekorektneformulacije modela na ocenu parametara. U u`em smislu, pouzdanostpredstavqa sposobnost modela da otkrije grube gre{ke u opa`awima zbog~ega se za pouzdanost ka`e da je sredstvo kontrole gre{aka II vrste (β 0 ). Kok(1984), nakon primene jednodimenzionalnih testova nad pojedinimopa`awima, ovaj koncept opisuje kao kvantifikaciju i analizu gre{aka I iII vrste. U {irem smislu, pouzdanost se dovodi u vezu sa ta~no{}u opa`awa,redudantno{}u izravnawa (brojem stepeni slobode) i geometrijom.Pod unutra{wom pouzdano{}u podrazumeva se sposobnost modela dauz pomo} jednodimenzionalnog testa, koriste}i verovatno}u gre{aka IIvrste, u opa`awima otkrije grube gre{ke. Primenom ove strategije za123

svako opa`awe l i ra~unaju se vrednosti marginalnih gre{aka koje se moguotkriti. Pri ra~unawu koristi se parametar necentralnosti λ 0 dobijen zaodre|eni nivo zna~ajnosti α 0 i mo}i testa 1-β 0 . U testovima (31) i (33),parametar necentralnosti defini{e funkciju gustine necentralnograsporeda korespodentnog alternativnoj hipotezi Ha. U slu~aju da su DDOkorelisana, mera unutra{we pouzdanosti iznosi∇liλ0= σ 0. (34)t −1−1d ⋅ K ⋅ K ⋅ K ⋅ dlvˆlKod SDO i nekorelisanih DDO izraz (34) je jednostavniji i izgleda∇liσ l ⋅ λi 0= σ 0. (35)t −1d ⋅ K ⋅ K ⋅ dlvˆIzrazi (34) i (35) se mogu daqe redukovati, koriste}i tzv. redundantnebrojeve (faktore- r i ), koji se dobijaju kao dijagonalni elementi proizvodari=( K−1l⋅K ) . (36)vRedundantni brojevi (lokalne redundance) opisuju doprinos l i -togopa`awa ukupnoj redundantnosti (f = n - u) izravnawa. Uva`avaju}i napredre~eno, izraz (35) se mo`e napisati kaoλ 0∇ li= σ l ⋅ . (37)iriZa ∇l ika`e se da predstavqa vrednost marginalne gre{ke MDE (marginallydetecteble errors) koja testom mo`e biti otkrivena (ako bude dostignuta).[to je MDE ve}a, model je lo{iji i obrnuto.6. Spoqa{wa pouzdanostMera spoqa{we pouzdanosti se koristi u ispitivawu mogu}nostimre`e (baznih linija) da apsorbuje efekte uticaja grubih gre{aka ilidrugih neadekvatnosti matemati~kog modela pri oceni nepoznatihparametara. Spoqa{wa pouzdanost se defini{e kao uticaj svake MDE (kojase mo`e otkriti) na ocenu vektora nepoznatih parametara. Ova pomerenostocene nepoznatih parametara predstavqa lokalnu meru spoqa{wepouzdanosti i mo`e se sra~unati za svako opa`awe l i , kao∇xpri ~emu je:−1i = N ⋅∇u i, (38)∇uit= A ∇l= At⋅ K−1l∇l, (39)124

a ∇l predstavqa n–dimenzionalni vektor sa elementima nula, osim i -togkoji sadr`i MDE - ∇l i. Kako je, posebno kod GPS, primena (39) slo`ena, ovase mera zamewuje totalnim parametrom distorzije (TPD) ili globalnommerom spoqa{we pouzdanosti,~ λ i koja predstavqa kvadratnu formulokalne mere spoqa{we pouzdanosti izazvane pojavom marginalne gre{keu opa`awu l i , tj.~ 1 t −1λ i = ⋅ ∇xi⋅ K x ⋅ ∇x2i . (40)σ0Va`na osobina modela ocene parametara jeste da pru`a mogu}nostpodele na deo koji sadr`i koeficijente uz nepoznate koordinate i deo kojisadr`i koeficijente uz dopunske parametre. Ovo je posebno va`no, jerpru`a mogu}nost ispitivawa uticaja samo na ocenu nepoznatih popravakakoordinata.Kovarijaciona matrica popravaka ima slede}i oblik⎡KxˆK ⎤11 xˆ12K xˆ= ⎢ ⎥ . (41)⎣K xˆK21 xˆ22 ⎦Ako se `eli utvrditi efekat uticaja grubih gre{aka na nepoznatekoordinate, za svako opa`awe l i sra~una}e se tzv. parcijalni parametardistorzije (PPD), kao~ 1λ ⋅ ∇x. (42)t −11i= ⋅ ∇x1i⋅ K2xˆ 11σ 01iKako izraz (40) nije pogodan za direktnu primenu, u praksi sekoristi drugi izraz, oblika (Kok 1984)~ 1λi=σ20ti⋅ ∇l⋅ K−1l⋅ ∇li− λ , (43)gde je: λ 0 – parametar necentralnosti kori{}en pri ra~unawu MDE.0Tako|e, umesto izraza (42), efekat uticaja MDE na ocenunepoznatih koordinata (bazne linije) mo`e se, za slu~aj korelisanihopa`awa, izraziti kao~ 1 t1λ 1i= ( ⋅∇li⋅ K⋅∇l, (44)2iσ0−1t −1−1t −1l ⋅∇li− λ0) − ⋅∇li⋅ K l ⋅ A2⋅ N 22 ⋅ A2⋅ K2lσ 0pri ~emu je prvi izraz sa desne strane - totalni parametar distorzije, adrugi - parcijalni parametar distorzije; N 22 i A 2 su delovi matricenormalnih jedna~ina i dizajn matrice A koji se odnose na parametreneodre|enosti.125

Izraz (43), za slu~aj nekorelisanih opa`awa, izgleda~ 1−riλi=ria⋅ λ0=rii⋅ λ0, (45)pri ~emu se a i naziva lokalnom apsorpcijom ili apsorpcionim brojem. Prioceni parametara, apsorpcioni broj ukazuje na prostirawe grube gre{ke ira~una se kaoai−1( K Kl)lˆ⋅ ii= . (46)Ra~unawe totalnog parametra distorzije (u slu~aju merewa baznelinije) ne zavisi od izbora datuma. Prema iskustvima stru~waka saUniverziteta za tehnologiju u Delftu, za α 0 = 0.1% i 1 - β 0 = 80% u geodetskimmre`ama totalni parametar distorzije treba biti mawi od 100 (Baarda1977). Kako je prilikom ocena baznih linija broj suvi{nih merewa veliki,pri planirawu merewa ove vrednosti mogu biti zna~ajno ni`e.7. Rezultati analize pouzdanosti na primeru merewa jednebazne linijeNa primeru merewa koje je izvedeno 13.08.1998. godine, ilustrovanje zna~aj kori{}ewa parametara pouzdanosti pri analizi plana ikvaliteta merewa bazne linije. Merewa su izvr{ena u periodu od tri ~asa,ali je za ilustraciju teorijskog modela odabran period merewa od 7:00 do8:15. Pri formirawu matrice A, koordinate satelita su preuzete saInterneta (CODE – Evropski centar za odre|ivawe efemerida u Bernu; ITRF96sistem, 225 dan 1998 godine - 98225.), dok su koordinate ta~ke 15 (Mili}evobrdo) dobijene iz izravnawa mre`e (u analizi pouzdanosti dovoqno jekoristiti pribli`ne vrednosti koordinata). Pri ra~unawu koeficijenatamatrice A, kori{}eno je pet satelita (slika 1). Kroz mere pouzdanostianalizirane su tri varijante izbora referentnog satelita. Rezultatianalize su prikazani u tabeli 1. Kori{}eni su osredweni 15. minutnipolo`aji satelita. Kako se u periodu opa`awa od 75 minuta nalazi 6 takvihintervala, ukupan broj opa`awa iznosi 24 ((S - 1) x 6), dok je brojnepoznatih parametara jednak sedam (tri nepoznate koordinate ta~ke 15 i~etiri neodre|enosti; N = S – 1). U svakoj epohi kori{}en je isti skupsatelita (SV1, SV3, SV15, SV21, SV22 i SV31) 2 .Ciq analize je ispitati mogu}nosti mera pouzdanosti u ocenioptimalnosti izbora referentnog satelita. Na sli~an na~in bi bilomogu}e utvrditi i najpovoqnije satelite, period opa`awa i sl. Ovo su samoneki od pokazateqa koji uti~u na kvalitet GPS merewa. Ve}ina ostalihuticaja, mo`e se eliminisati metodom merewa, uslovima pri merewu ilimodelovawem izvora gre{aka.2 SV - Space vehicle - oznaka satelita126

Slika 1. Polo`aji satelitaRezultati ra~unawa faktora lokalne redundantnosti opa`awadvostrukih razlika - R, marginalnih gre{aka koje se mogu otkriti – MDE,totalnih parametara distorzije koji izra`avaju efekte uticaja MDE na sveparametre - TDP i parcijalnih parametara distorzije koji iskazuje efekteuticaja MDE samo na koordinate - PDP prikazani su u tabeli 1. Posledwedve vrste u tabeli 1, sadr`e maksimalne i minimalne vrednosti sra~unatihparametara, respektivno.Pri ra~unawu MDE kori{}en je parametar necentralnosti λ 0 = 4.13(α 0 =0.1% i 1-β=20%). Uzev{i da je a priori disperzija jednaka 1 cm,vrednosti pojedinih MDE ne prelaze ~etvorostruku vrednost a prioridisperzije, tj. u DDO je mogu}e otkriti grube gre{ke ve}e od 4 cm.Upore|ewem sra~unatih vrednosti parametara, pri izboru prvog,tre}eg i 15. satelita kao referentnog, mogu}e je zakqu~iti da satelit SV15treba izabrati kao referentni. Naime, maksimalne vrednosti merapouzdanosti u slu~aju izbora ovog satelita su najmawe.127

Tabela 1. Vrednosti pojedinih mera pouzdanosti pri izborurazli~itih referentnih satelita (SV 1, SV 3 i SV 15)Referentnisatelit - 1Referentnisatelit -3Referentnisatelit -15R MDE TDP PDP R MDE TDP PDP R MDE TDP PDP0.67 2.90 2.60 1.48 0.66 2.68 1.60 0.64 0.76 2.68 1.60 0.640.53 3.06 3.37 2.12 0.61 2.90 2.60 1.48 0.56 3.06 3.37 2.120.41 3.52 5.81 4.15 0.40 3.52 5.81 4.15 0.42 3.52 5.81 4.150.82 2.65 1.48 0.54 0.75 2.65 1.48 0.54 0.69 2.65 1.48 0.540.68 2.76 1.95 0.94 0.73 2.62 1.35 0.44 0.74 2.62 1.35 0.440.74 2.59 1.25 0.35 0.69 2.76 1.95 0.94 0.76 2.59 1.25 0.350.72 2.67 1.58 0.63 0.75 2.67 1.58 0.63 0.72 2.67 1.58 0.630.83 2.57 1.13 0.26 0.80 2.57 1.13 0.26 0.74 2.57 1.13 0.260.84 2.62 1.37 0.45 0.81 2.54 1.03 0.17 0.78 2.54 1.03 0.170.83 2.51 0.89 0.05 0.75 2.62 1.37 0.45 0.80 2.51 0.89 0.050.82 2.50 0.88 0.04 0.83 2.50 0.88 0.04 0.83 2.50 0.88 0.040.83 2.51 0.91 0.07 0.83 2.51 0.91 0.07 0.80 2.51 0.91 0.070.40 3.64 6.46 4.69 0.84 2.53 0.99 0.14 0.73 2.53 0.99 0.140.81 2.60 1.27 0.37 0.36 3.64 6.46 4.69 0.66 2.60 1.27 0.370.80 2.58 1.19 0.31 0.79 2.58 1.19 0.31 0.72 2.58 1.19 0.310.83 2.54 1.02 0.16 0.84 2.54 1.02 0.16 0.72 2.54 1.02 0.160.80 2.54 1.03 0.17 0.74 2.59 1.22 0.33 0.78 2.59 1.22 0.330.74 2.60 1.26 0.36 0.82 2.54 1.03 0.17 0.80 2.60 1.26 0.360.70 2.72 1.80 0.81 0.71 2.72 1.80 0.81 0.69 2.72 1.80 0.810.83 2.53 1.00 0.14 0.80 2.53 1.00 0.14 0.81 2.53 1.00 0.140.48 3.09 3.53 2.25 0.49 3.07 3.42 2.16 0.49 3.07 3.42 2.160.64 2.65 1.51 0.57 0.63 3.09 3.53 2.25 0.78 2.65 1.51 0.570.53 3.01 3.12 1.91 0.65 3.01 3.12 1.91 0.56 3.01 3.12 1.910.84 2.68 1.61 0.66 0.73 2.68 1.61 0.66 0.65 2.68 1.61 0.660.84 3.64 6.46 4.69 0.84 3.64 6.46 4.69 0.83 3.52 5.81 4.150.04 2.5 0.88 0.04 0.36 2.5 0.88 0.04 0.42 2.5 0.88 0.048. Zakqu~ciPrilikom GPS merewa baznih linija (u mre`i), analizapouzdanosti mo`e korisno poslu`iti u izradi plana opa`awa. Pri tome,mogu}e je utvrditi minimalnu vrednost gre{ke koja se testom grubihgre{aka mo`e otkriti pri odre|enoj verovatno}i, kao i wihov uticaj naocenu parametara bazne linije. Mere pouzdanosti predstavqaju koristanpokazateq mogu}nosti matemati~kog modela u procesu izrade planaopa`awa i izravnawa GPS rezultata merewa. Na`alost, postoje}ikomercijalni programi za obradu GPS merewa, naj~e{}e ne sadr`e opisaneprocedure iako postoje neki drugi pokazateqi za prethodnu i naknadnu128

ocenu kvaliteta merewa. Predlo`enim postupcima mogu se unapreddefinisati najpouzdaniji sateliti, odabrati referentni satelit ipredvideti ta~nost ocena nepoznatih parametara pre merewa.S u m m a r yThe use of outlier detection and reliability measures from the theory of surveynetwork analysis are applied to the statistical and numerical analysis of GlobalPositioning System phase-difference data in baseline adjustments. Expressions forinternal and external reliability measures are given. These measures are evaluated forthe case of choosing optimal reference satellite solution.Key words: Global positioning system; GPS baseline measurement; Outlierdetection; Reliability analysis.L I T E R A T U R A[1] Biacs,Z.F., Krakiwsky, E.J., Lapucha, D.: Reliability Analisys of PhaseObservations in GPS Baseline Estimation, Journal of Surveying Engineering,University of Calgary, Vol. 116, br. 4, 1990.[2] Baarda, W. : A tasting procedure for use in geodetic networks, Publications onGeodesy, Netherlands Geodetic Commision, Delft, the Netherlands New Series 2,no. 5,1968.[3] Baarda, W. : Measures for the accuracy of geodetic networks, Optimization ofDesign and Computation of Control Networks, F. Halmos and J. Somogyi, eds.,Akademaiai Kiado, Budapest, Hungary, 1977.[4] Kok, J.J.: On data snooping and multiple outlier testing, NOAA Tech. Report NOSNGS 30, National Ocean Service, National Geodetic Survey, Rockville, Md. 1984.[5] Leick, A.: GPS Satellite Surveying, John Wiley & Sons, Second edition, New York,1995.[6] Hofmann-Wellenhof, B., Lichtenegger, H., Collins, J.: GPS Theory and Practise,Springer, New York, 1992.[7] Pope, A.J.: The statistics of residuals and the detection of outliers, NOAA Tech.Report NOS 65 NGS 1, U.S. Dept. of Commerce, Rockville, Md. 1976.[8] Perovi}, G.: Predavawa iz Ra~una izravnawa 2, Vojnotehni~kaakademija VJ, Beograd, 1999.129

potpukovnikdr Branko Bo`i},dipl.in`.OCENA ADICIONEKONSTANTE GPSANTENAUDK: 528.32 : 629.783 : 528.13S a ` e t a kU radu se opisuje jedan postupak ispitivawa GPS antena s ciqemdobijawa ocene adicione konstante i wene nesigurnosti. Ispitivawem suobuhva}ene ~etiri CompactL1/L2 antene GPS prijemnika Trimble 4400.Merewa su izvedena na Primarnom armijskom etalonu za velike du`ine iugao u Kovinu.Kqu~ne re~i: Merewe du`ina; GPS merewe du`ina; Adicionakonstanta.U v o dAdiciona konstanta GPS antene predstavqa rastojawe izme|upolo`aja geometrijskog centra koji se nalazi na vertikalnoj osi-simetraliantene i ta~ke prijema satelitskog signala (uslovno re~eno - faznogcentra). Kod relativne metode merewa baznih linija, koja podrazumevakori{}ewe para GPS antena, adicionu konstantu ~ini rezultanta dvepojedina~ne vrednosti adicionih konstanti. Ocena adicione konstante jeneophodna pri analizi relativne metode GPS merewa i prethodne oceneta~nosti merewa baznih linija. Do pouzdane ocene mogu}e je do}ilaboratorijskim ispitivawem ili pomo}u rezultata terenskih merewa.Prilikom merewa na terenu koriste se veoma kratka rastojawa. Naj~e{}ese koristi test nulte baze, kod koje se jedna antena povezuje sa dvaprijemnika, pri ~emu bi o~ekivana vrednost du`ine trebala biti jednakanuli. Pored testa nulte baze, eksperimenti se izvode i na kratkimdu`inama (od nekoliko metara) pri ~emu se pretpostavqaju identi~niuslovi merewa na oba kraja.131

1. Ispitivawe adicione konstante GPS antena uterenskim uslovimaRadi ocene adicione konstante GPS antena i ponovqivosti GPSmerewa kratkih du`ina baznih linija, na etalonu Vojnogeografskoginstituta u Kovinu izvr{ena su ~etvorodnevna merewa na ~etiri stuba(slika 1), GPS prijemnicima Trimble 4400 (antene tipa Compact L1/L2 withground plane. Pored GPS merewa, radi dobijawa referentnih vrednostidu`ina u istoj epohi, iste du`ine su izmerene i elektronskimdaqinomerom ME5000. Merewa u jednom danu su obuhvatala ~etiri serije sa~etiri GPS prijemnika, pri ~emu jednu seriju ~ini merewe sa jednakimusmerewem svih antena (antene su u svakoj seriji bile identi~no usmerenepo pravcima od 1 do 4 (slika 2). Merewa u prvoj seriji izvedena su od 8 do 9~asova, u drugoj od 9 do 10, u tre}oj od 10 do 11 i u ~etvrtoj od 11 do 12~asova. Polo`aj stubova i rastojawa izme|u wih prikazani su na slici 1.Drugog, tre}eg i ~etvrtog dana, opa`alo se po identi~noj proceduri.Slika 1. Raspored stubova i wihovo pribli`no me|usobno rastojaweASlika 2. Polo`aji antena po pravcima (1, 2, 3 i 4)Merewa su izvedena od 18. do 21. septembra 1999. godine, a rezultatimerewa su dati u tabelama od 1 do 4.132

Tabela 1. Merewa prvog dana (18.09.1999)Rezultati merewa du`ina (u metrima) i eksperimentalna standardnaDu`inadevijacija rezultata merewa (s) u mmPravac 1 s Pravac 2 s Pravac 3 s Pravac 4 sAB 10.031 0.4 10.031 0.6 10.030 0.5 10.031 0.5AC 19.962 0.4 19.962 0.6 19.962 0.5 19.962 0.5AD 30.005 0.4 30.004 0.6 30.004 0.5 30.005 0.5BC 9.931 0.4 9.931 0.5 9.932 0.4 9.931 0.5BD 19.974 0.5 19.974 0.6 19.973 0.5 19.974 0.5CD 10.043 0.5 10.043 0.6 10.042 0.4 10.043 0.5Tabela 2. Merewa drugog dana (19.09.1999)Rezultati merewa du`ina (u metrima) i eksperimentalna standardnaDu`inadevijacija rezultata merewa (s) u mmPravac 1 s Pravac 2 s Pravac 3 s Pravac 4 sAB 10.031 0.4 10.031 0.6 10.030 0.4 10.031 0.5AC 19.963 0.4 19.962 0.5 19.963 0.4 19.963 0.6AD 30.006 0.5 30.005 0.5 30.004 0.5 30.005 0.5BC 9.932 0.5 9.932 0.6 9.932 0.5 9.931 0.5BD 19.975 0.5 19.974 0.6 19.974 0.5 19.974 0.6CD 10.043 0.5 10.043 0.5 10.042 0.5 10.042 0.6Tabela 3. Merewa tre}eg dana (20.09.1999)Rezultati merewa du`ina (u metrima) i eksperimentalna standardnaDu`inadevijacija rezultata merewa (s) u mmPravac 1 s Pravac 2 s Pravac 3 s Pravac 4 sAB 10.028 0.5 10.031 0.5 10.030 0.4 10.032 0.6AC 19.960 0.4 19.961 0.5 19.962 0.5 19.962 0.7AD 30.002 0.5 30.004 0.6 30.003 0.5 30.005 0.6BC 9.931 0.5 9.930 0.5 9.931 0.4 9.930 0.7BD 19.974 0.5 19.973 0.6 19.973 0.5 19.973 0.5CD 10.042 0.5 10.042 0.5 10.042 0.5 10.043 0.7133

Tabela 4. Merewa ~etvrtog dana (21.09.1999)Rezultati merewa du`ina (u metrima) i eksperimentalna standardnaDu`inadevijacija rezultata merewa (s) u mmPravac 1 s Pravac 2 s Pravac 3 s Pravac 4 sAB 10.032 0.5 10.032 0.5 10.031 0.5 10.032 0.5AC 19.963 0.5 19.963 0.5 19.962 0.5 19.963 0.5AD 30.004 0.6 30.004 0.6 30.004 0.6 30.004 0.6BC 9.931 0.5 9.931 0.5 9.930 0.4 9.931 0.5BD 19.972 0.5 19.972 0.5 19.973 0.5 19.972 0.6CD 10.041 0.4 10.041 0.5 10.042 0.5 10.041 0.6Na osnovu rezultata merewa, sra~unate su sredine merewa du`inapo danima (tabela 5). Pri oceni sredina uzeti su u obzir svi rezultatimerewa.Tabela 5. Sredine merewa du`ina po danima i wihove disperzijeDu`inaPrvi dan Drugi danTre}i dan ^etvrti danD(m) s 2 (mm 2 ) D(m) s 2 (mm 2 ) D(m) s 2 (mm 2 ) D(m) s 2 (mm 2 )AB 10,031 0,250 10,031 0,250 10,030 2,917 10,032 0,250AC 19,962 0,000 19,963 0,250 19,961 0,917 19,963 0,250AD 30,005 0,333 30,005 0,667 30,004 1,667 30,004 0,000BC 9,931 0,250 9,932 0,250 9,931 0,333 9,931 0,250BD 19,974 0,250 19,974 0,250 19,973 0,250 19,972 0,250CD 10,043 0,250 10,043 0,333 10,042 0,250 10,041 0,250Testirawem jednakosti sredwih vrednosti, zakqu~eno je da nepostoji zna~ajna razlika u ocenama sredina po danima, a definitivnevrednosti ocena pojedinih raspona prikazane su u tabeli 6. U istoj tabelisu date i ocene du`ina dobijene iz serija merewa elektronskimdaqinomerom ME5000 i razlike ocena du`ina merenih pomo}u GPS iME5000.134

Tabela 6. Definitivne ocene GPS i ME5000 du`ina i wihove razlikeDu`inaGPS - Definitivne ME5000 - Definitivne RazlikaoceneoceneGPS-ME5000D(m) s 2 (mm 2 ) D(m) s 2 (mm 2 )(mm)AB 10,031 1,050 10.0289 0.13 2.100AC 19,962 0,696 19.9585 0.13 3.500AD 30,004 0,867 30.0021 0.13 1.900BC 9,931 0,462 9.9296 0.13 1.400BD 19,973 0,783 19.9732 0.13 -0.200CD 10,042 0,562 10.0436 0.13 -1.6002. Ocena adicione konstante i wena nesigurnost2.1. Ocena adicione konstante i wene nesigurnosti po modelu linearneregresijeIz GPS - ME5000 razlika du`ina, po modelu linearne regresije,ocewena je adiciona konstanta i ona iznosi a = 0.1mm. Pri verovatno}ip = 95%, prihvata se hipoteza H 0 : a = 0, protiv hipoteze H 1 : a ≠ 0.. Ocenadisperzije rezultata merewa, dobijena iz odstupawa rezultata merewa uodnosu na sredine unutar serija, iznosi s 12= 0,74 mm 2 sa f = 90 stepenislobode.2.2. Ocena adicione konstante i wene nesigurnosti po modelu komponentidisperzija2.2.1. Formulacija problemaNeka je L - vektor slu~ajnih promenqivih dimenzija n x 1, oblika= AX + U(1)L1ξ 1gde su : A - poznata matrica (matrica koeficijenata jedna~ina gre{aka, una{em slu~aju vrednosti koeficijenata su 0, 1 i -1, Bo`i}, 1993), X - m x 1vektor nepoznatih parametara (du`ine AB, AC, AD i adiciona konstanta a),U 1 = I n , a ξ 1 - vektor nekorelisanih slu~ajnih promenqivih sa E(ξ) = 0 iD(ξ) = σ 12I n , , gde je σ 1 2 nepoznata disperzija koja ne zavisi od du`ine, a I n jejedini~na matrica dimenzija n.Poznati su slede}i odnosi:E(L) = AXD(L) =σ 12V 1 , (2)gde je: V 1 = U 1 U 1.135

Problem glasi: oceniti nepoznate parametre (du`ine AB, AC i AD iadicionu konstantu a) i disperziju σ 1 2 .Ocena disperzije σ 21 izvr{ena je po modelu IMINQE (iterativniMINQE; Bo`i}, 1993). Kako je matrica V 1 nnd. (nenegativno definitna) uoceni parametara kori{}ena je modifikovana iterativna procedura kodkoje disperzija σ 2 1 ostaje nenegativna kroz sve iteracije. Ocena nepoznatedisperzije se ra~una prema izrazu oblikagde su:t −1−12 v ⋅ K ⋅ V1⋅ K ⋅ vˆ σ1=, (3)tr(R⋅ V )v = −K⋅ R ⋅ L - vektor ocewenih popravaka,1K = σ2 01⋅ I n- kovarijaciona matrica vektora merewa dimenzija n, aa priori vrednost disperzije,R−1 −1t −1−1t −1= K − K ⋅ A(A K A) A Ki2σ 01L – vektor slobodnih ~lanova (u na{em slu~aju vektor merewa, jer se radi olinearnom modelu).2.2.2. Ocena baznih linija i adicione konstante para antenaIz rezultata GPS merewa baznih linija, po metodi najmawihkvadrata (Gaus-Markovqev model), oceweni su nepoznati parametri –du`ine izme|u datih stubova i adicione konstante para GPS antena.Rezultati ocene du`ina dati su u tabeli 6. Ocena adicione konstanteiznosi (nakon odbacivawa rezultata AB=10.028 m) a = 0 mm. Kovarijacionamatrica ocewenih parametara (tri du`ine i adiciona konstanta) Q x,izgleda⎡ 0.0299 0.0296 0.0393 - 0.0195⎤⎢⎥⎢0.0296 0.0597 0.0698 - 0.0400Qx =⎥ . (4)⎢ 0.0393 0.0698 0.1098 - 0.0602⎥⎢⎥⎣ - 0.0195 - 0.0400 - 0.0602 0.0403⎦2.2.3. Ocena disperzije GPS rezultata merewa baznih linijaNa osnovu gorwih izraza, ocewena je disperzija rezultata GPSmerewa koja ne zavisi od veli~ine rastojawa.Ne odbacuju}i ni jedan rezultat merewa, ocena disperzije koja ne2zavisi od veli~ine rastojawa iznosi σˆ = 0.724mm 2 (f = 92 stepeni slobode;1σˆ =1.00). Nakon testirawa rezultata merewa na postojanost grubih20136

gre{aka (metodom data snooping) odba~en je samo jedan rezultat (AB =10.028m2iz tre}eg dana), posle ~ega je dobijena ocena σˆ = 0.635mm 2 ( sa f = 911stepeni slobode). Ocena disperzije po modelu komponenti disperzija upotpunosti je saglasna sa ocenom disperzije izvedenom iz serija merewa(vidi 2.1.).3. Zakqu~akNa osnovu rezultata merewa GPS prijemnicima Trimble 4400 iantenama iz wihovog kompleta (Compact L1/L2 - vlasni{tvoVojnogeografskog instituta) mo`e se zakqu~iti da pri istosmernojorijentaciji GPS antena u periodu trajawa kampawe rezultati merewa nisubili optere}eni sistematskom gre{kom adicione konstante para GPSantena. Nesigurnost merewa kratkih baznih linija po predlo`enoj metodiGPS merewa prijemnicima Trimble 4400 i antenama iz wihovog kompleta(Compact L1/L2) mawa je od 1 mm 2 , a ocena adicione konstante para GPSantena iznosi nula.Predlo`eni postupak se mo`e dodatno optimizovati. Ispitivaweantena se mo`e sprovesti i uz mawi broj merewa u uslovima kada se neraspola`e posebno obele`enom osnovicom kao {to je kovinska. Me|utim,bez obzira na primewenu metodu, svaka od wih mora biti nezavisnopotvr|ena. Ispitivawu i verifikaciji GPS antena treba posvetitizna~ajnu pa`wu, posebno u radovima za koje se tra`i maksimalna ta~nost, anaro~ito u mre`ama kratkih du`ina.S u m m a r yThe additional constant of GPS antennas has been determined by the method ofdistance measuring in all combinations. Four GPS Trimble CompactL1/L2 antennaswere calibrated. Measuraments were made on primary EDM base in Kovin.Key words: Distance measuament; GPS distance measuament; Additionalconstant.L I T E R A T U R A:[1] Bo`i}, B.: Ocena komponenti disperzija u dvodimenzionalnimgeodetskim mre`ama, Magistarski rad, Gra|evinski fakultetUniverziteta u Beogradu, 1993.[2] Konti}, S., Mrki}, R.: Elektronsko merewe du`ina, Nau~na kwiga,Beograd, 1987.137

[3] Mrki}, R.: Prilog objektivnoj oceni ta~nosti merewa du`inaelektronskim daqinomerima, Disertacija, Univerzitet u Beogradu -Gra|evinski fakultet, Beograd, 1978.[4] Perovi}, G.: Ra~un izravnawa, Kwiga 1, Teorija gre{aka merewa,Nau~na kwiga, Beograd, 1989.[5] Perovi}, G.: Metod najmawih kvadrata, Monografija 1 (u {tampi),Gra|evinski fakultet, Beograd , 1998.138

potpukovnikmr Radenko I. Vi{wi}GEODETSKIVERTIKALNIREFERENTNI SISTEMIUDK: 528.23.001: 528.37/.38S a ` e t a kGeodetski vertikalni referentni sistem sa~iwavaju: (1)referentna povr{, (2) skup jednodimenzionalnih (1D) koordinata (visinata~aka), (3) vertikalni okvir, (4) vertikalni datum i (5) vremenskaepoha.U radu su prikazani geometrijski i fizi~ki parametri i veli~ine,zna~ajni za definisawe, ostvarewe i odr`avawe geodetskog vertikalnogreferentnog sistema - prirodnog, geometrijskog i normalnog.Kqu~ne rije~i: Geodetski referentni sistem; Vertikalnireferentni sistem; Jugoslovenski geoid.U v o dOsnovni zadaci geodezije - odre|ivawe: polo`aja ta~aka i wihovihsistema, spoqa{weg gravitacionog poqa, geodinami~kih stawa ivremenskih promjena tijela, povr{i, lunisolarne orijentacije i polo`ajaZemqe i sl., izvr{avaju se u odgovaraju}em geodetskom referentnomsistemu.Prema prostorno-vremenskim osobinama, metri~kom prostoru iosnovnim veli~inama i parametrima kojima se izra`ava, referentnisistem mo`e biti: astronomski, gravimetrijski, prostorni,horizontalni, vertikalni, itd.Definisawe, ostvarewe i odr`avawe vertikalnog prirodnogreferentnog sistema i elemenata wegovog sadr`aja, ima poseban zna~aj zageodeziju i geonauke uop{te.139

Ciq ovog rada je "poku{aj" doprinosa definisawu vertikalnogreferentnog sistema, jer postoje zna~ajne nedosqednosti i nedore~enostiu razli~itim geodetskim pravilnicima i doma}oj i stranoj geodetskojliteraturi.1. Geodetski referentni sistemGeodetski referentni sistem, uop{teno, predstavqa: skupgeometrijskih i fizi~kih parametara i veli~ina; metode ipostupke wihovog odre|ivawa; odnos prema Zemqi - tijelu, povr{i,orijentaciji, polo`aju, poqu te`e itd. izra`en elementima geodetskogdatuma, odre|ene vremenske epohe.Me|unarodna unija za geodeziju i geofiziku (IUGG - International Unionof Geodesy and Geophysics) i Me|unarodna geodetska asocijacija (IAG -International Association of Geodesy), na XVII Generalnoj skup{tini (Canbera,1979), usvojile su Geodetski referentni sistem 1980. (GRS80 - GeodeticReference System 1980) zasnovan na teoriji nivoskog, geocentri~nog, obrtnogelipsoida, koji se izra`ava veli~inama i parametrima realne Zemqe.Na osnovu ~etiri osnovne konvencionalne veli~ine:1) polupre~nika ravni ekvatora (a = 6 378 137,000 m),2) geocentri~ne gravitacione konstante, ukqu~uju}i masu atmosfere(GM = 3 986 005 x 10 8 m 3 s - 2 ),3) faktora dinami~kog oblika (J 2 =108 263 x 10 - 8 ) i4) ugaone brzine Zemqe (ω=7 292,115 x 10 - 8 rad s - 1 ),5) odre|uju se fizi~ki i geometrijski elementi GRS80, prema datimizrazima i postupcima (Heiskanen and Moritz, 1967).Pridru`eni geocentri~ni kartezijanski sistem (X,Y,Z) nivoskomelipsoidu, izra`ava se osnovom: Z-osa podudara se sa sredwom obrtnomosom Zemqe; X-osa je u presjeku sredwih polo`aja ravni po~etnogmeridijana i ekvatora; Y-osa je dopuna desnog triedra. Parametregeocentri~nog sistema (X,Y,Z), od 1988. god., odre|uje i obezbje|ujeMe|unarodna slu`ba za rotaciju Zemqe (IERS - International Earth RotationService).GRS80 je potpun, jednozna~an i jednostavan sistem za sve potrebegeodezije, zbog sqede}ih osobina: elipsoid je referentna geometrijskapovr{ i normalno povr{insko poqe Zemqine te`e; osnova jeastronomskog, gravimetrijskog, prostornog, geodinami~kog i preduslov zaostvarewe i odr`avawe geodetskog vertikalnog referentnog sistema.140

2. Geodetski vertikalni referentni sistemGeodetski vertikalni referentni sistem sa~iwavaju:(a) referentna povr{, (b) skup jednodimenzionalnih (1D) koordinata(visina), (v) referentni okvir, (g) vertikalni datum i (d) vremenska epoha.Zavisno od referentne povr{i, klase regularnosti normala iopredjequju}ih parametara i veli~ina, vertikalni referentni sistemmo`e biti: (1) prirodni (geofizi~ki), (2) geometrijski (elipsoidni) i (3)normalni (geometrijsko- fizi~ki). Vertikalni polo`aj materijalnihta~aka, izra`ava se skupom 1D koordinata ili visina, koji predstavqapodskup prostornog referentnog sistema.Definiciju visine dao je Villarceau (1879): visina je du`inavertikalne linije (normale) od referentne do fizi~ke povr{i Zemqe(Sigl, 1990/1991); v. (sl. 1 (Vi{wi}, 1999)).Slika 1: Referentne povr{i i visine2.1. Vertikalni prirodni referentni sistemVertikalni prirodni referentni sistem zasniva se na geoidu kaoreferentnoj povr{i. Odre|uje se veli~inama i parametrima realnog(stvarnog) poqa Zemqine te`e ili, pribli`no, gravitacionog poqaZemqe, ukqu~uju}i atmosferu.Geoid je nivoska povr{, W 0 =const., potencijala poqa te`e, koja jepribli`no podudarna sa povr{i sredweg nivoa mora (MSL - Mean Sea Level)odre|ene vremenske epohe. Osnovna je fizi~ka povr{ i referentno141

povr{insko poqe prostornog poqa Zemqine te`e. Obuhvata oko 72%fizi~ke povr{i Zemqe, 99,94% potencijala (geopotencijala), 99,9%ukupne mase i izra`ava raspodjelu gustina unutar i izvan sopstvenepovr{i.Geoid predstavqa geofizi~ku osnovu istra`ivawa, modelovawa,oblikovawa, definisawa i odre|ivawa:1) prostorne lunisolarne orijentacije i polo`aja Zemqe;2) me|unarodnih vremenskih sistema (vremenskih skala);3) geodinami~kih promjena raspodjele gustina mase, oblika i sfereuticaja Zemqe;4) savremenih pomjerawa litosfere i zna~ajnih in`ewerskotehni~kihobjekata;5) reqefa, geolo{kog sastava i stabilnosti Zemqine kore;6) elemenata i poreme}aja putawa satelitskih i borbenihraketnih sistema;7) geodetskog globalnog referentnog sistema (npr. GRS80);8) savremenih poqa geodetskih referentnih ta~aka (referentnihokvira);9) koordinata geodetskih ta~aka razli~itih vremenskih epoha ujedinstvenom referentnom okviru;10) skupova podataka terestri~kih i satelitsko-kosmi~kih sistema imetoda itd.Du`ine vertikala (pravaca vektora sile te`e) izme|ugeoida i fizi~ke povr{i Zemqe jesu ortometrijske visine(H). Odre|ujuse pomo}u geopotencijalnih kota (C), koje po definiciji IAG ( Florence,1955) iznose:[ ] [ ]C ( P) = − W(P)− W(P ) = − W(P)− W = ∫ gdH ≈ ∑ gΔH,0i izra`avaju se u geopetencijalnim jedinicama (g.p.u. -geopotential units)1 g.p.u.= 1 kGal m = 10 3 Gal m = 10 ms -2 m. (2.1.- 2)Iz (2.1.-1) slijedi potpuni izraz izra~unavawa visina:W( P)C(P)0PP0H0(2.1.- 1)dW dC C(P)1 1H ( P)= − ∫ = ∫ = , g = ∫ gdH ≈ ∑ gΔH,(2.1.- 3)g g g H Hgdje su (sl. 1):W0C=0H0H0W 0- potencijal geoida;W(P )=const. - potencijal nivoske povr{i ta~ke P;g(P)- izmjerena vrijednost ubrzawa sile te`e.142

Pri prakti~nom radu, izra~unavaju se tzv. Helmert-ove (1890)ortometrijske visine (Rapp, 1997):C(P)H(P) =, (2.1.- 4)g(P) + 0,0424 ⋅ H(P)(C(P) u g.p.u.; g(P) u Gal = 10 -2 ms -2 ; H(P) u km).Imenilac predstavqa sredwu vrijednost ubrzawa sile te`e koja odgovarasredwoj gustini ρ 0 =2 670 kg/m 3 , Zemqine kore. Za stvarnu raspodjelugustina dobija se gradijentni ~lan razli~it od 0,0424 Gal/km (Heiskanen andMoritz, 1967).Geoid se odre|uje primjenom mareografskih, gravimetrijskih,nivelmanskih, astronomskih, satelitskih, geolo{kih, geomorfolo{kih iostalih podataka, iz kojih se ostvaruju fizi~ki i geometrijski parametri iveli~ine odnosa prema elipsoidu GRS80. Odnos se uspostavqa geoidnimvisinama (N) i komponentama otklona vertikala, koje predstavqaju wihoveizvode u pravcima sjever-jug (ξ) i istok-zapad (η).Vertikalni prirodni referentni okvir sa~iwavaju poqamareografskih i satelitskih opa`a~kih stanica i nivelmanskih ta~aka nakojima se odre|uju geopotencijalne kote, geoidne i ortometrijske visine.Ostvaruje se, uglavnom, me|unarodnom saradwom pri definisawu svjetskogvertikalnog datuma ili svjetskog sistema visina (Rapp, 1997). Saradwuuskla|uju IAG i wene odgovaraju}e slu`be, a od 1992.godine, Me|unarodnaslu`ba za geoid (IGeS - International Geoid Service).Odre|ivawe geopotencijala prirodnog vertikalnog datuma (Rapp,1997)) i "centimetarskog" geoida neki su od najzna~ajnijih zadatakageodetske nauke na svim nivoima organizovawa i rada (IAG, 1997). To je ijedan od najva`nijih i "hitnih" zadataka geodetske slu`be SR Jugoslavije.2.2. Vertikalni geometrijski referentni sistemVertikalni geometrijski referentni sistem zasniva se nareferentnom elipsoidu i wegovim normalama.Polo`aj ta~aka u sistemu izra`ava se elipsoidnim (geodetskim)visinama (h) u odnosu na referentni elipsoid - u ovom slu~aju GRS80.Vertikalni referentni okvir je podskup 1D koordinata ITRF (InternationalTerrestrial Reference Frame), a dobijaju se iz geocentri~nih koordinata(X,Y,Z).Odnos geocentri~nog (X,Y,Z) i elipsoidnog sistema(B, L, h), izra`ava se jednakostima:X = ( N + h)cos B cos L,Y = ( N + h)cos B sin L,Z =2[ N(1 − e ) + h] sin B,(2.2-1)143

iz kojih se, postepenim pribli`avawem (iteracijama), izra~unavaju:elipsoidna {irina (B), du`ina (L) i visina (h), tj.⎡B = arctan ⎢⎢⎣2( N + h)2X2sin B ⎤⎥,2+ Y ⎥⎦L = arctanYX,(2.2.-2)X + Yh =− N(a,f ).cos BPolupre~nik glavnog normalnog presjeka po prvom vertikaluN(a,f) i prvi broj~ani ekscentricitet (e) izra~unavaju sepomo}u velike poluose (a) i geometrijske spqo{tenosti (f),a22 a − bN(a,f ) =, e = 2f − f , f = .2 2(2.2.-3)1 − e sin BaSkup geodetskih ta~aka, sa pridru`enim vrijednostimageocentri~nih (X,Y,Z) ili elipsoidnih koordinata (B,L,h), istovremenopredstavqa i vertikalni geometrijski referentni okvir odre|enevremenske epohe, npr. ITRF96, epoha 1998.7 (Altiner, et.al., 1999). Ostvaruje sepo posebnim projektima slu`bi i radnih grupa IAG, kojima se obezbje|ujedatum prostornog referentnog okvira.ITRF je materijalizacija Me|unarodnog terestri~kog referentnogsistema (ITRS - International Terrestrial Reference System) koji se zasniva naelipsoidu GRS80.Poseban zna~aj za ostvarewe ITRS i ITRF imaju mjerni sistemi imetode satelitske geodezije - kao {to su: VLBI (Very Long BaselineInterferometry), SLR (Satellite Laser Ranging) i GPS (Global Positioning System) -pri odgovaraju}em metrolo{kom obezbje|ewu, matemati~kom modelovawu ,obradi i odr`avawu podataka, podr{ci informati~ke nauke itd.S obzirom na (1) svojstva GRS80, (2) ostvarivawe vertikalnog okvirai datuma, (3) mogu}nosti sistema i (4) metoda satelitske geodezije,vertikalni geometrijski sistem predstavqa preduslov ostvarewanormalnog i prirodnog referentnog sistema.Odgovaraju}a primjena sistema i metoda satelitske geodezije,posebno GPS, uslovqena je stawem vertikalnog prirodnog referentnogsistema (IAG, 1997).144

2.3. Vertikalni normalni referentni sistemVertikalni referentni sistem zasnovan na parametrima iveli~inama normalnog i odre|ivawima realnog gravitacionog poqaZemqe, je geometrijsko-fizi~ki ili normalni. Referentne povr{i su:kvazigeoid i povr{ normalne nule ili NN povr{ (Normal Null; Sigl,1990/1991).Kvazigeoid je skup ta~aka normala, udaqenih od nivoskogelipsoida pribli`no kao ta~ke istih normala od fizi~ke povr{i Zemqe,u kojima je normalni geopotencijal jednak realnom (ta~ke teluroida; slika1). Du`ine normala od kvazigeoida do fizi~ke povr{i, ili pribli`no(Rapp, 1997) od elipsoida do teluroida, predstavqaju normalne visine (H * ).Razlikeζ"(P) = h(P)- H * (P) = h(P)-h(P T ), (2.3.- 1)su anomalije visina, tj. razlike elipsoidnih visina ta~aka fizi~kepovr{i Zemqe i teluroida, pa otuda i porijeklo wihovog naziva (Heiskanenand Moritz, 1967).Anomalije visina (ζ") pribli`no su jednake kvazigeoidnim (ζ'), arazlikuju se za gradijentne ~lanove (Rapp, 1997):,,,,, ,, ∂ς ∗ ∂ς ∂γ ∗ς − ς = H + H ,(2.3.- 2)∗∗∂H∂γ ∂Hkoji u visokoplaninskim oblastima, npr. Himalajima, iznose oko 110 cm. Uostalim podru~jima razlike su mawe, ali zna~ajne, pa se moraju uzimati uobzir pri odre|ivawu kvazigeoida.Normalne visine odre|uju se iz geopotencijalnih kota (2.1.-1), poduslovom (Heiskanen and Moritz, 1967; Torge, 1977):C( P)= W0 − W(P)= W0− U(PT) = ∫ gdH = ∫ γdHkori{}ewem analiti~kog izraza (Heiskanen and Moritz, 1967)H0H0∗∗,(2.3.-3)⎪⎧ ⎛2 22⎪⎫∗ C(P)C(P)ω a b⎞ ⎡ ⎤⎨ ⎜2 C(P)H ( P)= 1 +⎟1 + f + − 2f sin B+ ⎢ ⎥ ⎬,(2.3.-4)γ 0 aγ0 ⎪⎩ ⎝ GM⎠ ⎣ aγ0 ⎦ ⎪⎭gdje jeγ o ubrzawe normalne sile te`e na nivoskom elipsoidu.Normalne visine ne zavise od raspodjele gustina, ve} iskqu~ivo odnivelmanskih i gravimetrijskih odre|ivawa i nivoskog elipsoida.145

Zbog nedostatka odgovaraju}ih gravimetrijskih podataka, na osnovu"sferopotencijalnih" kota (C SP )CSPh( P)= U − U(P)= ∫ γ(h)dh ≈ ∑ γ(h)Δh,00h0(2.3.-5)odre|uju se tzv. normalne ortometrijske (sferoidne, Bratuqevi}, 1987)visine (H * NN), primjenom ubrzawa normalne sile te`e na visini h (Heiskanenand Moritz, 1967), tj.⎡2h ⎛2 2a b⎞ h ⎤2(h) 0 ⎢12 ⎜ω⎛ ⎞γ = γ − 1 + f + − 2f sin B ⎟ + 3⎜⎟ ⎥ . (2.3.-5a)⎢ aGMa⎣ ⎝⎠ ⎝ ⎠ ⎥⎦Skup ta~aka normala ispod fizi~ke povr{i, na rastojawu normalnihortometrijskih visina, predstavqa povr{ normalne nule ili tzv. NNpovr{(Sigl, 1990/1991). Takve su npr. povr{i "normalne nule Trst" ili"normalne nule mareografa Amsterdam", koja predstavqa vertikalnidatum UEVN (United European Vertical Network).Vertikalni normalni referentni sistem, zbog nepostojawaodgovaraju}ih geolo{kih podataka, posredno je rje{ewe i osnova zaprevo|ewe geometrijskog u prirodni. Ostvaruje se primjenom mjernihsistema i metoda satelitske geodezije, na nivelmanskim linijama i ta~kama(reperima), ili odre|ivawem geopotencijalnih kota na satelitskimopa`a~kim stanicama (Rapp, 1997).2.4. Pore|ewe vertikalnih referentnih sistemaVertikalni prirodni, geometrijski i normalni referentnisistemi mogu se upore|ivati s obzirom na: elemente, metrolo{koobezbje|ewe, zahtijevanu ta~nost i sl.Najzna~ajnije pore|ewe mo`e se izvr{iti na osnovu odnosareferentnih povr{i i visina zbog sqede}eg: elipsoid GRS80 i fizi~kapovr{ Zemqe osnovne su grani~ne povr{i, a elipsoidne visine su grani~nevrijednosti kojima se izra`avaju vertikalni odnosi referentnih povr{i iodgovaraju}ih visina.Kao pomo}ne grani~ne povr{i, zna~ajne za odre|ivawe geoida ifizi~ke povr{i Zemqe, koriste se: NN-povr{, kvazigeoid i teluroid.Nemaju geofizi~ko zna~ewe (Heiskanen and Moritz, 1967), ali se ono ispoqavaposredno, kao rezultat poreme}ajnog geopotencijala i geodinami~kihpromjena Zemqe. Stabilnost referentnih povr{i odre|uje se premaelipsoidu, pra}ewem vremenskih promjena elipsoidnih visina.Elipsoidna visina, zanemaruju}i prostornu zakrivqenost vertikale(sl. 1), prema teoremi Villarceau (1879), jednaka je zbiru geoidne (N) iortometrijske visine (H)146

h=N+H. (2.4.-1)Ona predstavqa i zbir kvazigeoidne (ζ') i normalne (H * )h=ζ'+H * , (2.4.-2)odnosno, anomalije (ζ") i normalne visineh=ζ"+H * . (2.4.-3)Visina h tako|e je jednaka i visini NN-povr{i (ζ NN ) u odnosu nanivoski elipsoid GRS80, uve}ana za vrijednost normalne ortometrijskevisine (H * NN)∗= ς NN + H NNh. (2.4.-4)Iz prethodnih izraza slijedi'∗,,∗NNN + H = ς + H = ς + H = ς + H ,tj. me|usobni odnos referentnih povr{i i sistema visina.∗NN(2.4.-5)Odre|ivawe odnosa referentnih povr{i, me|usobno i premareferentnom elipsoidu, predstavqa osnovni problem pri ostvarivawuvertikalnih referentnih sistema, uglavnom zbog nepoznate funkcijeraspodjele gustina mase Zemqe. Metodama satelitske geodezije, zarelativno kratak vremenski period, mo`e se ostvariti vertikalnigeometrijski referentni sistem.Zna~aj, uloga i primjena geoida zahtjevaju ostvarewe vertikalnogprirodnog referentnog okvira i datuma (W 0 =const.) odre|ene vremenskeepohe.Geometrijski i normalni referentni sistemi predstavqajupreduslove i posredna rje{ewa do ostvarawa vertikalnog prirodnogreferentnog sistema koji zavisi iskqu~ivo od realnog poqa Zemqine te`ei odnosa prema elipsoidu GRS80. Odnos je obostran: iz odstupawa realnogod normalnog geopotencijala odre|uje se geoid, a na osnovu vremenskihpromjena i odstupawa od referentnog geoida i realne Zemqe ostvaruju sepoboq{awa nivoskog elipsoida (Heiskanen and Moritz, 1967; Rapp, 1997).Zakqu~akNa osnovu sadr`aja vertikalnog referentnog sistema, postoje}egstawa u SR Jugoslaviji, raspolo`ivih skupova podataka i mogu}nostiinformati~ke podr{ke mo`e se zakqu~iti:147

1) Prema sadr`aju i zna~ewu elemenata, vertikalni referentni sistemmo`e biti: prirodni, geometrijski i normalni.2) Referentne povr{i i sistemi visina odre|uju se primjenommareografskih, gravimetrijskih, nivelmanskih, astronomskih,geomorfolo{kih, geolo{kih i satelitskih skupova podataka,odgovaraju}im matemati~kim modelovawem i podr{kom informati~kenauke i tehnologije.3) Geocentri~ni kartezijanski sistem i geopotencijalne kotepredstavqaju osnovu ostvarewa vertikalnog referentnog okvira idatuma odre|ene vremenske epohe.4) S obzirom na stawe vertikalnog referentnog okvira iraspolo`ivih skupova podataka, u SR Jugoslaviji je mogu}e ostvariti iodr`avati vertikalni normalni referentni sistem — sa referentnomNN povr{i.5) Kao po`eqno i prelazno rje{ewe preporu~uje se izra`avawe visina usva tri vertikalna referentna sistema prikazana u ovom radu.6) U SR Jugoslaviji se moraju rije{iti problemi povezivawa nacionalnogvertikalnog referentnog okvira sa susjednim dr`avama i odgovaraju}eukqu~ivawe u UEVN.7) Neophodno je odrediti nacionalni referentni geoid zajedni~kimradom civilne i vojne geodetske slu`be po posebnom projektu, npr."Jugoslovenski geoid", uz neposrednu saradwu sa IAG i IGeS.8) Kvazigeoid je zna~ajno prethodno rje{ewe geoida, jer se na osnovurazlika anomalija visine i geoidne visine i primjenom geolo{kihpodataka, mo`e odrediti "Jugoslovenski geoid", po uzoru na mnogedr`ave svijeta.S u m m a r yThe Geodetic Vertical Reference System consists of:(1) reference surface, (2) set of one-dimensional coordinates (heights), (3) verticalframe, (4) vertical datum and (5) time epoch. In this paper are presented geometricaland physical parameters and quantities, significant for defining, realisation andmaintaing of the Geodetic Vertical Reference System - natural, geometrical and normal.Key words: Geodetic Reference System; Vertical ReferenceSystem; Yugoslavian Geoid.148

L I T E R A T U R A[1] Altiner,Y.,Schlüter,W.,Seeger,H.: Results of the BALKAN'98 GPSCampaings in Albania, Bosnia and Herzegovina, and Yugoslavia,Symposium of the IAG Subcommission for EUROPE, EUREF99,p.12, Prague, 1999.[2] Bratuqevi},N.: Nivelman visoke ta~nosti SR Srbije, SAP Kosova iSR Makedonije, Zbornik radova savetovawa "Osnovni geodetski radovii oprema za wihovo izvo|ewe", SGIG Jugoslavije, str.35-50, Struga,1987.[3] Vi{nji},R.: Digitalni model reljefa - primjena kod odre|ivanja geoidagravimetrijskom metodom, magistarska teza, Gra|evinski fakultet Univerziteta uBeogradu, Odsek za geodeziju, Beograd, 1999.[4] IAG: Gravity, Geoid and Marine Geodesy, Vol.117, IAG Symposia, pp.461-469,Tokyo, 1997, INTERNET, 1999.[5] Pravilnik za osnovne geodetske radove, "Slu`beni glasnik RepublikeSrbije", br.46, Beograd, 1999.[6] Rapp,R.: Use of potential coefficient models for geoid undulation determinationsusing a spherical harmonic representation of the height anomaly/geoid undulationdifference, Journal of Geodesy 71, pp.282-289, 1997.[7] Sigl,R.: Satelitsko pozicionirawe, Edit.: Milovanovi},V.,Blagojevi}, D., Geodetska slu`ba, 58/90, 59/91, 1990/1991.[8] Torge,W.: Höhen - ünd Geoidbestimmung im driedimensionalentestnetz "Westhartz", ZfV, 4, pp.175-184, 1977.[9] Heiskanen,W., Moritz,H.: Physical Geodesy, W.H.Fremman and Co., San Franciscoand London, 1967.149

151

152

153

154

155

156

157

158

potpukovnikSava M. Stankovi}OBELE@AVAWE I PREMERJUGOSLOVENSKO-RUMUNSKEDR@AVNE GRANICEUDK: 528.425 : 341.222(497.1)(498)S a ` e t a kJugoslovensko-rumunska dr`avna granica je prvi put uspostavqenaposle Prvog svetskog rata formirawem Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca (Jugoslavije) i Kraqevine Rumunije. Granica je obele`ena naterenu i ima svoju pravnu i tehni~ku dokumentaciju. U radu je prikazanna~in materijalizovawa grani~ne linije na terenu, tehnologija premeradr`avne granice na kopnu i rekama i tehnologija izrade i a`urirawagrani~ne dokumentacije.Kqu~ne re~i: Razgrani~ewe dr`ava; Premer granice;Jugoslovensko-rumunska granica; Plan granice; Opis granice.U v o dJugoslovensko-rumunska dr`avna granica odre|ena je i na terenu imaterijalizovana na osnovu granice izme|u Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca i Kraqevine Rumunije, utvr|ene posle Prvog i potvr|ene posleDrugog svetskog rata. Me|unarodna komisija za razgrani~ewe je izme|u1920. i 1923. godine obele`ila granicu na terenu, izvr{ila premer isa~inila tehni~ku dokumenatciju.Tokom proteklog vremena javile su se zna~ajne promene na terenupreko kojega se prote`e granica i promene u tehnologiji premera iodr`avawa tehni~ke dokumentacije u a`urnom stawu, {to je zahtevalonovi premer i izradu nove dokumentacije. Po~etak novog obele`avawa ipremera dela jugoslovensko-rumunske granice na Dunavu i izrada novedokumentacije poklopili su se sa po~etkom izgradwe hidroelektrane\erdap I i stvarawa velikog akumulacionog jezera. Premer je ra|en ujugoslovenskom dr`avnom koordinatnom sistemu.Nova dokumentacija o granici, koja se odnosi na prvi deo grani~nogodseka D (reka Dunav od u{}a reke Nere do hidroelektrane \erdap I udu`ini od 137 km), potpisana je 1975. godine. Usledila je izradai159

potpisivawe grani~ne dokumentacije za grani~ni odsek C (reka Nera, 22km) 1976. godine, a zatim za drugi deo grani~nog odseka D (od \erdapa I dojugoslovensko-rumunsko-bugarske trome|e, 98 km) - 1990. godine.U decembru 2000. godine bi}e potpisana nova dokumentacija zabanatski deo granice (grani~ni odseci A - 196 km i B - 93 km), ~ime }edokumentacija za ~itavu jugoslovensko-rumunsku dr`avnu granicu bitiosavremewena, a podaci kompletirani u jugoslovenskom i rumunskomdr`avnom koordinatnom sistemu.1. Prvo obele`avawe i premer jugoslovensko-rumunskedr`avne graniceProtezawe dr`avne granice izme|u SR Jugoslavije i Rumunijeutvr|eno je na osnovu grani~ne linije izme|u Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca (Kraqevina SHS) i Kraqevine Rumunije, odre|ene posle Prvogi potvr|ene posle Drugog svetskog rata [1], [2] i [3]. Od svih me|unarodnopriznatih granica koje je Savezna Republika Jugoslavija “nasledila” odSFR Jugoslavije, granica prema Rumuniji je jedina koja nije pretrpelapromene.Da bi se olak{ali tehni~ki radovi oko razgrani~ewa,Me|unarodna komisija je 1920. godine, idu}i od severozapada premajugoistoku, podelila celu grani~nu liniju na pet grani~nih odseka(sekcija): N (Nord - Sever), A, B, C (r. Nera) i D (r. Dunav). Ta podela,napravqena radi lak{eg ~uvawa, odr`avawa i obnavqawa grani~ne linijei grani~nih kamenova, zadr`ana je do danas.Kraqevina SHS i Kraqevina Rumunija obele`ile su grani~nuliniju vidno na terenu posebnim piramidama: granitnim monumentima natrome|ama sa Ma|arskom i Bugarskom (Trpilex confinium), grani~nimkamenovima (velikim - tipa A i malim - tipa B) i drugim grani~nimoznakama. Prelomi grani~ne linije ozna~avani su na terenu velikim, ame|uprostor izme|u wih popuwavan je malim grani~nim kamenovima.Svaki grani~ni kamen ima podzemni centar -ciglu ili kamen sa urezanimkrstom. Pored toga, zadovoqen je uslov da se sa jednog grani~nog kamenauvek moraju dogledati oba susedna, dok se rastojawe izme|u wih mo`emewati prema potrebi, s tim da ne prelazi 250 m.Na rekama i kanalima, svaka strana je postavila grani~ne kamenovena svojoj obali, bilo kao parne ili naizmeni~ne. Na reci Dunav, u du`iniod 232,9 km, obele`en je samo po~etak (kamenom tipa C) i zavr{etakgrani~ne linije na levoj obali naspram u{}a Timoka (grani~nimmonumentom tipa D).Kraqevina SHS je na grani~nom odseku B (du`ina 93.063,63 m)podigla 166 velikih i 2120 malih kamenova, a na grani~nom odseku C(du`ina 22.207,00 m) 677 velikih i 90 malih kamenova. Po{to se nagrani~nom odseku C granica prote`e rekom Nerom, radi osiguravawa prvadva reda kamenova na wenoj desnoj obali koje Nera ru{i pri skoro svakomvisokom vodostaju, postavqen je i tre}i red belega, ozna~enih kao SPT.160

Istovremeno, Kraqevina Rumunija je na grani~nom odseku N(du`ina 13.063,55 m) postavila 16 velikih i 46 malih kamenova, a nagrani~nom odseku A (du`ina 196.070,32 m) 288 velikih i 1263 mala kamena.Da bi se stvorila osnova za premer i izradu dokumentacije, uzahvatu suvozemnog dela grani~ne linije uspostavqene su trigonometrijskai poligonska mre`a. Mre`a je u stereografskoj projekciji, vezana za ta~kestare ma|arske triangulacije sa budimpe{tanskim po~etnim meridijanomi izlaznom ta~kom Gellert-hegy (geografske koordinate na elipsoiduBesela: φ o =47 o 29’09,”6380, λ o =36 o 42’53,”5733 seksagezimalno od Ferra).Radi precizne orijentacije grani~ne linije prema susednimdetaqima, kao i za obnavqawe poru{enih ili preme{tenih grani~nihbelega, sa~iwena su dokumenta koja sadr`e potrebne podatke o protezawugrani~ne linije (du`ine i uglove za svaku ta~ku, wihove koordinate i sl.),sa topografski snimqenim i na skicama i planovima u razmeri 1:500,1:1.000, 1:2.000 i 1:5.000 predstavqenim terenom po 100 m levo i desno odgrani~ne linije. Topografske karte u razmeri 1:25.000 (dimenzija 5’ pogeografskoj {irini i 10’ po geografskoj du`ini), sa topografskisnimqenim terenom po 400 m levo i desno od grani~ne linije, izra|ene suza op{tu orijentaciju.Za grani~ne odseke B i C i deo odseka D do Skele Kladovej kodKladova dokumentaciju, merewa i ra~unawa 237 listova plana i 22 listatopografske karte uradila je komisija Kraqevine SHS. Za grani~neodseke N i A i deo D od Skele Kladovej do u{}a Timoka dokumentaciju i 271list plana i 12 listova topografske karte izradila je rumunska strana.Granica na reci Dunav, koja se prote`e sredinom glavnog plovnogkanala, bila je ucrtana na 14 listova topografske karte i 3 prilo`enalista plana u razmeri 1:5.000 (za ostrva izme|u Sipa i Skele Kladovej).Dokumentacija za jugoslovensko rumunsku granicu sadr`i jo{ i Detaqniopis grani~ne linije za grani~ne odseke N, A, B i C i Opis granice naDunavu.Kraqevina SHS je 1927. godine ustupila Rumuniji pravo slobodnogi potpunog raspolagawa delom teritorije izme|u ma|arske granice igranice na grani~nom odseku N za period od 99 godina [4].2. Odr`avawe grani~ne linije i a`urirawe dokumentacijeU redovnim (petogodi{wim) i vanrednim obnovama grani~nihoznaka i grani~ne linije dopuwavana je i a`urirana dokumentacija ogranici. Pored toga, zbog zna~ajnih promena na terenu kojim se pru`agranica i u tehnologiji premera, izrade i odr`avawa dokumentacije ua`urnom stawu javila se potreba za izradom nove dokumentacije koja }edopuniti onu ura|enu u periodu izme|u 1920. i 1923. godine.161

2.1. Obele`avawe i premer jugoslovensko-rumunske dr`avne granice nareci Dunav - I deoUporedo sa izgradwom i eksploatacijom hidroenergetskog iplovidbenog sistema \erdap, Me{ovita jugoslovensko-rumunska komisijaje u periodu od aprila 1965. do decembra 1975. godine na delu grani~nogodseka D - od u{}a reke Nere u Dunav do hidroelektrane \erdap I (137 km),izvr{ila odre|ene izmene granice na akumulacionom jezeru ([5], [6] i [7]),obele`ila granicu na terenu i sa~inila novu dokumentaciju sa geodetskomosnovom u jugoslovenskom dr`avnom koordinatnom sistemu i podacimatransformisanih u rumunski dr`avni koordinatni sistem. U tokuizvo|ewa radova na jugoslovenskoj obali Dunava postavqena su 102 glavna i232 pomo}na grani~na stuba, a na rumunskoj 102 glavna i 200 pomo}nihgrani~nih stubova.Koordinate su sra~unate u Gaus-Krigerovoj projekciji, {irinazone je 3 o , sredwi meridijan zone je na 18 o , Beslov elipsoid(a=6.337.397,155; b=6.356.076,963; c=6.398.786,849; f=1/299,152812), po~etnata~ka je Herman Skegel B o = 48 o 16’ 15”,29; L o = 33 o 57’ 41”,06 od Ferra. Mre`a jeorijentisana prema azimutu strane Herman Skegel - Hundshajmer A o = 107 o 31’40”,70. Izravnate koordinate su pomno`ene sa konstantnim linearnimmodulom m o = 0,9999. Apsolutne nadmorske visine odre|ene su u odnosu nasredwi nivo Jadranskog mora u Trstu. Geodetska mre`a je oslowena nata~ke jugoslovenske triangulacije III i IV reda.Koordinate ta~aka osnovne geodetske mre`e, glavnih i pomo}nihgrani~nih stubova, transformisane su u rumunski dr`avni koordinatnisistem sa slede}im karakteristikama: Gaus-Krigerova projekcija, {irinazone je 6 o , sredwi meridijan zone je na 21 o , elipsoid Krasovskog(a=6.378.245,000; b=6.356.863,019; c=6.399.698,902; f=1/298,3), po~etakkoordinatnog sistema je u ta~ki A - geodetski signal u bliziniastronomske opservatorije Pulkovo sa geografskim koordinatama: B o =59 o 46’ 18”,55; L o = 30 o 19” 42”,09. Mre`a je orijentisana prema azimutustrane signal A - signal Bugr. A o =121 o 40’38”,79. Transformacijukoordinata izvr{ila je rumunska strana, a kontrolu jugoslovenska strana.Dokumentacija za jugoslovensko-rumunsku dr`avnu granicu na reciDunav u zoni akumulacionog jezera hidroenergetskog i plovidbenogsistema \erdap sadr`i:- Atlas karata grani~ne linije u razmeri 1:10.000 - 30 listovakarte grani~ne linije numerisanih rimskim brojevima od I doXXX, ~iji raspored sledi tok Dunava. Listovi karata sudimenzija 4’ po geografskoj du`ini i 2’ po geografskoj{irini. Na kartama je prikazan pojas {irine oko 100 m od obeobale Dunava pri nivou vode od 68 m. Osnovna ekvidistancija je5 m.- Katalog geodetsko-topografskih podataka u {est tomova. Tom Isadr`i: tehni~ki izve{taj, spiskove koordinata ta~akaosnovne geodetske mre`e i grani~nih stubova u jugoslovenskomi rumunskom dr`avnom koordinatnom sistemu, spisak du`ina odgrani~nih stubova do grani~ne linije i kartu162

trigonometrijske mre`e. Tomovi II, III, IV, V i VI sadr`ezapisnike o postavqawu grani~nih stubova na jugoslovenskoj irumunskoj teritoriji.- Detaqni opis grani~ne linije na reci Dunav u zoniakumulacionog jezera hidroenergetskog i plovidbenog sistema\erdap (du`ine 136,62 km), koji sadr`i opis grani~ne linije uodnosu na objekte na obe obale.Predsednici dveju delegacija u Me{ovitoj komisiji potpisali suova dokumenta 12. decembra 1975. godine u Temi{varu, ~ime su ona postalapunova`na i u{la u operativnu upotrebu.2.2. Premer jugoslovensko-rumunske dr`avne granice na reci Neri iizrada nove dokumentacijeJugoslovensko-rumunska dr`avna granica na grani~nom odseku Cprote`e se sredinom glavnog toka (thalwega) reke Nere kakav je bio naterenu prilikom wenog obele`avawa 1924. godine. Kako usled ~estihprirodnih promena korita reke Nere nije bilo mogu}e vr{iti daqeispravke i dopune postoje}ih planova granice ura|enih 1924. godine,Me{ovita jugoslovensko-rumunska radna grupa je radi izrade novedokumentacije izvr{ila 1975. godine premer grani~nog odseka C. Po{topo ~lanu 2. Konvencije [8] grani~na linija sa Rumunijom, bez obzira naprirodne ili ve{ta~ke promene vodenih tokova ostaje nepromenqiva, naterenu su, prilikom premera, drvenim stubovima visine 2 m (pilonima)obele`ene prelomne ta~ke grani~ne linije koje su se nalaze na suvozemnomdelu, odnosno nisu padale u tok reke Nere.Na osnovu podataka dobijenih premerom izra|en je Atlas planovagrani~ne linije u razmeri 1:2.000. Listovi planova su dimenzija 50” pogeografskoj du`ini i 25” po geografskoj {irini i ozna~eni su rimskimbrojevima od I do XVIII u smeru toka reke Nere. Atlasu je radi veze sagrani~nim odsekom B pridodat list B161. Uz planove, Atlas sadr`i ispiskove koordinata prelomnih ta~aka grani~ne linije i grani~nihstubova u jugoslovenskom i rumunskom dr`avnom koordinatnom sistemu.Atlas je stupio na snagu potpisivawem u Beogradu 16. decembra 1976.godine.2.3. Obele`avawe i premer jugoslovensko-rumunske dr`avne granice nareci Dunav - II deoIzgradwa sistema \erdap II nametnula je potrebu da se na reciDunav od \erdapa do jugoslovensko-rumunsko-bugarske trome|e obele`ijugoslovensko-rumunska dr`avna granica i izradi nova dokumentacija -Dunav II deo. Za osnovne principe izrade dokumentacije usvojeni suprincipi koji su va`ili i pri izradi dokumentacije za jugoslovenskorumunskudr`avnu granicu - Dunav I deo. Terenski radovi su izvo|eni 1983,163

1984. i 1988. godine. U toku radova izvr{ena je i izmena protezawagrani~ne linije u zoni hidroelektrane \erdap II, {to je konstatovanoposebnim Protokolom [9].Za jugoslovensko-rumunsku dr`avnu granicu na reci Dunav - II deosa~iwena su dokumenta kojima je kompletirana dokumentacija za granicu naDunavu i to su:- Atlas karata grani~ne linije u razmeri 1:10.000 - II deo, sa 24lista karte grani~ne linije razmere 1:10.000, numerisanarimskim brojevima od XXXI do LVI.- Katalog geodetsko-topografskih podataka - II deo koji sesastoji iz pet tomova. Tom VII Kataloga sadr`i ista poglavqakao i Tom I Kataloga za jugoslovensko-rumunsku dr`avnugranicu na Dunavu - I deo, dok tomovi VIII, IX, X, i XI sadr`ezapisnike o postavqawu grani~nih stubova na jugoslovenskoj irumunskoj teritoriji.- Detaqni opis grani~ne linije - II deo (du`ine 97,674 km) ukojem odstojawa od grani~nih stubova do grani~ne linije(usagla{ena sa dokumentima Me|unarodne komisije iz 1920.godine) i udaqenost grani~ne linije od obala, naseqa i drugihkarakteristi~nih detaqa navedenih u opisu imaju karakterop{te informacije.Dokumentacija za II deo granice na Dunavu postala je punova`napotpisivawem 19. oktobra 1990. godine u Kladovu.2.4. Premer grani~nih odseka A i B jugoslovensko-rumunske dr`avnegranice i izrada nove dokumentacijeU decembru 2000. godine bi}e poptisana nova dokumentacija zagrani~ne odseke A (196 km) i B (93 km) na banatskom delu, ~ija je izradazapo~eta 1996. godine. Dokumentacija se radi prema ranije utvr|enimprincipima izrade za grani~ne odseke C i D i ~ine je:- Atlasi karata grani~ne linije koji imaju 73 lista karte urazmeri 1:5.000 i 44 dopunska lista plana u razmeri 1:2.500 zagrani~ni odsek A i 35 listova karte u razmeri 1:5.000 i 33dopunska lista plana u razmeri 1:2.500 za grani~ni odsek B.Listovi karte grani~ne linije u razmeri 1:5.000 imajudimenzije 1' 30” po geografskoj du`ini i {irini. Osnovnaekvidistancija je 2,5 metara. Za delove granice, gde je gustinagrani~nih oznaka velika izra|eni su i dopunski planovi urazmeri 1:2.500 sa prikazanim rasporedom grani~nih oznaka (ujednoj - crvenoj boji). Planovi obuhvataju ~etvrtinu listakarte 1:5.000 i imaju nomenklaturu koja se sastoji od brojapripadaju}eg lista karte 1:5.000 i slovne oznake ~etvrtinelista (A, B, C ili D).- Katalozi geodetsko-topografskih podataka grani~ne linije zagrani~ne odseke A i B sa koordinatama grani~nih belega i164

drugih prelomnih ta~aka grani~ne linije, u jugoslovenskom irumunskom dr`avnom koordinatnom sistemu i rastojawima odgrani~nih kamenova do grani~ne linije u podru~jima parnih inaizmeni~nih kamenova.- Detaqni opis jugoslovensko-rumunske grani~ne linije zagrani~ne odseke A i B u kojem je opisano protezawe grani~nelinije u odnosu na glavne grani~ne kamenove.Zakqu~akPlaniranim potpisivawem dokumentacije za grani~ne odseke A i Bbi}e kompletirana savremena dokumentacija za ~itavu jugoslovenskorumunskudr`avnu granicu. Nova dokumenta, sa~iwena u periodu od 1966. do2000. godine, sadr`e podatke u jugoslovenskom i rumunskom dr`avnomkoordinatnom sistemu, potvr|uju protezawe dr`avne granice utvr|enedokumentima Me|unarodne komisije od 1920. do 1923. godine i sa wima~ine jedinstvenu celinu.S u m m a r yThe Yugoslav-Romanian state border was first established after World war I,upon the creation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia) and ofthe Kingdom of Romania. The border was marked on the terrain and has its legal andtehnical documentation. This paper outlines the way in which the border line wasdrown in the field, as well as the tehnology of surveying the state border on land andalong rivers, and the tehnology of measurement, making and maintenance of the borderdocumentation.Key words: Border division; Border surveying; Yugoslav-Romanian state border.L I T E R A T U R A:[1] Ugovor izme|u Sila Savezni~kih i Udru`enih i Poqske, Rumunije,Dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca i Dr`ave ^eho-Slova~ke o izvesnimgranicama ovih dr`ava (potpisan 10. avgusta 1920. godine u Sevru),“Slu`bene novine Kraqevine SHS” br. 141 b, Beograd, 1921.[2] Protokol o kona~nom razgrani~ewu izme|u Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca i Kraqevine Rumunije (potpisan 24. novembra 1923. u Beogradu,165

atifikovan 6. jula 1924. godine) “Slu`bene novine Kraqevine SHS” br.162 - XXXIII, Beograd, 1924.[3] Ugovor o miru sa Rumunijom - Deo I - Granice, (od 10. februara 1947.godine iz Pariza, potpisan od strane 11 Savezni~kih dr`ava i Rumunije,stupio na snagu 15. septembra 1947. godine) Slu`beno izdawe Ministarstvainostranih poslova, Beograd, 1949.[4] Protokol izme|u Kraqevine SHS i Kraqevine Rumunije o priznavawuprava Rumuniji slobodnog i potpunog raspolagawa teritorije i predaji defakto vr{ewa suverene vlasti nad tom teritorijom, (potpisan 4. juna 1927.godine) “Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije” br. 21 - III i br. 112 -XXVI, Beograd, 1935.[5] Sporazum izme|u SFR Jugoslavije i NR Rumunije o izgradwi ieksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap, na reciDunav, (zakqu~en 30. novembra 1963. godine). “Slu`beni list SFRJ” br. 8,Beograd, 1964.[6] Protokol o ispravci dr`avne granice izme|u SFR Jugoslavije i NRRumunije u zoni glavnog objekta hidroenergetskog i plovidbenog sistema\erdap, na reci Dunav, (potpisan u Or{avi 29. septembra 1964. godine).“Slu`beni list SFRJ” br. 8 - dodatak, Beograd, 1965.[7] Protokol izme|u Vlade SFR Jugoslavije i Vlade SR Rumunije o izmenijugoslovensko-rumunske dr`avne granice u zoni glavnog objektaHidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap, na reci Dunav, (potpisan8. februara 1975. godine u Beogradu). Arhiv SMIP-a, Me|unarodniugovori / bilaterala br. B 0007481[8] Konvencija izme|u Vlade SFR Jugoslavije i Vlade SR Rumunije oobnavqawu, obele`avawu i odr`avawu grani~ne linije i grani~nih oznakana jugoslovensko-rumunskoj dr`avnoj granici (potpisana 15. decembra 1976.godine u Beogradu), Zbirka me|unarodnih sporazuma izme|u SIV-aSkup{tine SFRJ i vlada susednih zemaqa o obnavqawu, obele`avawu iodr`avawu dr`avne granice, SMIP - Slu`ba za granice, Beograd, 1985.godine, str. 159.[9] Protokol izme|u Saveznog izvr{nog ve}a Skup{tine SFR Jugoslavije iVlade Rumunije o izmeni jugoslovensko-rumunske dr`avne granice u zoniglavnog objekta hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap II, na reciDunav, (potpisan u Temi{varu 25. septembra 1990. godine), Arhiv SMIP-a,Me|unarodni ugovori / bilaterala br. B1000037.166

kapetanmr Slavi{a Tatomirovi}KARTOGRAFSKO-REDAKCIJSKARE[EWA NA TOPOGRAFSKOJKARTI RAZMERE 1:50 000NATO PAKTAUDK: 528.913 : 528.93 : 341.232.1S a ` e t a k:Rad sadr`i kratku analizu primewenih kartografskoredakcijskihre{ewa na topografskoj karti razmere 1:50000 Nato pakta(u daqem tekstu Nato karta), izdawa dveju ameri~kih kartografskihinstitucija: "National Imagery and Mapping Agency" (NIMA) i "Defense MappingAgency" (DMA). Zatim se primewena re{ewa na pomenutoj karti upore|ujusa re{ewima na topografskoj karti razmere 1:50000 (u daqem tekstuTK50), izdawa Vojnogeografskog instituta (VGI) Vojske Jugoslavije. Naosnovu rezultata analize predla`e se primena nekih kartografskoredakcijskihre{ewa u procesu izrade Digitalne topografske karte SRJrazmere 1 : 50000 u VGI (u daqem tekstu DTK50).Kqu~ne re~i: Kartografija; Topografska karta; Digitalnatopografska karta; Kartografsko-redakcijsko re{ewe; NATO karta.U v o dPristup modelovawu geoprostora na svakoj geografskoj kartizavisi od vi{e faktora kao {to su: razmera, namena, teritorija kartirawa,vrsta kojoj ona pripada i drugi. Predmet ovog rada je analiza jednogspecifi~nog pristupa modelovawu sadr`aja geoprostora, sa posebnimosvrtom na sli~nosti i razlike u modelovawu informacija o geoprostoruna topografskoj karti Nato pakta razmere 1:50000 izdawa dveju ameri~kihkartografskih institucija: Nacionalne agencije za snimawe i kartirawe("National Imagery and Mapping Agency" - NIMA) i Odbrambene agencije zakartirawe ("Defense Mapping Agency" - DMA) i na topografskoj kartirazmere 1:50000 (TK50) izdawa VGI.Topografska karta Nato pakta razmere 1:50000 (Nato karta) izdawapomenutih ameri~kih agencija nastala je kao rezultat primene savremenetehnologije u ovoj oblasti i koordiniranog rada nacionalnih, pre svega167

vojnih geodetskih i kartografskih institucija zemaqa ~lanica alijanse.Koordinaciju rada na izradi i {tampawu listova te karte izvr{ile supomenute ameri~ke agencije. Listove koji pokrivaju delove teritorijeSavezne Republike Jugoslavije kartografski je obradila gr~kavojnogeodetska slu`ba.Za analizu kartografsko-redakcijskih re{ewa na Nato kartiodabran je list RESTELICA 3178 IV, koji je izdala NIMA. Na osnovupokazateqa uporedne analize kartografsko-redakcijskih re{ewa na Natokarti i na TK50, predla`u se i neka redakcijska re{ewa za modelovawegeoprostora na Digitalnoj topografskoj karti SRJ razmere 1:50000(DTK50) koja }e se raditi u VGI.1. Op{ti podaci i matemati~ki elementi karteTopografska karta Nato pakta razmera 1:50000 od{tampana je nakartografskom 100 gr/m 2 papiru, formata 56 x 74 cm u ~etiri boje (izdava~NIMA), ili u pet boja (izdava~ DMA). Navedena karta izra|ena je uPopre~noj Merkatorovoj (Transverse Mercator) projekciji {estostepenihzona, sa elementima elipsoida World Geodetic System-84 (WGS-84). Zone kojepokrivaju teritoriju Savezne Republike Jugoslavije su 33, 34. i 35. Najve}ideo teritorije Savezne Republike Jugoslavije pokrivaju listovi karte kojipripadaju 34. zoni.Karakteristike matemati~kih elemenata karte:− horizontalni datum (horizontalna osnova) - World GeodeticSystem 1984 = svetski geodetski sistem 1984;− vertikalni datum (vertikalna osnova) - Mean Sea Level = sredwinivo mora;− kartografska projekcija - Universal Transverse Mercator =Univerzalna transferzalna Merkatorova (UTM);− koordinatna mre`a izvu~ena je na svakih 1 000 m odgovaraju}ezone UTM projekcije;− lu~ne dimenzije listova - 18æ x 15æ;− teritorija kartirawa - 25 x 28 km;− ekvidistancija - 20 m sa pomo}nim izohipsama na 10 m;− orijentacija lista je sever - jug.168

2. Pregled kartografsko-redakcijskih re{ewa za prikazgeografskih elemenata sadr`aja Nato karte na listuRESTELICA 3178 IVGeografski elementi sadr`aja karte podeqeni su u slede}etematske celine: naseqena mesta, putevi, pruge, mostovi, kulturni iprivredni objekti, prepreke (objekti vi{i od 46 m), granice, reqef,hidrografija (drena`a terena), vegetacija i geodetske ta~ke (redosled jepreuzet iz legende lista karte - prilog broj 1). Izgled dela lista karte datje u prilogu broj 2.Shodno potrebama izdava~a za prikazivawem elemenatageoprostora, primewena kartografska redakcija na karti ima slede}ekarakteristike:Prikazu naseqenih mesta i objekata poklowena je posebna pa`wa.Kori{}ena su re{ewa za prikaz slede}ih kategorija naseqenih mesta:- naseqena mesta zbijenog tipa (gusto izgra|ena),- naseqena mesta rasutog tipa (retko do umereno izgra|ena).Ove dve kategorije naseqa predstavqene su arealima. Na ovaj na~inprikazana su naseqena mesta zbijenog tipa. Naseqa izuzetno rasutog tipaprikazana su samo rasporedom pojedina~nih objekata u wima.Prikaz objekata omogu}ava orijentaciju pomo}u karte. Prikazmarkantnih objekata sli~an je kao na vazduhoplovnim kartama koje izdajeVGI (VVK200 i druge). Na karti su prikazane dve grupe objekata: kulturnoprivredniobjekti i prepreke (objekti vi{i od 46 m). Od kulturnih iprivrednih objekata prikazni su: crkve, xamije, sinagoge, kapele,pojedina~ne zgrade, {kole, bolnice, vodenice, vetrewa~e, zgrade u razmerikarte, hri{}anska, muslimanska i jevrejska grobqa, rezervoari, rezervoariu vidu kule, naftni izvori, rudnici, napu{teni rudnici, tuneli,trafostanice, helikodromi, aerodromi, fabri~ki dimwaci, kameni zidovii svetionici. Kod objekata koji se tretiraju kao prepreke dati su dopunskipodaci kao na primer:- da li su pojedina~ni ili grupni;- wihova apsolutna i relativna visina;- namena telekomunikacionih torweva;- trasa, vrsta i napon visokonaponskih vodova.Saobra}ajna infrastruktura na karti je predstavqena kori{}ewemznakova za prikaz: puteva, pruga i mostova. Klasifikacija puteva imala jeza ciq da prika`e kvalitet putne podloge i mogu}nosti wihoveeksploatacije u raznim meteorolo{kim uslovima. Primewena su re{ewa zaprikaz slede}ih kategorija puteva:169

- putevi sa tvrdom podlogom koji su prohodni u svim vremenskimuslovima:• putevi sa razdvojenim kolovozima (autoputevi),• putevi sa dve ili vi{e saobra}ajnih traka i• putevi sa jednom saobra}ajnom trakom;- putevi sa rastresitom podlogom koji su prohodni u svimvremenskim uslovima:• putevi sa dve ili vi{e saobra}ajnih traka i• putevi sa jednom saobra}ajnom trakom;- putevi sa rastresitom podlogom koji su prohodni u uslovimalepog i suvog vremena;- lo{iji putevi i- staze.Pored klasifikacije puteva po navedenim kategorijama prikazne sui putne oznake (figure sa upisanim brojevima) za me|unarodne, nacionalnei sporedne puteve (slika 1).E10 55 20Slika 1. Putne oznake na listu Nato karte RESTELICA 3178 IVKlasifikacija pruga izvr{ena je na slede}i na~in:- pruge sa jednim ili vi{e koloseka normalne {irine i- pruge sa jednim ili vi{e uskih koloseka.Mostovi su klasifikovani na pe{a~ke i standardne.Grani~ne linije (granice) klasifikovane su na slede}i na~in:- me|unarodne granice koje su vidno markirane, tj. na kartirastrirane;- granice administrativnih jedinica prvog reda (republi~kegranice);- granice administrativnih jedinica drugog reda (pokrajinskegranice).Re{ewa za prikaz reqefa sli~na su re{ewima na TK 50 izdawaVGI i daju dovoqno podataka o wegovim kvantitativnim i kvalitativnimkarakteristikama. Strukturu tih re{ewa ~ine kartografski znaci zaprikaz:- osnovnih izohipsi na svakih 20 m visinskog intervala,- glavnih izohipsi na svakih 100 m visinskog intervala saupisanim podatkom apsolutne visine,- pomo}nih izohipsi na polovini visinskog intervala,- kota,- strmih i stenovitih odseka i {krapa,- depresija (uvala - vrta~a),170

- zemqanih nasipa i- stenovitih grebena.Redakcijska re{ewa za prikaz hidrografskih svojstava geoprostorana Nato karti imala su za ciq da daju sliku o mogu}nostima odvodwavawaterena u uslovima pove}anih padavina. Kao rezultat takvog pristupahidorografija terena tretirana je pod nazivom "drena`a". Hidrografija jepredstavqena na ovoj karti kori{}ewem kartografskih re{ewa za prikaz:- vodotoka preko 25 m {irine (prikazuju se sa dve obalnelinije),- vodotoka {irine mawe od 25 m (prikazuju se jednom linijom),- povremenih tokova,- izvora,- bunara,- mo~vara (mo~varnog tla) i bara,- jezera i- mora.Vegetacija na ovoj karti klasifikovana je u {est osnovnihkategorija:- {umovit teren:• ~etinarska {uma,• listopadna {uma i• me{ovit tip {ume;- teren pod `buwem (makija),- retko po{umqen teren,- vo}wak,- vinograd i- drvored.Primewena klasifikacija vegetacije omogu}ava sagledavaweprohodnosti, preglednosti i za{titnih svojstava terena (mogu}nostimaskirawa).Geodetske ta~ke podeqene su u dve grupe:- ta~ke horizontalne geodetske osnove (trigonometri) i- visinske ta~ke - kote (dominantne i ostale).Na karti su u izuzetno malom obimu (u odnosu na kartografskekriterijume koji se primewuju u VGI) prikazani geografski nazivi(oronimi, hidronimi, horonimi i toponimi). Oronimi i horonimi na ovojkarti ne prate u dovoqnoj meri pravce protezawa geografskih objekata nakoje se odnose. Za ispisivawe naziva planina kori{}ena su dva fonta sa~etiri gradacije po punkta`i, {to na na{im kartama nije uobi~ajeno.Primewenim gradacijama se ukazuje na prostornost datog planinskogmasiva, ali ne i na wegovo prostirawe u prirodi. Pored toga na osnovudatih horonima nije mogu}e sagledati realno povr{inu prostirawa171

predela. Sa karte se mo`e videti da je akcenat dat na nazive naseqenihmesta, hidrografije i pojedinih dominantnih vrhova.3. Opis vanokvirnog sadr`aja Nato karteNeposredno uz matemati~ki definisan okvir lista karte date su:broj~ane vrednosti koordinata (pravouglih - na svakih 1000 m igeografskih - na svakih 5æ), geografske koordinate temena lista karte iizlazni nazivi sa podatkom u kilometrima o udaqenosti do najbli`egmesta.Na severnoj margini karte dati su ovim redom slede}i podaci:- naziv karte (FORMER YUGOSLAVIA 1:50000);- podatak o primewenom elipsoidu (WGS-84);- naziv lista karte (RESTELICA);- podatak o rednom broju izdawa i izdava~u (5 - NIMA);- broj serije (M 709);- nomenklaturni broj lista karte iz preglednog lista (3178 IV);- podatak o veli~ini jedne sekunde longitude izra`eno umetrima na severnoj strani lista karte (23.01 m).Na ju`noj margini karte date su slede}e celine:- logotip i tekst / naziv institucije koja je pripremila i izdalakartu;- legenda primewenih topografskih znakova;- napomene o:• {irini puteva sa jednom (od 2.5 m do 5.5 m) i sa dve ilivi{e saobra}ajnih traka ({irina jedne je od 2.7 m do4.1 m),• klasifikaciji samo tranzitnih puteva u oblastima sarazvijenom putnom mre`om i• neprikazu svih telefonskih i elektri~nih vodova;- podatak o veli~ini jedne sekunde longitude izra`eno umetrima na ju`noj strani lista karte (23.10 m);- podatak o razmeri sa grafi~kim razmernicima za kilometre,standardne i nauti~ke miqe;- podatak o ekvidistanciji i jedinicama za visine;- podatke o matemati~kim elementima karte;- podatak za konverziju koordinata WGS 84 u Evropski datumosnovu(ED) dodavawem pravouglih i geografskih koordinatnihrazlika;- obja{wewe za o~itavawe koordinata na listu karte sa UTMmre`om u okviru jednog kvadratnog kilometra (kvadranta);172

- podatak o konvergenciji meridijana sa grafi~kim prikazom iobja{wewem za konverziju magnetnog u pravougli azimut iobrnuto;- va`ne napomene o:• nedostupnosti podataka o nazivima i granicamaadministrativnih jedinica unutar Srbije, Albanije iMakedonije,• neverifikovanosti prikazanih grani~nih linija i• upornosti Srbije i Crne Gore da formiraju zajedni~kudr`avu i kako SAD formalno ove entitete ne prepoznajukao dr`ave;- skica teritorijalne podele na listu karte;- skica veze lista sa susednim listovima u okviru usvojenepodele na listove;- re~nik karakteristi~nih srpskih i albanskih naziva;- skica - vodi~ kroz visinske zone na listu karte sa skalom zaprikaz niskog, sredweg, vi{eg i visokoplaninskog reqefa;Na dnu ju`ne margine ponovqeni su podaci o nazivu lista karte,teritorijalnoj podeli, broju, seriji, izdawu, izdava~u i o primewenomelipsoidu. Dati su jo{ adresa i kontakt telefoni agencije NIMA i wenogdirektora za upu}ivawe eventualnih prigovora, ili sugestija po pitawusadr`aja i kvaliteta lista karte, kao i upozorewe o zabrani kopirawalista karte i mogu}nosti ~itawa karte pod crvenim svetlom. U dowemisto~nom uglu lista karte dat je odgovaraju}i identifikacioni kod kojiolak{ava izdavawe i evidentirawe listova.Na zapadnoj margini lista karte dat je podatak o veli~ini jednesekunde latitude izra`eno u metrima (30.85 m). Isto~na margina listakarte sadr`i isti taj podatak, ali i grafikon za konverziju metara u stope.4. Karakteristike {tampe Nato karteList topografske karte Nato pakta razmere 1:50000 RESTELICA3178 IV ( izdava~ NIMA) od{tampan je u ~etiri boje: crnoj, plavoj, sepija izelenoj.U crnoj boji od{tampani su slede}i elementi karte:- matemati~ki elementi karte - okvir lista, pravouglakoordinatna mre`a sa odgovaraju}im vrednostima, indeksiminutne podele i geografske koordinate temena lista karte;- ta~ke geodetske osnove - trigonometri i kote i wihove visine;- geografski nazivi (osim hidrografskih);- broj~ano slovni podaci unutar okvira lista karte i uvanokvirnom delu;173

- naseqena mesta i topografski znaci za objekte i vrstu {ume;- pruge;- putevi koji su prohodni u uslovima lepog i suvog vremena,lo{iji kolski putevi i staze;- administrativne granice prvog i drugog reda;- legenda, skice, razmernici, grafikoni, napomene i uputstva uvanokvirnom delu, tj. na ju`noj margini lista karte i dijagramza konverziju metara u stope na isto~noj margini lista;- pe~at agencije NIMA sa tekstualnim nazivom izdava~a;- referentni broj i identifikacioni kod.Plavom bojom {tampani su:- hidrografija,- hidrografski nazivi,- objekti koji predstavqaju prepreke i- podaci o veli~ini jedne sekunde longitude i latitudeizra`eno u metrimama na severnoj i ju`noj, odnosno zapadnoj iisto~noj margini lista karte.Sepija bojom {tampani su:- reqef,- svi putevi koji nisu {tampani crnom bojom,- me|unarodne granice,- naziv primewenog elipsoida na severnoj i ju`noj marginilista karte,- podatak o jedinicama za visine i- podatak o ~itqivosti karte pod crvenim svetlom.Zelenom bojom {tampani su elementi vegetacije.5. Upore|ewe karakteristika kartografsko-redakcijskihre{ewa Nato karte i TK50 izdawa VGIPrimeweni matemati~ki elementi karte na listu Nato karte bitnose razlikuju od onih na TK50 izdawa VGI. Razlike se ogledaju u pogleduprimewenih elipsoida (Nato karta - WGS 84; TK50 izdawa VGI - Beselovelipsoid), kartografske projekcije (Nato karta - UTM projekcija sa{estostepenim zonama; TK50 izdawa VGI - Gaus-Krigerova projekcija satrostepenim zonama), kao i gustine pravougle koordinatne mre`e (Natokarta - UTM mre`a na 1 km; TK50 izdawa VGI Gaus-Krigerova mre`a na 2km). Osim razlike u primewenim koordinatnim mre`ama i wihovojgustini, primewena su i razli~ita re{ewa za ispisivawe vrednostigeografskih i pravouglih koordinata i prikazivawe minutne podele. Nalistu Nato karte RESTELICA 3178 IV vrednosti pravouglih koordinata174

mre`e ispisane su u dve vrste (odnosno kolone) na pravilnom rastojawu (poosam kvadranata) unutar okvira lista karte. Na tom listu karte minutnapodela prikazana je crticama na samom okviru, dok je na TK50 izdawa VGIona data grafi~kom podelom na spoqwem okviru lista karte. Zna~ajne surazlike i u formatima (Nato karta - 56 x 74 cm; TK50 VGI - 50 x 70 cm),lu~nim dimenzijama listova (Nato karta - 18æ x 15æ; TK50 VGI - 15æ x 15æ) iu veli~ini kartirane teritorije (Nato karta - 25 x 28 km; TK50 VGI -20 x 27.5 km), dok je orijentacija listova ista. Podela na listove Natokarte realizovana je tako {to se numeracija wenih listova, u okvirulistova wihove topografske karte razmere 1:100000 izvodi u smerukazaqke na satu po~ev{i od gorweg desnog lista. Za razliku od Nato kartepodela na listove TK50 VGI realizovana je u okviru listova karte razmere1: 100000 tako {to gorwa dva lista karte 1:50000 dobijaju redom brojeve1 i 2, a dowa dva lista dobijaju redom brojeve 3 i 4.Upore|ewem kartografsko-redakcijskih re{ewa za prikaz reqefa,hidrografije i vegetacije (prirodnih resursa geoprostora), uo~ava seslede}e:- Nema ve}ih razlika u prikazu reqefa, osim {to podaci oreqefu na Nato karti ostavqaju utisak jednostavnosti inedovoqne plasti~nosti u odnosu na TK50 izdawa VGI.- Klasifikacija vodotoka se razlikuje u tome {to Nato karta netretira vodotoke {irine od 10 do 25 metara. Interesantno jekako se pristupa modelovawu hidrografskih svojstava terena.U prethodnom poglavqu navedeno je da se ona tretiraju podpojmom "Drena`a terena".- Prikaz vegetacije razlikuje se u kori{}enoj simbologiji zaozna~avawe karaktera {umovitog terena. Re{ewe za prikazretko po{umqenog terena, tako|e je specifi~nost Nato karte,{to omogu}ava potpunije sagledavawe prohodnosti terena.Najve}e razlike u kartografsko-redakcijskim re{ewima uo~avajuse na prikazu naseqenih mesta i objekata. Odlike re{ewa za prikaz naseqai objekata na Nato karti:- arealima su prikazana podru~ja urbanih celina, ali suprikazani i pojedina~ni zna~ajni objekti u wima;- pojedina~ni objekti se na karti dobro uo~avaju;- zbog izra`enog vanrazmernog karaktera upotrebqenih znakovai prikaza "objekata-prepreka" vi{ih od 46 m i dalekovoda,omogu}ena je primena ove karte u vazduhoplovstvu;- ovako koncipirana re{ewa za prikaz naseqenih mesta iobjekata pogoduju intervidovskoj nameni Nato karte.Klasifikacije pruga i puteva na TK50 izdawa VGI daju vi{einformacija o tehni~kim karakteristikama komunikacija, za razliku odprimewenih klasifikacija na Nato karti gde one omogu}avaju potpunosagledavawe prohodnosti komunikacija.175

Glavni nedostatak Nato karte je izuzetno mali broj naziva po listukarte. On je neuporedivo mawi nego na bilo kom listu TK50 izdawa VGI. Oovoj karakteristici karte bilo je re~i u prethodnom poglavqu, no va`no jenapomenuti da orografski i predeoni nazivi, koji su prikazani na ovojkarti, ne odgovaraju standardima VGI (pojedini nazivi nisu dobrolocirani, ~esto se koristi vi{e fontova za ispisivawe naziva planina).Nazivi iz te dve grupe ne prate pravce reqefnih oblika, odnosno predelana koje se odnose.6. Primewivost kartografsko-redakcijskih re{ewa saNato karte u procesu izrade DTK50Pregledom najzna~ajnijih kartografsko-redacijskih re{ewa naNato karti razmere 1:50000 zakqu~eno je da bi se neka od wih moglaprimeniti prilikom modelovawa Digitalne topografske karte SRJrazmere 1:50000. Mogu se primeniti ona re{ewa koja omogu}avaju lak{uorganizaciju informacija o elementima geoprostora u odgovaraju}oj bazipodataka. To su re{ewa koja se odnose na:- prikaz naseqenih mesta arealima;- prikaz pojedina~nih objekata i objekata prepreka;- putne oznake za me|unarodne, nacionalne i sporedne puteve;- prikaz stewaka arealima;- prikaz retko po{umqenog terena.Potrebno je razmotriti i mogu}nost primene matemati~kihelemenata ove karte prilikom izrade DTK50 ~ime bi se omogu}ilokori{}ewe karte u sprezi sa GPS opremom. Na taj na~in bi modelovawesadr`aja DTK50 bilo u skladu sa najsavremenijim re{ewima u svetu.Re{ewa primewena za dizajnirawe vanokvirnog sadr`aja mogu biti uzorprilikom kreirawa istog na DTK50.Zakqu~akTopografska karta Nato pakta razmere 1:50000 je primer jednetipi~no vojne karte. Izbor i klasifikacija informacija o geoprostoru,kao i primewena re{ewa za wihov prikaz, omogu}avaju sagledavawetopografsko-takti~kih svojstava terena: prohodnosti, preglednosti,socioekonomskih i za{titnih svojstava. Matemati~ki elementikatre,primewena kartografska projekcija, prikaz pravougle i geografskemre`e daju ovoj karti mogu}nost primene na terenu u sprezi sa savremenimsredstvima(GPS oprema) za orjentaciju i identifikovawe objekataprikazanih na karti. Ovakav pragmati~an pristup modelovawu176

geoprostora, usmeren ka prikazu i analizi optimalne koli~ineinformacija o kartiranom geoprostoru ide u prilog zadovoqavawupotreba geotopografskog obezbe|ewa za agresivan nastup Nato snaga nakonkretan prostor.Primewena kartografsko-redakcijska re{ewa na TK50 izdawaVGI, za razliku od re{ewa na listu Nato karte RESTELICA 3178 IV,doprinela su kvalitetnijem prikazu velikog obima geografskihinformacija. Re{ewa primewena na listu Nato karte RESTELICA 3178IV zadovoqavaju prevashodno vojne potrebe za izu~avawem geoprostora, dokre{ewa na TK50 izdawa VGI omogu}avaju izradu karte koja ima {irunamenu. Generalno gledano, primewena kartografsko-redakcijska re{ewana Nato karti razmere 1:50000 imala su za ciq dobijawe tehni~ki vaqanogproizvoda u {to kra}em roku. Takva re{ewa, realizovana savremenomtehnologijom, omogu}avaju br`u izradu i obnovu karte, {to doprinosia`urnosti prikazanih prostornih informacija. Na osnovu iznetihupore|ewa prikaza pojedinih matemati~kih elemenata i elemenatasadr`aja Nato karte razmere 1:50000 i topografske karte razmere 1:50000izdawa VGI, potrebno je razmotriti mogu}nosti primene pojedinihre{ewa sa Nato karte prilikom izrade DTK50 u VGI.S u m m a r yThis paper presents the analysis of applied cartographic-redactory solutions ontopographic map in scale 1:50000 produced by NATO pact in two americancartographic institutions: the “National Imagery and Mapping Agency” (NIMA) and“Defence Mapping Agency” (DMA). Comparation of the solutions on mentioned mapand topographic map in scale 1:50000 produced in Military Geographic Institute (MGI)are presented. According the results of analysis application of some cartographicredactorysolutions in production of digital map SRJ in scale 1:50000, in MGI, aresuggested.Key words: Cartography; Topographic map; Digital topographic map;Cartography-redactory solutions; NATO map.L I T E R A T U R A:[1] Vojnogeografski institut: Uputstvo za izvo|ewe radova na drugomizdawu topgrafske karte razmera 1:50000, Beograd, 1982.177

[2] National Imagery and Mapping Agency, Defense Mapping Agency AerospaceCenter, St.Louis, Missouri,USA: Listovi topografske karte 1: 50 000(@ur, Junik i Restelica),1997.[3] Peterca M., Rado{evi} N., Milisavqevi} S., Racetin F.:Kartografija, Vojnogeografski institut, Beograd, 1974.[4] Tatomirovi} S.: Komparativna analiza modelovawa sadr`ajageoprostora na ravnim i reqefnim kartama na primeru karte SRJrazmera 1:500000, magistarski rad, Geografski fakultet Univerzitetau Beogradu, Beograd, 1999.178

Prilog br.1: Izgled legende primewenih topografskih znakova na listuNato karte razmere 1:50 000 RESTELICA 3178 IV179

Prilog br.2: Ise~ak lista Nato karte razmere 1:50000 RESTELICA3178 IV180

Prilog br.3: Ise~ak lista topografske karte razmere 1:50000 izdawaVGI Gostivar 730-1181

@ivorad Okanovi}, KLASIFIKACIJAdipl. in`. geodezijeNAU^NOTEHNI^KEDOKUMENTACIJE UBIBLIOGRAFSKIMBAZAMA PODATAKAVOJNOGEOGRAFSKOGINSTITUTAUDK: 528 : 002.66 : 025.4S a ` e t a kU ovom radu se daje klasifikacija nau~notehni~ke dokumentacije(NTD) u VGI koju je autor ustanovio i primenio u dugogodi{wem radu nauvo|ewu i odr`avawu automatizovanih baza podataka (BP) bibliote~kei arhivske gra|e, kao i prilikom izrade referalnih radova, bibliografijai kataloga. Radi se o metodu postupne izgradwe sistema klasifikacijeNTD i re~nika za pretra`ivawe nau~no tehni~kih informacija u VGI.Kqu~ne re~i: Geodezija; Bibliotekarstvo, NTD; KlasifikacijaNTD; BP; Re~nik podataka; Vojnogeografski institut.U v o dPod NTD u VGI, podrazumeva se sadr`aj svih fondova biblioteke iarhiva kartografske, geodetske i foto dokumentacije. Automatizacijarada sa NTD u VGI je oslowena na dugogodi{wu tradiciju klasi~nog radabiblioteke i arhiva i osmi{qena je projektima BIS i INDOK sistema(Okanovi}, 1988-1991). Rad arhiva NTD je normativno zasnovan naUputstvu o radu arhiva NTD u VGI (VGI, 1996) a rad Biblioteke VGI napostoje}im doma}im i me|unarodnim standardima iz bibliote~kedelatnosti.Klasifikacija nau~notehni~ke dokumentacije u Bibliote~kominformacionom sistemu (BIS) i Informacionom nau~nodokumentacionom (INDOK) sistemu ima za ciq ujedna~avawe obrade, opisai indeksirawa bibliografskih, odnosno dokumentacionih jedinica (DJ)radi lak{eg, br`eg i ta~nijeg pretra`ivawa nau~nih informacija i br`ei kvalitetnije usluge korisnika.183

U pristupu klasifikaciji NTD postoje, u osnovi, dva aspekta:fizi~ki i analiti~ki (logi~ki).1. Fizi~ki nivo klasifikacije NTDFizi~ka struktura i organizacija fondova NTD je stvarana udu`em periodu. Tokom vremena ona je dobila svoju dana{wu fizionomijutako da u VGI danas postoji vi{e zasebnih fondova i celina 1 u okvirufondova:Biblioteke VGI,Arhiva geodetske dokumentacije (AGD),Arhiva kartografske dokumentacije (AKD) iArhiva fotodokumentacije (AFD).Objediwavawe svih fondova Biblioteke VGI i arhiva NTDizvr{eno je 1996. godine u jednu organizacionu jedinicu- Odeqewe zanau~noistra`iva~ki rad (ONIR). Implemetacijom ura|enih projekata(Okanovi}, 1988-1991), fizi~ka struktura, organizacija i sadr`ajfondova preslikavaju se i u BP. Pregled fizi~ke klasifikacije iorganizacije, po fondovima i BP, dat je u Tabelama 1 i 2.Tabela 1 - Oznake, sadr`aj fondova i nazivi BP u BISOznakafonda Sadr`aj fondova biblioteke i BISNazivBPOSL Op{te stru~na literatura - izdava~i van VJ BIS1VSL-VJ Vojnostru~na literatura - izdava~i iz VJ bez VGI BIS2VSL-VGI Vojnostru~na literatura - izdawa VGI BIS2POV Poverqiva literartura VJ ukqu~uju}i i VGI BIS3SKRK Spomenici kulture, stare i retke kwige BIS4P Periodi~na izdawa BIS51Fondovi, celine (izdava~ke, tematske i druge), delovi celina, zajedni~ki (grupni)naslovi i dokumentacione jedinice (delovi NTD) su apriori, sa fizi~kog aspektai pojmovno, pogodni za klasifikaciju NTD.184

Tabela 2 - Oznake, sadr`aj fondova i nazivi BP u INDOK sistemuOznakaNazivSadr`aj fondova INDOK sistemafondaBPKAT1 Katalog I, kartografska dokumentacija, gra|a do KIS1918. godineKAT2 Katalog II, kartografska dokumentacija, gra|a od KIS1918-1945. godineKAT3 Katalog III kartografska dokumentacija, gra|a KISposle 1945. godineBKP Baza kartografskih promena na kartama izdawa BKPVGISRJ Geodetska dokumentacija za podru~je SRJ DISSFRJ 2 Geodetska dokumentacija za podru~je biv{e SFRJ DISbez teritorije SRJSRJ Fotodokumentacija za podru~je SRJ FISSFRJ 2 Fotodokumentacija za podru~je biv{e SFRJ bezteritorije SRJFISPreslikavawem i odr`avawem fizi~kog stawa fondova,biblioteke i arhiva u BP BIS i INDOK sistema, i analiti~kom obradomi klasifikacijom, obezbe|en je kontinuitet u radu i br`i pristupkorisnika nau~notehni~kim informacijama.2. Analiti~ki nivo klasifikacije NTDKrajem osamdesetih godina, kada su ra|eni projekti BIS i INDOKsistema u VGI, skoro da nije bilo mogu}e prona}i optimalnuklasifikaciju koja je odgovarala potrebama bibliografske,dokumentalisti~ke i katalo{ke obrade specifi~ne gra|e iz oblastigeonauka. Tada je izabran koncept, da se do detaqne i kona~neklasifikacije u BIS i INDOK sistemu do|e iterativnim postupcima uzanaliti~ku obradu kroz BP, uz stalni pregled i editovawe re~nikakqu~nih re~i u toku uno{ewa i odr`avawa unetih podataka. Pri tomepolazni dokumenat, u nedostatku boqih, bilo je Uputstvo za formirawebibliografskih BP u OS SFRJ (SSNO, 1988), (u daqem tekstu Uputstvo),i postoje}i, u praksu ve} uvedeni, me|unarodni standardi za opis kwi`ne inekwi`ne gra|e: ISBD(M, CM, NB) i JUS A.C3.005.Podaci koji se unose u BP (prvi put kao novi ili naknadne izmene)rezultat su fizi~ke (formalne i materijalno-finansijske) i analiti~ke(stru~ne) obrade. Va`an princip koji je primewen, i koji se i daqe2U izradi Kataloga arhiva geodetske dokumentacije konstituisani su i drugifondovi, ta~nije i druge odrednice, za biv{e republika SFRJ i susedne dr`ave,jer postoje izrazito grupisani elaborati koji su fizi~ki odvojivi185

primewuje kod unosa podataka jeste, da je jedan inventarski broj NTDjednak jednom zapisu (slogu) podataka u BP. Taj princip je u mnogo ~emudiktirao i principe klasifikacije. Pri tome se te`ilo ujedna~enostiklasifkacije i minimizirawu redunantnosti podataka i funkcija uautomatizovanom informacionom sistemu.Klasifikaciju koja sledi, treba shvatiti jo{ uvek kao radnu iprivremenu (prvu iteraciju) do kona~nog uvo|ewa BIS i INDOK sistemau upotrebu na {irem korisni~kom nivou.Detaqnija analiti~ka klasifikacija izvodi se po dubini, na vi{enivoa, pomo}u nekoliko va`nijih poqa (kolona = atribut = kqu~), kojihima u svakoj BP i koja se po pravilu uvek popuwavaju obaveznim unosom.Hijerarhijska {ema klasifikacije NTD obja{wena je u poglavqima kojaslede u ovom radu, konkretno po pojedinim BP i upravo po tim, najva`nijimpoqima. U principu, sve BP sadr`e slede}a poqa:FondCelina NTDZajedni~ki (grupni) naslovVrsta DJStepen poverqivostiNa~in pribavqawa gra|eJezik gra|ePojavni oblik (tip) gra|eTematski sadr`ajU Uputstvu (SSNO, 1988), projektima BIS i INDOK sistema(Okanovi}, 1988-1991) i Priru~niku za rad sa bibliografskim BP u BISi INDOK sistemu (Okanovi}, 1999), postoje i druga poqa sa unapredzadatim {ifrarnicima za klasifikaciju po drugim osnovama. Atributiistoimenih poqa su isti u svakoj BP i dati su, u Tabeli 3, pohijerarhiskom zna~aju za klasifikaciju.Tabela 3 - Oznake, nazivi i karakteristike poqa za klasifikacijuOznakaNazivBroj TippoqaNazivi poqa u BPBPznakova poqau BP888 sve BP Fond 10 X30 - II - Celina promenqiv X11 - II - Zajedni~ki naslov promenqiv X, %105 - II - Vrsta DJ promenqiv X, %3 - II - Poverqivost 1 N2 - II - Na~in nabavke 1 X6 - II - Jezik 2 X7 - II - Tip gra|e 1 X999 BIS9 Tematski sadr`aj promenqiv X, %111 KIS Kod za katalog 6 NX – alfanumeri~ko poqe, N – numeri~ko poqe, % - ponovqivo poqe186

2.1 BP stru~nih radova pripadnika Vojnogeografskog institutaU okviru BIS pored ostalih, postoji i BP radova pripadnika VGIiz koje je od{tampana “Bibliografija radova pripadnika VGI za period1974-1997”. Ona se formira od unetih podataka u BIS iz fondovabiblioteke i podataka dobijenih od autora za radove koji ne postoje ufondovima Biblioteke VGI.Analiti~ka klasifikacija gra|e za potrebe izrade registara uBibliografiji, razra|ena je na osnovu tematske klasifikacije iklasifikacije po formi (pojavni oblik) radova. Te dve klasifikacijeura|ene su na bazi iskustva iz sli~ne (stru~no periodi~ne) bibliografijeu ~asopisu “Geodetski list” i Uputstva (SSNO, 1988) uz mawaprilago|avawa sadr`aju fondova biblioteke VGI.Prva vrsta klasifikacija ura|ena je jednozna~nim {ifrirawem upoqu tematski sadr`aj prema rednim brojevima i ekvivalentnimobja{wewima koja slede. Vi{easpektna klasifikacija multidisciplinarnihradova je omogu}ena tako {to se u navedenom poqu unose {ifre(redni brojevi, indeksi) odvojeni separatorom (%) prema slede}ojtematskoj podeli:01. Geodetske metode merewa (metrologija uop{te, merewe du`ina,merewe uglova, ukqu~uju}i i merewa u osnovi~kim mre`ama i drugamerewa);02. Obrada rezultata merewa (geodetska ra~unawa, grafi~ke metode,obrada podataka pomo}u ra~unara, softver za obradu i sl.);03. Teorija gre{aka i ra~un izravnawa (sve metode izravnawa);04. Matemati~ko-fizi~ka i Vi{a geodezija (teorija oblika Zemqe,geodetska astronomija, triangulacija, trigonometrijski nivelman,geofizika, gravimetrija, GPS i sl.);05. Geotopografsko obezbe|ewe VJ (prakti~na geodezija, topografija,poligonometrija, premer, kartirawe, podr{ka VJ i sl);06. In`ewerska geodezija (Primewena geodezija);07. Geodetski instrumenti i ure|aji (hardver, tablice, standardi);08. Fotogrametrija i daqinska detekcija;09. Kartografija, reprodukcija i {tamparstvo;10. Katastar;11. Agrarne operacije;12. Geografija, geografski nazivi, prostorno planirawe;13. Informacioni sistemi, baze podataka, GIS;14. Op{ta i organizaciona pitawa osim osnovne delatnosti VGI(pitawa NIR, NTD, razvoja geodeteke slu`be u VJ i geodetske strukeuop{te, op{ta normativna akta i sl.);15. [kolovawe i obrazovawe u VGI i VJ;16. Istorija VGI, civilne i vojne geodetske slu`be (monografski idrugi prikazi );17. Prevodi iz strane literature (osim onih iz osnovne delatnostiVGI);187

18. Terminologija u geodeziji, kartografiji itd.;19. Vesti, saop{tewa, kongresi, savetovawa i sl. (osim onih iz osnovnedelatnosti VGI);20. Prikazi kwiga, ~asopisa i drugih radova;21. IN MEMORIAM.Druga vrsta klasifikacije za potrebe bibliografije, koja se ina~eprimewuje i u ostalim BP BIS, izvedena je prema formi (tipu, pojavnomobliku) radova, u skladu sa Uputstvom (SSNO, 1988) i prema {ifrarnikuza poqe tip gra|e. Prema tipu gra|e, primewuje se slede}i {ifarnik:−−−−−−−−studije (nau~noistra`iva~ke teme, studije, projekti, tehni-~ki izve{taji i sli~ni radovi);~lanci (radovi objavqeni u drugim izdava~kim celinama: ~asopisima,zbornicima, separati iz istih i sl.);uxbenici/priru~nici (re~nici, skripte i sl.);uputstva (tehni~ka pravila, standardi, normativi i sl.);monografije (VGI, geodetske slu`be, generacija iz {kolovawai sl.);katalozi (izdawa kwiga, karata, tablice izlaza i zalazaMeseca, Sunca i druge numeri~ke tablice, godi{waci i sl.);zbornici (radova VGI, sa skupova u i izvan VGI i sl.);prevodi sa stranih jezika koje su uradili pripadnici VGI ikoji su kao takvi na|eni (potpisani) u fondu VSL.2.2 BP kartografske dokumentacijeKartografsku dokumentaciju u VGI ~ini vrlo obiman fond(procena je da ima preko 100 000 inventarskih jedinica) koji se prikupqa,obra|uje i koristi u teku}im poslovima VGI i nau~noistra`ivava~komradu. Arhiv kartografske dokumentacije (AKD) je najbogatijikartografski arhiv u SRJ. Kartografska dokumentacija u AKD seklasifikuje, na fizi~kom nivou podatkom unetim u poqe fond na na~inkao {to je dato u Tabeli 2. Prakti~no, to se posti`e otvarawem i unosompodatka u BP KIS, ~ime se ona logi~ki i fizi~ki organizuje na vi{edirektorijuma.Na fizi~ke i logi~ke delove unetog fonda se dolazi zadavawemodre|enog parametra, (imenom korisnika, imenom fonda ili Passworda),poznatog samo ovla{}enom licu. Time se korisnik usmerava na fizi~ku, a uokviru toga i na analiti~ku klasifikaciju po vrsti fonda i drugimodrednicama.Analiti~ka klasifikacija se izvodi prema poqima datim u Tabeli3: zajedni~ki naslov, vrsta DJ (vrsta karte) i kod za katalog. Uslede}em prikazu daju se samo principi i dosada{we iskustvo uklasifikaciji kartografske gra|e u BP KIS za neka poqa za koja je onakarakteristi~na188

Zajedni~ki naslov: Klasifikacija se vr{i prema standardu ISBD(CM) ipravilima bibliografske obrade izdava~kih celina i delovakartografskih dokumentacionih jedinica.Vrsta DJ: Klasifikacija se vr{i tako|e prema standardu ISBD(CM) jer nepostoji zvani~niji {ifrarnik, ni klasifikacija za karatografskudokumentacije (u VGI, ili van VGI). Klasifikacija po vrsta DJ (vrstakarte) je neprecizna zbog vrlo rasprostrawene primene kartografskogmetoda prikaza pojava u prostoru, vremenu i po tematici. Zato se naj~e{}ekoristi pojam iz izvornog imena (naslova) karte: topografska karta,geografska karta, reqefna karta itd. Odrednica za vrstu karte mo`ebiti pojam iz konteksta sadr`aja tj. tematike prikaza karte, ako izra|iva~nije naslovio kartu (a ~esto nije, ili je karta deo neke celine kojanedostaje). Pri tome se koristi ve} ste~enog iskustvo obra|iva~a ipostoje}a odrednica iz re~nika BP KIS.Kod za katalog: U BP KIS za teritorijalnu klasifikaciju DJ jepredvi|eno poqe 111. U poqe se upisuju {ifre (kodni brojevi grupa ipodgrupa) prema teritorijalnoj pripadnosti kartografskog materijala,kako bi se kreirali potrebni geografski registri. Zbog kontinuiteta uizradi budu}ih kataloga, primewuju se {ifre za ve} ura|ene kwi`neverzije I i II Kataloga. U nastavku grupe i podgrupe unosi se redni brojkartografske jedinice (KJ) po abecednom redosledu naslova. Redosledpodataka u poqu je: grupa, podgrupa, redni broj po {ablonu i formatux.x.xxx koji se obezbe|uje programski. Na primeru jedne KJ, za teritorijuSlovenije, kod za katalog je 1.2.003. Cifra 1 zna~i da se radi o grupinekada{wih jugoslovenskih zemaqa, 1.2 o podgrupi za Sloveniju i 1.2.003 KJu abecednom redosledu naslova. Klasifikacija KJ po ovom poqu u I i IIKataloga izgleda:1. Nekada{we jugoslovenske zemqe1.1. Jugoslavija - celina i delovi1.2. Slovenija1.3. Hrvatska1.4. Bosna i Hercegovina1.5. Srbija1.6. Crna Gora1.7. Makedonija2. Balkansko poluostrvo2.1. Balkansko poluostrvo - celina i delovi2.2. Bugarska2.3. Gr~ka2.4. Albanija3. Evropa3.1. Evropa - celina i delovi3.2. Italija3.3. Austrija189

3.4. Ma|arska3.5. Rumunija3.6. Ostale evropske zemqe4. Svet4.1. Svet - celina i delovi4.2. Vanevropski kontinenti5. Atlasi6. Vojnogeografske monografijePored BP KIS u INDOK sistemu postoji i BP kartografskihpromena (BP BKP). U woj se mogu evidentirati sve promene na kartamaizdawa VGI. Osnovna klasifikacija u ovoj BP je klasifikacija promenapo izdava~kim originalima (lejerima). Daqe klasifikacija je mogu}aprema tipovima i podtipovima promena unutar jednog izdava~kogoriginala {to je, prilago|eno tehnolo{koj {emi izrade karata u VGI, ipredvi|eno Uputstvom (VGI, 1996).2.3 BP geodetske dokumentacijeU Arhivu geodetske dokumentacije postoji oko 1000 inventarskihjedinica geodetske dokumentacije nastale u periodu od nastajawa geodetskevojne i civilne struke do danas. Pored fizi~ke klasifikacije pofondovima (prema Tabeli 2 i poqu fond), razra|ena je i klasifikacije zapotrebe izrade BP, kao i Kataloga arhiva geodetske dokumentacije do 2000.godine i registara u wemu. Neka poqa iz BP geodetske dokumentacije su ukorelaciji sa ISKoK_GT 3 . Dokumentacija u AGD je organizovana u ve}epoveze (fascikle) koji su istovremeno i inventarske jedinice, i u kojimaima vi{e samostalnih dokumentacionih jedinica. Poqe Vrsta DJkoristilo je za detaqniju tematsku klasifikaciju izvedenu pri unosu inaknadno dora|enu iz unetih podataka, ujedna~avawem pojmova u re~nikupodataka.Kona~no, geodetska dokumentacija je klasifikikovana, po poqima,na slede}i na~in:Poqe celina : aspekt tematske celine gra|eTrigonometrijska mre`aNivelmanska mre`aGravimetrijski premerGeomagnetski premer3ISKoK_GT - Informacioni sistem koordinata i kota geodetskih ta~aka jeprojektovan za potrebe unosa i odr`avawa sadr`aja (koordinata, kota i drugihpodataka o geodetskim ta~kama) , dok je ovde re~ o klasifikaciji i opisu DJ190

Dr`avna granicaOstale dokumentacione celinePoqe zajedni~ki (grupni) naslov (u okviru celina):Trigonometrijska mre`a:Astrogeodetska mre`aLaplasove ta~keDTM 1.redDTM 2.redDTM 3.redDTM 4.redDTM katalog ta~akaDTM meridijanski lanacDTM stranih dr`avaDTM orjentacione ta~keDTM oslone ta~keDTM ostali podaciDTM povezivawe dr`avaGPS mre`aGTM (Gradska trig. mre`a)Mre`a stranih dr`avaOsnovi~ka mre`a (uglovna merewa, merewa `icama i telurometrijskipodaci)Test poligon (ako je op{eg karaktera, za vi{e vrsta geodetskih radova)Nivelmanska mre`a:GNM (Gradska nivelmanska mre`a)NVT deformacija tlaNVT stari (pojam "stari" NVT se vezuje za Prvi NVT)NVT novi (pojam "novi" NVT se vezuje za Drugi NVT)NVT FR (fundamentalni reperi)NVT povezivawe dr`avaNVT povezivawe obalaOstali podaciPN (precizni nivelman)TNPT (tehni~ki nivelman pove}ane ta~nosti)TN (tehni~ki nivelman)Gravimetrijska mre`a:Gravimetrijski osnovni premer (gravimetrijske mre`e svih redova)Gravimetrijski regionalni premer (gravimetrijski i geofizi~ki premerioblasti i regija)Gravimetrijski detaqni premer (na Laplasovim ta~kama i du` vlakovaNVT)Gravimetrijski op{ti premer (kada elaborat sadr`i sve prethodnepodatke zajedno)Gravimetrija - ostali podaci191

Geomagnetska mre`a:Geomagnetski premer aerodromaGeomagnetski ostali podaciDr`avna granica:Npr.:Granica - Rumunija,Granica - Italija itd.Poqe vrsta DJ - aspekt sadr`aja delova elaborataPo{to je ova klasifikacija detaqnija i preciznija, sa ciqem da se {tovi{e opi{e i izrazi konkretan sadr`aj NTD, naj~e{}e je nad wom vr{enoujedna~avawe. To je ura|eno (za vreme i posle unosa podataka) op{tim ikonkretnim odrednicama, te pregledom i redakcijom re~nika podataka uBP. Tako na primer za elaborat koji sadr`i bilo kakvu kartu ili skicu uovom poqu su unete odrednice: karta (vrsta karte prema sadr`aju iklasifikaciji koja sledi), ali je morao biti unet i podatak za imenilacrazmere u posebnom poqu (razmera), {to ina~e va`i za sve BP u INDOKsistemu. Poqe vrsta DJ ima atribut ponovqivosti. Ono mo`e da sadr`ivi{e odrednica, odvojenih separatorom (%). Time je svaki elaboratsadr`ajno u potpunosti opisan, a dobijen je i podskup odrednica za karte(po vrsti i razmeri) i odgovaraju}i re~nik podataka u BP, odnosnoregistar DJ u kwi`noj verziji kataloga.Konkretna klasifikacija po vrsti DJ izvedena je op{tim ikonkretnim odrednicama kao {to sledi:Op{te odrednice za vrstu DJ:Komplet elaborataElaborat merewaElaborat ispitivawaElaborat obradeIzve{taj - DTMIzve{taj - gravimetrijaIzve{taj - NVTTabliceMonografijaMikrofilmKonkretne odrednice za vrstu DJ:TO "*" (Trigonometrijski obrazac br.?)NO "*"(Nivelmanski obrazac br. ?)GO "*" (Gravimetrijski obrazac br. ?)GeO "*" (Geomagnetski obrazac br. ?)Karte:Karta DTMKarta osnovicaKarta NVTKarta izogonaitd.192

Skice:Skica DTMSkica osnovicaSkica NVTitd.Registri:Registar op{tiRegistar DTMRegistar NVTitd.Zapisnici:Zapisnik merewa (kada nije u TO ili NO)Zapisnik primopredajeitd.Spiskovi:Spisak koordinata (kada nije u TO 25)Spisak visina (kada nije u NO)Spisak katalogaSpisak karataitd.Poqe Radili{teRadili{te je bli`a teritorijalna (geografska) odrednica, nazivlokacije, na koju se predmetni elaborat odnosi. Ovo poqe je tako|e ukorelaciji sa jednom od tabela u ISKoK_GT. Odrednica za radili{temo`e biti: naj{iri entitet (npr. SFRJ je odrednica za radili{te zaDTM 1. red), koordinantni sistem (5., 6. i 7. zona za DTM 2. i 3. red), imetrigonometrijskog sreza (za DTM 4. red), delovi teritorije SRJ (Srbija,Srbija-jug, Srbija-zapad, Vojvodina, Ma~va itd. za elaborate regionalnegravimetrije), konkretni toponimi (Beograd, Avala, Dunav, itd.), nazivigranice, toponimi geodetskih ta~aka (Jau}anski vis) itd. Ciq ovogajeste {to preciznije georeferencirawe DJ geografskim odrednicama.Odrednice iz poqa radili{te i poqa kqu~ne re~i, koje su izkonteksta naslova i sadr`aja, (pravci pru`awa vlakova, naziva mesta gde sufundamentalni i ~vorni reperi, osnovi~ke mre`e, Laplasove i drugegeodetske ta~ke), generi{u se u dovoqno obiman re~nik u BP. Tako seistovremeno dobija geografski registar za kwi`nu verziju Kataloga AGDi najkorisniji deo re~nika u BP za potrebe pretra`ivawa geodetskihpodataka.2.4 BP fotodokumentacijeVGI raspola`e sa bogatim fondom fotodokumentacije nastaleaero i drugim snimawima za potrebe premera i izrade geotopografskogmaterijala. BP fotodokumentacije je po mnogo ~emu, sa aspekta193

dokumentalisti~ke obrade, najspecifi~nija u INDOK sistemu. Wenafizi~ka i analiti~ka obrada jo{ traje. Razlog za to le`i u naporima zadefinisawe efikasnijeg analiti~kog na~ina pretra`ivawa relevantnihpodataka (po geografskim i drugim odrednicama) nego {to je klasi~nolistawe spiska filmova po sveskama, kao i potreba inventarisawa fonda(izrada inventarske kwige), {tampawa nalepnica za DJ itd.U toku unosa podataka u BP fotodokumentacije primewuje setako|e, kao i kod BP geodetske dokumentacije, teritorijalni principformirawa osnovnih fondova. U BP fotodokumentacije postoje slede}ifondovi:- Fond SRJ - filmovi i druga fotodokumentaciona gra|a za teritorijusada{we Jugoslavije,- Fond SFRJ - filmovi i sva ostala gra|a za deo biv{e SFRJizvan SRJ i- Fond VGI - ostala fotodokumentacija (albumi slika, video idrugih filmova iz `ivota i rada pripadnika VGI, itd.).Podelu arhivske gra|e na prva dva fonda (SRJ i SFRJ) je te{kostrogo izvesti.zbog celovitosti jedne DJ (jedne rolne filma). Analiti~kaklasifikacija }e biti oslowena na geografske odrednice 4 i nomenklaturelistova TK. To }e biti preuzeto sa planova snimawa i prostirawa redova(leta aviona). Iz albuma karata koji postoje za svako radili{te preuze}ese kqu~ne re~i i druge odrednice za sva poqa o kojima je uglavnom re~ uovom radu. Odrednice po poqima imaju slede}i izgled:Poqe celina:Geodetski plan - snimawa za katastarske, geodetske i druge planove(kasarne i druge mawe vojne lokacije) u razmere kartiraqa do 1:5000ODK5 - fotogrametrijsko snimawe za dr`avnu kartu 1:5 000ODK10 - fotogrametrijsko snimawe za dr`avnu kartu 1:10 000TK25 - fotogrametrijsko snimawe za topografsku kartu 1:25 000TK50 - fotogrametrijsko snimawe za topografsku kartu 1:50 000TK100 - fotogrametrijsko snimawe za topografsku kartu 1:100 000TK200 - fotogrametrijsko snimawe za topografsku kartu 1:200 000PTK300 - fotogrametrijsko snimawe za preglednotopografsku kartu1:300000Poqe zajedni~ki dokumentacioni naslov:Odrednica se izvodi iz konteksta naslova i/ili sadr`aja inventarskejedinice, naj~e{}e iz naziva listova TK, aerodroma, autoputeva, reka itd.Poqe vrsta dokumentacione jedinice:Negativ filmNegativ plo~aFotogram4Primeni}e se sli~an princip kao u BP kartografske dokumentacije gde se unosepo tri naziva naseqenih mesta, reka i planina194

Fotografija crnobelaFotografija u bojiAlbum slikaVideo filmPoqe tehnika snimawa:CB - cnobela tehnika snimawa (crno-beli film, fotografija, itd)Fal{kolor - fal{-kolor tehnika snimawaKolor - kolor tehnika (za film, fotografiju u boji, itd )Poqe kvalitet materijala (filma)Odrednica je zasnovana na proceni korisnika i izra`ena je brojevima od 0.do 5.Zakqu~akU nedostatku gotovih tezaurusa, re~nika podataka i sli~nihpriru~nika za klasifikaciju specifi~ne NTD iz oblasti geonauka idelatosti VGI, krajem osamdesetih godina, kada su projekti BIS iINDOK sistema osmi{qavani i uvo|eni, nije bilo drugog izbora zakoncept klasifikacije od ovde izlo`enog. Bilo je tada mnogo nepoznatog,kako u tehnologijama BP tako i u neobra|enom sadr`aju NTD i nije seunapred mogao obezbediti kvalitetan sistem za klasifikaciju, koji bi i daje postojao, morao biti dor|ivan.Odabrani iteraktivni postupak, koji je izabran i koji se primewujeu toku i posle unosa, ujedna~avawem klasifikacije uz pomo} re~nikapodataka u samoj BP, pokazao se kao efikasan. Ograni~avaju}i faktor je tajda analiti~ku klasifikaciju mora raditi isto lice (dokumentalista)poznavalac struke koje, pa`qivim pristupom, mo`e klasifikaciju dovestido kraja.[to se unos postoje}ih fondova vi{e pribli`ava kraju, iskustvo jesve ve}e. Novu NTD koja pristi`e je mogu}e lak{e i preciznijeklasifikovati, a sistem klasifikacije dobija optimalni sadr`aj kakav uliteraturi i praksi na po~etku nije postojao. Kona~an (ne i jedini) ciqsveobuhvatnog rada na unosu, obradi i klasifikaciji, jeste stavqawe nauvid i u upotrebu stru~noj javnosti NTD, koja je rezultat kapitalnihistorijskih radova hiqada stru~waka, ne samo pripadnika VGI.S u m m a r yThis article gives classification of scientific and technical documentation,which is applied on the projects, induction and service of databases, on documentationjob in library, in archives and in catalogue production. Clasification is one methode ofsuccessively creating data dictionary for searching scietific information and clasificationsystem.195

Key words: Scientific documentation; Database; Data dictionary; Classification ofscientific and technical documentation.L I T E R A T U R A:[1.] Okanovi}, @.: Automatizacija BIS i INDOK sistema : prethodnestudije i detaqni projekti, VGI, Beograd, 1988-1991.[2.] Uputstvo o radu arhiva NTD u VGI, VGI, Beograd, 1996.[3.] Uputstvo za formirawe BBP u OS SFRJ, SSNO, Beograd,1988.[4.] Okanovi} @.: Priru~nik za rad sa bibliografskim bazama podataka uBIS i INDOK sistemu VGI : rukopis, VGI, Interno izdawe zapotrebe ONIR, 1999.196

majorStevan Radoj~i}TRIANGULACIJAKRAQEVINE SRBIJEUDK:528.33(091)S a ` e t a kU radu je prikazana triangulacija Kraqevine Srbije, nastala uperiodu 1899 - 1905. godine.Kqu~ne re~i: Triangulacija Kraqevine Srbije; Istorija geodetskihmerewa.U v o dOdmah nakon ratova 1876-78. godine, kojima je Srbija stekla slobodui nezavisnost, Srpska vojska je zapo~ela pripreme za premer dr`avneteritorije u razmeri 1:50 000 i izradu karata razmere 1:75 000. Pripremesu potrajale sve do 1881. godine, a o wihovoj slo`enosti i delikatnostinajboqe govori ~iwenica da se radilo o prvom poduhvatu te vrste i da,prema tome, nisu postojali nikakvo nasle|e i iskustvo. Me|u brojnimpitawima koja je trebalo re{iti nalazilo se, kao najosetqivije, i pitawegeodetske osnove premera. Jedan od u~esnika ovih priprema,general{tabni potpukovnik Radovan Mileti} (1844-1925), svoje mi{qeweo geodetskoj osnovi premera izlo`io je javnosti 1880. godine u vojnom listuRatnik (Mileti}, 1880). To je najstariji rad u na{oj literaturi u kojem serazmatra pitawe triangulacije Srbije. U wemu Mileti} predla`e lan~anutriangulaciju, ~iju okosnicu ~ine dva lanca - jedan polo`enlongitudinalno, paralelno sa Dunavom, a drugi, pribli`no po meridijanu,du` pravca u{}e Morave-Leskovac; po Mileti}u, prvi lanac trebapovezati sa austrougarskom, a drugi sa rumunskom triangulacijom, dok naoba kraja svakog lanca treba izmeriti po jednu osnovicu. Na ove glavnelance oslawaju se drugi lanci kojima se obuhvata ostatak teritorije, a tase osnova daqe pogu{}ava ta~kama ni`ih redova, zakqu~no sa IV redom. Uovom detaqno razra|enom predlogu Mileti} obrazla`e potrebu da sesvojom triangulacijom Srbija ukqu~i u me|unarodne geodetske radove kojesu, sa ciqem odre|ivawa oblika i dimenzija Zemqe, preduzimale dr`ave-~lanice Evropskog stepenskog merewa. Jer, triangulacija razvijana postrogim propisima koji va`e za te radove mogla bi "poslu`iti za svageodetska opredeqivawa, bilo da se odnose na merewe stepena, bilo nakatastralno merewe dr`ave" (Mileti}, 1880).197

No, ovaj Mileti}ev predlog ostao je samo jedan vredan poku{aj, jerse Srpska vojska, rukovo|ena potrebom da do karata do|e {to pre,opredelila za grafi~ku triangulaciju, oslowenu na tu|e radove -trigonometrijsku mre`u koju su ne{to ranije razvili Rusi radi premeraBugarske, kao i na ta~ke koje su 1875. godine u Srbiji odredili Austrijanciza potrebe izrade svoje karte 1:300 000.Pitawe triangulacije Kraqevine Srbije postalo je ponovoaktuelno desetak godina docnije, kada se ovaj premer privodio kraju i kadase kriti~ki razmi{qalo o budu}im radovima. Tada je (1892. godine) jedanoficir Srpske vojske - in`iwerijski potporu~nik Stevan P. Bo{kovi}(1868-1957) - upu}en na sedmogodi{we geodetsko {kolovawe u Rusiju, saciqem da po povratku u Srbiju preuzme zadatak stvarawa savremenegeodetske osnove i izvr{ewe novog, ta~nijeg premera dr`avne teritorije.No, pred sam kraj wegovog {kolovawa, ministar vojni (general{tabnipukovnik Dragomir Vu~kovi}, 1849-1899), odlu~uje da rad na triangulacijipo~ne bez Bo{kovi}a. Sa ciqem da "u najdaqe tre}oj godini od danas, moguotpo~eti ta~an topografski premer na{e zemqe, kao i to, da stvorimsiguran osnov za {to skoriji katastarski premer dr`ave" (SVL 18/1899), onodobrava projekat koji mu je dostavila komisija u sastavu: na~elnikGeografskog odeqewa Glavnog \eneral{taba (artiqerijski potpukovnikJosif Simonovi}, 1849-1901); direktor Geodetskog zavoda Velike {kole(prof. Milan J. Andonovi}, 1849-1926) i direktor Astronomskeopservatorije Velike {kole (prof. Milan Nedeqkovi}, 1857-1950).Projektom je obuhva}en samo rad u 1899. godini, u kojoj se planirarazvijawe jednog lanca koji po~iwe sa kratkom osnovicom u centralnomdelu Srbije, kod Para}ina, pa se preko odgovaraju}e osnovi~ke mre`epru`a na sever, do Avale i Astronomske opservatorije, gde se vezuje zata~ke I reda austrougarske triangulacije (crkve u Zemunu, Pan~evu iBavani{tu). Predvi|aju se i astronomski radovi - odre|ivawe geografskogpolo`aja Astronomske opservatorije ("sa tri desimale sekunde, zbogeventualne popravke 2. desimale", SVL 18/1899) i merewe azimuta straneOpservatorija-Avala. Tako|e, projekat predvi|a i merewe jednog vlakapreciznog nivelmana, od repera u Zemunu do Para}inske osnovice, a odatledo ta~aka izlazne strane osnovi~ke mre`e.Rekognoscirawe, stabilizacija i signalizacija ta~aka zapo~eti suu prole}e 1899. godine i u te aktivnosti je bio ukqu~en i Bo{kovi}, odmahpo povratku iz Rusije (u avgustu iste godine). Me|utim, on se iz Rusijevratio sa svojim, potpuno druga~ijim projektom triangulacije KraqevineSrbije. Sve {to je nau~io tokom vi{egodi{weg {kolovawa Bo{kovi} jeugradio u ovaj projekat, usaglasio ga sa programom astronomskih merewa,nabavio i ispitao potrebne geodetske i astronomske instrumente i pribor,sra~unao potrebne efemeride, sastavio pomo}ne tablice, itd. Iakozate~en saznawem da je wegov zadatak poveren spomenutoj komisiji i da jerad na triangulaciji Srbije ve} zapo~eo, Bo{kovi} se energi~no upustio uborbu za afirmaciju vlastitih ideja i pristupa, odnosno napu{taweusvojenog projekta. U tome je uspeo veoma brzo, preuzev{i rukovode}u ulogu198

u ovim radovima, najpre kao na~elnik Trigonometrijskog odsekaGeografskog odeqewa, a od 1900. godine i kao na~elnik Geografskogodeqewa (docnijeg Vojnogeografskog instituta). Rad na triangulacijiSrbije nastavqen je i zavr{en prema Bo{kovi}evim zamislima.1. Osnovna ideja Bo{kovi}evog projekta triangulacijeSli~no Mileti}u, i Bo{kovi} je smatrao da srpska triangulacijatreba da bude saglasna sa evropskim gradusnim merewima, kako u pogledudosledne primene propisa koji su va`ili za ove najta~nije geodetskeradove, tako i u pogledu fizi~ke veze, odnosno oslonca srpsketriangulacije na austrougarsku trigonometrijsku mre`u, na koju su bileoslowene i mre`e drugih zemaqa centralne Evrope. Ili, kako je to samBo{kovi} zapisao, ovu mre`u treba razviti tako da ona bude “strogonau~na osnova za sve vrste geodetskih radova u Srbiji.” (Bo{kovi}, 1949).Istovremeno, Bo{kovi} je ovom mre`om hteo da u Srbiji stvori “vrlota~no geodetsko jezgro na Balkanskom poluostrvu” (Bo{kovi}, 1949) i davezom sa odgovaraju}im radovima susednih zemaqa osigura ”kontinuitetnau~nih geodetskih radova sredwe Evrope i sigurnu nau~nu osnovu zakartografsku povezanost i celinu svih oblasti ju`noslovenskih zemaqai kulturne Evrope.” (Bo{kovi}, 1949).Za razliku od svojih prethodnika, Bo{kovi} nije razmatraolan~anu, ve} povr{insku triangulaciju, prema kojoj Srbiju treba prekritineprekidnom mre`om trouglova. U mre`i su 4 osnovice i osnovi~ke mre`e:osim u centralnom delu Srbije (kraj Para}ina), Bo{kovi} je predvideo jo{tri osnovice na krajevima dr`avne teritorije (kraj Vrawa, Loznice iNegotina). Svaka od ovih osnovica je du`a od 5 kilometara i to je jo{ jednarazlika u odnosu na prethodne projekte, kojima je planirano mereweosnovica du`ine ne ve}e od nekoliko stotina metara. Za razliku odMileti}a, Simonovi}a i Andonovi}a, koji su poprimili nema~kostanovi{te da osnovice ne moraju biti duge ako se uglovi mere precizno,Bo{kovi} je iz Rusije do{ao sa suprotnim, francuskim i ruskimgledawima po ovom pitawu. Osim toga, vratio se i sa najnovijimJederinovim osnovi~kim aparatom kojim su se osnovice ove du`ine mogleizmeriti brzo i ta~no.Napokon, razlika je u odnosu na prethodne projekte i ta {to su seistovremeno sa merewima u mre`i I reda predvi|ala merewa i u mre`ama IIi III reda. Ciq je bio da se ve} u prvom koraku ostvari takva gustina ta~akakoja }e omogu}iti ta~an topografski premer Kraqevine Srbije u razmeri1: 25 000, tj. barem 3 ta~ke po trapezu dimenzija 6' po geografskoj {irini i10' po geografskoj du`ini (oko 150 km 2 ). U nastavku radova planirano jepogu{}avawe mre`e novim ta~kama III reda i uvo|ewe ta~aka IV reda, ~imebi se stvorila osnova “za detaqna premeravawa ma koje vrste.” (Bo{kovi},1949).199

2. Merewa u mre`i I redaDo 1902. godine, rad na triangulaciji se svodio prete`no narekognoscirawe, signalizaciju i stabilizaciju ta~aka I, II i III reda,uglavnom na ju`noj polovini Srbije, i na ure|ewu osnovica. Merilo semalo, jer se personal stalno mewao, pa je wegova obuka za merewe bilaote`ana. Od 1903. godine radovi se intenziviraju, pa su do 1905. godineizvr{ena uglovna merewa na oko 1000 ta~aka I, II i III reda, izmerene su 4osnovice i ostvarena je veza sa trigonometrijskom mre`om be~kogVojnogeografskog instituta (Militär-Geographischen Institute- MGI) . Mre`aKraqevine Srbije I reda prikazana je na slici 1.DUMA^AANTINA LIVADAVojnaMili}evo BrdoOpservatorijaAnatema MOLDAVICAL ozni ~k aosnovi ~ka Vidojevica Podgorica AvalaKuli~Lipova~amr e` aLe{tarIBukovikCerUdoviceGu~evo IIRakobarski VisKostajnikVu~jak KosmajG.DubravaKUKUJOVAV.^ukarJautinaOskoru{aStaricaKOWUHStubi~ki VisNegot inskaXawevski VisRo`awosnovi ~kaBukuqaV.SumurovacGaj mr e` aKola~iT. BobijaBarajtajDeli JovanBukova~ko Brdo@EP BRDOPovlen Kraqev StoRama}ki VisPastorakBiqanicaKrstV.STOLACZbori{teTornikBuqaSavine VodeJankov Kmn.KablarSmr~akV.VujanCrni VrhDulenskiMilanov Vrh@eqinCrni VrhJagodinskiIBabaV.Vetren IIRtawPara}inskaosnovi ~kamr e` aDrenova GlavaPo`arJastrebacMalo{i{kiKrstKalafatTremNegotinVr{ka ^ukaCrni VrhRasoviti KamenMixorDupni KamenL egenda:Ta~ke mre`e be~kog VGITrigonometrijske ta~ke I redaOsnovicaOsnovi~ka mre`aSokolovacPetrova GoraMrkowKitkaSv.IlijaRatajStolHisarOstrozupska ^ukaVlajnaV.Stre{erVrawskaZlatokop osnovi ~kamr e` aMotinaSlika 1. Triangulacija Kraqevine Srbije I redaTrigonometrijske ta~ke I reda su signalisane ~etvorostranimpiramidama visine od 4 do 12 metara, shodno uslovima dogledawa sasusednih ta~aka. Piramide su bile okovane daskama u du`ini od 2-5 metaramereno od vrha. Okov piramide je farban u belo, a pop u crno, radi boqegkontrasta pri vizirawu. Kao nadzemne belege kori{}eni su kamenimonoliti ili su zidani betonski stubovi visine oko 2 metra - jedan metarpod zemqom a 1-1,2 metra nad zemqom. S dowe strane stub je, po pravilu, biooslowen na betonsku stopu debqine 50 cm (mada su neki stubovi bili bez200

we), dok je gorwa povr{ina dimenzija 30x30 do 40x40 cm bila ravna, saurezanim krstom kao oznakom centra. Na ovaj stub se postavqao instrumenttokom merewa; izuzetak su 3 ta~ke (Bo{kovi}, 1923) na kojima se merewenije moglo vr{iti sa stubova (usled nedogledawa), ve} je instrumentizdizan na posebne stubove visine 3 do 10 metara. Ta~ke su stabilizovanenakon podizawa piramide, a projektovawe popa je vr{eno teodolitom.Imale su i podzemne centre, kao i bo~na osigurawa. Tako|e, utrigonometrijsku mre`u Kraqevine Srbije su u{li i torwevi nekihcrkava.Za merewe horizontalnih i vertikalnih uglova u mre`i I redakori{}ena su dva Kernova 1 univerzalna instrumenta, te jedan veliki i dvamala [tarke-Kamererova 2 teodolita. Radi se o teodolitima 3 samikroskop-mikrometrima podatka 1" odnosno 2". Vrednost runa opti~kihmikrometara ovih teodolita odre|ivana je na svakoj ta~ki, neposredno premerewa; ukoliko je bila ve}a od 1", rektifikacijom je svo|ena na vrednostmawu od jedne sekunde, za koju su potom popravqane vrednosti pravacaopa`anih sa te ta~ke. Merewe uglova u celoj mre`i I, II i III reda izvr{iloje ukupno osam triangulatora Geografskog odeqewa.Opa`awe pravaca je vr{eno girusnom metodom, u 12 girusa. Izme|ugirusa, limb je pomeran za 15 o . Vizirawe je vr{eno na jedan originalnina~in, prema Bo{kovi}evoj ideji. Naime, uobi~ajeni na~in vizirawa jepodrazumevao dovo|ewe lika signala u simetralu para vertikalnih konaca.Me|utim, kada se vizirawe vr{i na udaqeni predmet koji se slabije vidi,de{ava se da lik, ~im se dovede u simetralu vertikalnih konaca, skoropotpuno nestane, {to je onemogu}avalo vizirawe. U takvim slu~ajevimapreporu~ivano je da se oslabi jasno}a kon~anice, ~ime se jasno}a likadonekle pove}avala i vizirawe je tada bilo kako-tako mogu}e, uz neizbe`angubitak na ta~nosti. Sa ovom pojavom koja je poznata svakom triangulatoru,Bo{kovi} se susreo na po~etku svoga {kolovawa u Rusiji i ona ga jezaintrigirala. Do{ao je na ideju da vizirawe vr{i ne pomo}u paravertikalnih konaca, nego pomo}u kakvog zadebqawa ili zrnca pra{ine nahorizontalnom koncu kon~anice. Ispitvawem je utvrdio da se na taj na~indobijaju boqi rezultati, pa su tako u Srbiji mereni svi uglovi u mre`i Ireda i svi azimuti. [ta vi{e, ovaj originalni na~in vizirawa je “docnijeusvojila i preporu~ila Me|unarodna geodetska asocijacija za merewehorizontalnih uglova uop{te” (Bo{kovi}, 1952).Sa jednog broja ta~aka u trigonometrijskoj mre`i, pravci suopa`ani ekscentri~no. To se posebno odnosi na crkve, ~iji su torweviiskori{}eni za trigonometrijske ta~ke. Nema podataka da je u mre`i biloekscentri~nih signala.1 Kern & C ie , [vajcarska2 Starke und Kammerer, Austrija3 Opis i fotografije ovih instrumenata u: Radoj~i}, 1998.201

Sve osnovice su merene 1904. godine pomo}u tri `ice od invara 4 ,svaka du`ine 24 metra. Ispitivawe i upore|ivawe du`ina ovih `icavr{eno je na tri na~ina. Prvo, pre i posle merewa sve ~etiri osnovice,`ice su ispitane od strane Me|unarodnog biroa za mere i tegove u Sevru(Bureau International des Poids et Mesures, Sévres). Drugo, pre i posle merewasvake pojedine osnovice, ispitivawe je vr{eno na komparatoru koji senalazio u Beogradu, u suturenu zgrade vojnog ministarstva. Tre}e, tokommerewa svake osnovice, du`ine `ica su upore|ivane na terenskomkomparatoru, svakog dana nekoliko puta. Svaka osnovica je merenaobostrano, jednom (tzv. operativnom) `icom, a pri ra~unawu kona~nedu`ine osnovice uzeti su u obzir rezultati svih navedenih ispitivawa,odnosno komparacija. Osnovice ne sadr`e celi broj intervala od 24 metra,tako da je merewe "ostatka" vr{eno invarskom pantqikom du`ine 12metara (koja je tako|e ispitana u Me|unarodnom birou za mere i tegove i u`enevskom Dru{tvu za preciznu mehaniku 5 ).3. Rezultati uglovnih i linearnih merewaMaksimalna gre{ka zatvarawatrouglova u mre`i I reda iznosi ±3".Sredwa gre{ka merenog ugla, ra~unatana osnovu gre{aka zatvarawa trouglovapo formuli generala Ferera iznosi m u= 0.66".Tabela 1. Sredwa gre{kamerenog ugla u nekim zemqama,podaci iz 1894. godineDR@AVA m u "1. Nema~ka 0.732. Danska 0.743. Francuska 0.764. [panija 0.895. Austro-Ugarska 0.916. Italija 0.927. Indija 1.008. [vedska 1.099. Rusija 1.50Vrednost ove gre{ke utriangulaciji drugih zemaqa prikazanaje u tabeli 1. Istina, podaci se odnosena 1894. godinu (prema: Terzi}, 1933), paje prirodno {to je srpskatriangulacija, kao novija, ta~nija. No,razlika u ta~nosti je toliko velika, daje jasno da triangulacija Kraqevine 10. Engleska 1.83Srbije spada u najta~nije evropske triangulacije na po~etku 20. veka.[to se ti~e osnovica, ostvarena preciznost merewa - izra`enarelativnom gre{kom merewa - iznosi oko 1:2 000 000, a ta~nost varira od1:470 000 do 1:700 000 (SGU, 1953); bitni uzrok razlike preciznosti ita~nosti je gre{ka du`ine operativne `ice (Bratuqevi} i dr., 1986).Sedamdeset godina docnije postupak odre|ivawa du`ine operativne `iceje ponovqen, a u obradu osnovica uvedene su i popravke koje se u vreme4 Na~in merewa osnovica, wihova ra~unska obrada i ocena ta~nostidetaqno su opisani u nekoliko radova (Bo{kovi} 1949, SGU 1953, VGI1973, Radoj~i} 1998, itd.), tako da se ovde daju samo osnovni podaci.5 Société Genevoise pour la Construction d’Instruments de Physique et de Mechanique.202

izvr{ewa merewa nisu uzimale u obzir; tom prilikom je utvr|ena ta~nostmerewa osnovica od 1:911 000 do 1:1 076 000 (VGI, 1973).Merewe uglova u osnovi~kim mre`ama izvr{eno je istiminstrumentima i na isti na~in kao i merewe uglova u mre`i I reda. Ota~nosti merewa uglova u osnovi~kim mre`ama postoji vi{e podataka.Prvo, Me|unarodnoj geodetskoj i geofizi~koj uniji (MGGU), za wenkongres u Rimu 1922. godine, dostavqene su gre{ke merenih uglova ra~unatepo formuli generala Ferera:mu= ±2[ f ]3Ngde je:f - gre{ka zatvarawa trouglaN - broj trouglova (gre{aka) u mre`iDrugo, Savezna geodetska uprava je za Prvi kongres geodetskihin`ewera i geometara pripremila referat u kojem se prikazuju gre{kemerenih uglova (tako|e po formuli Ferera, ali sa drugim vrednostima) igre{ke iz izravnawa osnovi~kih mre`a. Tre}e, Vojnogeografski institutje 1960-1963. godine prera~unao sve osnovi~ke mre`e (izbacivawem pravacakoji su u prethodnom izravnawu imali najve}e popravke). Svi ovi podaci suprikazani u tabeli 2. Treba primetiti da navedena izravnawa nisu vr{enapo uop{tenom principu najmawih kvadrata, {to zna~i da korelacija nijeuzimana u obzir.Tabela 2. Ta~nost uglovnih merewa u osnovi~kim mre`amaMGGU Savezna geodetska VojnogeografskiMRE@Aupravainstitut(Ferero) (Ferero) (Izravnawe) (Ferero) (Izravnawe)[ " ] [ " ] [ " ] [ " ] [ " ]Para}inska 0.15 0.60 0.98 0.440 0.443Negotinska 0.64 0.78 1.46 0.398 0.375Vrawska 0.59 0.22 0.21 0.159 0.162Lozni~ka 0.50 0.65 0.85 0.288 0.4554. Veza sa austrougarskom triangulacijomKao {to je ranije re~eno, triangulacija Kraqevine Srbije je 1904.godine povezana sa mre`om MGI. To je bio zajedni~ki rad Geografskogodeqewa i MGI. Prema jednom kratkom osvrtu u Mitteilungen-u MGI br. XXIVza 1904. godinu, Austrijanci su za ovaj zadatak podigli 10 piramida i sa 7stanica opa`ali 29 pravaca, dok je srpska strana sa 8 stanica opa`alaukupno 25 pravaca. ^itav rad je trajao tri i po meseca. Na zapadu, srpskamre`a je povezana sa ta~kama: Kowuh, @ep Brdo i Veliki Stolac, a naseveroistoku sa ta~kama: Duma~a, Antina Livada, Moldavica i Kukujova.203

O tome svedo~i i deo austrougarskog elaborata koji je ostao sa~uvan dodanas (detaqnije u: Radoj~i}, 1998). A osam stanica sa kojih je merewavr{ila srpska strana su: Gu~evo, Ro`aw, Le{tar, Lipovica, Starica,Rakobarski vis, Deli Jovan i Visoki ^ukar. Treba uo~iti da se podaciobjavqeni u navedenom Mitteilungen-u odnose samo na ona merewa koja suvr{ena kao zajedni~ki rad i ~iji su rezultati, saglasno dogovoru,razmeweni. Me|utim, srpska strana je ostvarila ne{to gu{}u vezu,opa`aju}i sa ~itavog niza svojih ta~aka (du` severne granice) pravce natorweve mnogih austrougarskih crkava, kako onih koje su bile ukqu~ene umre`u I reda (npr. crkva u Pan~evu, na koju su pravci opa`ani sa ta~aka:Vojna opservatorija, Avala i Udovice), tako i na one koje su pripadalemre`ama ni`ih redova. Koordinate ovih ta~aka bile su dostupne, jer ih jeMGI publikovao 1901. i 1902. godine (Die Ergebnisse der Triangulierungen desK.u.K. Militär-Geographischen Institutes, I. und II. Band) pa su ova merewa radikontrole vr{ena i pre i posle 1904. godine (Radoj~i}, 1998).5. Izravnawe mre`eU svom radu Formule i tablice za ra~unawe geografskihkoordinata na sveroidu Klarka (1880. g.), Bo{kovi} je 1907. godinezapisao: “smatramo za du`nost da istaknemo potrebu dvojakogsra~unavawa, geografskih koordinata trigonometriskih ta~aka na{ebar I kl. triangulacije: na sferoidu Klarkovom (1880. g.) kao na novijem padakle i verovatno nau~no ta~nijem, i na sferoidu Beselovom (1841. g.) nakome su i susedne nam triangulacije sra~unate a s kojima i na{i radoviimaju veze.“ No, ideja “dvojakog sra~unavawa“ je ostvarena tek nakon Isvetskog rata, a do tada su kori{}eni rezultati jednog pribli`nogizravnawa, dovoqno ta~nog za potrebe topografskog premera ikartografske radove. Naime, osnovi~ka merewa se nisu mogla korektnoobraditi sve dok osnovice nisu bile obuhva}ene preciznim nivelmanom;prema dinamici nivelmanskih merewa (Radoj~i}, 1998) to je ura|eno teknakon 1909. odnosno 1910. godine, kada ina~e dolazi do zastoja u geodetskimradovima Geografskog odeqewa usled wegovog anga`ovawa u pripremama zabalkanski rat. Tek nakon I svetskog rata mre`a je izravnata u skladu saprvobitnom idejom. Cela mre`a je podeqena na 9 grupa - 4 koje su ~inileosnovi~ke mre`e izravnate po metodi najmawih kvadrata kao slobodne, i 5me|uosnovi~kih pri ~ijem izravnawu su izlazne strane i ugloviosnovi~kih mre`a - kao i koordinate austrougarskih ta~aka - tretiranekao fiksne (date) veli~ine. Rezultati ovog izravnawa nisu u{li uoperativnu upotrebu, jer je u me|uvremenu triangulacija Kraqevine Srbijepro{irena na teritorije Crne Gore, Sanxaka, Kosova, Metohije iMakedonije i zatim kao celina izravnata jednom pribli`nom metodom, tzv.metodom postupnih pribli`avawa (SGU, 1953).204

6. Zakqu~akRadovi na triangulaciji Kraqevine Srbije po~eli su nekolikodecenija kasnije u odnosu na mnoge evropske dr`ave, ukqu~uju}i i nekebalkanske zemqe. Ipak, to je prva triangulacija koju je jedna balkanskadr`ava razvila vlastitim snagama, bez pomo}i sa strane.Po nekim primewenim re{ewima, triangulacija Kraqevine Srbijeje ispred svoga vremena. Pre svega, to je prva triangulacija jedne dr`ave ukojoj su osnovice merene Jederinovim priborom sa `icama od invara.Tako|e, jedna je od malobrojnih povr{inskih triangulacija nastalih prePrvog svetskog rata. Karakteri{e je i dosledna primena savremenihstru~nih i nau~nih saznawa i me|unarodnih geodetskih propisa ipreporuka - po~ev od broja, rasporeda i gustine osnovica, oblikaosnovi~kih mre`a, na~ina stabilizacije ta~aka, metrolo{kog obezbe|ewa,metoda merewa itd., pa sve do ostvarene ta~nosti linearnih i uglovnihmerewa. Pojedine radwe i postupci primeweni u woj potpuno suoriginalni (Radoj~i}, 1998) i dali su vanredan doprinos geodeziji uop{te,tim vi{e {to su neki od wih docnije dobili i me|unarodnu valorizaciju,kako na kongresima Me|unarodne geodetske i geofizi~ke unije, tako i upraksi mnogih evropskih zemaqa.Nakon Prvog svetskog rata, kada je stvarana triangulacijaKraqevine Jugoslavije, sva linearna i uglovna merewa u osnovi~kimmre`ama triangulacije Kraqevine Srbije zadr`ana su nepromewena, dok jejedan deo uglovnih merewa (izvr{enih sa ta~aka koje su tokom ratova 1912-18 bile o{te}ene ili uni{tene) ponovqen. I nakon Drugog svetskog rata,kada se pristupilo stvarawu astronomsko-geodetske mre`e socijalisti~keJugoslavije, merewa u osnovi~kim mre`ama nisu ponavqana, ve} surezultati iz doba Kraqevine Srbije samo prera~unati u skladu sasaznawima do kojih se u me|uvremenu do{lo.Prema tome, u koordinatama trigonometrijskih ta~aka koje danaskoristimo u Saveznoj Republici Jugoslaviji, jo{ uvek se nalaze rezultatimerewa izvr{enih u okviru radova na triangulaciji Kraqevine Srbije.S u m m a r yThis paper describes triangulation of Kingdom of Serbia, established from1899. to 1905.Key words: Triangulation of Kingdom of Serbia; Geodetical measurementhistory.205

L I T E R A T U R A:[1] Bo{kovi}, S.P.: Formule i tablice za ra~unawe geografskihkoordinata na sveroidu Klarka (1880.g.), [tamparska radionicaministarstva vojnog, Beograd, 1907.[2] Bo{kovi}, S.P.: Les travaux de l’Institut Géographique de l’état-major duRoyaume des Serbes, Croates et Slovenes de 1899 a 1922, RAPPORT PRÉSENTÉ ALA PREMIERE ASSEMBLEÉ GÉNÉRALE DE LA SECTION DE GÉODÉSIE DE L’UNIONGÉODÉSIQUE ET GEOPHYSIQUE INTERNATIONALE, ROME, MAI 1922, Imprimerie etlibrairie Édouard Privat, Toulouse, 1923.[3] Bo{kovi}, S.P.: Skretawe vertikala u Srbiji, Srpska akademija nauka,Posebna izdawa, Kwiga CXCVI, Geografski institut, Kwiga 4, Beograd,1952.[4] Bo{kovi}, S.P.: Bazisi i bazisne mre`e trigonometrijsketriangulacije Srbije, Crne Gore, Kosovsko-Metohijske oblasti iMakedonije, Srpska akademija nauka, Posebna izdawa, Kwiga CXCVII,Odeqewe prirodno-matemati~kih nauka, Kwiga 42, Beograd, 1949.[5] Bratuqevi}, N., Milovanovi}, V.S., Del~ev, S.: Osam decenija merewaJederinovim priborom, Geodetska slu`ba, 45/1986, Beograd, 1986.[6] Mileti}, R.: Projekt za premeravawe Srbije, Ratnik, kwiga III, sveskeV i VI, Beograd, 1880.[7] Radoj~i}, S.: Prilozi za biografiju Stevana P. Bo{kovi}a : @ivot irad do Prvog balkanskog rata (1912. godine), Vojnogeografski institut,Beograd, 1998.[8] SGU: Osnovni geodetski radovi u FNRJ, Savezna geodetska uprava,Beograd, 1953.[9] Terzi}, M.J.: Vi{a geodezija, Kwiga I, Vojnogeografski institut,Beograd, 1933.[10] VGI: Analiza du`inskih merenja u trigonometrijskoj mre`i I reda,Vojnogeografski institut, Beograd, 1973.206

@ivorad Okanovi},dipl. in`. geodezijeMODELI GEOGRAFSKIHINFORMACIONIHSISTEMA U STARIMVOJNOGEOGRAFSKIMPRIKAZIMAUDK [528.9 + 355.47] : 007.5S a ` e t a kU ovom radu se analizira poseban deo istorijske gra|e u Arhivukartografske dokumentacije VGI. Radi se o vojnogeografskim prikazimapojedinih teritorija ura|enih pred Drugi svetski rat i za vreme wega.Iz ugla savremenog pristupa modelovawu prostornih, geografskih ikomandnih informacionih sistema (PIS, GIS i KIS), u ovom radu se uvojnogeografskim prikazima otkrivaju i iznose elementi savremeneorganizacije informacija o prostoru. Ti elementi se uo~avaju kako nalogi~kom i fizi~kom nivou, tako i u funkcijama geokodiranih bazapodataka. Iako se radi o formi prikaza podataka o prostoru na papiru,obezbe|ena je efikasna prezentacija podataka i prostora i to ne samo zapotrebe onoga vremena (rat) ve} i za dana{we vreme.Kqu~ne re~i: GTOb; Geografija; Kartografija; GIS; Bazapodataka.1. Dokumentacione jedinice kao analogni GISU Arhivu kartografske dokumentacije postoji posebna vitrina sa15 katalo{kih jedinica (KJ) planskih svezaka 1 i oko 50 detaqnihvojnogeografskih prikaza, u kwi`noj formi, koje je izradila nema~karatna komanda, pred po~etak ili za vreme rata (1936-1943. godina), za sveciqne teritorije. Sve KJ su formata B5, debqine 3-5 cm, i kao takve lakoprenosive i upotrebqive. Svaka mo`e stati u vojni~ku torbicu ili u ve}ixep.Sadr`aj navedenih vojnogeografskih prikaza prebogat jegeotopografskim, privrednim, vojnim i drugim podacima. Obim teksta,broj karata u vi{enivoskim prikazima (po analogiji lejera u GIS), brojcrno/belih slika i drugih ilustracija varira od prikaza do prikaza, od1 Originalni naziv dokumentacionih jedinica je Planheft. Autor se u dilemi izme|upojma pregledne i planske sveske opredelio za pojam bli`i originalu207

teritorije do teritorije. Za slu~aj prikaza biv{e Jugoslavije to je 89strana teksta, 8 karata i 56 fotografija. Prevedeno u savremeni formatto bi svakako stalo na jedan kompakt disk.Najva`niji elemenat GIS su podaci, odnosno baze podataka (BP), o~emu je posebno pisano i {to je ve} dokazivano (Okanovi}, 1991). Podaciza GIS u digitalnoj formi se najte`e obezbe|uju, vi{e ko{taju odhardvera i softvera zajedno, a za 10 godina imaju pad vrednosti 50%(Fran~ula, 1999). U vezi sa tim se u slede}im poglavqima ukratkoprikazuju i analiziraju geotopografski podaci i wihova organizacija uanalognoj formi, na ~etiri karakteristi~na primera i ~etri nivoadetaqnosti: planska sveska jednog ve}eg podru~ja (Jugoisto~na Eropa, ju`nideo), GIS jedne dr`ave (Jugoslavija), GIS jednog grada (Moskva) i posebnogeokodirana BP geografskih naziva (Jugoslavija).1.1. Planska sveska kao glavni meni podataka o prostoruU 15 globalnih celina (za 15 podru~ja rati{ta) i u isto tolikopreglednih svezaka naslovqenih kao planske postoje, pored ostalog,pregledne karte za delove celine i sadr`aj delova elaborata. Sadr`aj iforma planskih svezaka uglavnom je sli~na. Naime, planska sveska jeglobalni pregled podataka i glavni katalog, odnosno direktorijum. Evoprikaza jedne od tih svezaka koja pokriva prostor Jugoisto~ne Evropeju`nideo, (Generalstab des Heeres, Abteilung fur Kriegskarten undVermessungsweswn, 1943) kojom je obuhva}en po poglavqima(poddirektorijumima) prostor Jugoslavije, Albanije, Gr~ke, Bugarske iTurske.U prvom delu se nalaze katalo{ki prikazi svih karata po vrsti irazmeri (sa preglednim listovima u prilogu) podaci o izdawu, projekcijiitd. Poseban deo sveske su podaci o osnovnim geodetskim mre`ama(triangulacija i nivelman), o elipsoidu, koordinatnim sistemima,tipovima belega i repera po epohama stabilizacije itd. Ina~e, detaqnijikompleti geodetskog elaborata, koji se odnose na geodetske mre`e, nalazese u Arhivu geodetske dokumentacije u vi{e inventarskih brojeva,opisanih u Katalogu arhiva geodetske dokumentacije (Okanovi} i dr.,2000). Radi se o katalozima ta~aka dr`avnih trigonometrijskih mre`a iradovima na preciznom nivelmanu be~kog VGI nastalim u du`em periodu,za sve dr`ave pomenutog dela Evrope.Navedeni podaci su organizovani kao objekti, tabele i atributi.Wihove veze su ostvarene u stilu relacione BP i povezani suidentifikatorima. Tako npr., opisi karata u katalozima imaju na marginiteksta indekse preglednih listova u prilogu. U jednom od poglavqa planskesveske je i pregled lokalnog (}irili~nog) pisma, konverzija i izgovor nanema~kom jeziku (u svakom operativnim sistemu to su kodne tabele sanacionalnim pismima i fontovima) i drugi bitni podaci za upotrebu.Postoji, dakle, razra|en (help) sistem za upotrebu prikaza, ukqu~uju}iskra}enice i razna druga obja{wewa, kako u ovom preglednom, tako i usvakom drugom detaqno razra|enom prikazu.208

1.2 Analogni GIS jedne dr`ave i jednog gradaZa ilustraciju se u ovom radu daje analiza dva vojnogeografskaprikaza: za nivo dr`ave vojnogeografski prikaz Jugoslavija i za nivo gradavojnogeografski prikaz Moskve. Ova dva primera su zanimqiva iilustrativna i u dana{wim uslovima, ne samo kao primeri ve} i kao dvanivoa prostornih jedinice i podataka. Ma koliko bilo to te{ko u ovakvojformi rada, kada treba bez ilustracija do~arati sadr`aj pomenutihdokumentacionih jedinica, ciq je da se uka`e na neke principeorganizacije podataka. U fizi~kom pogledu, vojnogeografski prikazi suspakovani u kartonske kutije, oblika debqih kwiga ili fascikledimenzija 22 X 17 X 4 cm.1.2.1. Modul tekst i slike u vojnogeografskom prikazu JugoslavijeU kompletu za Jugoslaviju ( Generalstab des Heeres, Abteilung furKriegskarten und Vermessungsweswn, 1940 ), pored kartografskog dela, postojii tekstualni vojnogeografski opis koji je ilustrovan slikama. U Arhivukartografske dokumentacije i u biblioteci VGI, postoje i prevoditekstualnog dela ovog prikaza. Prevod je uradio general major DragoslavS. Petrovi}, 1959. godine. Na po~etku prikaza se, u maniru pomo}nefunkcije (help) na ra~unaru, daje uputsvo korisniku. Tu je i ve} pomiwanire~nik podataka, pojmova, skra}enica i izraza. Po principu indeksa(spoqnih kqu~eva) korisnik se iz teksta upu}uje na karte i priloge, tj. napripadnost nekoj geografskoj odrednici, isto kao {to se to radi namodernoj “Web“ prezentaciji. Isti princip indeksirawa i povezivawateksta sa slikama i kartama spoqnim kqu~evima primewen je za va`neprivredne i vojne objekte, naseqena mesta, re~ne tokove itd.Sadr`aj tekstualne "datoteke" ure|en je od op{teg ka posebnom,ilustrovan preglednim kartama i crte`ima. Opisi idu od op{tih odlikastanovni{tva, wegove istorije, mentaliteta, do egzaktnih podataka oprostornom i nacionalnom sastavu i rasporedu. Tekstualni prikaz sesastoji iz vi{e delova:op{ti podaci - stanovni{tvo, jezik, uprava, privreda, saobra}aj,klima, zemqi{te;pojedine pokrajine - opisi po teritorijalnom principu od biv{ihbanovinama, do mawih regiona i oblasti,;pojedinosti o rekama i jezerima - detaqni geografskoin`ewerskiopis kod ~ega se indeksirawem georeferenciraju izvori iu{}a reka po principu kodne mre`e.Postoji i spisak mesta (BP naseqa), istina, samo onih u kojima jebilo nema~ke nacije. Ta tabela sadr`i, pored dvojezi~nog naziva mesta, itoponime naju`e geografske oblasti, ukupan broj stanovnika, brojstanovnika Nemaca i broj lista TK100. To je tipi~na struktura tabelepodataka za entitet naseqeno mesto u dobro organizovanoj relacionoj BP.Ilustracije u tekstualnom delu, pored skica i crte`a ~ine i 86crno/belih fotografija. Pa`wu privla~i indeksirawe u tekstu ispod209

fotografija, sa takti~ko-tehni~kim (in`ewerijskim) podacima za objektekoji se vide na fotografiji.1.2.2. Kartografska BP za GIS JugoslavijeKartografska podr{ka u vi{e slojeva (lejera) i u prethodnoopisanoj alfanumeri~koj BP, zavre|uje posebnu pa`wu. U kartografskojBP postoje: karta geografskih oblasti i regiona (banovina), kartaputne mre`e, karta `elezni~ke mre`e (sa spiskom `elezni~kih stanicana pole|ini karte) i administrativna karta, sve u razmeri 1:1000 000.Na okviru karte, pored koordinantne mre`e (gradusni stepeni od Grini~a),postoji i kodna mre`a pomo}u koje se georeferenciraju objekti, reke(izvor, tok i u{}e) i geografske oblasti iz teksta. Kodna oznaka jeizvedena (iz brojeva kolona i vrsta) sa Karte austrougarske monarhijerazmere 1:75 000. Pored toga postoje i karte u razmeri 1:1500 000 i to:etni~ka karta sa izra`enom ("jezgrovitom", 75%) ve}inom etni~kogsastava, karta oblasti etni~ke ras~lawenosti, poseban list karte sa18 planova ve}ih gradova, sa istaknutim magistralnim pravcima zanajkra}i 2 put prolaza kroz gradove, i kona~no, plan Beograda i Zemuna urazmeri 1:15 000. Pretpostavqa se da su korisnici, po takti~kim nivoima,raspolagali i drugim, razli~itim krupnorazmernim vrstama karata.1.3. GIS jednog grada na primeru MoskveSadr`aj analognog GIS grada Moskve u obliku sveske (Generalstabdes Heeres, Abteilung fur Kriegskarten und Vermessungsweswn, 1940), predstavqajualfanumeri~ka BP sa fotoilustracijama, tekstom na 141 strani, sadodatkom od 64 crnobele fotografije, zatim atlas od 24 posebna tematskaplana grada (24 lejera) u raznim razmerama i tri posebna vojnogeografskaplana grada (1:25 000, 1: 10 000 i 1:35 000).1.3.1 Modul tekst i slike u vojnogeografskom prikazu MoskveOvaj deo vojnogeografskog prikaza sadr`i alfanumeri~ke i mawideo grafi~ke BP. Na prvoj strani je “glavni meni” u formi preglednoglista podele evropskog dela Rusije, u okviru koga je odeqak “H” podru~jegrada Moskve. Odeqak “C” je Lewingrad, “J” Kavkazje itd. Ti delovi suposebne celine (podsistem za sebe) a ovde se pomiwu samo kao ilustracijaveze celine i delova podataka. Na po~etku sveske su date dvojezi~neskra}enice i druge (help) poruke.Tekstualni deo je organizovan hijerarhijski, u tri osnovne celine iosamnaest delova, tako da je pokriven kompletan privredni, vojni i svaki2 Ova analogna funkcija je prete~a va`ne GIS funkcije: "prona}i i prika`inajkra}i put od A do B"210

drugi prostorni sadr`aj. Indeksirawe svih objekata je sprovedeno rednimbrojevima od 1 do 999. Svaki objekat je odre|en adresom (ulica i broj) ikodnom mre`om. Klasifikacija i isticawe objekata po nameni ukartografskom delu prikaza izvedeno je paletom boja. Fotografije, osimrednog broja, u potpisanom tekstu imaju tehni~ke (in`iwerijske) podatake(za mostove visina, {irina, nosivost itd) kao i identifikacioni broj PF(od re~i Planfild) tj. spoqni kqu~ za vezu sa planom grada.1.3.2. Kartografska BP za GIS grada MoskveKartografsku BP grada Moskve ~ini Atlas karata (planova) grada,ukupno 27 prikaza. To su 24 tematska lejera u prigodnim razmerama i 3posebna plana grada: u razmeri 1:35000 pregled saobra}aja i razmerama1:10000 i 1:25000 vojnogeografski pregledi. Svaki od tih planova imaobiqe grafi~kih i tekstualnih geokodiranih informacija. Prva karta uatlasu je oboga}ena podacima za vazdu{na rastojawa Moskve od velikihevropskih i drugih gradova Rusije. (U ArcView ili modernim CAD alatima,za dobijawe tog podatka, potrebno je aktivirati funkciju “measure”).Pojedina~ni prikaz ostalih nivoa (lejera) za ovu prilku bio bipreobiman. Na wima je sadr`aj dat rasterski sa prikladnom rezolucijomi/ili linijskim elementima u boji, kao {to su enrgetski objekti (struja,voda, gas), kanalizacija i drugi objekti. Na nekim lejerima je, napro{irenoj margini, data i tabela podataka sa identifikacionim (ID)brojevima objekata, kodnom mre`om i legendom uslovnih i drugih znakova.Time je obezbe|ena veza sa tekstualnom BP. Me|u mnogim tipovimaobjekata istaknuti su i objekti {tamparske delatnosti, a me|u wima ikartografske {tamparije. Ukupno 24 lejera kartografskog prikaza gradaMoskve sa ostalim tekstualnim podacima i ilustracijama, kada bi sepreveli u digitalnu formu, stali bi (po gruboj proceni) na jedan kompaktdisk (CD).Koncept analognog GIS grada Moskve mogao bi biti dobar primerkako se i danas, novom tehnologijom, mo`e pripremiti prikaz {to ve}egbroja va`nih gradova ili oblasti, dok se ne izgrade integralni GIS, PISi KIS Jugoslavije.1.4. Georeferncirawe geografskih naziva JugoslavijeBoqi primer analogne i georeferncirane BP geografskih nazivaod prethodno pomiwanih nalazi se u okviru sedmotomnog slu`benogregistra (Survey Directorate, General Hedquarters, Middle East, 1944), engleskoizdawe u Kairu iz 1944. godine, na oko 2800 strana, u kome ima oko 150 000georeferenciranih geografskih naziva za teritoriju Jugoslavije. Svakinaziv je dat kilometarskom kodnom (grid) mre`om na listovima karteJugoslavije, razmere 1:100 000, izdawe iz 1935. godine po Parizu, koja jedopuwena fotogrametrijskim snimawem iz 1943. godine. Ina~e kodnamre`a je druga~ije orjentisana od geografske koordinatne mre`e,211

podeqena je na vi{e zona, a u indeksu od pet znakova pojavquje se prvoslovo, oznaka zone i dva dvocifrena broja - (kilometri u prvacu istoka isevera). Stoti kilometri su izvu~eni debqom linijom, a polo`aj iorjentacija cele kodne mre`e i podela na zone prikazana je na pole|inilistova karte.Na po~etku svake sveske indeksiranih naziva, pored abecednogopsega u woj, nalazi se pregledni list sa podelom na listove TK100 idetaqno uputstvo za upotrebu. Princip je bio da se toponimi polo`ajnoprikazani ta~kastim znakom georeferenciraju kilometarskim kvadratom,a geografski nazivi areala koordinatom prvog slova po~etka natpisa nakarti. Ako naziv areala prelazi na drugi list, u tabeli se daje i dodatnaoznaka tog lista. Uz svaki naziv postoji atribut (skra}enica=kqu~) zavrstu toponima, a {ifrarnik skra}enica predstavqa tabela na po~etkusvake sveske. Dakle, radi se i ovde o prepoznatqivom relacionom modelugeoreferenciranih podataka i tabela, koji se primewuje kodautomatizovanih, relaciono i objektno orjentisanih BP.2. Da li opisani vojnogeografski prikazi predstavqajuGIS?Postojawe dobro organizovane forme i bogatog sadr`aja vojnih,geografskih i svih drugih podataka u opisanim vojnogeografskimprikazima nije sporna ~iwenica. Da li opisani (i oni koji ovde to nisu)vojnogeografski prikazi predstavqaju GIS, po wegovim najstro`ijimdefinicijama i principima, nije kona~no ni bitno. Konstatacije i~iwenice do kojih se analiti~ki dolazi u ovom i slede}em poglavqu, idu uprilog pozitivnom odgovoru na postavqeno pitawe iz naslova, jer sunesporne.Koji informacioni sistem (IS) mo`e biti GIS? Onaj u kome supodaci georeferencirani. Navedeni primeri imaju podatke sa tomosobinom. Oni su georeferencirani ne samo u kartografskom i realnomsistemu koordinatama ili kilometarskom grid - mre`om, ve} i formalnimodrednicama i indeksima svojstvenim savremenim pristupima organizacijepodataka.Prema najjednostavnijim definicijama, GIS je integracijahardvera, softvera, podataka i stru~waka, namewen sakupqawu,arhivirawu, analizi i prikazu prostornih podataka (Fran~ula, 1999).Odnosi navedenih elemenata i vremenski pad vrednosti, prema istom suslede}i:- hardver ima 25% udela u ukupnim tro{kovima i za dve godinepad vrednosti 50%,- softver ima 10% udela u ukupnim tro{kovima i za ~etrigodine pad vrednosti za 50% i- podaci imaju 65% udela u ukupnim tro{kovima i za deset godinapad vrednosti 50%).212

Ovde navedeni odnos elemenata, dominacija tro{kova i du`inatrajawa podataka u GIS jeste potvrda iste takve, davno iznete teze da GISjeste nadgradwa digitalnih alfanumeri~kih i grafi~kih BP o prostoru(Okanovi}, 1991).Tabele podataka (bilo u atlasnom kartografskom, bilo utekstualnom delu vojnogeografskih prikaza) imaju sve prepoznatqiveosobine i forme relacionih i objektno orijentisanih tabela (ORACLE BPi drugih) a to su: ID kolona (identifikator - jedinstven broj objekta),kodni znak za kartu, opisna kolona (“long” tip karakternog poqa), adresaobjekta u realnom sistemu (ulica i broj) itd. Koordinatni sistem u kome segeoreferenciraju objekti jeste kodna mre`a, jedinstvena u razmernomsistemu karata. Klasifikacija i georeferencirawe objekata u nekimpomenutim primerima, ima elemente objektno orijentisanih modelapodataka. To ide u prilog osnovnoj tezi u ovom radu da se ovde zaista radi oanalognom GIS, samo zato {to se u definicijama GIS insistira naelementu modernog hardvera i softvera.Koje su ostale osobine GIS? Funkcije (upiti) nad podacima:bli`e/daqe, levo/desno, mawe/ve}e mogu}e su i u ovde prikazanomanalognom sistemu primenom kartometrijskih metoda. Po tom kriterijumuprikazani (analogni) GIS, daje spore odgovore na upite u odnosu nadigitanu verziju (Arc/Info, ArcView, TIGRES), ali se u wemu odgovori ipakdobijaju. Za tehnologiju i vreme kada je primewivan, bio je sigurnoefikasan zahvaquju}i opisanim tabelama i pa`qivo namenski kreiranimtematskim kartama. Generalno, funkcije upita GIS su postojale i bilemogu}e. Svejedno dali se upit postavqa nad kartom, gde se odgovor dobija ugrafi~kom i tekstualnom obliku, ili upit po~iwe od tekstualnog dela,kroz sadr`aj poglavqa, podpoglavqa i tabelarnih prikaza reka, gradova,oblasti, objekata i pojava, pa se sve to mo`e videti u kartografskomprikazu. Iste te, samo br`e i neke nove postupke i funkcije omugu}ujusavremeni GIS alati.Tako|e, u prikazanom analognom GIS ozna~avawe celine i delova(nomenklaturni sistem), kako same dokumetacije po hijerarhiji tako itekstualnih podataka i grafi~kih i kartografskih priloga, izvedeno je doperfekcije, sli~no kao u ra~unarskom sistemu datoteka (file sistemu).Primeweni su pomenuti spoqni kqu~evi, identifikatori na marginamateksta, simbologija (uslovni znaci, boje i redni brojevi), kodna mre`a nakartografskom materijalu i adrese objekata u realnom sistemu. Pomo}ujednozna~nih identifikatora do tra`enih podataka dolazi se analogijomdobro dizajniranog programa, kroz ikone ili menije.Na primerima analognog GIS Jugoslavije i grada Moskve ukratkoprikazanih u ovom radu, izvedena je gruba kalkulacija obima podatakaprilikom eventualnog prevo|ewa ovog sadr`aja u digitalnu formu. Do{lose do zakqu~ka da je to red veli~ine jednog CD za ve}inu vojnogeografskihprikaza. Gabarit papirnatih verzija GIS samo je ne{to ve}i od CD uza{titnoj kutiji. Naj~e{}e se radi o jednoj ili dve kwige formata B5,debqine oko 3 cm, koje mogu da stanu u ve}i xep vojni~ke vetrovke. Danas jena komandnom mestu mogu}e imati prenosni ili stacionarni ra~unar.Na`alost, nedostaje jo{ uvek ovako sadr`ajan i organizovan CD (za koji je213

potreban i ra~unar) sa podacima u digitalnoj formi, kako za {iriglobalni, tako i za u`i lokalni, regionalni ili gradski nivo podataka.Zakqu~akPisawe ovog rada imalo je najmawe tri razloga. Prvi je `eqa da sepotencijalnim korisnicima nau~notehni~ke dokumentacije, istori~arima,prou~avaocima kartografije, geografije i stanovni{tva, planerima,takti~arima i stratezima vojnih ve{tina, pru`i informacija o postojawuArhiva kartografske dokumentacije gde se mo`e mnogo toga otkriti inau~iti o geotopografskom obezbe|ewu (GTOb). Posebno se preporu~ujudelovi koji pokrivaju Balkansko poluostrvo (u dva dela) i uvek aktuelnopodru~je Rusije, Moskve i Kavkaza.Kao drugi, autor `eli da stratezima razvoja, projektantima PIS,GIS i KIS uka`e na postoje}e izvore podataka koji mogu poslu`iti, nesamo kao inspiracije u radu, ve} i kao solidan uzor vojnogeografskihprikaza, analognih BP i IS. Jer neko je rekao "Istorija je u~iteqica`ivota", makar ta istorija bila i neprijateqeva!Daleko od toga da su svi pomenuti izvori do kraja iskori{}eni zapisawe ovog rada. Za tako ne{to, pored poznavawa nema~kog jezika,potrebno je vi{e vremena, naro~ito da bi se prepoznali svi elementianalognog GIS, a {to je i bio tre}i razlog za nastanak ovog ~lanka. Radise o jednom od vi{e mogu}ih oblika GIS, o kojem se mo`e diskutovati nastrate{kom, takti~kom ili samo akademskom nivou. Sobzirom da jekoncept ovde prikazanog analognog GIS blizak filozofiji kompjuterskipodr`anih prostornih IS i BP, to pojam analogni GIS u ovom radu nijestavqan pod znake navoda. Upore|ivati fizi~ke prednosti i mane podatakasa CD (za koji je potrebno imati jo{ uvek relativno skup ~ita~ podataka ato zna~i i PC ra~unar) sa pomenutom kwi`nom formom i analognimpodacima, u terenskim i uslovima ratnih dejstava, mo`e da ima ili nemasmisla. To je ostavqo na voqu ~itaocima.I kona~no, u na{oj literaturi (i u Biblioteci VGI) postoje lepiistorijski primeri primene principa i filozofije GIS. Ovde se zato,pored citiranih dokumentacionih jedinica koje su bile inspiracija za ovajrad, daje i jedan prikaz kwige iz fonda retkih i starih kwiga u BiblioteciVGI (Cviji}, 1903).Re~ je o jednoj svesci iz serije publikacija Srpske Kraqevskeakademije i velikog geografa J. Cviji}a. Sadr`i dragocene kartografske,geografske i druge vredne izvore: "Karta okoline Beograda" u boji,razmere 1:150 000. Na woj je (ekran na ekranu) mawa "Karta ekskurzija~lanova Geografskog seminara Velike {kole", u razmeri 1:600 000. Autorkarata je Radoje Dedinac. U istome izvoru jo{ postoje: skica (karta) naseqaRitopek, Vr~in i drugih, raspored zgrada na imawu Igwata Masla}a(Paprati{te, okrug u`i~ki, srez po`e{ki), plan/skica parcele i svakezgrade na parceli, skica prostorija u zgradi i drugi podaci. PoznavaociGIS tehnologija }e prepoznati princip postupnosti od sitnije do krupnijerazmera u prikazu podataka i razli~itu detaqnost sadr`aja (rezoluciju).214

Iz svega prikazanog proizilazi da je filozofija modernog GISza~eta mnogo ranije, pre ekspanzije novih informati~kih tehnologija.Jednom re~ju, filozofija modernog GIS na na{im prostorima datira odCviji}evih dana. Stara je i ve~ita ~ovekova potreba da celovito istra`iprostor i wegove sadr`aje, ovlada tim prostorom i pot~ini ga sebi. Novetehnologije su iznedrile nove i br`e alate, novu formu prikupqawa,prikaza i iskori{}avawa ve}eg obima podataka, a time i nove kvalitetnijefunkcije digitalne verzije GIS.S u m m a r yIn this article is analised special part of historical cartographicaldocumentation. It's a military and geographical review of teritories, during and beforethe second World war. Observation from angle of modern access to the modeling ofSpace information sistems, Geographical information sistems, Command informationsistems, in this article in military and geographical review, are detected and presentedelementes of modern organisation of information about space. Those elements arenoticed on logical and physical level and in functions geocodind informaton systems.Although it's analog form of presentation (on paper), it provides efficient presentation ofspace and data, and not only for war needs.Key words: Geotopographical support; Geography; Cartography; GIS; Database.L I T E R A T U R A:[1.] GENERALSTAB DES HEERES, ABTEILUNG FUR KRIEGSKARTEN UNDVERMESSUNGSWESEN: Planheft : Suedosteuropa : Suedlicher teil : Entwurf, Berlin1943. (Vojno-geografska monografija : pregled stanja karata, primera ivojnogeografskih radova iz 1943, god, 92 str., 123 priloga, pregledni listovi.. KatalogII ; kat.br. 6.1.059.[2.] GENERALSTAB DES HEERES, ABTEILUNG FUR KRIEGSKARTEN UNDVERMESSUNGSWESEN: Militergeographische Beschreibung von Jugoslawien. -Berlin, 1940. - Vojnogeografska monografija : omot sa 11 priloga ; 2 sveske i 9 karata;21 cm. - Katalog II ; kat.br. 6.1.002.[3.] GENERALSTAB DES HEERES, ABTEILUNG FUR KRIEGSKARTEN UNDVERMESSUNGSWESEN: Moskau : Militergeographische Angaben uber DasEuropueische Russland, 1940. - Vojnogeografska monografija : 5 priloga ; 1 sveska ; 1atlas i 3 posebne karte; 21 cm. - Katalog II ; kat.br. 6.1.039.215

[4.] SURVEY DIRECTORATE, GENERAL HEDQUARTERS, MIDDLE EAST:Yugoslavia : Index Gazetter : Showing Place-names on 1:100 000 Map series : Vol I-VII. - Cairo, 1944. - 7 svezaka ; [2800 str.]. - Karta Jugoslavije 1 : 100000. - Katalog II ;kat.br. 1.1.022.[5.] FRAN^ULA Nedeqko: Digitalna kartografija. - Drugo pro{irenoizdawe. - Zagreb : Sveu~ili{te u Zagrebu: Geodetski fakultet, 1999. -Fond : OSL ; Inv.br: 18638.[6.] OKANOVI], @: Automatizovane baze geodetsko kartografskihpodataka : preduslov automatizovanih Geografskih informacionihsistema // Zbornik radova "Nove tehnologije u geodeziji" : Savetovawe"Nove tehnologije u geodeziji", JU, Neum, 07-08. juna 1991. godine. - Beograd: SGIGJ, 1991 (Beograd : Zavod za kartografiju "Geokarta"). - Str. 273-289. - Fond: OSL - SKUPOVI ; Inv.br: 18232 .[7.] CVIJI] Jovan: Naseqa srpskih zemaqa : kwiga II : atlas. - Beograd :Srpska Kraqevska akademija, 1903 (Beograd ; Dr`avna {tamparijaKraqevine Srbije). - Fond: SK-RK. -Inv.br.: 1364 ; Sign.: SK-60.[8.] KATALOG Arhiva geodetske dokumentacije / @ivorad Okanovi},Stevan Radoj~i}, Veselinka Tanaskovi}, Dejan Nedeqkovi}. - Beograd :Vojnogeografski institut, 2000 (Beograd : Vojnogeografski institut); Inv.br: 97-99, 222, 223, 260, 261, 411, 1307,1309 , 1397.216

N O V E K W I G EDoc. dr Dragan Markovi}, pukovnikPROSTORNI INFORMACIONI SISTEMIU izdawu Vojnotehni~ke akademije Vojske Jugoslavije iza{la su1999. godine skripta Prostorni informacioni sistemi autora docenta drDragana Markovi}a, dipl. geod. in`ewera, pukovnika geodetske slu`be ina~elnika Vojnogeografskog instituta. Skripta su objavqena u formatuA5, bro{irano, na 215 strana u tira`u od 300 primeraka. Skripta jepripremio i {tampao Vojnogeografski institut iz Beograda.Skripta Prostorni informacionisistemi su namewena, presvega, studentima smera geodetskeslu`be Vojnotehni~ke akademijeVojske Jugoslavije i nastala su kaorezultat predavawa koja je autordr`ao na ovoj visokoj i uglednojvojnoj {koli. Pri pisawu, kao {toje re~eno u predgovoru izdawa,autor je imao u vidu da }e se wimauglavnom koristiti studenti kojiposeduju potrebna znawa iz informatikei osnovnih geodetskihoblasti. Pored toga, sadr`aj kwigemo`e biti koristan i drugimlicima koja se bave prostorniminformacionim sistemima.Sadr`aj skripata je unajve}em delu prilago|en postoje}emnastavnom planu i programu smera geodetske slu`be na Vojnotehni~kojakademiji. Odstupawa u sadr`aju i redosledu nastavnih pitawapo datim temama, u odnosu na navedeni nastavni plan i program, ura|ena suzbog boqe sistematizacije gradiva, postupnosti u izlagawu vrlokompleksne i obimne materije i razvoja tehnologije. Autor je to u~inio naosnovu prakti~nih iskustava ste~enih u radu na adekvatnim projektima izadacima Vojnogeografskog instituta.Prostorni informacioni sistemi (PIS) ili kako se jo{ nazivajugeografski informacioni sistemi su pojmovi koji su postali nezaobilazniu svakodnevnoj praksi. Potreba za wihovim generisawem u~inila ih jeaktuelnim, a wihov dinami~ni razvoj je prouzrokovao da na na{em jezikunema dovoqno literature iz ove oblasti.217

Podaci o fizi~kim svojstvima prostora su od izuzetnog zna~aja zadono{ewe odluka kako na strategijskom nivou, tako i nivou pojedinca.Takvi podaci, nazvani prostorni podaci, sakupqaju se u du`em vremenskomperiodu. Na wihovom prikupqawu, obradi i prezentaciji rade pojedinci,specijalizovane ustanove, preduze}a, dr`avne institucije i sl. Posebanproblem je odr`avawe tako prikupqenih i organizovanih podataka ua`urnom, odnosno aktuelnom stawu. U tom pravcu su posledwih decenijarazvijani kompjuterski alati za prikupqawe, obradu, prezentaciju ianalizu prostornih podataka.Materija, obuhva}ena ovim skriptama, podeqena je u ~etiripoglavqa:1. Uvodna razmatrawa,2. Komponente prostornih informacionih sistema,3. Tehnologija prostornih informacionih sistema i4. Zavr{na razmatrawa.U poglavqu Uvodna razmatrawa napravqen je presek stawa u zemqiu pogledu postojawa i izgradwe postoje}ih PIS, navedene sukarakteristike i prikazan je na~in administrirawa, obja{wene su potrebeza prostornim informacijama, dati su mogu}i tipovi prostornih podatakai prezentirana su ograni~ewa koja karakteri{u klasi~nu kartu uanalognom obliku. U drugom delu ovog poglavqa dato je vi{e definicijaprostornih informacionih sistema i izvr{ena je wihova klasifikacija.Na kraju poglavqa prikazan je istorijski razvoj prostornihinformacionih sistema i dato je wihovo upore|ewe sa CAD sistemima(automatizovanim sistemima za dizajnirawe, crtawe i prikaz grafi~kihinformacija) i automatizovanim kartografskim sistemima.U drugom, ujedno i najobimnijem poglavqu, koje nosi nazivKomponente prostornih informacionih sistema, autor govori o podacima,hardverskim i softverskim komponentama koje ~ine prostorniinformacioni sistem i potrebnom stru~nom kadru.Podaci su jedan od najva`nijih elemenata PIS. Uostalom, poentaukupnog anga`ovawa u ovoj zna~ajnoj oblasti je upravo na prikupqawu,organizaciji i pristupu podacima. Tako|e, najve}i posao i le`i u wihovomprikupqawu, sme{tawu i manipulisawu. Smatra se da je cena prikupqawapodataka dvostruko ve}a od cene softvera i hardvera zajedno. I dok setrajnost hardvera procewuje na 3 do 5 godina, softvera na 7 do 15, trajnostpodataka u PIS se procewuje na period od 25 do 70 godina. Imaju}i sve ovou vidu, autor je podrobno obradio tipove, izvore, kvalitet i na~inverifikacije podataka.Pri razmatrawu hardverske komponente PIS, autor obra|ujeopremu za primarno i sekundarno prikupqawe podataka, opremu za obradu,arhivirawe i prezentaciju podataka. Kako su softverske komponente jedanod osnovnih preduslova za funkcionisawe PIS, u skriptama su obra|eni218

softverska hijerarhija, operativni sistemi, aplikativni softveri isoftveri za komunikaciju i prezentaciju. Posebno su prikazana trikarakteristi~na komercijalna softvera koji predstavqaju reprezentepojedinih grupa: ARC/INFO, TIGRIS I SYSTEM 9. U skriptama je obra|enna~in obrazovawa kadra u svetu i dati su presek stawa i perspektiveobrazovawa kadra u Jugoslaviji.U tre}em poglavqu, koje nosi naziv Tehnologija prostornihinformacionih sistema, na po~etku su obra|ene primarne i sekundarnemetode prikupqawa prostornih podataka. U nastavku su obja{weni na~inigeometrijskog, topolo{kog i tematskog modelovawe podataka i sistemi zadistribuiranu obradu. Pored toga, u ovom poglavqu su obra|eniplanirawe, projektovawe i odr`avawe prostornih informacionih sistemai podr{ka PIS u procesu odlu~ivawa.U ~etvrtom i ujedno posledwem poglavqu, koje nosi naziv Zavr{narazmatrawa, analiziran je odnos izme|u prostornih informacionihsistema i kartografije. Primena je ilustrovana kroz nekoliko primera,kako u svetu, tako i u na{oj zemqi, sa posebnim osvrtom na primenu uvojsci.Na kraju prikaza ove kwige va`no je ista}i jo{ tri korisne odlikeove kwige:- Prva, da se na po~etku kwige nalazi sistematizovan pregledskra}enica koje se upotrebqavaju u jeziku graditeqa ikorisnika informacionih sistema.- Druga, da se u kwizi nalazi spisak literature od 114 naslova,koji pru`a pravo bogatstvo informacija i predstavqa izuzetanputokaz za sve one koji `ele da spoznaju jo{ vi{e iz ove vrlozna~ajne oblasti.- Tre}a, skripta sadr`e re~nik od oko 150 osnovnih pojmova sadefinicijama i obja{wewima.Materija u skriptama je izlo`ena na savremenom stru~nom inau~nom nivou. Definicije i termini su dati jasno i pregledno i doslednosu kori{}eni u celoj kwizi. Primewen je moderan pristup obradi materijeiz oblasti prostornih informacionih sistema i wene primene u praksi.Pa`wu korisnika sigurno }e, pored navedenog, privu}i i veoma uspelagrafi~ka i likovna obrada teksta, tabela, priloga i korica.Stru~nu recenziju su izvr{ili priznati stru~waci iz ove oblastidr Alempije Veqovi}, dipl. in`., profesor na Vojnotehni~koj akademiji uBeogradu i dr Nikola Klem, dipl. in`., profesor na Gra|evinskomfakultetu u Beogradu.pukovnik ^edomir Mari}, dipl. geod. in`219

Doc. dr Miroslav Pavlovi}, pukovnikREGIONALNA VOJNA GEOGRAFIJAIVojno-geografske karakteristikekopnenog prostora SRJU izdawu Sektora za {kolstvo, obuku, nau~nu i izdava~ku delatnost iVojne akademije (VA) Vojske Jugoslavije iza{ao je uxbenik "REGIONA-LNA VOJNA GEOGRAFIJA I", autora docenta dr Miroslava Pavlovi}a,pukovnika geodetske slu`be i na~elnika katedre za geodeziju u VTA VJ.Uxbenik je objavqen po~etkom 2000. godine u tira`u od 800primeraka, ima 306 stranica B5 formata, u tvrdom plastificiranompovezu.Priprema za {tampu i {tampawe uxbenika sa vi{ebojnim prilozimaobavqena je u Vojnogeografskom institutu iz Beograda.Uxbenik "Regionalna vojnageografija I " namewen je prvenstvenostudentima VA. Podnaslov"Vojno-geografske karakteristikekopnenog prostora SRJ" jasnoukazuje da se te`i{no obra|ujekopneni, a samo u neophodnomobimu pomorski i vazdu{niprostor. Zato je prvenstvenonamewen studentima rodova islu`bi kopnene vojske kaoosnovna, a svima drugima kao {iraliteratura.Nazivi poglavqa u ovomuxbeniku sli~ni su nazivima temau ranije objavqenoj kwiziOP[TA VOJNA GEOGRAFIJA,iz 1983. godine autora R.Marjanovi}a. Kopneni geografskiprostor SRJ obra|en je po ~iniocimai predstavqa konkretizacijuteorije date u pomenutoj kwizi.Ovako obra|eno gradivo, pomi{qewu autora, omogu}ava grupisawe tema prema nastavnim potrebama.221

Radi lak{eg u~ewa, razumevawa i sagledavawa napisanog tekstastudentima se preporu~uje da, uporedo sa ovim uxbenikom, koriste tematskukartu Jugoslavije, razmere 1: 1 500 000 (izdawe CV[) i Preglednotopografskukartu 1:500 000 (izdawe VGI). Predloge za lak{e u~ewe trebashvatiti kao preporuku na osnovu iskustava koje je autor stekao kaodugogodi{wi nastavnik.Uxbenik sublimira stru~na saznawa nastavnika Katedre vojnegeografije na VA VJ. Oni su davali primedbe i sugestije, na ~emu se autorposebno zahvaquje pukovniku Miladinu Nikoli}u, pukovniku mrSlavoqubu Stojimirovi}u, potpukovniku mr Dragoqubu Sekulovi}u,kapetanu I klase Zoranu Ili}u i kapetanu Robertu Sre}kovi}u.Vojna geografija, po sadr`aju, predmetu i ciqu izu~avawa, predstavqajedinstvenu nau~nu disciplinu, jer istovremeno pripada i sistemuvojnih i geografskih nauka. Vojnu geografiju ~ine dve integralne celine:op{ta vojna geografija i regionalna vojna geografija.Op{ta vojna geografija ima fundamentalni karakter i dajeteorijske osnove vojnogeografske nauke. Ona utvr|uje op{tegeografskekategorije prostora i op{teva`e}e uticaje prirodnih i dru{tvenih pojavai ~inilaca na pripremu i vo|ewe rata, sa te`i{tem na borbenim dejstvima.Regionalna vojna geografija na tematsko-analiti~ki iliprostorno-sinteti~ki na~in izu~ava regije ~iji kompleks ~ine: priroda,~ovek, privreda i borbena dejstva.Regionalna vojna geografija izu~avame|usobni uticaj geografskih i vojnih ~inilaca na pripremu i vo|ewerata u odre|enom regionu, sa te`i{tem na izvo|ewu i organizacijiborbenih dejstava.Predmet regionalne vojne geografije jeste izdvajawe regijana principima dominantne fizionomi~nosti (izgleda) i principimafunkcionalnosti (mogu}a upotreba borbene tehnike i takti~kih radwi).Vojnu geografiju, pored dve integralne celine (op{ta i regionalnavojna geografija), ~ine i brojne nau~ne discipline. Sve te nau~nediscipline imaju istu zajedni~ku osnovu ‡ op{tu i regionalnu vojnu geografiju,kao temeq za wihovo usmereno namensko izu~avawe.U novijoj vojnogeografskoj literaturi, posebno uxbeni~koj, ovenau~ne discipline nisu obra|ene u vidu posebnih materijala. KwigaOp{ta vojna geografija R. Marjanovi}a ne daje u podjednakom obimu op{taznawa o sva tri ambijenta izvo|ewa borbenih dejstava, ve} fragmentarno opomorskom i vazdu{nom prostoru, a zna~ajno nagla{eno o kopnenomprostoru. Uzroci {to druge discipline nisu obra|ene u posebnim pisanimmaterijalima su, verovatno, kadrovski i materijalni problemi. Ve}godinama se vojnogeografskim izu~avawem prostora, u nau~nom i nastavnomsmislu, bave samo nastavnici Katedre vojne geografije.222

U uxbeniku REGIONALNA VOJNA GEOGRAFIJA I zastupqene susve nau~ne discipline koje, na tematsko-analiti~ki na~in, obra|uju kopneni,vazdu{ni, pomorski prostor ili neki od elemenata prostora.U ovom uxbeniku obra|en je kopneni prostor Savezne RepublikeJugoslavije na tematsko-analiti~ki na~in, po ~iniocima: polo`aj,veli~ina i oblici granice geografskog prostora, zatim reqef, vode,meteorolo{ki i klimatski uslovi, pedolo{ki i geolo{ki sastav kopna ivegetacija u datom prostoru i, na kraju, stanovni{tvo i naseqa, saobra}aj iprivreda. Materija je izlo`ena kroz 14 poglavqa, uz obiqe statisti~kihtabela i slika, odnosno tematskih karata.U prvom poglavqu koje nosi naziv "Regionalna vojna geografija -integralni deo vojne geografije" autor, pored uvodnih razmatrawa,obra|uje mesto i ulogu tretirane nau~ne discipline. Pored toga, dat jeosvrt na stawe i perspektive izu~avawa problematike iz ove oblasti uvojnom {kolstvu.U drugom poglavqu obra|ene su vojnogeografske karakteristikepolo`aja SRJ. SRJ se nalazi na isto~noj hemisferi severne Zemqinepolulopte, u sastavu ju`nog dela evropskog kontinenta. Zato ona imaobele`ja evropske, ju`noevropske, sredwoevropske, podunavske, panonske ibalkanske zemqe. Wenom teritorijom prolazi me|unarodni plovidbeniput: Rajna‡Majna‡Dunav‡Crno more, a preko Crnogorskog primorja SRJima izlaz na Jadransko i Sredozemno more, {to daje crnomorsku isredozemnu komponentu wenom geografskom polo`aju. Na prostoru SRJukr{taju se dva va`na me|unarodna komunikacijska snopa. Sve to ukazuje daSRJ ima povoqan ekonomski i saobra}ajni polo`aj, a vrlo osetqivvojnogeografski polo`aj. Okru`uje je sedam zemaqa, a sa nekima od wihima otvoreno pitawe dr`avne granice. U wenom prostoru prepli}u seinteresi zna~ajnih ~inilaca me|unarodne politike, jer se nalazi izme|ukomplementarnih podru~ja: Bliskog istoka i Zapadne Evrope.U tre}em poglavqu dati su podaci o veli~ini i obliku prostora SRJ.Po veli~ini, SRJ ima obele`ja male dr`ave (102 173 km 2 ), a prema obliku ‡karakteristike slo`enog poluprikupqenog prostora. Ovaj oblik naro~itokarakteri{u vojvo|ansko i crnogorsko ispup~ewe, {to prostor SRJ ~inidodatno osetqivim.U ~etvrtom poglavqu obra|ene su vojnogeografske karakteristikegranice SRJ. Posebnu otvorenost granice ~ini nizijski reqef od Loznice,pa na sever do ulaza reke Dunava u SRJ, prema Ma|arskoj, a onda na jug doGolupca. Kao zna~ajne prepreke na granici javqaju se reke: Dunav, Sava,Drina i Timok, a na jugozapadu Jadransko more i Skadarsko jezero. Granicaje u fazi definisawa sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom iMakedonijom. Otvorenost granice u zna~ajnoj meri ~ini prostor SRJ vojnoosetqivim.223

Vojnogeografske karakteristike reqefa SRJ obra|ene su u petompoglavqu. Reqef SRJ karakteri{u nizijska otvorenost na severu i otvorenostna jugozapadu u prostoru Jadranskog mora, a u centralnom delu ‡planinsko-kotlinska kanalisanost. Nizijskog i brdskog reqefa u SRJ imaoko 55%; me|utim, on nema potpune odlike manevarskog prostora, jer jeispresecan brojnim rekama, kanalima i mo~varama. Prema prose~nojnadmorskoj visini reqef SRJ spada u planinski, jer je prose~na nadmorskavisina 552,65 m. U okviru planinsko-kotlinskog reqefa jasno su seizdiferencirale dve najzna~ajnije uzdu`ne prirodne prohodne zonemeridijanskog i dve uporedni~kog smera. Shodno principimafizionomi~nosti i funkcionalnosti, u SRJ se izdvajaju tri reqefnaregiona: panonski, brdsko-planinski i jadranski reqefni region. Zato se,s obzirom na reqefne karakteristike, moraju razvijati sva tri vidaoru`anih snaga.Vojnogeografske karakteristike geolo{kog sastava kopna SRJobra|ene su u {estom poglavqu. Geolo{ka izu~avawa kopna SRJ ukazuju namogu}e postojawe ruda minerala metala i nemetala, {to govori i ostrategijskom zna~aju pojedinih prostora u kojima se, prema geolo{kojgra|i, o~ekuju le`i{ta nafte, obojenih metala, rude gvo`|a i sl.Geolo{ka gra|a ispoqava svoj neposredan uticaj na formirawe razli~itihreqefnih oblika. Tako je u starijim sedimentnim stenama Crne Gore, zapadnei isto~ne Srbije razvijen na povr{ini kra{ki reqef, koji zna~ajnouti~e na izvo|ewe borbenih dejstava.Sedmo poglavqe posve}eno je vojnogeografskim karakteristikamameteorolo{kih uslova SRJ. Meteorolo{ki i klimatski uslovi defini{unajpogodniji period za izvo|ewe borbenih dejstva od kasnog prole}a dorane jeseni zakqu~no.Vojnogeografske karakteristike voda SRJ detaqno su obra|ena uosmom poglavqu. Vode SRJ predstavqaju zna~ajne prepreke i pregradenaro~ito u panonskom regionu. Brojni vodotoci (989) i oko 100 jezerapredstavqaju zna~ajan izvor vode za pi}e. Teritorija SRJ prima zna~ajnukoli~inu padavina. Me|utim, prostor sa najvi{e padavina ima najmawevodotoka ‡ rejon crnogorskog krasa. Domicijalnih, povr{inskih voda zapi}e SRJ ne}e imati dovoqno u budu}nosti, te mora voditi ra~una owihovoj racionalnoj potro{wi oslawawem na podzemne vode. Tranzitnevode reka Save, Dunava, Drine i Tise prevazilaze potrebe, ali wihovozaga|ewe mo`e ugroziti SRJ. Zna~ajnije hidrografske prepreke jesu ve}ereke. Jadransko more i plovne reke i kanali jesu mogu}e ambijente zaizvo|ewe borbenih dejstava uz anga`ovawe snaga ratne mornarice i re~neratne flotile.Zna~aj pedolo{kog sastava kopna SRJ istaknut je u devetompoglavqu. Pedolo{ki sastav tla mo`e direktno ili u sprezi sa drugim~iniocima uticati na izvr{ewe borbenih dejstava. U su{nom periodu,svojom tvrdo}om, smonica i gajwa~a u prostorima Pocerine, [umadije i224

dela Pomoravqa ote`avaju in`iwerijsko ure|ewe rati{ta. ^ernozem uBanatu, Ba~koj i ve}em delu Ma~ve, direktno uti~e na borbena dejstva usu{nom periodu, stvaraju}i velike oblake pra{ine pri kretawumehanizovanih jedinica. Me|utim, ove vrste tla na teritoriji SRJpovezane sa drugim ~iniocima (naj~e{}e sa ki{om) zna~ajnije uti~u naizvo|ewe borbenih dejstava. Tako, prostori na severu dr`ave postajute{koprohodni, pa i neprohodni kad se natope ~ernozem, gajwa~a, smonicai aluvijalna zemqi{ta. Na taj na~in je umawena tenkoprohodnost na 55%manevarskog zemqi{ta.Vojnogeografske karakteristike vegetacije obra|ene su u desetompoglavqu. Vegetaciju SRJ karakteri{u listopadne bukove i hrastove {umeu centralnom delu zemqe; u primorju je zastupqena sredozemna vegetacija, au severnim delovima ‡ kultivisana stepa, `itnica. U centralnom deluzemqe, vegetacija zna~ajno uti~e na prohodnost, preglednost i mogu}nostmaskirawa. U primorskom delu zemqe na pokret pe{adije zna~ajan uticajispoqavaju makija i prnar, a u severnom delu taj uticaj mogu ostvariti ivisoke poqoprivredne kulture.U jedanaestom poglavqu autor se posebno zadr`ava na analizivojnogeografskih obele`ja stanovni{tva i naseqa SRJ. Teritoriju SRJnaseqavaju dva naroda: Srbi i Crnogorci, kao i brojne nacionalne mawine.Neke od wih postavqaju zahteve koji prevazilaze me|unarodno priznataprava nacionalnih mawina i otvoreno zagovaraju otcepqewe delovateritorije SRJ. Ukupan broj stanovnika omogu}ava stvarawe brojno jakihoru`anih snaga. Me|utim, taj broj mo`e biti zna~ajno umawen, ako nekenacionalne mawine i daqe budu zagovarale politiku suprotnu interesimaSRJ. Poseban problem predstavqaju nizak natalitet i neravnomernagustina naseqenosti, te su prigrani~ni prostori sa malom gustinom, acentralni sa pove}anom. Prose~na gustina naseqenosti je oko 102 st./km 2 , azna~ajno mawu gustinu od prose~ne imaju Crna Gora i periferni deloviSRJ, izuzev Kosova i Metohije.Vojnogeografske karakteristike saobra}aja i veza obra|eni su udvanaestom poglavqu. Gustina saobra}ajne mre`e u SRJ je ispod evropskogproseka, a kvalitet saobra}ajnica ne zadovoqava. U SRJ su zastupqenidrumski, `elezni~ki, cevovodni, dalekovodni, plovidbeni i vazduhoplovnisaobra}aj. Poseban problem saobra}aja su veze koje, iako se stalnomodernizuju, i daqe predstavqaju problem zbog unifikacije sredstava.Uzdu`ni i popre~ni komunikacijski snopovi omogu}avaju adekvatnodovo|ewe snaga i sredstava u odre|ene rejone, kako u predmobilizacijskomperiodu, tako i za manevar po frontu i dubini u vreme borbenih dejstava.Sa posebnim akcentom u trinaestom poglavqu obra|ene suvojnogeografske karakteristike privrede SRJ. Privreda SRJ raspola`ezna~ajnim prirodnim i tehnolo{ko-tehni~kim potencijalom. Prirodniresursi se moraju racionalno eksploatisati i istovremeno stvarati usloviza kori{}ewe i ekonomski neisplativih resursa u kriznim periodima. Hi-225

dropotencijal treba racionalno koristiti, radi zadovoqewa energetskihpotreba, ekolo{ke za{tite prirode i poqoprivredne proizvodwe. SaveznaRepublika Jugoslavija mo`e da proizvede dovoqno hrane za svoje potrebe, asvojim tehni~ko-tehnolo{kim kapacitetima mo`e da osvoji i proizvodwudeficitarnih proizvoda. Kako nije mogu}a potpuna nezavisnost uproizvodwi, to treba blagovremeno planirati i potrebne materijalnerezerve za odre|eni period rata. Poseban problem za bezbednost dr`avepredstavqao bi gubitak poqoprivredne proizvodwe u panonskomprivrednom rejonu. U privrednom smislu mogu se izdvojiti tri operativnostrategijskarejona: panonski, brdsko-planinski i primorski.U zakqu~nim razmatrawima u ~etrnaestom poglavqu sublimirane suvojnogeografske karakteristike prostora SRJ. Svi analiziranigeografski ~inioci, svojim uticajima u ratu i miru, predstavqajugeografski faktor koji nije poseban faktor oru`ane borbe. Geografskifaktor predstavqa pro`imawe sva ~etiri faktora oru`ane borbe(qudski, materijalno-tehni~ki, prostor i vreme) u uzajamnom jedinstvu iborbi suprotnosti. Geografski faktor je ambijent u koji se ugra|ujukomandantske odluke. Ako je pravilno procewen i shodno wemu donetaodluka, on }e biti saveznik. Ako se ne proceni pravilno, on }e bitidodatni protivnik. Dobro poznavawe geografskog prostora doprinosidono{ewu optimalnih odluka, optimalnom anga`ovawu snaga i izborumetoda re{avawa zadatka i smawewu straha pred nepoznatim, {to svepozitivno uti~e i na ja~awe morala.Pri izlagawu materije u uxbeniku autor se pored teksta slu`iotabelarnim prikazima statisti~kih podataka (50 tabela) i vi{ebojnimprilozima, odnosno tematskim kartama (ukupno 32 slike).Na kraju uxbenika naveden je spisak kori{}ene literature od 21naslova.Materija je izlo`ena na potrebnom stru~nom i nau~nom nivou koji,iz razumqivih razloga (imaju}i u vidu reputaciju autora), ~estoprevazilazi osnovnu namenu.Stru~nu recenziju uxbenika izvr{ili su nastavnici iz Katedre vojnegeografije VA VJ, pukovnik Miladin Nikoli} i potpukovnik mr DragoqubSekulovi}.Uxbenik dopuwuje oskudnu literaturu iz oblasti vojne geografije izbog svega {to on nudi mo`emo ga istinski preporu~iti {irokom krugupotencijalnih korisnika.pukovnik mr Milan Jevti}226

Dr Mir~eta Vemi}TEORIJA ZNA^EWA U KARTOGRAFIJIU izdawu Geografskog instituta "Jovan Cviji}" Srpske akademijenauka i umetnosti, iza{la je kwiga TEORIJA ZNA^EWA UKARTOGRAFIJI autora dr Mir~ete Vemi}a. Kwiga je objavqena uediciji POSEBNA IZDAWA, formata A4, bro{irano na 196 strana, utira`u od 300 primeraka. Kwigu je pripremio za {tampu i {tampao DOO"Vetar" iz Pan~eva.Kwiga se sastoji iz slede}ih poglavqa:1. Uvodne napomene (predmet i ciq istra`ivawa, metode irezultati istra`ivawa);2. Semiologija kartografije (teorijski aspekt):− znak i zna~ewe, sistem kartografskih znakova, jezik kartografije,− logi~ka su{tina sistema kartografskih znakova,− estetska vrednost sistema kartografskih znakova i jezikakartografije;227

3. Semiografija kartografije (metodolo{ki aspekt):- vizuelno opa`awe i mi{qewe u procesu konstituisawazna~ewa kartografskih znakova,- konstituisawe zna~ewa karte,- konstrukcija karte kao slike;4. Semiogradwa kartografije (prakti~ni aspekt):- semioti~ka struktura jezika kartografije,- semiometrija kartografije,- razmernost u kartografiji,- inventivna kartografija.U uvodnom poglavqu autor iznosi zanimqivu ~iwenicu da je u brojnimpoku{ajima rasvetqavawa teorijskih osnova kartografije veoma malo, iliskoro nimalo istra`ivano sa aspekta teorije zna~ewa, iako sekartografija identifikuje upravo po znacima. Otuda se autoru ~iniloopravdanim , (ispostavilo se, i potrebnim) da pristupi istra`ivawumogu}nosti primene op{te teorije zna~ewa na kartografske znake, sistemkartografskih znakova i jezik kartografije.U prvom poglavqu autor je, primenom savremenog kodifikovanogmetoda klasifikacije i sistematizacije, obradio brojna aktuelna shvatawao sistemu zna~ewa uop{te, kao i shvatawa o sistemu zna~ewa ukartografiji. Autori ovih shvatawa su najeminentnije li~nosti iz oblastiteorije kartografije i savremene filosofske misli. Autorizacijomvlastitog vi|ewa problematike i izno{ewem svoje strukture predmeta,autor nesumwivo daje zna~ajan doprinos razvoju teorijske kartografije unas.U drugom poglavqu autor se bavi semiografijom kartografije saaspekta metodolo{kog pristupa. Po mi{qewu autora, forma i prirodakartografskih znakova u mnogome zavise od svojstava predmeta kartirawa,ali i od svojstava i li~nih sposobnosti kartografa. Konstituisawezna~ewa i konstrukcija kartografskih znakova i karata ostvaruju se na trinivoa op{tosti: registrovawu, saop{tavawu i obradi zna~ewa. Po tomosnovu autor izvodi zakqu~ak da se konstrukcija zna~ewa karte nalazi uneposrednoj vizuelnoj transkripciji stvarnosti i da kroz impresijuvizuelnog opa`awa i ekspresiju vizuelnog zami{qawa dolazi do posebnesimbolike oblika, boja i smera (vektora), ~ime se oni - u posebnommisaonom procesu - simultano zamewuju kroz vizuelne varijablekartografskih znakova.Tre}e poglavqe obra|uje semiogradwu kartografije sa wenogprakti~nog aspekta. Po autoru, jezik kartografije se razvijao paralelno sagovornim, {to zna~i znatno pre jezika pisma. Na odre|en na~in, jezik kartebio je izvor jeziku pisawa. Posebna pa`wa u ovom poglavqu posve}ena jeistra`ivawima na poqu semiometrijske formalizacije kartografskihznakova.228

Kwiga doktora Mir~ete Vemi}a je prvenac iz oblasti teorije imetodologije kartografije u Jugoslaviji. Po svom kvalitetu, onapredstavqa zna~ajan nau~no-teorijski doprinos uvo|ewu kartografije unove nau~ne okvire, iz kojih je godinama potiskivana primewivanomlogikom in`iwerijsko-zanatskog pristupa. Tu ocenu su potvrdili mnogieminentni stru~waci na promocijama ove kwige.Posebna vrednost ove kwige je u ~iwenici da je autor svojiminterdisciplinarnim pristupom problematici izvr{io zna~ajnoredefinisawe mesta i uloge kartografije u sistemu saznawa. Ovakokoncipirana kwiga prevazilazi uske stru~ne okvire i sasvim je izvesno da}e poslu`iti kao korisna literatura {irem krugu korisnika.Stru~nu recenziju su izvr{ili dr Milutin Qe{evi} i dr MiroslavRadovanovi}, uva`eni profesori geografskog fakulteta u Beogradu.Napomiwem da je navedena kwiga publikovana na osnovu prethodnouspe{no odbrawenog doktorskog rada dr Mir~ete Vemi}a, pod naslovom"Semiologija i semiometrija kartografije", a pod mentorstvom doc. drDragice @ivkovi} sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.potpukovnik mr \oka Filipovi}, dipl. in`.229

@ivorad Okanovi}, dipl.in`.Gordana Vasiqevi}., dipl. hemi~arBIBLIOGRAFIJA RADOVAPRIPADNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTAZA PERIOD 1974-1997.Bibliografija radova pripadnika Vojnogeografskog instituta zaperiod 1974-1997. je delo dva autora: @ivorada Okanovi}a, dipl. in`. iGordane Vasiqevi}, dipl. hemi~ara. Bibliografija predstavqa nastavakprethodne autora potpukovnika dr Tomislava Mladenovi}a koja jeobuhvatila radove do 1974. godine. Stru~ni recenzent bila je mr Sne`anaMladenovi} iz CVNDI, koja je ulo`ila zna~ajan napor i pokazala veliku`equ i strpqewe u wenoj pripremi i izradi.Bibliografija sadr`i {est poglavqa. Prvi deo je uvodni i sadr`iosnovne napomene autora o na~inuizrade i strukturi rada. U drugomdelu data je klasifikacija radova.Radovi su klasifikovani po formii tematskim celinama. Po formi,izdvojeno je osam celina, a potematici 21. Tre}e poglavqeprikazuje sadr`aj i ukupan broj bibliote~kihjedinica po fondovima,onako kako su one svrstane uBiblioteci VGI. U ~etvrtom poglavquprikazana je izdava~kadelatnost VGI. Peto poglavqe jenajobimnije i sadr`i bibliografskeopise 952 rada. Opisi suura|eni po Me|unarodnom standarduza bibliografsko opisivawe(ISBD - International Standard BibliographicDescription), a elementiopisa su posebno obja{weni nakraju Bibliografije. Za ve}inu radova ura|en je UDK broj, tako da se mogupretra`ivati kroz UDK registar u biblioteci VGI.[esto poglavqe sadr`i sedam registara i to po autoru, izdava~kimcelinama, izdava~u, vrsti fondova, vrsti gra|e, stru~nim skupovima itematici. Opisi i registri su proizvod prethodno kreirane i popuwenebaze podataka koja je deo Bibliote~kog informacionog sistema VGI - BISVGI. A`urirawe i kori{}ewe BIS VGI jesu kontinuirane aktivnostikoje se sprovode saglasno raspolo`ivim kadrovskim i tehni~kimkapacitetima, dinamici popune bibliote~kim materijalom i potrebama231

korisnika. Baza je ura|ena u softverskom okru`ewu CDS/ISIS (ComputerisedDocumentation Sistem/Integrated Set of Information System), a wen sadr`aj je lakoprenosiv i jednostavan za upotrebu.Bibliografija je {tampana u Vojnogeografskom institutu u tira`uod 400 primeraka. Tekst je ura|en }irili~nim pismom u formatu A4, a wenobim iznosi 179 strana.potpukovnik dr Branko Bo`i}, dipl.in`.232

D I S E R T A C I J EANALIZA TA^NOSTI MEREWA DU@INAGPS MERNIM URE\AJIMA-prikaz doktorske disertacije Branka S. Bo`i}a-Doktorska disertacija sadr`i ukupno 249 strana, sistematizovanihu osam poglavqa i pet priloga. Rad je ilustrovan sa 66 slika, 82 tabele i 52bibliografska naslova.U uvodnom poglavqu dati su predmet, ciq i metodologijaistra`ivawa. Autor je ukazao na zna~aj primene Globalnog sistema zapozicionirawe (GPS) u uspostavqawu geodetskih mre`a i in`ewerskojgeodeziji gde se zahteva visoka ta~nost merewa du`ina izme|u ta~aka.Istaknuti su principi merewa pseudodu`ina i zna~aj formirawarelativnih modela GPS merewa faznih razlika.Drugo poglavqe prikazuje fundamentalne referentne sisteme odzna~aja za GPS, i to: koordinatne sisteme i sisteme vremena. Opisane su triosnovne komponente GPS: kosmi~ka, kontrolna i korisni~ka kao i tehnikeobrade merewa i na~in ispitivawa, kontrole i odr`avawa GPS ure|aja.U tre}em poglavqu razmatrani su matemati~ki modeli apsolutne irelativne metode GPS merewa. Poseban zna~aj poklowen je relativnimmetodama GPS merewa, s obzirom da se wihovom primenom posti`e najvi{apreciznost merewa du`ina. Od relativnih metoda, prikazane su metodejednostruke, dvostruke i trostruke fazne razlike i istaknuti su izvorigre{aka ~iji se uticaj izborom pojedine metode ~ini bezna~ajnim.Obja{wena su stohasti~ka svojstva rezultata merewa i smisao i zna~ajkorelacije pri obradi rezultata merewa. Na kraju poglavqa, analizira seminimalni broj rezultata merewa koji je neophodan pri oceni parametaramodela.^etvrto poglavqe analizira uticaj atmosfere na prostirawe GPSsignala. Izdvojena su dva wena dela: troposfera i jonosfera. Ukazana jezna~ajnost uticaja atmosfere na brzinu i oblik signala i navedeni suizrazi za ra~unawe popravaka za uticaj troposfere i jonosfere. Posebnosu istra`eni efekti uticaja troposfere i jonosfere na ka{wewe iubrzawe signala na krajevima merene du`ine, u zavisnosti od indeksaprelamawa, du`ine, visinske razlike i elevacionog ugla antena u odnosu nasatelite. Radi ilustracije prostorne korelacije efekata uticajajonosfere, u zavisnosti od du`ine bazne linije i perioda merewa, preuzetisu i sistematizovani rezultati istra`ivawa sprovedeni od strane drugihautora.U petom poglavqu navode se svi relevantni izvori gr{aka GPSmerewa i vr{i wihova vi{easpektna klasifikacija: po karakteru, izvorunastanka i efektima uticaja na ocenu du`ina. U zavisnosti od prirodeuticaja pojedinih izvora gre{aka i na~ina wihovog modelovawa, du`ine su233

azvrstane u tri kategorije: kratke - od 10 km do 15 km, sredwe – od 10 km do100 km i velike – preko 100 km (saglasno preporukama IAG). Na osnovupretpostavki o rasporedu, odnosu antena i satelita i na~inu uticaja naocenu du`ina (misli se na prostorne komponente vektora ~ija je norma -kosa du`ina izme|u dve ta~ke), gre{ke su klasifikovane u dve kategorije:prva - ~ine je gre{ke koje uti~u na ocenu visine i druga - ~ine je gre{kekoje uti~u na ocenu du`ine bazne linije. Po zna~ajnosti uticaja, gre{ke supodeqene u dve grupe. Prvu grupu ~ine one gre{ke ~iji je uticaj dominantani koje direktno uti~u na ta~nost ocena du`ine. Druga grupa gre{akasadr`i gre{ke ~iji uticaj nije direktan i koje se mogu metodom merewa,uslovima ta~nosti ili popravkama u~initi bezna~ajnim. Pored pomenutihklasifikacija, izneti su i rezultati istra`ivawa na utvr|ivawuzna~ajnosti uticaja izbora stajne ta~ke GPS antene (site specific errors). Zasvaki zna~ajni izvor gre{aka dat je matemati~ki model i geometrijskiprikaz wihovog uticaja na ocenu komponenata vektora.[esto poglavqe ukazuje na zna~aj koncepta pouzdanosti merewa iocene parametara stohasti~kog modela (komponenti disperzija) GPSmerewa. Ova dva va`na segmenta analize metode merewa, sistematizovanasu u nekoliko celina. Zna~ajan faktor analize rezultata merewa jesteotkrivawe grubih gre{aka. Konvencionalni programi za obradu GPSmerewa nisu posvetili dovoqnu pa`wu ovom pitawu, te se isti~e potrebaza detaqnijom analizom ove vrste, kako bi ocena parametara bilanepomerena. Tako|e, u ovom delu rada kandidat ukazuje na zna~aj ra~unawamera unutra{we i spoqa{we pouzdanosti kao parametara kvalitetaodabranog plana opa`awa i geometrije prijemnika i satelita (wihovogme|usobnog odnosa). U delu o oceni komponenti disperzija GPS merewadu`ina, istaknuta je mogu}nost primene metode kvadratne nepomereneocene sa minimalnom normom (MINQE – Minimum Norm Quadratic Estimate) idat je detaqan postupak za primenu ove metode.U sedmom poglavqu detaqno se opisuju rezultati sopstveniheksperimentalnih ispitivawa autora i analiziraju dobijeni rezultati,pri ~emu je akcenat stavqen na analizu rezultata merewa u mre`i kratkih,sredwih i velikih du`ina.Merewa kratkih du`ina izvr{ena su na Eksperimentalnompoligonu Vojnogeografskog instituta (EPVGI) sa daqinomerom ME5000 idvofrekventnim GPS ure|ajima WM102, u tri razli~ite vremenske epohe –aprilu i septembru 1991. i u maju 1994. godine. Rastojawa izme|u ta~akamre`e iznose od 1.6 km do 6 km.Merewa sredwih du`ina izvr{ena su na ta~kama geodetskog~etvorougla me|usobno udaqenih od 15 km do 43 km. Merewa su izvr{ena sadva tipa GPS prijemnika WM102 i Trimble 4400.Merewa velikih du`ina izvr{ena su u mre`i referentnih ta~akanamewenoj potrebama Vojske Jugoslavije. Merewa su izvr{ena od 23. juna do2. jula 1998. godine, u vremenu od 20:00 jednog do 10:00 narednog dana – ukupnopet opa`a~kih sesija od po ~etrnaest sati opa`awa na 21 ta~ki mre`e.Rastojawa izme|u ta~aka su iznosila od 5 km do 300 km, a merewa suizvr{ena sa osam GPS prijemnika Trimble 4400 i jednim GPS prijemnikomtipa Trimble 4000SSE.234

Pored navedenih eksperimenata, radi verifikacije merila – ~etiriGPS prijemnika Trimble 4400 – na kalibracionoj bazi u Kovinu izvr{enasu merewa na ~etiri stuba, me|usobno udaqena po 10 m. Merewa suizvr{ena od 10.09. do 21.09. 1999. godine.U posledwem, osmom poglavqu, izvode se osnovni zakqu~ciistra`ivawa. Sistematizovani su efekti uticaja pojedinih izvoragre{aka prema veli~ini du`ine koja se meri, dati su uslovi merewakojima se uticaji pojedinih izvora gre{aka elimini{u i navode sedominantni izvori gre{aka kod merewa kratkih, sredwih i velikihdu`ina.Dana 28. novembra 2000. godine, pred komisijom, ~lanovimaporodice i velikim brojem kolega, prijateqa i rodbine, mr Branko Bo`i},dipl.geod.in`. uspe{no je odbranio svoju tezu i time stekao zvawe doktoratehni~kih nauka. U svoje ime i u ime svih pripadnika Geodetske slu`bejo{ jednom sve ~estitke novom doktoru nauka.pukovnik doc. dr Dragan Markovi}, dipl.geod.in`.235

M A G I S T A R S K IR A D O V IANALIZA FIZI^KO-GEOGRAFSKE OSNOVEZA KONSTRUISAWE SADR@AJA ELEKTRONSKENAVIGACIJSKE KARTE-prikaz magistarskog rada-Dana 2. februara 1995. godine na Geografskom fakultetuUniverziteta u Beogradu, potpukovnik geodetske slu`be TodorovAleksandar je odbranio magistarski rad na temu: "Analiza fizi~kogeografskeosnove za konstruisawe sadr`aja elektronske navigacijskekarte".Magistarski rad je ura|en pod mentorstvom profesora Geografskogfakulteta u Beogradu dr Qubinka Sretenovi}a, kori{}ewem 37bibliogrfskih jedinica. Rad je izlo`en na 144 stranice i u svom sastavusadr`i 10 tabela i 35 slika, a podeqen je u osam poglavqa i to:1. Uvod;2. Pomorska karta;3. Dubina mora;4. Obalna linija i morsko dno;5. Hidrogrfski premer integrisanim hidrografskim sistemima;6. Automatizovana obrada hidrografskih podataka;7. Elektronska pomorska navigacijska karta;8. Zakqu~ak.U uvodnom delu autor isti~e zna~aj mora i potrebu svake pomorskezemqe za prikupqawem i obradom podataka zna~ajnih za bezbednu plovidbu,kao i izradom adekvatnih javnih publikacija koje te podatke sadr`e.Ovde je istaknut i ciq istra`ivawa magistarske teze koji se ogleda usagledavawu mogu}nosti stavrawa baze digitalnih kartografskih podatakakao osnove za razvoj i primenu elektronske pomorske navigacijske karte.U poglavqu "Pomorska karta" autor prezentuje wenu definiciju ,zahteve koje treba da ispuni, poja{wava klasifikaciju pomorskih karata,osnovne matemati~ke elemente - razmer i projekciju, isti~e zna~aj prikazasadr`aja pomorske karte, nabraja i opisuje dopunske publikacije kojekorisnicima pru`aju dodatne informacije neophodne za bezbednuplovidbu.Tre}e poglavqe "Dubina mora" sadr`i definiciju dubine mora,faktore koji uti~u na kolebawe nivoa mora, pojam visoke i niske vode sapodacima o amplitudama nivoa mora za Jadransko more na jugoslovenskojobali. Posebna pa`wa se poklawa morskim menama i mareografskim237

osmatrawima, mareografskoj stanici, osnovnom mareografskom reperu ihodrografskoj nuli kao dubinskoj osnovi hidrografskog premera.Kompleksno je sagledan i uticaj svojstava - temperature, saliniteta igustine morske vode na prostirawe i brzinu zvuka, a samim tim i uticajnavedenih svojstava na ta~nost merewa dubine mora, sa osvrtom i nata~nost hidrogrfske dubine.U ~etvrtom poglavqu "Obalna linija i morsko dno" su data triobja{wewa za fizi~ko-geografski, geografsko-ekonomski i vojnogeografskipojam obale. Zatim je interpretiran deo @enevske konvencijeo pravu odre|ivawa {irine teritorijalnog mora sa podrobnimobja{wewima osnovne ili polazne linije. Nabrojane su i metode snimawaobalne linije ( topografska, nivelmanska i aerofotogrametrijska) uzisticawe dobrih i lo{ih strana za svaku od wih. Zatim je istaknuto kakose rezultati hidrografskog premera podvodnih povr{ina koriste kaoosnova za izradu pomorskih karata.U petom poglavqu magistarske teze,"Hidrografski premerintegrisanim hidrografskim sistemima", je istaknuta svrha, zna~aj izadatak hidrografskog premera i obja{weni svi elementi planirawahidrografskog premera, kao {to su razmer, projekcija, podela na listove,izrada hidrografskih originala, potrebnih oleata, preglednih skica,plana linija dubina premera, smera i razmaka linija dubina, gustineodre|ivawa pozicija dubina i kontrolne linije dubina. Istaknuta je irazlika izme|u pomorske i kopnene karte. Obra|en je i zna~ajmareografskih osmatrawa, tj. podataka o morskim menama potrebnih radikorekcije izmerenih dubina. Autor je u ovom poglavqu obradio direktne iindirektne metode za merewe dubina, primenom adekvatnog instrumenta -dubinomera, sa posebnim osvrtom na hidrografski ultrazvu~ni dubinomer -SIMRAD EA200 ~iji delovi i funkcije su detaqno obra|eni. Zatim jeobra|en i postupak odre|ivawa pozicija dubina primenom elektronskihpozicionih sistema, koji se dele po linijama pozicije, po tipu signala, i podometu, gde je iz grupe sistema sredweg dometa obra|en RAYDIST sistem.Pored toga iz grupe kratkodometnoh pozicinih sistema obja{wen jeprincip rada na MINI RANGER IV pozicionom sistemu.Na kraju poglavqa daje se prikaz integrisanog hidrografskog sistema, kaoi prikaz konfiguracije integrisanog hidrografskog sistemaHidrografskog instituta (IHSS – 100D) RM VJ potrebnog u procesuprikupqawa i obrade podataka hidrografskog premera radi izradeelektronske pomorske navigacijske karte.[esto poglavqe magistarskog rada koje nosi naziv"Automatizovana obrada hidrografskih podataka" u sebi sadr`iobja{wewe za tri faze -prikupqawe, obradu i prezentirawe podataka uprocesu automatizovane izrade pomorskih karata. Detaqno je predstavqensistem za obradu podataka sa svojim sastavnim delovima (ulaznom,centralnom, perfernom i izlaznom jedinicom). Posebna pa`wa jeposve}ena kontroli tj. pregledu i ispravci prezentiranih podataka u ciquzadovoqewa sistema kvalitetnog prikaza hidrografskog i kartografskog238

sadr`aja na odgovaraju}im originalima. U ovom poglavqu obja{wen je ipostupak digitalizacije analognih grafi~kih zapisa, uspostavqawekorelativnosti hidrografskog i kartografskog sadr`aja, priprema ikartirawe/prikaz elemenata sadr`aja pomorskih karata, kao i procesarhivirawa obra|enih podataka.U sedmom poglavqu pod nazivom "Elektronska pomorskanavigacijska karta" isti~e se napor Me|unarodne hodrografskeorganizacije (IHO) u saradwi sa Me|unarodnom pomorskom organizacijom(IMO), koje su formirale komitet u ciqu izrade standarda radi prikazaelektronske pomorske karte i informativnog sistema, tzv. ECDIS(Electronic Chart Display and Information System). Daqe je u radu poja{wenkoncept i konfiguracija ECDIS-a kao sistema koji objediwuje svenavigacijske ure|aje u jednu celinu i pru`a mogu}nost navigatoru-pomorcuda konkretne navigacione zadatke re{ava interaktivno u ciquizvr{avawa bezbedne plovidbe. Ovaj sistem je veoma fleksibilan i pru`amogu}nost prikaza odgovaraju}e elektronske navigacijske karte (ENC) iinformacija koja }e biti od zna~aja za planirawe, navigaciju i izvo|ewesigurne plovidbe.Autor obra|uje i na~ine a`urirawa ENC-e (manuelno,poluautomatski i automatski) od strane Hidrografskog instituta RM VJ,za koji se podrazumeva da je izradio i odgovaraju}u bazu podataka za svakuelektronsku navigacijisku kartu.Obra|ena magistarska teza potpukovnika Todorov Aleksandrapredstavqa originalan stru~ni doprinos u oblasti hidrografskog premerai obrade podataka u ciqu stvarawa baze podataka neophodnih zakonstruisawe sadr`aja elektronske pomorske navigacijske karte.U radu su definisani pojmovi zna~ajni za izradu elektronskepomorske navigacijske karte, date su klasifikacije pomenutih pojmova,redosled radwi hidrografskog premera integrisanim hidrografskimsistemima i faze automatizovane obrade i a`urirawa hidrografskihpodataka, ~ime je u potpunosti ostvaren ciq istra`ivawa.Rad }e biti od koristi svim zainterseovanim licima koja se baveproblemom izu~avawa i istra`ivawa mora.Rad je uspe{no odbrawen na Geografskom fakultetu Univerzitetau Beogradu, pred komisijom u sastavu : doc. dr Dragica @ivkovi}, drQubinko Sretenovi}, dr Tomislav Raki}evi}, dr Milan Kukrika i drSlobodan ]ur~i}.Magistru Aleksandru Todorovu iskreno ~estitam i `elim daqiuspe{an i plodonosan nau~ni rad, a svim zainterseovanim toplopreporu~ujem da se detaqno upoznaju sa sadr`ajem magistarske teze.pukovnik mr Milan Filipovi} dipl. in`. geodezije239

MOGU]NOST KORI[]EWA SNIMAKALANDSAT TM5 ZA IZRADU FAL[KOLORPREGLEDNOTOPOGRAFSKIH KARATA-prikaz magistarskog rada-Na Gra|evinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu potpukovnikDragan Stevi}, dipl. in`., odbranio je magistarski rad pod naslovomMogu}nost kori{}ewa snimaka LANDSAT TM5 za izradu fal{kolorpreglednotopografskih karata.Rad sadr`i sedam poglavqa:1. Uvod;2. Metode daqinske detekcije;3. Satelitska snimawa;4. Analiza i ocena kartografske ta~nosti snimka LANDSAT TM5;5. Nova metoda izrade PTK 200 - fal{kolor;6. Eksperimentalno podru~je;7. Zakqu~ak.Pored tekstualnog dela, rad ima ve}i broj tabela i grafi~kihprikaza, a oboga}en je i sa ~etiri kartografska priloga, {to ga ~inizna~ajno sadr`ajnijim.Autor je u svom istra`ivawu pokazao mogu}nost primene snimakasatelitskog programa LANDSAT TM5 za potrebe izrade fal{kolorpreglednotopografskih karata (PTK). Posebno je istra`ena mogu}nostizrade Preglednotopografske karte 1:200 000 (PTK 200) u fal{kolortehnici, {to je prvo istra`ivawe u ovoj oblasti provedeno u na{imuslovima. Rezultati istra`ivawa su se potvrdili u praksi u perioduagresije na SRJ 1999. godine.U radu su dati i osnovi daqinske detekcije, sa posebnim akcentomna tehnike snimawa i podru~ja primene. Detaqno su obra|eni satelitskiprogrami LANDSAT i SPOT i teorijski osnovi geometrijske,atmosferske i radiometrijske korekcije daqinskih snimaka. Posebno jezna~ajno istra`ivawe sprovedeno radi analize i ocene kartografsketa~nosti snimaka LANDSAT TM5 na konkretnim slu~ajevima primene zapotrebe Vojske Jugoslavije.Magistarski rad potpukovnika Dragana Stevi}a, dipl. in`.obuhvatio je veoma aktuelanu problematiku, ~ime je dat doprinos uvo|ewutehnologije daqinske detekcije u svakodnevnu praksu. Ovo je posebnozna~ajno, jer se radi o relativno neistra`enoj oblasti i tehnologiji kojase rapidno razvija. Rezultati do kojih se do{lo mogu da poslu`e kao osnovza budu}a istra`ivawa u ovoj oblasti, a posebno za istra`ivawa primenedostignu}a daqinske detekcije za specifi~ne vojne potrebe.potpukovnik mr Slavoqub Tomi}241

DIGITALNI MODEL REQEFA - PRIMJENA KODODRE\IVAWA GEOIDA GRAVIMETRIJSKOMMETODOM-prikaz magistarskog rada -Magistarski rad potpukovnika Radenka I. Vi{wi}a pod nazivomDigitalni model reqefa - primjena kod odre|ivawa geoida, sadr`i 157strana teksta A4 formata i obra|en je u sedam poglavqa sa 23 priloga, 31slikom i 26 tabela. Na kraju rada nalazi se 80 bibliografskih naslovakori{}ene literature.U uvodu rada se sa`eto prikazuje zna~aj odre|ivawa geoida, wegovadefinicija, najzna~ajniji autori koji su se bavili ovim pitawem idefini{u se predmet, ciq i metodologija istra`ivawa na re{avawuproblema odre|ivawa geoidaU prvom poglavqu rada - Osnove odre|ivawa geoida - autor jesistematizovao najzna~ajnije definicije fizi~ke geodezije o poqu ubrzawasile Zemqine te`e, nivovskom elipsoidu, poreme}ajnom potencijalu,geoidu i dao metode wegovog odre|ivawa. Detaqno je obra|en problemgravitacionog potencijala masa reqefa pri odre|ivawu geoidagravimetrijskom metodom uz pomo} digitalnog modela reqefa (DMR).Posebno je istaknut zna~aj izostazijskih kompenzacija masa reqefa,uticaja lokalnog gravitacionog poqa i grani~nih vrednostigeopotencijala. U delu o digitalnom modelu reqefa autor prikazujeizvore i na~ine prikupqawa podataka o fizi~koj povr{i Zemqe, opisujena~ine izrade DMR i wegovu ta~nost. Modeli sferno-harmonijskihkoeficijenata, integralne formule Stoks-a, Vening Meinesz-a i Molodenskogi uticaji masa reqefa na odre|ivawe geoidnih visina i otklona vertikalaprikazani su u posebnom poglavqu - Matemati~ki modeli geoidnih visina iotkolna vertikala. Posebno mesto u prvom poglavqu posve}eno jeprikupqawu satelitskih podataka pri odre|ivawu geoida.U drugom poglavqu - Direktni problem teorije geopotencijala -autor daje integrale uticaja masa reqefa na parametre geoida i prikazujemodele klasi~nih i brzih numeri~kih integracija. Od klasi~nih modelaobra|eni su - modeli sferne i ravne materijalne plo~e, model materijalnepovr{i, trapezoidne i pravougaone prizme, materijalne linije i ta~ke isredwe povr{i modela, a od modela brzih numeri~kih integracija - brzeFurier-ove transformacije i model optimalne kvadrature.U prakti~nom delu rada - Prakti~na primjena DMR - autor je zapodru~je terena povr{ine 115 km 2 (podru~je Resavice) formiraodigitalni model reqefa rezolucije 10,5 x 10,5 metara. Za odabrani primerizvr{ena je statisti~ka analiza upotrebne vrednosti DMR i predlo`en jena~in definisawa parametara digitalnog modela reqefa potrebnih uprimeni gravimetrijskih metoda odre|ivawa geoida. Izrada test podru~jaResavica izvr{ena je u tri dela: prvi - skenirawem reprodukcijskihoriginala izohipsi sa Topografske karte 1:25 000, drugi - digitalnimmodelovawem reqefa i tre}i - obradom, prilago|avawem i izradom DMRprema zahtevima programske podr{ke za modelovawem poqa te`e i geoida.243

Ra~unawe uticaja masa reqefa na poqe te`e zasnovano je na DMR idigitalnom modelu sredwe povr{i reqefa. Autor konstatuje, da priodre|ivawu geoida gravimetrijskom metodom, model DMR zahteva analizu:veli~ine grida DMR, oblasti integracije i polupre~nika unutra{we ispoqa{we zone oblasti integracije.U zakqu~cima, Radenko I. Vi{wi} prikazuje najzna~ajnijerezultate izvr{enih analiza i isti~e zna~aj formirawa DMR, predla`u}igravimetrijsku metodu kao najboqi na~in odre|ivawa geoida u SRJugoslaviji.Po~etkom 2000. godine Radenko I. Vi{wi} je uspe{no odbraniosvoju tezu, postepeno vra}aju}i ugled koji je u oblasti geofizike na{aslu`ba imala {ezdesetih godina ovog veka. Komisija u sastavu prof. drNatalija Bratuqevi}, dipl.in`., prof. dr Vladimir Mi}i}, dipl.mat.,prof. dr Radovan Mrki}, dipl.in`. i docent dr Dragan Mihajlovi},dipl.in`., ocenila je rad najvi{om ocenom, isti~u}i wegov velikidoprinos analizi uticaja DMR kod odre|ivawa geoida. Od Radenka I.Vi{wi}a se s pravom o~ekuje da nastavi zapo~eti posao izrade modelanacionalnog geoida.U ime pripadnika vojnogeodetske slu`be upu}ujemo ~estitke kolegiRadenku, uz `equ da nastavi sa zapo~etim nau~nim radom.potpukovnik dr Branko Bo`i}, dipl.in`.244

KOMPARATIVNA ANALIZA MODELOVAWASADR@AJA GEOPROSTORA NA RAVNIM I REQEFNIMKARTAMA NA PRIMERU KARTE SRJ RAZMERE 1:500 000-prikaz magistarskog rada-Na Geografskom fakultetu u Beogradu, dana 02.07.1999. godinekapetan Slavi{a Tatomirovi} (Vojnogeografski institut) odbranio jemagistarski rad pod naslovom: Komparativna analiza modelovawasadr`aja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama na primeru karteSRJ razmere 1:500 000.Rad je izlo`en na 109 strana, sadr`i 28 slika, 10 tabela, 15 prilogai 4 karte.Rad je obra|en u 8 poglavqa:1. Uvod;2. Osnovni metodolo{ki aspekti rada ;3. Modelovawe sadr`aja geoprostora;4. Komparativna analiza modelovawa sadr`aja geoprostora naravnim i reqefnim kartama na primeru karte SRJ razmere1:500 000;5. Analiza dizajnirawa ravnih i reqefnih karata;6. Automatizovani postupci modelovawa sadr`aja ravnih ireqefnih karata;7. Upore|ewe kori{}ewa ravnih i reqefnih karta8. Zakqu~ak.U prvom poglavqu izneti su osnovna ideja, predmet i ciqistra`ivawa. Rad je imao za ciq da aktuelizuje problem komparativneanalize modelovawa sadr`aja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama ida jedan nov doprinos wegovom re{avawu. Komparativnom analizom,dosada{wih redakcijskih re{ewa na ravnim i reqefnim kartama, kao ipostignutih rezultata iz oblasti modelovawa sadr`aja geoprostora,istaknuta su pozitivna i negativna iskustva i date odre|ene preporuke zare{avawe ove problematike u budu}nosti. Osim ovog, osnovnog nau~nogciqa, u radu su izneti neki novi pogledi iz oblasti automatizovane izradereqefnih karata i modela. Predmet uporedne analize supreglednotopografske (ravne i reqefne) karte izdawa Vojnogeografskoginstituta.U drugom poglavqu iznet je metodolo{ki pristup radu, sanaro~itim osvrtom na metod kartografskog modelovawa i metodkomparativne analize.U tre}em poglavqu izneti su osnovni aspekti komparativneanalize:- geografski,- kartografski,- reprodukcijski,- umetni~ki i- prakti~ni aspekt.245

Dati su osnovni zahtevi za prikazivawe kako fizi~ko-geografskih,tako i socio-ekonomskih elemenata geoprostora i geografskih naziva.U ~etvrtom poglavqu prakti~no je izvr{ena komparativna analizamodelovawa sadr`aja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama izdawaVGI. Analiza je pokazala da najvi{e informacija o topografskotakti~kimkarakteristikama geoprostora daju Preglednotopografskakarta 1:300 000(PTK300) i Reqefna karta 1:300 000 (RK300). Autor je izneomi{qewe da shodno primewenim kartografsko-redakcijskim re{ewima naPTK300 i RK300 treba pristupiti izradi novog izdawaPreglednotopografskih i Reqefni karata 1:500 000 sa kartografskoredakcijskimre{ewima po ugledu na prethodno pomenute karte. Autor jeistakao da do sada primewena re{ewa na PTK500 i RK500 SRJ omogu}avajuizradu karata koje su namewene za izvo|ewe nastave, a ne zadovoqavajuvojne potrebe. Analiza je pokazala da se osnovne razlike u modelovawusadr`aja geoprostora na ravnim i reqefnim kartama ogledaju u metodamaprikaza reqefa i na~inu ispisivawa geografskih naziva.U petom poglavqu autor je izneo zakqu~ke vezane za kartografskidizajn na kartama izdawa VGI. Istakao je da se kartografsko dizajnirawena kartama izdawa VGI zasniva na dva nivoa: nivo posebnog (dizajnkartografskog znaka) i nivo op{teg (dizajn celokupnog sadr`aja karte).U {estom poglavqu izneti su daqi pravci u modelovawugeoprostora. Istaknut je zna~aj primene GIS tehnologije kao istereopolitografske tehnologije u procesu izrade ~vrstih reqefnihmodela.U sedmom poglavqu izvr{eno je upore|ivawe kori{}ewa ravnih ireqefnih karata.U skladu sa postavqenim ciqevima i istra`ivawima u zakqu~ku sunavedeni rezultati rada. Autor je istakao da }e mnogi prakti~ni problemibiti re{eni kori{}ewem simulacionih modela reqefa i istakao problemneunificiranosti kartografske terminologije.Na osnovu iznetog, mo`e se zakqu~iti da magistarski rad kapetanaSlavi{e Tatomirovi}a predstavqa zaokru`eno istra`ivawe iz oblastifundamentalne kartografske teorije i kartografske redakcije sa validnimutemeqewem u kartografskoj proizvodwi.kapetan Radoje Bankovi}, dipl. in`.246

TEHNOLOGIJA DIGITALNE ORTOFOTOKARTE URASPOLO@IVOM HARDVERSKO-SOFTVERSKOMOKRU@EWU VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA UBEOGRADU-prikaz magistarskog rada-Na Gra|evinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 03.11.2000.godine, potpukovnik Mehanxiski Radoja Vasil odbranio je magistarski radpod naslovom Tehnologija digitalne ortofotokarte u raspolo`ivomhardversko-softverskom okru`ewu Vojnogeografskog instituta uBeogradu.Rad se sastoji iz osam celina (poglavqa):1. Uvod;2. Teoretski i instrumentalni princip opti~ko-mehani~kihpostupaka redresirawa aerosnimaka;3. Digitalni fotogrametrijski sistemi;4. Tehnologija digitalne ortofotokarte;5. Organizaciona {ema hardversko-softverskih komponenata uvojnogeografskom institutu;6. Ra~unarsko-tehnolo{ka {ema VGI u funkciji digitalneortofoto produkcije;7. Eksperiment;8. Zakqu~ci.Pored tekstualnog dela, rad ima ve}i broj tabela i grafi~kihprikaza, a oboga}en je i sa devet priloga me|u kojima su ~etiriortofotokarate, {to ga ~ini zna~ajno sadr`ajnijim. Ukupan obim radaiznosi 92 strane formata A4.Autor je u svom radu razmotrio mogu}nost primene raspolo`ivoghardversko-softverskog okru`ewa u Vojnogeografskom institutu uBeogradu za dobijawe digitalne ortofotokarte. Dao je i teoretski iinstrumentalni prikaz osnovnih opti~ko-mehani~kih postupakaredresirawa sa ciqem lak{eg sagledavawa potrebe za rektifikacijomaerofotosnimaka i samog principa digitalnog diferencijalnogredresirawa. Posebno je razmatrana ocena ta~nosti navedenih postupaka.U radu su razmotreni i hardversko-softverski aspekti digitalnihfotogrametrijskih sistema u funkciji digitalne obrade aerofotosnimakaza izradu digitalnih ortofoto proizvoda. Poseban akcenat je stavqen napostupke prevo|ewa analognih aerofotosnimaka u digitalni oblik,odnosno wihovom skenirawu.Pri razmatrawu tehnologije digitalne ortofotokarte detaqno suobra|ene sve faze digitalne ortofoto rektifikacije. Posebno jenagla{ena uloga Digitalnog modela visina. Tako|e, detaqno je247

prezentiran i postupak interaktivne obrade snimaka, sa posebnimnaglaskom na metode diferencijalne rektifikacije. Prou~ene su sverasplo`ive komponente hardversko-softverskog okru`ewa u VGI koje semogu staviti u funkciju izrade digitalne ortofotokarte. Na osnovuistra`enih mogu}nosti raspolo`ivog hardvera i aplikativnog softverapredlo`eno je optimalno tehnolo{ko re{ewe za dobijawe digitalneortofotografije. Radi potvrde istra`ivawa i predlo`enih re{ewaura|en je eksperiment, na osnovu ~ega su izvedene odgovaraju}e analize iadekvatni zakqu~ci.Magistarski rad potpukovnika Vasila Mehanxiskog obuhvatio jeveoma aktuelan problem, ~ime je dao svoj doprinos uvo|ewu tehnologijedigitalne ortofotokarte u svakodnevnu praksu. Ovo je posebno zna~ajnokada se ima u vidu veoma velika nea`urnost raspolo`ivihgeotopografskih materijala, a uvo|ewe ortofotokarata je jedan odnajpogodnijih na~ina da se to stawe prevazi|e, pogotovo kada su one udigitalnom obliku. Postupci digitalnog ortofotografisawa u na{ojsredini su do sada retko primewivani i relativno slabo su istra`eni, pa}e stoga ovaj rad biti od velike koristi. Rezultati do kojih je autordo{ao mogu da poslu`e kao osnova za budu}a istra`ivawa u ovoj oblasti, aposebno u istra`ivawu mogu}nosti primene dostignu}a digitalnogortofotografisawa za specifi~ne vojne potrebe.potpukovnik mr Slavoqub Tomi}248

PRIMENA ANALITI^KIHFOTOGRAMETRIJSKIH METODAU PROCESU IZRADE KOMANDNO-[TABNERADNE KARTE-prikaz magistarskog rada-Na Gra|evinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu majorMiodrag Regodi}, odbranio je magistarski rad pod nazivom „Primenaanaliti~kih fotogrametrijskih metoda u procesu izrade komandno-{tabneradne karte“.Rad se sastoji iz sedam celina (poglavqa):1. Uvod;2. Prikaz postoje}ih sistema za snimawe i izvi|awe;3. Prikaz postoje}ih iskustava u vo|ewu komandno-{tabne karte;4. Elementi analiti~ke fotogrametrije;5. Opis eksperimenta;6. Predlog tehnolo{kog postupka kori{}ewa analiti~kefotogrametrije za vo|ewe radne karte;7. Zakqu~ak.Pored tekstualnog dela, rad ima ve}i broj tabela i grafi~kihprikaza, a oboga}en je i sa ~etiri kartografsko-fotografskih priloga,{to ga ~ini zna~ajno sadr`ajnijim. Ukupan obim rada iznosi 101 stranuformata A4.Ciq sprovedenog istra`ivawa bio je da se utvrde mogu}nostikori{}ewa svih raspolo`ivih nemernih snimaka u merne svrhe i da sepredlo`e optimalni tehnolo{ki postupci wihovog kori{}ewa u procesuizrade i vo|ewa komandno-{tabne radne karte u funkciji uspe{nogkomandovawa u pripremi i izvo|ewu borbenih dejstava. Istra`ivawe seodnosilo iskqu~ivo na primenu fotogrametrijskih analiti~kih postupakai savremenih ra~unarski podr`anih fotogrametrijskih sistema.U teoretskom delu rada, prikazane su mogu}nosti kori{}ewafotogrametrijskog i video snimawa, predstavqeni su na~ini izvi|awa isistemi za snimawe od interesa za oru`ane snage. Detaqno su prikazanisvi postoje}i na~ini i sistemi za izvi|awe iz vazdu{nog prostora, saposebnim osvrtom na aerofotoizvi|awe i snimawe za vojne potrebe. Da bise sagledao zna~aj aerofotosnimawa za vo|ewe radne karte, dat je prikaziskustava u vo|ewu komandno-{tabne radne karte. Tako|e, obra|eni su iosnovi analiti~ke fotogrametrije koji su u funkciji prikupqawapodataka za ove namene. Prikazan je i analiti~ki fotogrametrijski sistemRolei Metric kao reprezent grupe sistema najpogodnijih za ovakve primene.Svi rezultati istra`ivawa su eksperimentalno provereni, na osnovu~ega se do{lo do predloga tehnolo{kog postupka kori{}ewa analiti~kefotogrametrije za vo|ewe radne karte u odgovaraju}em hardversko-249

softverskom okru`ewu. Izvedeni su i odgovaraju}i zakqu~ci, koji suproistekli iz teorijskih razmatrawa i rezultata do kojih se do{lo ueksperimentu. Wima se sintetizuju saznawa iz ove oblasti i predla`uoptimalna re{ewa za svakodnevnu praksuMajor Miodrag Regodi} je u svom radu obuhvatio veoma aktuelanproblem, ~ime je dao svoj doprinos uvo|ewu novih tehnologija u postupakizrade komando-{tabnih radnih karata. Ovo je posebno zna~ajno kada se imau vidu uloga ovih borbenih dokumenata u savremenim uslovima ratovawa.Autor je dao zna~ajan doprinos unapre|ewu dosada{weg na~ina izrade iosavremewivawa radne karte. Rezultati do kojih se do{lo mogu da poslu`ekao osnova za budu}a istra`ivawa u ovoj oblasti, a posebno kada se kaoosnova bude koristila odgovaraju}a digitalna karta.potpukovnik mr Slavoqub Tomi}250

SPECIJALISTI^KIRADOVIKOMPLEKSNO ISTRA@IVAWE PROSTORA LOGORAJASENOVAC METODAMA DAQINSKE DETEKCIJE-prikaz specijalisti~kog rada-Na Rudarsko-geolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu dana10.7.2000. godine kapetan Jasmin Babi}, dipl. in`. geodezije, odbranio jespecijalisti~ki rad pod naslovom KOMPLEKSNO ISTRA@IVAWEPROSTORA LOGORA JASENOVAC METODAMA DAQINSKEDETEKCIJE.Na 148 stranica teksta Jasmin Babi} je kroz 9 poglavqa izlo`ioteorijske osnove daqinske detekcije, prikazao principe snimawa povr{ineZemqe, ra~unarsku obradu i analizu aerosnimaka i kosmi~kih snimaka iprikupqawe podataka sa wih, objasnio izradu planimetrijskih itrodimenzionalnih modela terana, mogu}nosti i ograni~ewa interpretacijesnimaka, pripremu grafi~kih osnova za prostorne informacione sisteme idao rezultate kompleksne analize prostora logora Jasenovac metodamadaqinske detekcije. Svako poglavqe je potpoglavqima izdeqeno na logi~keceline. Tekst ilustruju i dokumentuju 118 slika, 14 tabela, 5 {ema i 4priloga. Posebno je dat spisak sa obja{wewem skra}enica kori{}enih utekstu. Spisak literature broji 43 jedinice.Podru~je istra`ivawa Jasmina Babi}a je usta{ki koncentracionilogor Jasenovac sa akcentom na prostor Dowe Gradine kao wegovim glavnimstrati{tem. Dowa Gradina je sme{tena na u{}u Une u Savu. Tokom vremena,antropogenom aktivno{}u i dejstvom egzogenih morfolo{kih procesa, presvega fluvijalnog, reqef terena je u zna~ajnoj meri izmewen. Izmenommorfologije maskirani su i prikriveni tragovi masovnih grobnica. Samlogor Jasenovac i drugi logori iz sistema usta{kih logora smrti sada senalaze na teritoriji Republike Hrvatske. Ovaj prostor, koji sa DowomGradinom ~ini celinu, stoga je nedostupan neposrednim terenskimistra`ivawima.Predmet istra`ivawa bila je analiza promene reqefa u vremenu,topografska dopuna i vizuelizacija prostora metodama daqinske detekcije ipoku{aj locirawa i ograni~avawa polo`aja prikrivenih masovnih grobnicakao tragova usta{kog genocida obavqenog na prostoru logora Jasenovac.O podru~ju logora Jasenovac i prethodnim istra`ivawima obavqenimna wemu postoji kontroverzna literatura. J. Babi} je kriti~ki analiziraosve raspolo`ive podatke i izvore informacija do kojih je mogao do}i.251

Rezultati wegovih istra`ivawa primenom metoda daqinske detekcije suplod sopstvenih interpretacija, koje predstavqaju svojevrsnu novinu napoqu geodetskih, morfolo{kih i istorijskih prou~avawa ovog terena.Metodika istra`ivawa J. Babi}a zasnovana je na kabinetskimpostupcima daqinske detekcije. Primewene su:- detaqna stereoskopska uporedna analiza aerosnimaka istog terena izrazli~itih perioda snimawa;- komparativna vizuelna analiza skenerskih kosmi~kih snimaka iz~etiri razli~ita spektralna podru~ja, razli~itih razmera irazli~itih vremena snimawa;- kompjuterska obrada kori{}enih aero i kosmi~kih snimaka:- geometrijska korekcija i georeferencirawe snimaka;- izrada ortofoto osnove na bazi aerosnimaka;- izrada asambla`a sa vektorskim sadr`ajem koji obuhvatasaobra}ajnice, naseqa, druge objekte, areale vodenih povr{ina,vodotoke i reqef iskazan kotama, izohipsama i uslovnim znacimaza karakteristi~ne reqefne oblike;- vizuelizacija terena: izrada digitalnog elevacionog modelaterena i wegovo povezivawe sa aerosnimcima, odnosno kosmi~kimsnimcima;- a`urirawe raspolo`ivih topografskih osnova novim podacima.Prvi deo specijalisti~kog rada odnosi se na principe, primenu,mogu}nosti i ograni~ewa daqinske detekcije, prezentovan iscrpnim,izuzetno dobro dokumentovanim prikazom, prakti~no sa`etim priru~nikomza budu}e istra`iva~e koji `ele da ovladaju metodama daqinske detekcije.Drugi deo su rezultati istra`ivawa podru~ja koncentracionog logoraJasenovac. To su nove topografske podloge, asambla`i snimaka itrodimenzionalna stati~ka i animirana vizuelizacija prostora DoweGradine. Nove postupke vizuelizacije i obrade snimaka omogu}io je tekposledwih godina razvoj kompjuterske tehnike. Wima su utvr|ene mogu}elokacije do sada neotkrivenih masovnih grobnica. U zakqu~ku je dat predlogdaqih istra`ivawa i provera.Jednodu{ne pohvale ~lanova komisije izre~ene na odbranispecijalisti~kog rada potvr|uju da je Vojnogeografski institut u JasminuBabi}u dobio vrsnog stru~waka-specijalistu na podru~ju daqinske detekcije,op{te priznate nau~ne oblasti eksplozivnog razvoja ~ije mogu}nostijo{ nisu u potpunosti sagledane.Profesor dr Miroslav Markovi}Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd252

N O V E T E H N O L O G I J ESATELITSKI SISTEM IKONOSSavremeni razvoj nauke i tehnologije, a posebno u oblastiinformatike, omogu}io je i rapidan razvoj daqinske detekcije kaonajpogodnijeg sredstva za prikupqawe informacija o Zemqi i fenomenimana woj. Moglo se to naslutiti jo{ na samim po~ecima razvoja programa zasnimawe posredstvom satelita, ali se nije moglo predvideti kada }e semo}i koristiti snimci ~ija }e rezolucija omogu}iti prikupqawepodataka za potrebe krupnorazmernog kartirawa i interpretacije. Znalose da vojno-obave{tajni programi daqinske detekcije ostvaruju sa uspehomte zahteve, ali wihovi rezultati imaju posebnu namenu i nisu dostupni{irem krugu korisnika. Komercijalni sistemi za daqinska snimawa supermanentno popravqali svoje karakteristike, {to je doprinelo razvojudaqinske detekcije, a posebno wenom delu koji se bavi digitalnom obradomtako dobijenih snimaka. Porastom wenog zna~aja pove}avana su i ulagawa unove programe, tako da se po~etkom 2000. godine pojavquju daqinskisnimci sa rezolucijom od 1m. Ovim prikazom se `eli predstavitisatelitski program IKONOS, kao i paleta proizvoda na bazi ovih snimakakoji su dostupni i na na{em tr`i{tu.Satelitski sistem IKONOS je osmi{qen i realizovan od stranemultinacionalne kompanije Space Imaging Inc., vode}eg svetskog provajderavisokorezolucionih daqinskih snimaka. Osniva~i ove kompanije (LockheedMartin Corp., E-Systems Inc., Mitsubishi Corp., Van Der Horst Ltd., EOSAT,...) su odpo~etka imali nameru da razviju komercijalni satelitski program koji }eobezbediti dobijawe daqinskih snimaka visokih rezolucija. Prvolansirawe satelita IKONOS bilo je neuspe{no (kvar rakete ATINA I), alije 27.04.1999. godine prvi satelit ovog programa IKONOS I uspe{nolansiran i ubrzo postao operativan, daju}i kvalitetne snimke visokerezolucije. Ovaj satelit ima kru`nu sun~ano-sinhronizovanu polarnuorbitu na 680 km od povr{ine Zemqe. Nastavak razvoja ovog satelitskogprograma omogu}io je dobijawe panhromatskih snimaka rezolucije 0,8 m saplanimetrijskom ta~no{}u od ±2 m, a kod multispektralnih snimaka, uvidqivom i bliskom infracrvenom podru~ju elektromagnetnog spektraomogu}uje rezoluciju od 3,2 m. Ove karakteristike obezbe|uju jedinstvenukombinaciju veoma visoke rezolucije, visoke ta~nosti, pro{irenogsadr`aja spektralnih informacija i sposobnost korisni~keinterpretacije finih detaqa.U razvoju su novi senzori koji }e omogu}iti veoma brzo jo{ ve}erezolucije, ~ime }e se jo{ vi{e pro{iriti oblast primene daqinskihsnimaka sa satelita IKONOS. Trenutno su mogu}a kartirawa i izradaortofotografija ~ak i u razmeri 1:2 500.253

Evropska regionalna filijala Space Imaging Inc. je SIE SA (SpaceImaging Europe S.A.) koja se nalazi u Atini (Gr~ka). Ova kompanija jeformirana sa ciqem da pokriva tr`i{te visokorezolucionih daqinskihsnimaka za {iri geografski region Evrope. Tako|e je i regionalnioperativni centar za upravqawe IKONOS satelitima, prikupqawesnimaka i generisawe geografskih informacija na bazi tih snimaka. Onaobra|uje ove snimke visokom kompjuterskom tehnologijom, distribuirasnimke i obavqa korisni~ki servis. SIE namerava da formira arhivudaqinskih snimaka za oko 1.500.000 km 2 povr{ine godi{we, ~ime }epostatiti jedan od najzna~ajnijih provajdera na svetskom tr`i{tu.Satelitski snimci sa satelita IKONOS prvi su komercijalnidaqinski snimci sa visokim rezolucijama u svetu i nameweni su za raznevidove primena daqinske detekcije, pre svega za kartirawe i analizu. Ovisnimci trenutno obezbe|uju rezoluciju od 1 m za panhromatske i 4 m zamultispektralne snimke, a od polovine 2000. godine i rezoluciju od 0,8 mza panhromatske i 2 m za multispektralne snimke sa tendencijom da se idei daqe ka decimetarskim rezolucijama.Komapanija SIE iz Atine distribuira navedene daqinske snimke ina osnovu wih izra|uje dva tipa komercijalnih proizvoda CARTERRA kojise tako|e distribuiraju korisnicima:• geometrijski rektifikovane snimke CARTERA TM Geo i• ortorektifikovane snimke CARTERA Orthorectified.Geometrijski rektifikovani snimci CARTERA TM Geo surektifikovani u odnosu na specifikovani elipsoid (WGS84) ikartografsku projekciju(UTM, Lambertova komformna konusna, itd.).Ovom rektifikacijom se otklawa distorzija snimka i snimak uklapa uzadanu projekciju sa orijentacijom ka severu. Ovaj nivo obrade snimaka neukqu~uje upotrebu kontrolnih ta~ka ili digitalnog modela visina (DMV).Eventualno mozaikovawe i balansirawe tonova nije ukqu~eno u cene ovihproizvoda. Isporu~uju se tri tipa ovih proizvoda:• panhromatski snimci rezolucije 1 m (0.45-0.90 μm);• multispektralni snimci rezolucije 4 m ( ~etiri kanala: plavi0,45-0,53 μm; zeleni 0,52-0,61 μm; crveni 0,64-0,72 μm; bliski IC0,77-0,88 μm);• "Pan-Sharpened"″ snimci rezolucije 1 m."Pan-Sharpened" snimci su izra|eni poznatom tehnikom kombinovawapanhromatskih i multispektralnih snimaka, kada se panhromatskimsnimcima vi{e rezolucije dodequju spektralne karakteristikemultispektralnih snimaka. Podaci se isporu~uju u svim, trenutnonaj~e{}e kori{}enim rasterskim formatima (GeoTIFF, NITF, ERDAS.lan,BIL, BIP,...) na CD-ROM-u po ceni (za na{e podru~je) 18 $ za km 2 (prva dvatipa) i 24 $ za km 2 za "Pan-Sharpened " snimke.254

CARTERA Orthorectified snimci se, pored osnovnih geometrijskihkorekcija za specifikovani elipsoid i kartografsku projekciju,rektifikuju i za uticaj reqefa, odnosno visina. Ovi snimci se izra|uju utri nivoa ta~nosti i to:• CARTERA Reference za velike povr{ine kartirawa i GISaplikacije sa polo`ajnom ta~no{}u od 25 m, {to odgovarastandardima ta~nosti za karte razmere 1:50 000;• CARTERA Pro za vi{i nivo preciznosti koja zadovoqavapotrebe telekomunikacija, poqoprivrede, saobra}aja, lokalneuprave, planirawa infrastrukture i sli~no, sa polo`ajnomta~no{}u od 10 m, {to odgovara standardima ta~nosti za karterazmere 1:12 000;• CARTERA Precision za kartirawa urbanih podru~ja, katastar iGIS aplikacije sa visokom polo`ajnom ta~no{}u; izra|en je naosnovu terenskih kontrolnih ta~ka i DMV i ima visokupolo`ajnu ta~nost od 4 m, prema standardima ta~nosti za karterazmere 1:4 800;Navedeni proizvodi se tako|e isporu~uju u navedena tri oblika:− multispektralni - rezolucije 4 m i− "Pan-Sharpened " - rezolucije 1 m.Cene ovih proizvoda se kre}u od 36 $ po km 2 za najni`i nivota~nosti, do 129 $ po km 2 za najpreciznije snimke, koji su zapravoortofotosi. Snimci se mogu dobiti za podru~ja najmawe povr{ine 11 x 11km 2 , a potom za 50 x 50 km 2 , 11 x 100 km 2 , 11 X 1 000 km 2 , pri ~emu najmawavrednost zahteva ne sme biti ispod 3 000 $.Daqinski snimci dobijeni posredstvom satelitskog sistemaIKONOS su, za sada, najkvalitetniji komercijalni daqinski snimci koji sudostupni na{em tr`i{tu. Uo~qiv je izuzetan kvalitet snimaka, ~ak ikada se zumiraju do razmere 1:2500, pri ~emu se nedvosmisleno moguidentifikovati svi najzna~ajniji objekti. Ovaj efekat se dodatno poja~avanamenskim kombinovawem razli~itih kanala. Komapanija SPACEIMAGING EUROPE iz Atine je privatna multinacionalna komapanija kojanema ograni~ewa u isporuci snimaka i drugih proizvoda svimzainteresovanim korisnicima. Osloncem na ove snimke mogu se planiratii dugoro~ni zadaci. U na{im uslovima ovi snimci bi mogli efikasno da seprimene u procesu a`urirawa topografskih karata.potpukovnik mr Slavoqub Tomi}255

P O S E T EPOSETA NA^ELNIKA GENERAL[TABAVOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTUPo planu rada General{taba Vojske Jugoslavije, na~elnikGeneral{taba, general armije mr Dragoqub Ojdani} obi{ao je 19. januara2000. godine Vojnogeografski institut. U pratwi generala Ojdani}analazili su se pomo}nik na~elnika General{taba za kopnenu vojskugeneral-potpukovnik Miodrag Simi}, pomo}nik na~elnika General{tabaza {kolstvo, obuku i nau~noistra`iva~ku delatnost general-potpukovnikZlatoje Terzi}, pomo}nik na~elnika General{taba za ratnu mornaricuviceadmiral Vlade Nonkovi}, na~elnik Prve uprave general-potpukovnik\or|e ]ur~in i na~elnik Uprave za informisawe i moral general-majorMilan Simi}.Ciq obilaska je bio sagledavawe nivoa borbene gotovosti, uslovarada i tehnolo{kog procesa izrade geotopografskih materijala uVojnogeografskom institutu.Nakon predstavqawa kolegijuma, na~elnik Vojnogeografskoginstituta, pukovnik doc. dr Dragan Markovi}, dipl. geod. in`. upoznao jena~elnika General{taba sa istorijatom Vojnogeografskog instituta,zna~ajnijim rezultatima i ostvarewima, osnovnim funkcijama i zadacima,planom rada i smernicama za daqi razvoj. Potom je general Ojdani} sasaradnicima obi{ao izlo`bu zna~ajnijih radova i sve organizacionejedinice Vojnogeografskog instituta, gde se neposredno upoznao satehnologijom, na~inom izrade i mogu}nostima Vojnogeografskog institutana poqu premera i izrade geotopografskih materijala. Prilikom obilaskageneral Ojdani} je posebnu pa`wu i interesovawe ispoqio prilikompredstavqawa najnovije opreme za premer i dostignu}a i mogu}nosti VGI upogledu izrade digitalnih i ortofoto karata.Na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije, general armije mrDragoqub Ojdani} je izrazio zadovoqstvo postignutim rezultatima u 124godine dugoj istoriji Vojnogeografskog instituta. pri ~emu je posebnonaglasio da je ova renomirana ustanova u veoma slo`enim uslovima uspelada odr`i tehnolo{ki proces izrade geotopografskih materijala iobezbedi pravovremeno i plansko snabdevawe Vojske Jugoslavije. Na krajuobilaska general Ojdani} je odao priznawe kolektivu VGI na realizacijipostavqenih zadataka, dao smernice i zadatke za naredni period i za`eleouspeh u radu.pukovnik ^edomir Mari}, dipl. geod. in`.257

S T R U K O V N EA K T I V N O S TIPODRU@NICA SAVEZA GEODETA SRBIJEU VOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTU -STEVAN P. BO[KOVI]Savez geodeta Srbije (SGS), (do marta 2000. godine zvao se Savezgeodetskih in`ewera i geometara Srbije) jeste dobrovoqna, stru~naorganizacija koja okupqa geodete i wihove organizacije u RepubliciSrbiji. Savez ~ine osnovne organizacije koje se formiraju uorganizacionoj jedinici Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ), preduze}uili drugoj organizaciji. Mogu biti u vidu podru`nica ili dru{tva.Podru`nica je mawa po obimu, a vi{e podru`nica ~ine dru{tvo koje seobi~no formira na nivou centara RGZ, ili na podru~ju jednog ili vi{eokruga. Kao i druge srodne organizacije i SGS ima svoje organe inormativna akta kojima se reguli{e wegov rad. Najvi{i organ SGS jeSkup{tina, a radom Saveza izme|u dve skup{tine rukovodi Izvr{niodbor. Radi efikasnijeg obavqawa funkcija Izvr{ni odbor obrazujeSekretarijat, a kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa SGS vr{iNadzorni odbor.Radi sveobuhvatnijeg informisawa o delatnosti u oblastigeodezije u Republici Srbiji kao i potrebe za saradwom na poqu strukekojom se bavimo, na inicijativu nekoliko lica u VGI, izvr{eno jerekonstituisawe podru`nice SGS. Podru`nica je i ranije postojala i tosa zapa`enim uspesima u radu. Treba pomenuti da je VGI svojevremenodavao ritam, pa ~ak i predvodio rad udru`ewa, posebno u doba pokojnoggenerala Stevana P. Bo{kovi} (1876 - 1957) koji je u jednom periodu bio iwen predsednik. Wemu u ~ast i sa `eqom da se bar jednim delom odapriznawe wegovom doprinosu, jednoglasno je odlu~eno da na{a podru`nicanosi wegovo ime.Podru`nica je konstituisana 08.04. 1997. godine. Za predsednika jeizabran potpukovnik mr Branko Bo`i}, dipl. in`., a za sekretara CL@ivorad Okanovi}, dipl. in`. Podru`nica ima 21 ~lana.Podru`nica je do sada svoje aktivnosti realizovala, uglavnom,preko svojih predstavnika - predsednika i sekretara. Referatom na temuobrazovawa vojnog geodetskog kadra uzeto je u~e{}e u radu Saborageodetskih in`ewera i geometara, odr`anog u Vrwa~oj Bawi od 08. do 10.05. 1998. godine. Krajem 1997. i po~etkom 1998. godine organizovan je kursengleskog jezika u VGI. Na kurs se prijavilo 13 lica, ali je isti zbogobjektivnih razloga morao biti prekinut. U 1999. godini, iz poznatih259

azloga izazvanih agresijom NATO, aktivnosti Podru`nice su bilezamrznute. Tek po~etkom 2000. godine po~iwe ne{to aktivniji rad Saveza,a samim tim i podru`nice. Na Skup{tini Saveza, odr`anoj u VelikojPlani u martu 2000. godine, za ~lana Izvr{nog odbora (broji 13 ~lanova)izabran je i predstavnik VGI - ppuk. mr Branko Bo`i}, dipl. in`. Na istojsednici, jednoglasno je za predsednika Saveza, u narednom~etvorogodi{wem mandatu, izabrana prof. dr Natalija Bratuqevi}, dipl.in`. Neposredno po zavr{etku rada Skup{tine, odr`an je prvi (u VelikojPlani), a ne{to kasnije i drugi (u Novom Sadu - april 2000. godine)sastanak Izvr{nog odbora. Na drugom sastanku Izvr{nog odbora imenovanje sekretar saveza (Slavica Radomirovi}) i pet ~lanova sekretarijata. Usastav sekretarijata, kao ~lan, izabran je major Radoj~i} Stevan. Nasastanku Izvr{nog odbora u Novom Sadu autor ovog prikaza je, kao ~lanodbora, izneo nekoliko predloga o na~inu i potrebi aktivnijeg radaSaveza, posebno u delu koji se ti~e me|unarodne saradwe i izrade wegoveinfrastrukture u skladu sa zahtevima organizacije FIG, o ~emu je ~lanstvou VGI ve} informisano.O~ekuje se da }e Savez sa novim rukovodstvom i iskustvom u radupojedinih ~lanova Izvr{nog odbora iz prethodnog mandata, uspe{nijeraditi i podsta}i aktivnost dru{tava i podru`nica.potpukovnik dr Branko Bo`i}, dipl.in`.260

U^E[]A PRIPADNIKAVOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTANA NAU^NIM I STRU^NIM SKUPOVIMAU kratkom dvogodi{wem periodu od izlaska prethodnog Zbornikaradova Vojnogeografskog instituta do danas (1999 - 2001. godine),pripadnici Vojnogeografskog instituta su u~estvovali na vi{e doma}ih ime|unarodnih nau~nih i stru~nih skupova - konferencija, savetovawa,okruglih stolova i sli~no. Na taj na~in je i u ovom kratkom i dostaslo`enom periodu - u kojem je izvr{ena i agresija NATO na SRJ -Vojnogeografski institut zadr`ao kontinuitet prisustva na zna~ajnijimnau~nim i stru~nim skupovima u zemqi ~ija je tematika u odre|enoj vezi sawegovom delatno{}u. Poredani hronolo{ki, to su slede}i skupovi:1. Me|unarodni okrugli sto Evropa na raskr{}u : Novi zidovi ili ujediwenaEvropa. Skup je odr`an u Beogradu, 28. i 29. aprila 1999.godine, a prisustvovao je jedan pripadnik VGI.2. Seminar Novi ISO 9000:2000 - Velika revizija. Seminar je odr`an uBeogradu, 16. septembra 1999. godine, a prisustvovao je jedan pripadnikVGI. Seminar je bio doma}eg karaktera.3. Me|unarodni simpozijum Savremeni trendovi u seizmologiji izemqotresnom in`ewerstvu. Simpozijum je odr`an u Bawaluci, 26. i27. oktobra 1999. godine, a prisustvovala su mu dva pripadnika VGI.4. Prva MapSoft korisni~ka konferencija. Konferencija je odr`ana uBeogradu, 19. novembra 1999. godine, a prisustvovao je jedan pripadnikVGI koji je prikazao rezultate i iskustva VGI u kori{}ewu ovogprogramskog sistema.5. Stru~ni skup Za{tita autorskih prava u kartografiji. Skup jeodr`an u Beogradu 8. decembra 1999. godine, u organizaciji Odbora zakartografiju Saveza geodetskih in`ewera i geometara Jugoslavije.Prusustvovala su tri pripadnika VGI koji su uzeli u~e{}e u raduskupa odgovaraju}im izlagawima.6. Druga me|unarodna konferencija Jasenovac - sistem hrvatskihusta{kih logora genocida 1941 - 1945. Skup je odr`an u Bawaluci, od7. do 10. maja 2000. godine, a prisustvovao je jedan pripadnik VGI kojije, kao koautor, podneo rad sa naslovom Kompleksna analiza prostoralogora Jasenovac metodama daqinske detekcije.7. Prvi jugoslovenski nau~no-stru~ni skup Vodni saobra}aj u 21. veku.Skup je odr`an u Beogradu, 25. i 26. maja 2000. godine, uz prisustvo dvapripadnika VGI koja su podnela dva referata: Realizacija globalnog261

prostornog koordinatnog sistema na teritoriji SRJ - preduslovizgradwe savremenog navigacionog i upravqa~kog sistema i Primenadiferencijalne metode globalnog satelitskog sistema pozicionirawai geografskih informacionih sistema u navigaciji.8. Drugo savetovawe Vodni rezursi sliva Velike Morave i wihovokori{}ewe. Savetovawe je odr`ano u Kru{evcu, 28. i 29. septembra2000. godine, a prisustvovala su mu dva pripadnika VGI.9. Sedma me|unarodna nau~na konferencija `elezni~kih stru~wakaJU@EL 2000. Skup je odr`an u Vrwa~koj Bawi, od 4. do 6. oktobra 2000.godine. Prisustvovao je jedan pripadnik VGI koji je podneo rad sanaslovom Geodetske mre`e posebnih namena kao elemenat savremenihsaobra}ajnih sistema.10. Kongres metrologa Jugoslavije je odr`an u Novom Sadu, od 15. do 17.novembra 2000. godine. Prisustvovao je jedan pripadnik VGI.major Stevan Radoj~i}262

BIBLIOGRAFIJA RADOVAPRIPADNIKA VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTAza period od 1997. do 2000. godineOva bibliografija je dodatak ve} objavqenoj Bibliografijiradova pripadnika VGI za period 1973-1997. godine koja je {tampana1999. godine, kao posebno izdawe VGI. Ciq izrade ovog dodatka jestebibliografski opis novih radova za period od 1997 do 2000. godine, kao ionih radova koji su naknadno prona|eni, a odnose se na prethodni period.U prethodnom Zborniku radova iz 1999. godine izostala jebibliografija u obliku posebnog dodatka, zato {to se izlazak Zbornika iposebnog izdawa Bibliografije podudario u istoj godini. Od ovog brojaZbornika nastavi}e se sa ranijom praksom, da se u wemu objavqujubibliografski opisi radova pripadnika VGI, u kontinuitetu sa periodomwegovog izla`ewa i u formi kakva je ve} ustanovqena. Zbog ve}eg brojaradova ovog puta se posle bibliografskog opisa ne daju indeksiraniautorski i drugi registri.Elementi bibliografskog opisa dati su prema slede}oj strukturi:PREZIME, Ime (prvi autor)Naslov : Podnaslov (ili nadnaslov) / Svi autori rada Prezime, Ime(ili kolektivni autor , npr. VGI) // Celina (podaci o izvoru, samo za~lanke i druge radove objavqene kao deo u drugoj publikaciji). - Mestoizdawa : Izdava~, godina izdawa (Mesto {tampawa: {tamparija,godina {tampe). - Materijalni opis (broj strana ili opseg strana , od -do, ako je ~lanak sastavni deo neke druge publikacije). - Vrsta rada ( internaformalna klasifikacija radova za ovu bibliografiju kao u registruvrste gra|e). - UDK broj.Fond (fond VGI ili fond autora) ; Inv. br: (ako je rad u fondovimaVGI); BP BIS9: r.br. sloga u BP.@ivorad Okanovi}, dipl. in`. geodezije263

BO@I], BrankoAnaliza ta~nosti transformacije koordinata iz globalnoggeocentri~nog sistema u dr`avni koordinatni sistem : Tema NIR-a /Bo`i} Branko. - Beograd: VGI, 1998. - 72 str.+1 dodatak : 3 priloga; 30 cm.- Studija. - UDK: 528.236FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1539; BIS9: 958BO@I], BrankoAnaliti~ki instrumenat Wild BC3 kao fotogrametrijska radnastanica za potrebe PIS-a krupne razmere : Prikaz magistarskog rada/ Bo`i} Branko // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI,1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 187-188. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 980BO@I], BrankoKoordinatni sistem, geodetski datum i transformacija koordinata/ Bo`i} Branko // Vojnotehni~ki glasnik br. 5/1999. - Beograd: G[ VJ ;VIZ, 1999. - Str. 79-88; 30. - ^lanak. - UDK: 528.236:623.647FOND: AUTOR; BIS9: 985BO@I], BrankoNau~noistra`iva~ka delatnost u Vojnogeografskom institutu/ Bo`i} Branko // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI,1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 7-13; 24 cm. - ^lanak.- UDK: 001.89:/355.3:528.008/FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 961BO@I], BrankoXXII sabor geodetskih in`ewera i geometara Srbije / Bo`i} Branko //Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI,1999). - Str. 193-194. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 982BO@I], BrankoRealizacija globalnog prostornog koordinatnog sistema nateritoriji SRJ preduslov izgradwe savremenog navigacionog iupravqa~kog sistema / Bo`i} Branko, Radoj~i} Stevan // Zbornik radovaRazvoj vodnog saobra}aja i novi sistemi navigacije na plovnim putevima :Prvi jugoslovenski nau~no-stru~ni skup : Vodni saobra}aj u 21. veku, YU,Beograd, 16. i 17. maj 2000. godine. - Beograd: Saobra}ajni fakultetUniverziteta u Beogradu, 2000 (Smederevska Palanka: "10. oktobar").- Str. 3-8; 30 cm. - ^lanak. - UDK: 629.783:656.1/.7(497.1)FOND: OSL-SKUPOVI; Inv.br: 18639; BIS9: 998BO@I], BrankoGeodetske mre`e posebnih namena kao elemenat savremenihsaobra}ajnih sistema / Bo`i} Branko // Zbornik radova Sedmame|unarodna konferencija `elezni~kih stru~waka : JU@EL, YU, Vrwa~kabawa, 4-6 oktobar 2000. godine. - Beograd: Savez in`ewera i tehni~ara264

Jugoslavije, 2000 (Beograd : Preduze}e za `elezni~ku izdava~ku delatnost) .- Str. 549-552; 30 cm. - ^lanak. - UDK: 528.3:629.783:656.1/.7(497.1)FOND: AUTOR; BIS9: 1031BO@I], BrankoAnaliza metode merenja du`ina GPS mernim ure|ajima : Doktorskadisertacija / Bo`i} Branko. - Beograd: Univerzitet u Beogradu :Gra|evinski fakultet, Geodetski odsek, 2000 (Beograd : Vojnogeografskiinstitut) . - 249 str.: 5 pril.; 30 cm.- UDK: /528.1+528.021.001.2/:629.783.005(043.3)FOND: VSL - VGI; Inv.br: 1582; BIS9: 1045BORISOV, MirkoIzravnawe trigonometrijskih mre`a : diplomski rad / Borisov Mirko.- Beograd: VA KoV, 1982. - Ispitni rad. - UDK: 528.1FOND: AUTOR; BIS9: 959BORISOV, MirkoIzrada Karte zonskih i zvani~nih vremena automatizovanimpostupkom : Informatika u kartografiji : Seminarski rad / BorisovMirko. - Beograd: Gra|evinski fakultet : Institut za geodeziju, 1993.- 13 str. ; 3 priloga + karta; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.93.001FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1551; BIS9: 993BORISOV, MirkoKarte zonskih i zvani~nih vremena : Kartografija : Seminarski rad /Borisov Mirko. - Beograd: Gra|evinski fakultet : Institut za geodeziju,1993. - 15 str. ; 1 karta ; 1 {ema; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.93.001FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1544; BIS9: 992BORISOV, MirkoDigitalna geografska karta Savezne Republike Jugoslavije u razmeri1:1 000 000 / Borisov Mirko, Horg Miroslav // Zbornik radova GIS stawe iperspektive Prvi jugoslovenski skup o GIS tehnologijama : GIS stawe iperspektive, YU, Beograd, 14-15. mart 1996. godine. - Beograd, 1996. - Str.295-298. - ^lanak. - UDK: 528.9:65.011.56:681.3.06FOND: OSL-SKUPOVI; Inv.br: 18472; BIS9: 1021BORISOV, MirkoPrva digitalna geografska karta izra|ena u Vojnogeografskominstitutu / Borisov Mirko // Vojnotehni~ki glasnik br. 6/1997. - Beograd:TU G[ VJ, 1997. - Str. 728-732; 24 cm. - ^lanak.- UDK: 528.921(497.1):65.011.56FOND: AUTOR; BIS9: 960265

BORISOV, MirkoAutomatska vektorizacija / Borisov Mirko // Zbornik radova VGI. -Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). -Str. 67-77. -^lanak. - UDK: /65.011.56+681.32.004/:528.92FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 966BORISOV, MirkoRazvoj konceptualnog modela izgradwe geokodiranih baza podatakapreglednotopografske karte razmere 1 : 300 000 kori{}ewem GIStehnologije : Prikaz doktorske disertacije / Borisov Mirko // Zbornikradova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999).- Str. 175-177. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 976BORISOV, MirkoPrimena diferencijalne metode globalnog satelitskog sistemapozicionirawa i geografskih informacionih sistema u navigaciji/ Borisov Mirko, Bo`i} Branko // Zbornik radova Razvoj vodnogsaobra}aja i novi sistemi navigacije na plovnim putevima : Prvijugoslovenski nau~no-stru~ni skup : Vodni saobra}aj u 21. veku, YU,Beograd, 16. i 17. maj 2000. godine. - Beograd: Saobra}ajni fakultetUniverziteta u Beogradu, 2000 (Smederevska Palanka: "10. oktobar"). - Str.155-160; 30 cm. - ^lanak. - UDK: 629.783+[007.5:65.001.56]:656.1/.7(497.1)FOND: OSL-SKUPOVI; Inv.br: 18639; BIS9: 999BUDER, IvanFotogrametrija u oblasti projektovawa autoputeva : Separat / BuderIvan. - /Beograd/: /VGI/, /197-/. - Str. 317-334; 24 cm. - ^lanak. - UDK: 528.74FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1547 ; BIS9: 1001BABI], O. JasminOsvrt na senzore i platforme koji se primewuju u daqinskoj detekciji/ Babi}, O. Jasmin // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI,1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 89-105. - ^lanak.- UDK: 528.7.029.4/.66:629.783FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 968BABI], O. JasminKompleksna analiza prostora logora Jasenovac metodama daqinskedetekcije : specijalisti~ki rad / Babi} O. Jasmin. - Beograd: Univerzitet uBeogradu, Rudarski fakultet, 2000. - X+148 str.:4 priloga; 29 cm. - Ispitnirad. - UDK: 621.378:355.012+571.96"1941/1945"(043.3)FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1561 ; BIS9: 100502.14/2000BO[KOVI], DraganRedakcijsko - kartografska i tehnolo{ka re{ewa za izradutopografskih karata posebne namene na primeru topografske karte266

azmere 1:200 000 : diplomski rad / Bo{kovi} Dragan. - Beograd :Vojnotehni~ka akademija : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd :Vojnotehni~ka akademija/). - 43 str. : 7 priloga ; 30 cm. - Ispitni rad.- UDK: 528.93.001/.005(076.5)FOND: VSL - VGI; Inv.br: 1570; BIS9: 1032VEMI], Mir~etaSemiologija i semiometrija kartografije : Doktorska disertacija /Vemi} Mir~eta. - Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu,1997. - 168 str. : prilozi; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 528.91(043.3)FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1444 ; BIS9: 162VEMI], Mir~etaTeorija zna~ewa u kartografiji / Vemi} Mir~eta // Posebna izdawaSANU ; GI "J.Cviji}" ; kwiga 55. - Beograd: SANU ; Geografski institut"Jovan Cviji}", 1998 (Pan~evo ; Vetar). - 196 str. ; grafi~ki prikazi; 24 cm.- Studija. - UDK: 528.93.001FOND: OSL; Inv.br: 18632; BIS9: 991VGIUputstvo za izradu tiskovnih formi Topografske karte razmjere1:200 000 / VGI. - /Beograd/: /VGI/, /19--/. - 15 + 3 str.; 29 cm. Uputstvo.- UDK: 655.3:528.9FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1568 ; BIS9: 1012VGIPrikupqawe, prikaz i analiza podataka o prostoru primenomsavremenih tehnologija : (Prethodna analiza) / Vukovi} Mihailo,Markovi} Dragan, An|eli} Sava, Borisov Mirko, Bosio~i} Neboj{a,Stoji~i} Milovan. - Beograd: G[ VJ ; SO[P ; VGI, 1997. - 23 str.; 30 cm.. -Studija. - UDK: 358.3:528.001/.008(083.9)FOND: POV-St.POV; Inv.br: 416 ; BIS9: 1030VGIPrikupqawe, prikaz i analiza podataka o prostoru primenomsavremenih tehnologija : (Program realizacije) / Markovi} Dragan, Duni}Mladen, Savi} Mijo, Radi} Du{ko, Pavi~i} Zoran, An|eli} Sava, BorisovMirko, Stojisavqvi} Stevan. Bosio~i} Neboj{a. - Beograd: G[ VJ ;SO[P ; VGI, 1998. - 25 str.; 30 cm. - Studija. - UDK: 358.3:528.001/.008(083.9)FOND: POV-St.POV; Inv.br: 400 ; BIS9: 1024VGIPrikupqawe, prikaz i analiza podataka primenom savremenihtehnologija : (Dora|eni program realizacije) / VGI. - Beograd: G[ VJ ;SO[P ; VGI, 1999. - 21 str.: prilozi; 29 cm. - Studija.- UDK: 358.3:528.001/.008(083.9)FOND: POV-St.POV; Inv.br: 408 ; BIS9: 1025267

VGI50-godi{wica 4. klase topografskog odeqewa geodetskog u~ili{ta J. A.1947-1949 / VGI. - Beograd: 4. klasa GU JA ; /VGI/, 1999 (Beograd: VGI). - 16str.; 21 cm. - Monografija. - UDK: 355.232.5:528(497.1)FOND: VSL-VJ; Inv.br: 1545; BIS9: 1000VGIZbornik radova : ratno izdawe / VGI. - Beograd: VGI, 1999. - 200 str; 24cm. - Zbornik. - UDK: 06.055.2(082):528FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 957VGIAnaliza stawa ra~unarskog sistema i postoje}ih mera za{tite u VGI /VGI. - Beograd: VGI, 2000 (Beograd: VGI). - 18 str.: prilozi; 29 cm.- Studija. - UDK: 65.012.8:681.3.06FOND: POV-St.POV; Inv.br: 411 ; BIS9: 1026VGIMere za{tite ra~unarske opreme u VGI / VGI. - Beograd: VGI, 2000(Beograd: VGI). - 10 str.; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 65.012.8:681.3.06FOND: POV-St.POV; Inv.br: 412 ; BIS9: 1027VGIRazvoj geodetske slu`be Vojske Jugoslavije za period od 2001. do 2005.godine : studija / Mari} ^edomir, Jevti} Milan, Mini} Svetomir,Stevanovi} Dragan, An|eli} Sava, Filipovi} Bla{ko, Igwatovi} Stanko,Bo`i} Branko, Tomi} Slavoqub. - Beograd: G[ VJ ; SO[P ; Prva uprava :VGI, 2000 (Beograd: VGI, 2000). - 76 str.; 23 priloga; 30 cm. - Studija.- UDK: 358.3:528.001/.008(083.9)FOND: POV-St.POV; Inv.br: 414 ; BIS9: 1029VGIUputstvo za za{titu ra~unarske opreme u OGIS / VGI. - Beograd:Sektor O[P, Prva uprava: VGI, 2000 (Beograd: VGI). - 15 str.: 2 priloga;karton. - Uputstvo. - UDK: 65.012.8:681.3.06FOND: POV-St.POV; Inv.br: 413 ; BIS9: 1028VI[WI], RadenkoDigitalni model reqefa / Vi{wi} Radenko // Vojnotehni~ki glasnik.- Beograd: Novinsko-izdava~ka ustanova "Vojska", 1997. - Str. 733-742; 25 cm.- ^lanak. - UDK: 528.2+528.932:681.32.004FOND: AUTOR; BIS9: 1014VI[WI], RadenkoMatemati~ka osnova oblikovawa digitalnih modela reqefa / Vi{wi}Radenko // Vojnotehni~ki glasnik. - Beograd: G[ VJ : Vojnoizdava~ki zavod,2000. - Str. 601-611; 25 cm. - ^lanak. - UDK: 528.932:519:681.322FOND: AUTOR; BIS9: 1047268

VITOR, VeliborIzrada tematskih karata na osnovu statisti~kih podataka ostanovni{tvu : diplomski rad / Vitor Velibor. - Beograd : Vojnotehni~kaakademija : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~kaakademija/). - 54 str. : 1 karta ; 30 cm. - Ispitni rad.- UDK: 528.94.001/.005(076.5) : 312.8FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1571; BIS9: 1033DUNI], MladenPravilnik za{tite na radu i za{tite `ivotne sredineVojnogeografskog instituta u miru / Duni} Mladen. - Beograd:Vojnogeografski institut, 2000 (Beograd: Vojnogeografski institut).- 97 str. : 6 priloga :11 obrazaca; 21 cm. - Uputstvo.- UDK: 528.000.4/.5:502.747(083.133)FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1552 ; BIS9: 1002ERCEG, MilivojUputstvo za izradu reprodukcijskih originala TK-100/II za~etvorobojnu {tampu / Erceg Milivoj. - /Sarajevo/: /VGI/, /198-/. - 5 str.;29cm. - Uputstvo. - UDK: 655.31:528.9FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1562 ; BIS9: 1006@IVANOVI], DraganTematsko modelovawe geoprostora iz sadr`ine topografskih karata :Prikaz doktorske disertacije / @ivanovi} Dragan // Zbornik radova VGI. -Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 179-180.- ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 977KRSTI], DarioUputstvo za izradu reprodukcijskih originala Topografske karteposebne namene razmera 1:100 000 / Krsti} Dario. - Sarajevo: VGI, /1985/.- 2 str. ; 3 priloga; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 655.3:528.9FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1565 ; BIS9: 1009KRSTI], DarioUputstvo za rad u kopirnici na plasti~nim materijalima / Krsti}Dario. - /Sarajevo/: VGI, /1980/. - 2 str.; 29 cm. - Uputstvo.- UDK: 681.64+655.3:528.9FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1564 ; BIS9: 1008KRSTI], DarioUputstvo za izradu reprodukcijskih originala Topografske karterazmere 1:50 000 za ~etvorobojnu {tampu / Krsti} Dario. - Sarajevo: VGI,/1985/. - 2 str. ; 3 priloga; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 655.3:528.9FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1566 ; BIS9: 1010269

KRSTI], DarioUputstvo za izradu reprodukcijskih originala objediwenih elemenatai predlo{ka za ozafan kopiju / Krsti} Dario. - Sarajevo: VGI, 1985. - 2 str.; 2 priloga; 29 cm. - Uputstvo. - UDK: 655.3:528.9FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1567 ; BIS9: 1011KOTARLI], L. StevanGravimetar - instrument za odre|ivawe ubrzawa sile te`e i primena ugeodeziji : Specijalisti~ki rad / Kotarli} L. Stevan. - Beograd:Univerzitet u Beogradu : Rudarsko-geolo{ki fakultete, 1999. - 66 str; 30cm. - Ispitni rad. - UDK: 550.3:528FOND: VSL-VJ; Inv.br: 1525; BIS9: 987KOTUR, Sr|anMetrolo{ki pregled elektroopti~kih daqinomera : diplomski rad /Kotur Sr|an. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija, 2000 (/Beograd :Vojnotehni~ka akademija/). - 94 str. ; 30 cm. - Ispitni rad.- UDK: 528.517 : 389.64(076.5)FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1572; BIS9: 1034MARI], ^edomirArtiqerijska GPS mre`a Savezne republike Jugoslavije / Mari}^edomir // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999(Beograd : Vojnogeografski institut, 1999). - Str. 15-24. - ^lanak.- UDK: /358.1+629.783/:528.3(497.1)FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 962MARI], ^edomirGeodetska geofizika : /Prikaz kwige/ / Mari} ^edomir // Zbornikradova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). -Str. 189-192. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 981MARI], ^edomirVelibor Jovanovi} (1925-1998) / Mari} ^edomir // Zbornik radovaVGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 199-201. - In memoriam.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 984MARKOVI], DraganGeodetska geofizika / Markovi} Dragan. - Beograd: CV[ VJ:/VGI/,1998 (Beograd : Vojnogeografski institut). - 191 str; 21 cm. - Uxbenik. -UDK: 550.3:543.21(497.1):550.38FOND: VSL VGI; Inv.br: 1439 ; BIS9: 953270

MARKOVI], DraganGeometrijska ta~nost izlaznih podataka u geoinformacionom sistemu/ Markovi} Dragan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI,1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 35-51. - ^lanak.- UDK: 389.64+516.001:/007.5:528/FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 964MARKOVI], DraganProstorni informacioni sistemi / Markovi} Dragan. - Beograd:Sektor za {kolstvo, obuku, nau~nu i izdava~ku delatnost : VTA, 1999(Beograd : VGI). - 215 str. : grafi~ki prikazi; 21 cm. - Uxbenik.- UDK: 528:681.3(075.8)FOND: VSL-VJ; Inv.br: 1529 ; BIS9: 989MEHANXISKI, R. VasilTehnologija digitalne ortofotokarte u raspolo`ivom hardversko -softverskom okru`enju Vojnogeografskog instituta u Beogradu :magistarski rad / Mehanxiski, R. Vasil. - Beograd : Univerzitet u Beogradu; Gra|evinski fakultet ; Geodetski odsek, 2000 (Beograd : Vojnogeografskiinstitut) . - 83 str. ; 9 priloga ; ilust. ; 29 cm. - Ispitni rad. - UDK:528.721.15:65.011.56(043.3)FOND: VSL - VGI; Inv.br: 1581; BIS9: 1043MILOSAVQEVI], ZoranVerifikacija primarnog etalona za velike du`ine Kovin 1997. godine/ Milosavqevi} Zoran // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd:VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 107-125. - ^lanak.- UDK: /528.52+528.54/:389.64FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 969MI[OVI], D. SlobodanTopografija / Mi{ovi} D. Slobodan, ]ur~i} Petar. - Beograd:Policijska akademija, 1996 (Beograd: Vojna {tamparija). - 422 str.; 24 cm.-Uxbenik. - UDK: 528.425(075.8)FOND: VSL VJ; Inv.br: 1334 ; BIS9: 994MLADENOVSKI, ZoranKarta izvora i objekata za snabdevawe vodom za pi}e od zna~aja zaodbrambene pripreme u SRJ razmera 1:50 000 (KVO50) : Seminarski rad /Mladenovski Zoran. - Beograd: Gra|evinski fakultet Univerziteta uBeogradu, Institut za geodeziju: /VGI/, 1993 (Beograd: VGI). - 13 str. : 1karata; 29 cm; fotokopija. - Ispitni rad. - UDK: 528.94:628.11:65.011.56FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1563 ; BIS9: 1007271

MLADENOVSKI, ZoranIzrada karte izvora i objekata za snabdevawe vodom za pi}e od zna~ajaza odbrambene pripreme u SRJ razmere 1:50 000 automatizovanim postupkom: Seminarski rad / Mladenovski Zoran. - Beograd: Gra|evinski fakultetUniverziteta u Beogradu, Institut za geodeziju: /VGI/, 1995 (Beograd:VGI). - 17 str. : 1 prilog; 29 cm; fotokopija. - Ispitni rad.- UDK: 528.94:628.11:65.011.56FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1553 ; BIS9: 1003MARKOVI], ViktorIzgradwa baze prostornih podataka u rezoluciji 1:50 000 : diplomskirad / Markovi} Viktor. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija : Smergeodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 69 str.:8 priloga : CD ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK: 007.5 : 528.93 : 65.011.56(076.5)FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1573; BIS9: 1035MILADINOVI], AleksandarProjekat obele`avawa geometrije specijalnih vojnih nadzemnih ipodzemnih objekata : diplomski rad / Miladinovi} Aleksandar. -Beograd : Vojnotehni~ka akademija : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd: Vojnotehni~ka akademija/). - 76 str. : 7 priloga ; 30 cm. - Ispitni rad.- UDK: 528.48 : 358.33(076.5)FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1574 ; BIS9: 1036MILA[INOVI], MarkoPrikupqawe podataka za digitalni model visina fotogrametrijskommetodom : dipolomski rad / Mila{inovi} Marko. - Beograd: Vojnotehni~kaakademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd :Vojnotehni~ka akademija/). - 104 str. : prilozi ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK:528.77 : 551.4(086.4) : 65.001.56(076.5)FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1575 ; BIS9: 1037NIKOLI], Dragi{aGeografski nazivi na kartama Vojnogeografskog instituta / Nikoli}Dragi{a // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd, 1999 (Beograd :Vgi, 1999). - Str. 139-150. - ^lanak. - UDK: 529.3FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 971NIKOLI], Dragi{aGvozden R. ^olovi} (1926-1998) / Nikoli} Dragi{a // Zbornik radovaVGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999).- Str. 195-197. - In memoriam.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 983272

OKANOVI], @ivoradPrilozi za monografiju Vojnogeografskog instituta za period 1995-1997. godine / Okanovi} @ivorad. - Beograd, 1997. - 18 delova ; disketa sadelom tekstova u MS Wordu-97; 29 cm. - Monografija.- UDK: 082(047.3):06.055.8:/358.3(497.1)/"1995-1997"FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1466 ; BIS9: 997OKANOVI], @ivoradBibliografija radova pripadnika Vojnogeografskog instituta zaperiod 1974-1997 / Okanovi} @ivorad, Vasiqevi} Gordana. - Beograd:Vojnogeografski institut, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut,1999). - 179 str.; 28 cm. - Monografija. - UDK: 016:528"1975/1997"FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1543; BIS9: 990OKANOVI], @ivoradKatalog Arhiva geodetske dokumentacije / Okanovi} @ivorad,Radoj~i} Stevan, Tanaskovi} Veselinka, Nedeqkovi} Dejan. - Beograd:Vojnogeografski institut, 2000. - 154 str. : 5 priloga karte geodetskihmre`a; 30 cm.. - Katalog. - UDK: 016:528.001.33FOND: VSL-VGI; Inv.br:1583; BIS9: 1044PAVKOVI], PavleTipologija seoskih naseqa i izohrono saobra}ajna povezanost naseqaCrne Gore : magistarski rad / Pavkovi} Pavle: Beograd, /1995/.- Ispitni rad.FOND: AUTOR; BIS9: 1022PAVLOVI], MiroslavRegionalna vojna geografija I : Vojno-geografske karakteristikekopnenog prostora SRJ / Pavlovi} Miroslav. - Beograd: Sektor za{kolstvo, obuku, nau~nu i izdava~ku delatnost, Vojna akademija VJ, 1999(Beograd: VIZ: VGI). - 306 str.: slike; 24 cm. - Uxbenik.- UDK: 355.47(497.1)(075.8)FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1554 ; BIS9: 1004POPOVI], SlavkoTehni~ki izve{taj o kartografskim radovima na I izdawu saobra}ajnekarte SRJ 1:500 000 / Popovi} Slavko. - Beograd: VGI, 1997. - 13 str. :prilozi; 30 cm. - Studija. - UDK: 528.94(047.3)FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1445 ; BIS9: 996POPOVI], SlavkoSaobra}ajna karta SR Jugoslavije razmere 1 : 500 000 / Popovi} Slavko// Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd :Vojnogeografski institut). - Str. 25-34 + deo karte. - ^lanak.- UDK: 528.92:b656.1/.7273

FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 963PRODANOVI], GoranZna~aj magnetne deklinacije za orijentaciju qudi i sredstava :Specijalisti~ki rad / Prodanovi} Goran. - Beograd: Univerzitet uBeogradu : Rudarsko-geolo{ki fakultet, 1998. - 34 str. : prilozi; 30 cm.- Ispitni rad. - UDK: 550.38, :528.9FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1526 ; BIS9: 988PEROVI], GligorijeOptimizacija etalonirawa osnovice Kovin : nau~no-istra`iva~kiprojekat / Perovi} Gligorije, Milosavqevi} Zoran. - Beograd: VGI, 1997.- 13 str.; 29 cm. - Studija. - UDK: 528.323FOND: VSL VGI; Inv.br: 1433 ; BIS9: 995PEJI], MarkoAerofotogrametrijsko snimawe za potrebe izrade geotopografskihmaterijala posebne namene : dipolomski rad / Peji} Marko. - Beograd :Vojnotehni~ka akademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000(/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 76 str. ; 30 cm. - Ispitni rad.- UDK: 528.71(076.5) : 355/359FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1576 ; BIS9: 1038PETROVI], VladimirIzrada karte grada primenom savremene tehnologije : dipolomski rad /Petrovi} Vladimir. - Beograd : Vojnotehni~ka akademija VojskeJugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~kaakademija/). - 68 str. : 15 priloga : CD ; 30 cm. - Ispitni rad.- UDK: /528.9 : 65.001.56/ : / 007.5 : 711.4/(076.5)FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1577; BIS9: 1039PRA[OVI], ZlatanPrimena GPS kinemati~kih metoda pozicionirawa u detaqnompremeru : dipolomski rad / Pra{ovi} Zlatan. - Beograd : Vojnotehni~kaakademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd :Vojnotehni~ka akademija/). - 110 str. : prilozi ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK:629.783:, 528.4(076.5)FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1578; BIS9: 1040RADOJ^I], Stevan130 godina od ro|ewa Stevana P. Bo{kovi}a / Radoj~i} Stevan //Vojnoistorijski glasnik 2-3/1997. - Beograd: Vojnoistorijski institut VJ,1997. - Str. 189-197; 24 cm. - ^lanak. - UDK: 355.48:528FOND: AUTOR; BIS9: 1015RADOJ^I], Stevan274

Geodetski general Stevan P. Bo{kovi} na~elnik Vojnogeografskoginstituta : Tehni~ki izve{taj o radu na temi NIR-a / Radoj~i} Stevan. -Beograd: VGI, 1998. - 7 str; 30 cm. - Monografija. - UDK: (092):012.8(047)FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1447 ; BIS9: 954RADOJ^I], StevanGeodetski general Stevan P. Bo{kovi} na~elnik Vojnogeografskoginstituta : Tema NIR-a iz oblasti Unapre|ewe sistema GTOb u VJ /Radoj~i} Stevan. - Beograd: VGI, 1998. - 108 str; ilustrovano; 30 cm.- Monografija. - UDK: (092):012.8FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1448 ; BIS9: 955RADOJ^I], StevanPrilozi za bibliografiju Stevana P. Bo{kovi}a : `ivot i rad doPrvog balkanskog rata 1912. godine : Tema NIR-a iz oblasti Unapre|ewasistema GTOb u VJ / Radoj~i} Stevan. - Beograd: VGI, 1998. - 346 str. :ilustrovano; 29 cm. - Monografija. - UDK: /092/:012.8FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1449 ; BIS9: 956RADOJ^I], StevanTehni~ki izve{taj o obradi merewa u Artiqerijskoj GPS mre`i /Radoj~i} Stevan. - Beograd: VGI ; ONIR, 1998. - 55 str.; 29 cm. - Studija.- UDK: 629.783:528.063/.067FOND: AUTOR; BIS9: 1016RADOJ^I], StevanCALENDAE - pravila za brojawe dana u godini / Radoj~i} Stevan //Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI,1999). - Str. 151-161. - ^lanak. - UDK: 529.7:529.42/.43FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 972RADOJ^I], StevanNovi Katalog atlasa, karata i planova / Radoj~i} Stevan // Zbornikradova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999).- Str. 173-174. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 975RADOJ^I], StevanPrecizni nivelman Kraqevine Srbije / Radoj~i} Stevan // Zbornikradova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999).- Str. 127-137. - ^lanak. - UDK: 528.381(497.11)"18/19"FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 970RADOJ^I], StevanPromene u Vojnogeodetskoj slu`bi i Vojnogeografskom institutu /Radoj~i} Stevan // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI,1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 165-166. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 973275

RADOJ^I], StevanAnaliza postoje}e matemati~ke osnove i ta~nosti digitalnihpodataka o prostoru / Radoj~i} Stevan // Prikupqawe, prikaz i analizapodataka o prostoru primenom savremenih tehnologija. - Beograd: VGI,2000. - 18 str.; 29 cm. - Studija. - UDK: 65.001.56:007.5:528.2FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1569 ; BIS9: 1013RADULOVI], JovanPrimjena GPS stati~kih metoda pozicionirawa u kontrolnimmre`ama premjera : dipolomski rad / Radulovi} Jovan. - Beograd:Vojnotehni~ka akademija Vojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000(/Beograd : Vojnotehni~ka akademija/). - 98 str. ; 30 cm. - Ispitni rad.- UDK: 629.783 : 528.2./3(076.5)FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1579 ; BIS9: 1041REGODI], D. MiodragPrimena analiti~kih fotogrametrijskih medtoda u procesu izradeKomandno-{tabne radne karte : magistarski rad / Regodi} D. Miodrag.- Beograd: Univerzitet u Beogradu ; Gra|evinski fakultet, Institut zageodeziju, 2000 (Beograd : G[ VJ) . - 101 str. : ilustr.; 29 cm. - Ispitni rad.- UDK: 528.74 : 778.35 : 355.1(497.1)(043)FOND: AUTOR; BIS9: 1046STOJI^I], Sne`anaPrilago|enost informacionih tehnologija za obradu prostornihpodataka / Stoji~i} Sne`ana // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. -Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 79-87.- ^lanak. - UDK: 65.011.56:/007.5+910/FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 967STANKOVI], GoranTehnologija izrade reqefne karte SRJ razmere 1:1 500 000 :dipolomski rad / Stankovi} Goran. - Beograd : Vojnotehni~ka akademijaVojske Jugoslavije : Smer geodetske slu`be, 2000 (/Beograd : Vojnotehni~kaakademija/). - 46 str. : 5 priloga : 2 karte ; 30 cm. - Ispitni rad. - UDK:528.932 : 551.4(076.5)FOND: VSL - VJ; Inv.br: 1580; BIS9: 1042TOMI], SlavoqubA`urirawe digitalnih podataka o prostoru fotogrametrijskommetodom / Tomi} Slavoqub // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe.- Beograd: VGI, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - Str. 53-66.- ^lanak. - UDK: 528.7:007.5:65.011.56FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 965276

TATOMIROVI], Slavi{aIzrada reqefne karte : diplomski rad / TATOMIROVI], Slavi{a.- Beograd: VA VJ, 1993. - Ispitni rad. - UDK: 528.95FOND: AUTOR; BIS9: 1017TATOMIROVI], Slavi{aO kartografiji kao nau~noj disciplini : seminarski rad /Tatomirovi} Slavi{a. - Beograd: Geografski fakultet, 1993. - Ispitnirad. - UDK: 528.9.001FOND: AUTOR; BIS9: 1018TATOMIROVI], Slavi{aKartografska generalizacija na reqefnim kartama : seminarski rad/ Tatomirovi} Slavi{a. - Beograd: Geografski fakultet, 1994. - Ispitnirad. - UDK: 528.9FOND: AUTOR; BIS9: 1019TATOMIROVI], Slavi{aAnaliza planerskog atlasa prostornog ure|ewa Jugoslavije :seminarski rad / Tatomirovi} Slavi{a. - Beograd: Geografski fakultet,1995. - Ispitni rad.FOND: AUTOR; BIS9: 1020TATOMIROVI], Slavi{aKomparativna analiza modelovawa sadr`aja geoprostora na ravnim ireqefnim kartama na primeru karte SRJ razmere 1:500 000 : Magistarskirad / Tatomirovi} Slavi{a. - Beograd: Univerzitet u Beogradu :Geografski fakultet, 1999 (Beograd : Vojnogeografski institut). - 109 str.: 28 slika : 10 tabela : 15 priloga; 30 cm. - Ispitni rad.- UDK: 528.921(497.1):528.91(043.3)FOND: VSL-VJ; Inv.br: 1524; BIS9: 986FILIPOVI], \okaSemiologija i semiometrija kartografije : Prikaz doktorskedisertacije / Filipovi} \oka // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. -Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 181-182. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 978FILIPOVI], MilanMe|unarodna saradwa Vojnogeografskog instituta / Filipovi} Milan// Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe. - Beograd: VGI, 1999 (Beograd :VGI, 1999). - Str. 167-171. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 974277

HORG, MiroslavOp{ta geografska karta SR Jugoslavije 1 : 1 000 000 : Prikazmagistarskog rada / Horg Miroslav // Zbornik radova VGI. - Ratno izdawe.- Beograd: VGI, 1999 (Beograd : VGI, 1999). - Str. 183-185. - ^lanak.FOND: VSL-VGI; Inv.br: 1527; BIS9: 979Izdaje i {tampa: Vojnogeografski institut-Beograd, Mije Kova~evi}a5.Tira` 600 primeraka278