2771.84 KB PDF - ÐнÑÑиÑÑÑ Ð·Ð° ÑÑÑаÑегиÑÑка иÑÑÑаживаÑа
2771.84 KB PDF - ÐнÑÑиÑÑÑ Ð·Ð° ÑÑÑаÑегиÑÑка иÑÑÑаживаÑа
2771.84 KB PDF - ÐнÑÑиÑÑÑ Ð·Ð° ÑÑÑаÑегиÑÑка иÑÑÑаживаÑа
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ИЗДАВАЧ: ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕГИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА - ОДЕЉЕЊЕ ЗА ВОЈНУ ИСТОРИЈУ<br />
МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ<br />
РЕДАКЦИЈСКИ ОДБОР: пуковник др Михајло Басара, директор ИСИ, председник; др Милан<br />
Терзић, научни сaрадник ИСИ, уредник; др Винфрид Хајнеман, пуковник, Управа за војноисторијска<br />
истраживања ОС СР Немачке; др Шаул Шај, директор Института за војноисторијска истраживања<br />
ОС Израела; проф. др Милан Ристовић, Филозофски факултет Београд, Одељење за историју;<br />
проф. др Љубодраг Димић, Филозофски факултет Београд, Одељење за историју; др Радмила<br />
Радић, научни саветник Института за новију историју Србије; др Миле Бјелајац, научни саветник<br />
Института за новију историју Србије; др Драган Богетић, научни саветник Института за савремену<br />
историју; мр Велимир Иветић, пуковник у пензији; др Славица Ратковић - Костић ИСИ; поручник<br />
Далибор Денда, истраживач ИСИ; мр Дмитар Тасић, истраживач ИСИ.<br />
ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: др МИЛАН ТЕРЗИЋ<br />
СЕКРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ: поручник ДАЛИБОР ДЕНДА<br />
Штампање овог броја Војноисторијског гласника, разумевањем Савеза потомака ратника Србије<br />
од 1912. до 1918. године, омогућио је Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и<br />
социјалне политике Републике Србије.<br />
Часопис излази два пута годишње. Година издања LVI. Рукописи се шаљу на адресу: Институт за<br />
стратегијска истраживања - Одељење за војну историју, Незнаног јунака бр. 38 Београд. Телефони<br />
редакције 20-63-519 и 20-63-553; војни тел. 29-519 и 29-553. Рукописисеневраћају.
САДРЖАЈ ВИГ БР. 1-2/2007<br />
ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ<br />
1. капетан Миљан Mилкић – Државни и верски празници у<br />
војсци Кнежевине и Краљевине Србије .........................................................7<br />
2. др Август Лешник - ,,Крв и живот за слободу’’ – Југословени<br />
интербригадисти у Шпанији (1936-1939) ....................................................21<br />
3. мр Алексеј Тимофејев – Скривена армија (совјетски<br />
држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) ........................50<br />
ПРИЛОЗИ И ИСТРАЖИВАЊА<br />
1. др Славица Ратковић-Костић - Развој доктрине у војсци<br />
Краљевине Србије 1882 -1903. ......................................................................65<br />
2. др Тодор Петров – Војничка заклетва у бугарској војсци ...........................83<br />
3. поручник Далибор Денда – Аутомобил у операцијама српске<br />
војске 1912-1913. ............................................................................................90<br />
4. мр Дмитар Тасић –Друштвени и материјални статус официра<br />
војске Краљевине СХС (Пример Треће армијске области 1919.<br />
и 1920. године) .............................................................................................. 102<br />
5. др Милан Терзић – Jугословенска краљевска влада и<br />
одузимање чинова официрима 1941-1944. ................................................. 114<br />
6. мр Александар Животић – Санитетско обезбеђење одреда ЈНА<br />
на Синају 1956-1967. .................................................................................... 130
ТЕОРИЈА ИСТОРИЈЕ И МЕТОДОЛОГИЈА<br />
Стиг Ферстер (Stig Förster) о војној историји данас –<br />
приредили др Венцеслав Глишић и поручник Далибор Денда ................ 149<br />
КРИТИКЕ И ПРИКАЗИ<br />
1. Peter Jackson, The Mongols and the West 1221/1410, Pearson,<br />
Harlow 2005, pp. 414+xxxiv (Александар Узелац) ..................................... 157<br />
2. Душан Батаковић, Дечанско питање, Београд 2007, 354;<br />
Косово и Метохија у српско-арбанашким односима, Београд<br />
2007, 393; Косово и Метохија – историја и идеологија, Београд<br />
2007, 469 (Љубодраг Димић) ....................................................................... 160<br />
3. Terence Zuber, Inventing the Schlieffen Plan. German War Planing<br />
1871-1914, Oxford University Press, Oxford 2002. 340+xii pp.<br />
(Срђан Мићић) .............................................................................................. 162<br />
4. Љубомир Петровић, Невидљиви гето. Инвалиди у Краљевини<br />
Југославији 1918-1941, Београд 2007, 341стр. (Љубодраг Димић) .......... 166<br />
5. László Borhi, Hungary in the Cold War 1945-1956. Between the<br />
United States and the Soviet Union, Budapest (Central European<br />
University), 2004, 352 str. (Катарина Ковачевић) ........................................ 170<br />
6. Иван Лаковић, Западна војна помоћ Југославији 1951-1958,<br />
Подгорица 2006, 293. (Љубодраг Димић) ................................................... 174<br />
7. Драган Богетић, Нова стратегија спољне политике<br />
Југославије 1956-1961, Београд 2006, 384 (Љубодраг Димић) ................. 177<br />
ДОКУМЕНТИ<br />
Др Ненад Петровић – Депеше југословенског војног<br />
изасланика из Будимпеште 1956-1957. ....................................................... 181
CONTENTS - MILITARY HISTORY REVIEW NO. 1-2/2007<br />
ARTICLES AND STUDIES<br />
1. Captain Miljan Milkic – National and Religious Holidays in the<br />
Militaries of the Princedom and the Kingdom of Serbia ....................................7<br />
2. Avgust Lešnik, Phd - „Blood and Life for Freedom “ – Yugoslav<br />
Interbrigadists in Spain (1936–1939) ...............................................................21<br />
3. Aleksej TIMOFEJEV - A Hidden Army (Soviet citizens in<br />
Wehrmacht and SS during the Second World War) ..........................................50<br />
CONTRIBUTIONS AND STUDIES<br />
1. Slavica Ratković-Kostić, PhD - The Doctrine development in the<br />
Military of the Kingdom of Serbia 1882-1903 .................................................65<br />
2. Todor Petrov, PhD – Military Oath in the Bulgarian Army ..............................83<br />
3. Lieutenant Dalibor Denda – The Motor Car in the Operations of<br />
the Serbian Army 1912-1913 ...........................................................................90<br />
4. Dmitar Tasic, M.A. – Social and Material Status of The Officers in<br />
The Yugoslav Royal Army (Case Study of the Third Army<br />
in 1919 and 1920) .......................................................................................... 102<br />
5. Milan Terzić, PhD – The Yugoslav Royal Government and<br />
Depriving Officers of Their Ranks in 1941 – 1944 ........................................ 114<br />
6. Aleksandar Životić, M.A. – Medical Support for the Detachment<br />
of the Yugoslav Peoples Army in Sinai in 1956 – 1967 ................................. 130
THEORY OF HISTORY AND METHODOLOGY<br />
Stig Förster on the Military History Today – review compiled by<br />
Venceslav Glišić, PhD, and Lieutenant Dalibor Denda ................................. 149<br />
CRITICS AND REVIEWS<br />
1. Peter Jackson, The Mongols and the West 1221/1410, Pearson,<br />
Harlow 2005, pp. 414+xxxiv (Aleksandar Uzelac) ........................................ 157<br />
2. Dušan Bataković, The Issue of Dečani, Belgrade 2007, 354;<br />
Kosovo and Metohia in the Serbian and Albanian Relations,<br />
Belgrade 2007, 393; Kosovo and Metohia – historz and ideology,<br />
Belgrade 2007, 469 (Ljubodrag Dimić) ......................................................... 160<br />
3. Terence Zuber, Inventing the Schlieffen Plan. German War Planing<br />
1871-1914, Oxford University Press, Oxford 2002. 340+xii pp.<br />
(Srđan Mićić) ................................................................................................. 162<br />
4. Ljubomir Petrovic, Invisible Ghetto. Invalids in Kingdom of<br />
Yugoslavia 1918-1941, Belgrade 2007, 341p. (Ljubodrag Dimic) ................. 166<br />
5. László Borhi, Hungary in the Cold War 1945-1956. Between the<br />
United States and the Soviet Union, Budapest (Central European<br />
University), 2004, 352 str. (Katarina Kovačević) .......................................... 170<br />
6. Ivan Lakovic, Western Military Aid to Yugoslavia 1951-1958,<br />
Podgorica 2006, 293 p. (Ljubodrag Dimic) ................................................... 174<br />
7. Dragan Bogetic, New Strategy of Yugoslav Foreign Policy 1956-<br />
1961, Belgrade 2006, 384 p. (Ljubodrag Dimic) ........................................... 177<br />
DOCUMENTS<br />
Nenad Petrović, PhD – Dispatches of the Yugoslav Military<br />
Attachee from Budapest 1956-1957 ............................................................... 181
ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ<br />
УДК 394.26:355.1(497.11)“1839/1918”(093.2)<br />
398.332:355.1(497.11) “1839/1918”(093.2)<br />
Kапетан Миљан Милкић, истраживач<br />
Институт за стратегијска истраживања<br />
Београд<br />
ДРЖАВНИ И ВЕРСКИ ПРАЗНИЦИ У ВОЈСЦИ КНЕЖЕВИНЕ И<br />
КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ<br />
АПСТРАКТ: Рад прати законску регулативу и начин обележавања државних и<br />
верских празника у српској војсци до завршетка Првог светског рата. Рад је заснован<br />
на необјављеној архивској грађи из Архива Војноисторијског института, објављеној<br />
грађи државних органа, војне и црквене провенијенције, војној и црквеној периодици и<br />
литератури.<br />
Након султановог хатишерифа из новембра 1830. године формирање<br />
српске војске, започето током Првог српског устанка, настављено је<br />
институционализацијом постојећих и формирањем нових јединица. Сва војска<br />
сталног кадра је 1833. године подељена по формацији, а Сретењски устав 1835.<br />
садржао је и основе првог уређења српске војске. На основу Устава из 1838. донет<br />
је први војни закон, Устроение гарнизоне воиске 1839. године. Истовремено<br />
са остваривањем државне самосталности и процесом стварања српске војске,<br />
одвијало се и осамостаљивање Српске Цркве. Након 1830. године завршава се<br />
<br />
<br />
Сви датуми у тексту наведени су према Јулијанском („старом“) календару. У Краљевини Срба, Хрвата<br />
и Словенаца Грегоријански („нови“) календар званично је прихваћен Законом о изједначавању старог<br />
и новог календара од 10. јануара 1919. године; Службене новине број 1 од 12. јануара 1919. године.<br />
Устроение гарнизоне војске, у Београду 29. маја 1839. године; Сборник закона и уредаба и уредбени<br />
указа издатих у Кнежевству Србском од времена обнародованог устава земаљског (13. фебруара 1839.<br />
до априла месеца 1840. године), у Београду, 1840, стр. 58. О формирању и модернизацији српске<br />
војске видети: Славица Ратковић – Костић, Европеизација српске војске 1878-1903, Београд, 2007.<br />
<br />
Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790 – 1918. године, књига 1, Београд, 1989, стр. 223.<br />
Васељенски патријарх је конкордатом из септембра 1831. године дао Србији право аутономне цркве,
војноисторијски гласник<br />
процес канонизације српских средњевековних владара и почиње њихово слављење<br />
као државних и народних празника. На овај начин Црква учвршћује своје место у<br />
друштву и држави. У Краљевини Србији православна вера је била државна и све<br />
државне светковине биле су пропраћене православним обредима.<br />
Државни празници у Кнежевини и Краљевини Србији<br />
Током XVIII и у првој половини XIX века српски народ је у областима под<br />
турском управом празновао празнике које је прописивала Карловачка митрополија<br />
за подручје под својом јурисдикцијом. Због немогућности да буду штампани<br />
у Србији, календари су све до 1833. године добијани из Угарске. Те године је<br />
у Београду изашао први календар, ,,Забавник’’ Димитрија Давидовића, урађен<br />
према датумима из угарских календара. <br />
Уредба о празницима донета у Кнежевини Србији 4. септембра 1839.<br />
године регулише светковање недеље и верских празника. Током 1845. године<br />
објављена је још једна уредба о празновању недеље и заповедних верских<br />
празника, а одређено је да се и Велики петак ,,има светковати у воздрженију,<br />
тишини и молитви, те да се тога дана не смеју дућани отварати, нити се шта<br />
сме на пијаци продавати’’. На основу доступних нормативних аката знамо да<br />
је Цветна недеља као дан Таковског устанка празнована пре 1836. године, али је<br />
прва сачувана уредба о томе објављена 31. марта 1859. године. <br />
У Кнежевини Србији је као државни празник најпре обележаван дан Светог<br />
Андреја Првозваног (30. новембар) када су у Београду 1830. године прочитани<br />
уз привидну зависност од Васељенске патријаршије. Свети Синод Цариградске патријаршије објавио<br />
је 20. октобра 1879. акт о проглашењу пуне независности Српске Цркве; др Ђоко Слијепчевић,<br />
Историја Српске православне цркве. Од почетка XIX века до краја Другог светског рата, књига 2,<br />
Београд, 1991, стр. 381 – 384.<br />
<br />
Академик Милорад Екмечић наводи значај прослављања српских средњевековних владара као<br />
народних светковина и црквених благдана, чиме је „црква заузела место главног политичког<br />
заштитника нације.“ Милорад Екмечић, н. д, стр. 40.<br />
<br />
Димитрије Руварац, „Како је постао данашњи број заповедних празника код Срба“, Хришћански<br />
весник, 6 и 7, 1888, стр. 498. Православна црква у границама Карловачке митрополије имала је осам<br />
епархија (вршачка, темишварска, будимска, сремска, карловачка, бачка, пакрачка и плашћанска) и<br />
обухватала је све православне у Угарској, Хрватској и Славонији.<br />
<br />
Димитрије Руварац, н. д, стр. 498.<br />
<br />
„Уредба за светковање недеље и празника“, Нам. Бр. 1030, Сборник закона и уредаба и уредбени указа<br />
издатих у Књажевству Србском од времена обнародованог устава земаљског (13. фебруара 1839.<br />
до априла месеца 1840), књига 1, у Београду, Књигопечатна књажевства Србскога, 1840, стр. 113.<br />
(даље: Сборник закона... ) Уредбом је сваком Србину забрањено обављање било каквог посла на дан<br />
празника (пољских радова, држање отворених дућана и кафана и јавна трговина) пре него што се<br />
заврши Света литургија у цркви. За пазарне дане уместо недеље у свим местима одређена је субота, а<br />
у Београду још и уторак. Ако би се десило да неки празник падне у суботу или уторак, онда би пијаца<br />
била дан раније. Вашари су могли бити само радним данима. Одређено је да се празнични дани у<br />
календару обележавају црвеним словом, а свештеници су требали унапред да обавештавају народ о<br />
предстојећем празнику.<br />
<br />
Димитрије Руварац, н. д, стр. 499.<br />
<br />
Сборник закона ..., за 1859. годину, књига 12, Београд, 1859, стр. 27.
државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије<br />
<br />
Хатишериф и Берат којима су призната државна права Србије. 10 Указом кнеза<br />
Александра Карађорђевића од 5. октобра 1850. године одређено је да чиновници<br />
на дан Светог Андреја Првозваног носе униформу. 11 Истим указом за државне<br />
светковине одређена је и Нова година, Богојављање, Свети Сава, први дан Васкрса,<br />
Свети Ђорђе, Вазнесење, Духови, Свети Петар и Павле, Велика Госпоина, 29.<br />
септембар – кнежев рођендан, Свети Димитрије, Свети Никола и први дан<br />
Божића. Указом од 10. августа 1878. године уведено је прослављање 20. јуна, као<br />
дана успостављања „независности и увећања Србије“ на Берлинском конгресу<br />
1878. године. 12 Од 6. фебруара 1883. године као дан успостављања независности,<br />
увећања територије и проглашења Србије за краљевину 1882. године, славио се<br />
22. фебруар. 13<br />
Краљ Александар Обреновић је 15. јуна 1889. године у ред државних<br />
празника уврстио и Видовдан, као дан помена палим српским ратницима. 14 До<br />
тада је помен вршен прве суботе после 22. фебруара. Уредбом краља Петра<br />
Карађорђевића од 2. јануара 1904. године потврђено је прослављање Видовдана<br />
као дана помена изгинулим српским борцима и уведен дан краљевог рођења, 29.<br />
јун, као нови празник. 15 У календар државних празника 25. априла 1914. године,<br />
решењем министра просвете и црквених послова, уведен је и празник Светих<br />
словенских равноапостола Кирила и Методија (11. мај) и одређено да се тога дана<br />
не ради. 16<br />
Законска регулатива о прослављању празника у војсци<br />
На предлог Министарског савета, краљ Милан је 14. марта 1884. године<br />
донео решење о начину прослављања народних празника и државних светковина. 17<br />
Тога дана су краљ, краљица, председник Министарског савета и представници<br />
највеће државне власти примали честитања од државних и општинских власти<br />
и органа. Као међусобно једнаке власти сматране су пуковске трупне и пуковске<br />
10<br />
Радош Љушић, Историја српске државности, књига II, Нови Сад, 2001, стр. 95. Димитрије Руварац<br />
наводи да је уредбу о светковању Светог Андрије донео Архијерејски сабор Српске Цркве током 1836.<br />
године, заједно са решењем да се празнује рођендан кнеза Милоша. Димитрије Руварац, н. д, стр.<br />
498.<br />
11<br />
Сборник закона..., (1849 – 1850), књига 5, Београд, 1853, стр. 286. Уредба о светковању светог Андрије<br />
није штампана у Сборнику.<br />
12<br />
Зборник закона, уредаба и уредбени указа издатих у Кнежевству Србском од 5. јула до 28. октобра<br />
1878. године, књига 33, Београд, 1883, стр. 91.<br />
13<br />
Зборник закона, уредаба и уредбени указа издатих у Кнежевству Србском од 20. јула 1882. до 19.<br />
фебруара 1883. године, књига 38 Београд, 1883, стр. 451.<br />
14<br />
Службени војни лист, 1889, стр. 1. (даље: СВЛ) Назив празника потиче од имена једног ранохришћанског<br />
мученика из Јужне Италије; Милорад Екмечић, н. д, стр. 38.<br />
15<br />
СВЛ 1904, стр. 19.<br />
16<br />
Министарство војно актом Ф/АБр. 6943 обавестило је 2. маја 1914. године све команде и надлештва о<br />
увођењу овог празника; СВЛ 1914, стр. 405.<br />
17<br />
СВЛ 1884, стр. 361 – 364.
10<br />
војноисторијски гласник<br />
окружне команде, окружна начелства и окружни судови. Уколико су се ове<br />
канцеларије налазиле у истом месту, честитања је примао окружни начелник, као<br />
представник политичке власти. У месту у коме је била пуковска трупна, окружна,<br />
или батаљонска команда, представници власти су ишли команданту на честитање.<br />
Уколико би у месту где је штаб дивизије било и епископско седиште, владика би<br />
ишао на честитање дивизијару, а овај је био дужан да му узврати посету. Министар<br />
војни Јован Петровић допунио је 1884. године ову уредбу објашњењем да официри<br />
који су по рангу старији од дивизијара, а налазе се на другим дужностима или<br />
раде у министарству, такође треба да иду дивизијару на честитање. 18 Дивизијар је<br />
њима узвраћао посету. Нова уредба о честитању државних празника донета је 23.<br />
фебруара 1907. године. 19 У делу који се односи на честитање у војним установама<br />
и јединицама, прописано је да команданти дивизија и месни команданти примају<br />
поздрав и честитање официра и војних власти. Уредбом о прослављању државних<br />
празника и народних светковина од 10. јуна 1914. године обједињени су постојећи<br />
прописи. 20 Највиши политички представник краљевске власти у округу више није<br />
био дивизијски командант, већ окружни начелник.<br />
За дане државних празника била је предвиђена војна парада. Војници<br />
су на параду излазили у ратној опреми. Трупе одређене за параду дочекивале<br />
су високе представнике државне или војне власти (краљ, краљица или највиши<br />
војни командант) при уласку и изласку из цркве. 21 Након богослужења и одласка<br />
државних великодостојника, војници из параде су чекали да се сви разиђу и тек<br />
су онда одлазили. Сви официри који су били ван строја или нису на гарнизонским<br />
или другим службама били су дужни да иду у цркву.<br />
Након параде сви официри у престоници ишли су у двор на честитање<br />
(подворење). 22 У осталим гарнизонима сви официри су ишли на честитање<br />
најстаријем команданту. За Нову годину, краљев и краљичин рођендан, за Божић<br />
и за Светог Николу, славу династије Обреновић, сви активни (дејствени) генерали,<br />
команданти дивизија, и активни ађутанти краља и краљевског дома, могли су<br />
краљу и краљици честитати празник и депешом. Поред активних, и сви резерни<br />
официри били су дужни да узму учешћа у државној светковини. Уколико је у<br />
месту било активних официра они су са њима одлазили у цркву и на подворење, а<br />
иначе су, прописно одевени, одлазили у месну цркву на благодарење.<br />
18<br />
Наређење Ф/АН 1992 од 20. марта 1884. године, СВЛ 1884, 369 – 370. Наређења којима је регулисан<br />
редослед честитања за време државних празника донета су и 15. марта 1876. године (ФБр. 2282 и ФБр.<br />
2837). На основу доступне грађе њихов садржај није познат. Поменута наређења нису штампана у<br />
Сборник закона, уредаба, наређења и објашњења војних издатих у 1876. години, Државна штампарија,<br />
Београд, 1881.<br />
19<br />
СВЛ 1907, стр. 145 – 147.<br />
20<br />
СВЛ 1914, стр. 531 – 533.<br />
21<br />
Правила службе, I део, Београд, 1901. У члану од 302 до 319 објашњава се начин организовања војне<br />
параде приликом државних и црквених свечаности. Док су стајали испред цркве за време богослужења<br />
војници су били “на месту вољно”. За време читаља Светог Јеванђеља, приликом изношења Светих<br />
Тајни, када се пева “Достојно” и “Молим ти се Боже наш” и за време “Многољетствија”, командант<br />
параде је командовао “мирно”, “о десно раме”, “сабље вади” и за време молитве “капе скини”. По<br />
завршетку ових делова литургије војници су опет стајали “на месту вољно”.<br />
22<br />
Правила службе, I део, Београд, 1901, честитање је регулисано чланом 310, 311. и 312.
државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије 11<br />
Уочи и за време дана државне светковине испаљивани су плотуни из<br />
топова. 23 Увече су све војничке зграде и станови осветљавани свећама које<br />
су стављане споља на прозоре. Војна музика (или значари) 24 на један сат пре<br />
повечерја свирали су по одређеним улицама у месту, а онда су свирањем повечерја<br />
завршавали светковину.<br />
Црквена парада организована је и за време празника Богојављања. Тада је у<br />
сваком гарнизону одређивана из сваког пука и рода војске по једна чета, ескадрон,<br />
батерија и по једно одељење са својим заставама и музиком. Они су постројавани на<br />
месту где ће се вршити водоосвећење, у једној линији по утврђеном распореду: 25<br />
Поред православних, у српску војску су ступали и припадници других<br />
вероисповести. 26 Према члану 20. Устава Краљевине Србије из 1888. године ни<br />
један српски грађанин није могао, позивајући се на прописе своје вере бити<br />
ослобођен војне обавезе. 27 Док су служили у кадру, верске потребе војника<br />
муслиманске и јеврејске вероисповести биле су регулисане Правилима службе,<br />
као и посебним уредбама и наређењима. Питање припадника римокатоличке вере<br />
није посебно третирано у војним законима.<br />
Војницима „мојсијевске вере“ који служе у сталном кадру од 30. априла<br />
1880. године било је дозвољено да за време својих празника одлазе кућама. 28 На<br />
молбу Јеврејске Београдске црквено – школске општине ово наређење је 4. априла<br />
1897. године проширено и на обвезнике редовне и оба позива народне војске. 29 У<br />
делу Правила службе из 1901. године које говори о богослужењу наводи се да је<br />
иноверцима дозвољен одлазак у богомоље и ослобађање од дужности за време<br />
њихових празника. 30 Њиховим војним старешинама је остављена могућност да, с<br />
обзиром на специфичност ситуације, одлучују о пуштању војника.<br />
23<br />
Правила службе, I део, Београд, 1901, члан 313. За време вечерње молитве испаљивано је по 11<br />
плотуна, а у време јутарње молитве на дан празника испаљиван је 21 плотун. У месту где су краљ<br />
и краљица из топова је пуцано од њиховог поласка до уласка у цркву и обрнуто, на сваки минут по<br />
плотун. Такође је пуцано док траје “благодарење”, за време “возгласија” и “многољествија”.<br />
24<br />
Уколико у јединици није било оркестра војне музике (банда), улогу музике су преузимали значари<br />
(фанфаристи). Као инструмент користили су трубу или рог, а најчешће добош.<br />
25<br />
Правило службе, I део, Београд, 1901, члан 316 до 336. На крилу одакле ће доћи литија ишла је<br />
пешадија, у продужетку инжињерија, коњица, артиљерија и остала одељења. Музика и заставе стајале<br />
су на крилу дочека литије. Приликом богослужења војници у паради су поступали као и приликом<br />
стајања пред црквом за време службе. Приликом читања Светог Јеванђеља, “Свјат”, “Велик јеси<br />
Господи” кад је “многољествије” и кад свештеник кропи војску и заставе, командир командује “о<br />
десно раме” (“сабље вади”, “на молитву”) и “капе скини”.<br />
26<br />
Према попису из 1910. године у Краљевини Србији православних је било 2.881.220 (98,6%), муслимана<br />
14.335 (0.5%), римокатолика 8.435 (0,28%), мојсијеваца 5.997 (0,2%) и протестаната 799 (0,025%);<br />
Радош Љушић, н. д, стр. 35.<br />
27<br />
Устав Краљевине Србије проглашен 22. децембра 1888. године на Великој Народној Скупштини<br />
држаној у Београду месеца децембра 1888. године, Државна штампарије, Београд, 1888. Владар је<br />
био заштитник свих признатих вероисповести у држави, а Уставом је гарантовано право слободног<br />
вршења верских обреда и организовања по канонима вере. Ова права верским мањинама гарантовали<br />
су сви устави у Кнежевини и Краљевини Србији.<br />
28<br />
Наређење ФБр. 3812, Зборник закона и уредаба изашлих 1880. године, Државна штампарија Краљевине<br />
Србије, Београд, 1881, 160.<br />
29<br />
Наређење министра војног ђенерала Јована Мишковића , Ф/ЂБр. 2725, СВЛ 1897, 288.<br />
30<br />
Правило службе 1901. године, I део, члан 389. Од почетка 1910. године сви регрути мухамеданци<br />
приликом регрутовања упућивани су у оне гарнизоне у којима је проценат муслимана био знатан и
12<br />
војноисторијски гласник<br />
Нормативним актима у војсци Кнежевине/Краљевине Србије одређиван<br />
је начин вршења церемонија приликом прослављања слава команди и установа,<br />
организовања свечаности полагања војничке заклетве, освећења нових пуковских<br />
застава. 31 Војска је учествовала у свечаностима приликом обележавања годишњица<br />
значајних историјских датума: прослава петстогодишњице Косовске битке 1889.<br />
године, прослава 700 година упокојења светог Симеона 13. фебруара 1899.<br />
године, прослава 100 година од Првог српског устанка 14. фебруара 1904. године.<br />
Свечаност крунисања краља Петра 8. септембра 1904. године у Београду, као и<br />
обред његовог миропомазања 27. септембра 1904. године у Жичи, протекла је уз<br />
знатно учешће војске. Све те манифестације имале су државно-верски карактер и<br />
разрађен протокол.<br />
Исхрана за време празника<br />
За време државних и народних светковина јединице су имале увећани<br />
оброк и одређену количину пића. Кнез Александар Карађорђевић је 14. априла<br />
1849. године одобрио решење Совјета по коме се уочи Божића и Васкрса одобрава<br />
6 цванцика на десет војника за куповину печенице. Том приликом официрима<br />
није следовала накнада. 32 Према пропису од 19. фебруара 1893. године војници<br />
и официри су за време државних светковина добијали увећани оброк, који је<br />
прописан на нивоу гарнизона. 33 Командама које се издржавају из интендантских<br />
слагалишта, на име увећаног оброка издавано је поред прописане количине меса,<br />
варива и зачина, још и одређена количина пића која је ишла уз увећани оброк.<br />
За време Васкршњих и Божићних празника командама које су се издржавале из<br />
интендантских слагалишта, поред редовне количине меса издавано је још и 300<br />
грама меса и пиће у количини која је одређена за увећани оброк за команду.<br />
Од 14. марта 1893. године сваког дана за време Васкршњих празника<br />
војсци и подофицирима који се хране са казана издавано је по једно офарбано<br />
јаје. 34 Печење васкршње печенице вршено је у војним пекарама, а уколико то није<br />
било могуће, печеница је печена код приватних пекара. На основу прописа од 1.<br />
где је било џамија. Регрути са територије нишког, врањског, пиротског и топличког округа упућивани<br />
су на одслужење рока по командама нишког гарнизона, а регрути са осталих територија у београдски<br />
гарнизон; Наређење Ф/ЂБр. 329 од 30. децембра 1909. године, СВЛ 1910, стр. 41.<br />
31<br />
У Закону военом од 31. октобра 1839. године објављен је први законски акт о полагању заклетве у<br />
модерној српској војсци. Наредбом краља Милана Обреновића од 14. јануара 1888. године уведено<br />
је прослављање слава у војсци. Детаљан поступак приликом освећења заставе дат је у Правилима<br />
службе из 1901. године, чланови 320- 336. Опширније о томе: Миљан Милкић, Специфичности<br />
верског живота у војсци Кнежевине – Краљевине Србије, Војно дело, 1 – 2003, стр. 168 – 184.<br />
32<br />
Указ ВБр.492, Сборник закона. . . (1849 – 1850), књига 5, Београд, 1853, стр. 20.<br />
33<br />
Пропис Е/ПБр. 902, СВЛ 1893, стр. 193. Милић Милићевић наводи да је тих година за време празника<br />
издавана повећана количина варива, по 700 грама купуса или кромпира, 200 грама пасуља и 100 грама<br />
пиринча, као и хлеба у износу цене месног оброка, као и дупли месни оброк од 600 грама; Милић<br />
Милићевић, Војничка кухиња. Исхрана војске у Србији крајем XIX и почетком XX века, Београд, 2002,<br />
стр. 17.<br />
34<br />
Пропис Е/НБр 1285 од 14. марта 1893, СВЛ 1893, стр. 290 – 291.
државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије 13<br />
марта 1894. године одређено је да за дан државне светковине, поред прописане<br />
количине меса, варива и зачина, уз оброк следује додатних 0,75 децилитара ракије<br />
или 1.5 децилитара вина. 35 Такође, прописано је да за војничку славу следује 3<br />
децилитара вина, а уколико се војничка слава и државни празник обележавају у<br />
истом дану, војницима су издаване прописане количине вина за војничку славу и<br />
прописана количина ракије одређена за државну светковину. На основу ,,Измена<br />
и допуна I дела правила о новчаном следовању’’ и ,,Правила о снабдевању са<br />
људском храном’’ од 15. децембра 1894. године, регулисано је да формације са<br />
преко 30 људи имају увећану храну за дан своје славе и у дане осталих државних<br />
празника. 36 Војницима исламске и јеврејске вероисповести том приликом<br />
исплаћивана је храна у новцу.<br />
Обележавање празника у току Првог светског рата<br />
Напад аустроугарске, немачке и бугарске војске у октобру и новембру<br />
1915. године, приморао је српску војску да преко Црне Горе и Албаније напусти<br />
Србију. 37 Током боравка на острву Крф од јануара до маја 1916. године, а затим<br />
на полуострву Халкидики, српска војска је у снабдевању материјалом и храном<br />
зависила од савезничке команде у Солуну. 38 Ратне прилике диктирале су нове<br />
услове којима се војска прилагођавала. Када су прилике то дозвољавале војни<br />
свештеници су сваке недеље и празником служили службу Божију у цркви. 39<br />
Војска је за своје потребе најчешће користила цркву Светог Саве у Солуну и цркву<br />
Светог Ђорђа у Микри. Према потреби коришћене су и друге цркве. Редовно су<br />
одржавана благодарења и помени којима је присуствовао одређени број војника и<br />
старешина. 40 Начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић потписао<br />
35<br />
Пропис Е/ПБр 1149, СВЛ 1894, стр. 260 – 261. Наређењем министра војног Милована С. Павловића<br />
Е/ПБр. 3642 од 21. јуна 1894. године извршене су измене у количини појединих артикала за људску<br />
исхрану; СВЛ 1894,<br />
36<br />
Пропис ЕБр. 7318, СВЛ 1894, стр. 1317 – 1319.<br />
37<br />
О учешћу Србије у Првом светском рату видети: Андреј Митровић, Србија у Првом светском рату,<br />
Београд, 1984. Милорад Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Београд, 1973.<br />
38<br />
Почетак рата условио је промене у снабдевању људском храном и пре повлачења из Србије. Главна<br />
Интендатура Врховне команде донела је наредбу 1. октобра 1915. године да се борцима за време<br />
ратних операција издаје месо и средом и петком; Архив Војноисторијског института, Пописник 9,<br />
кутија 152, фасцикла 5, документ 12/2; Министар војни Радомир Бојовић наредио је 10. октобра 1915.<br />
да се дневни оброк хлеба смањи са 1 кг на 900 грама; Архив Војноисторијског института, Пописник 9,<br />
кутија 152, фасцикла 5, документ 12/3. Наредбом је прописано да се хлеб израђује од чистог пшенично<br />
брашна са додатком 10% финог кукурузног брашна.<br />
39<br />
Као пример наводимо извештај команданта Тимочког пешадијског пука III позива о активностима<br />
пуковског свештеника у току 1917. године, упућен шефу Војно – друмског одсека 11. јануара 1918.<br />
године. Архив Војноисторијског института (даље: А ВИИ) Пописник 3, кутија 229, фасцикла 18,<br />
документ 23/14. Извештај команданта Тимочког пешадијског пука III позива о активностима пуковског<br />
свештеника у току 1917. године, упућен шефу Војно – друмског одсека 11. јануара 1918. године.<br />
40<br />
На дан војничког патрона Светог Димитрија 26. октобра 1916. године одржано је молебствије за<br />
победу српског оружја у Солунској цркви Светог Саве; А ВИИ, Пописник 3, кутија 245, фасцикла 1,<br />
документ 17/4.
14<br />
војноисторијски гласник<br />
је 14. јуна 1916. наредбу о одржавању свечаног помена на Видовдан ратницима<br />
изгинулим у свим ратовима. 41 Командатима армија и команданту Коњичке<br />
дивизије наређено је да издају потребна наређења да би се помен извршио. Црква<br />
Светог Саве у Солуну одређена је за место где ће се обавити централни помен<br />
коме су били дужни да присуствују сви начелници одељења Врховне команде.<br />
На Благовести 25. марта 1918. године у Солунској цркви Светог Саве одржан је<br />
молебан за победу савезничког оружја. 42<br />
Празнични дани су поштовани у мери у којој су то дозвољавале ратне<br />
прилике. Из Штаба Врховне команде 27. јуна 1916. године достављено је свим<br />
јединицама да на Петровдан не треба вршити посебне пријеме ради честитања<br />
празника. 43 Ово је одлучено уз поштовање жеље краља Петра да због тренутних<br />
прилика не треба приређивати пријеме. Такође, краљ Петар је захтевао да се<br />
њему лично честитке не шаљу. 44 Наредбом начелника Штаба Врховне команде<br />
генерала Бојовића од 17. маја 1917. године особље свих одељења Врховне команде<br />
ослобођено је обављања службених послова у поподневним сатима недељом и<br />
празницима. 45 Особље је ово време могло да користи за одмор и освежавање.<br />
Начелницима одељења остављена је могућност да, сходно потребама, у овим<br />
данима одреде потребан број људи за обављање хитних послова.<br />
Главни хришћански празници, Божић и Васкрс, као и главни празници<br />
осталих вероисповести заступљених у српској војсци, обележавани су готово<br />
без изузетка сваке ратне године. Краљ Петар и престолонаследник Александар<br />
Карађорђевић, врховни командант српске војске, редовно су уочи ових празника,<br />
као и пред Нову годину, слали честитке војсци. Пред Божић 1916. године начелник<br />
Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић наредио је да се у току Божићних<br />
празника, од 24. до 27. децембра, у канцеларијама Врховне команде ради онолико<br />
колико то захтевају хитни послови и отпремање важније поште. 46 Начелницима<br />
одељења остављено је да, сходно потребама, регулишу радно време. Секретар<br />
митрополита Србије Димитрија (Павловића), протођакон Љубомир Поповић<br />
упутио је српској Врховној команди у Солуну 28. новембра 1916. године 200<br />
примерака митрополитове Божићне посланице, како би оне биле достављене<br />
војним свештеницима у јединицама. 47 Свештеници су требали да посланице<br />
прочитају и поделе војницима на дан Божића. Пред Божић 1917. начелник Штаба<br />
Врховне команде генерал Петар Бојовић наредио је да се у свим одељењима<br />
Врховне команде за Бадњи дан ради само пре подне, а да први и други дан Божића<br />
41<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 254, фасцикла 2, документ 3/8.<br />
42<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 199, фасцикла 9, документ 3/177. Наредба Бр. 378 Команданта места у<br />
Солуну за 24. март 1918. године.<br />
43<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 254, фасцикла 2, документ 3/12.<br />
44<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 254, фасцикла 2, документ 3/11. Депеша министра војног пуковника<br />
Терзића начелнику Штаба Врховне команде генералу Петру Бојовићу упућена 26. јуна 1916. године.<br />
45<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 391, фасцикла 1, документ 3/5.<br />
46<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 383, фасцикла 6, документ 26.<br />
47<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 254, фасцикла 2, документ 3/28.
државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије 15<br />
буду нерадни дани. 48 Поштанско – телеграфско одељење Штаба Врховне команде<br />
обавестило је 23. децембра 1917. године начелника Ађутантског одељења да<br />
Главна пошта Врховне команде неће радити са странкама првог дана Божића, а<br />
другог дана само до поднева. 49 Експедиција је вршена редовно.<br />
Пред Васкрс 1916. године постојала је дилема да ли за време празника<br />
изречена казна војним лицима може бити одложена и њено издржавање настављено<br />
након празника. 50 Команда Вардарске дивизије предложила је команданту I армије<br />
да се издржавање казне одложи од Великог петка, 8. априла, до трећег дана<br />
Васкрса, 13. априла. Командант I армије пуковник Милош Васић известио је о<br />
овоме начелника Штаба Врховне команде уз образложење да одлагање казне за<br />
време Божића и Васкрса није предвиђено Уредбом о војничкој дисциплини, али да<br />
овакав предлог команданта Вардарске дивизије има смисла. 51 Међутим, предлог<br />
није прихваћен. 52 Начелник Штаба Врховне команде генерал Бојовић својом<br />
наредбом од 8. априла 1916. године регулисао је радно време у канцеларијама<br />
Врховне команде за време Васкршњих празника. 53 У периоду од 8. до 11. априла<br />
обављани су само хитни послови, а иначе је сво особље, сем дежурних, могло<br />
„располагати слободно својим временом“. У периоду од 8. до 12. априла 1916.<br />
такође није извођена ни трупна настава (обука и гађање). 54 Радно време у току<br />
Васкршњих празника 1917. године, од 31. марта до 4. априла, било је ограничено<br />
на преподневни рад и завршавање хитних послова у току поподнева. 55 Уз честитку<br />
свим војницима, подофицирима и официрима, начелник Штаба Врховне команде<br />
прописао је престанак рада у одељењима Врховне команде за време Васкрса од<br />
20. до 24. априла 1918. године. 56 Обављани су само хитни послови уз ангажовање<br />
минималног броја људи.<br />
Министар војни пуковник Божидар Терзић 1. априла 1916. године објавио<br />
је наредбу о исхрани у време Васкршњег поста и исхрани за време самог празника<br />
48<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 273, фасцикла 6, документ 4/174. Наредба ЂО/Бр. 4.619, Начелника штаба<br />
Врховне команде за 23. децембар 1917. године у Солуну.<br />
49<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 273, фасцикла 6, документ 4/145.<br />
50<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 248, фасцикла 1, документ 1/65. Акт команде Вардарске дивизије упућен<br />
команданту I армије 26. марта 1916. године.<br />
51<br />
Потреба за регулисањем оваквих ситуација постојала је и раније у Краљевини Србији. Решењем СБр.<br />
23 од 23. септембра 1902. године, Архијерејски сабор Српске Цркве је предложио влади да се недељом<br />
и празничним данима не извршавају смртне пресуде над осуђеницима. Влади је такође предложено<br />
да се за време службе у цркви обустави посао по свим надлештвима, а да се вашари у градовима не<br />
отварају пре завршетка службе у цркви. Гласник православне цркве у Краљевини Србији, 1 – 2/1903,<br />
стр. 4.<br />
52<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 248, фасцикла 1, документ 1/65. Акт Штаба Врховне команде од 3. априла<br />
1916. године.<br />
53<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 383, фасцикла 6, документ 26/2.<br />
54<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 76, фасцикла 1, документ 6/22. Наредба ОБр. 29662 Начелника Штаба<br />
Врховне команде за сву војску за 7. април 1916. на Крфу.<br />
55<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 391, фасцикла 1, документ 3/4. Наредба начелника Штаба Врховне<br />
Команде за 31. март 1917. године<br />
56<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 409, фасцикла 10, документ 5/43. Наредба начелника Штаба Врховне<br />
команде генерала Петра Бојовића 19. априла 1918. године.
16<br />
војноисторијски гласник<br />
Васкрса. 57 Уз матерјалну подршку француске мисије на Крфу, одређена је врста<br />
и количина намирница која ће се издавати српској војсци. Наредбом је одређено<br />
да војници посте недељу дана пред Васкрс, од 3. до 9. априла, и прописана је<br />
дневна таблица хране за време поста и у току три дана Васкршњих празника. 58<br />
Због тога што француска интендатура није имала довољан број возила да физички<br />
достави предвиђену количину меса, главни интендант Врховне команде српске<br />
војске објавио је 7. априла наредбу којом су одређене нове количине меса, док су<br />
друге количине хране остале исте. 59<br />
Начелник Штаба Треће армије тражио је 16. јуна 1916. године објашњење<br />
од Штаба Врховне команде да ли војнике исламске вероисповести треба поштедети<br />
од радова за време Рамазанског поста и предстојећег празника Бајрама. 60 На основу<br />
тога начелник Штаба Врховне команде генерал Бојовић наредио је 17. јуна 1916.<br />
године да за месец дана трајања Рамазана војници исламске вероисповести буду<br />
ослобођени унутрашње службе у команди (дежурства, редарства, помоћништва и<br />
стражарства), а да за време самог празника Бајрама, који траје три дана, војници<br />
исламске вероисповести треба да буду ослобођени сваког рада. 61 Сутрадан,<br />
Врховна команда је од стране штаба Треће армије обавештена да је за Рамазан и<br />
Бајрам издато потребно наређење. 62 Наредбом начелника Штаба Врховне команде<br />
генерала Бојовића 28. маја 1918. године све јединице и установе обавештене су о<br />
почетку Рамазана. 63 Надлежним старешинама је наређено да, уколико то прилике<br />
дозволе, обвезницима исламске вероисповести омогуће одмор и посећивање<br />
богомоља.<br />
Председник Црквено – школске Јеврејске општине у Нишу рабин Исак<br />
И. Берака, у својству заступника главног рабина Краљевине Србије, упутио је<br />
17. маја 1916. године из Атине писмо начелнику Штаба Врховне команде у коме<br />
га обавештава о наступајућем јеврејском празнику Шавуату (Примање закона),<br />
57<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 427, фасцикла 2, документ 1/137.<br />
58<br />
У време поста војсци је дневно издавано: 1000 грама хлеба, 250 грама пасуља или 150 грама пиринча,<br />
или 750 грама кромпира или 500 грама неког другог поврћа уз додатак 50 грама пиринча, 20 грама<br />
црног лука, 18 грама соли, 2 грама алеве паприке и 250 грама конзервираног поврћа. У току три дана<br />
прославе Васкрса сваки војник је добијао: 1000 грама хлеба, 850 грама меса (у ову количину било је<br />
урачунато и следовање печенице, јер се, како се наводи, „јагњад и прасад сада не могу набавити“),<br />
300 грама вина, 20 грама дувана са „цигар папиром“, 25 грама рума и 250 грама варива или 500 грама<br />
поврћа. За време поста војницима је дневно следовало 0,2 децилитара сирћета и 10 грама зејтина.<br />
Маст и зачини су за време празника издавани на основу постојеће таблице исхране. Због немогућности<br />
набавке јаја на острву Крфу, васкршња јаја нису дељена; А ВИИ, Пописник 3, кутија 427, фасцикла 2,<br />
документ 1/137.<br />
59<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 427, фасцикла 3, документ 1/174. Наредба Главне интендатуре Врховне<br />
команде ЕПБр. 62217 од 7. априла 1916. године. Уместо раније предвиђених 850 грама меса,<br />
новом уредбом је одређено да се првог и трећег дана Васкрса сваком војнику подели по 100 грама<br />
конзервираног меса, 120 грама сланине и 450 грама свежег смрзнутог меса; другог дана, једна кутија<br />
конзерве са зељем и 450 грама меса. Препоручено је да се уз помоћ ових артикала комбинује више врста<br />
јела и да се, „од обичне конзерве и сланине са луком и осталим зачинцима (направи) паприкаш“.<br />
60<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/10.<br />
61<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/10.<br />
62<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/12.<br />
63<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 409, фасцикла 11, документ 5/60.
државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије 17<br />
25. и 26. маја. 64 Уједно је молио да се свим војницима јеврејске вероисповести<br />
одобри дводневно одсуство да „овај свети празник прославе у кругу Солунских<br />
суграђана“. Начелник Штаба Врховне команде генерал Бојовић наредио је 23. маја<br />
1916. године да због јеврејског празника 24. и 25. маја „војници мојсијеве вере“<br />
буду ослобођени сваког рада и занимања. 65 Такође, одобрио је да они војници који<br />
желе могу да оду у Солун и присуствују верској служби у синагоги.<br />
Начелнику Штаба Врховне команде генералу Бојовић упућено је писмо из<br />
Великог рабината у Солуну 6. септембра 1916. године у коме се моли да се војницима<br />
јеврејске вероисповести дозволи да у време великих јеврејских празника у току<br />
септембра и октобра присуствују верској служби у синагоги у Солуну. 66 У писму<br />
су наведени празници и дани у којима се обележавају. Истог дана писмо Врховној<br />
команди упутио је и заступник главног рабина Краљевине Србије Исак И. Берака. 67<br />
Он је конкретно тражио да војници јеврејске вероисповести буду пуштени у<br />
Солун за празник Рош Ашана (Нова година), 15. и 16. септембра, и Јом Кипур, 24.<br />
септембра. Због борбених прилика и стања у којима су се српске трупе налазиле у<br />
том тренутку, начелник Штаба Врховне команде није одобрио да се војници у току<br />
септембра и октобра пуштају у Солун. 68 Велики рабин Ј. Меир из Солуна упутио је<br />
3. марта 1917. године молбу Врховној команди да војници јеврејске вероисповести<br />
буду ослобођени дужности и дођу у Солун за време празника Пасха, који је трајао<br />
од 24. марта у подне до 1. априла увече. 69 Велики рабин је навео да је то прошле<br />
године српским војницима јеврејске вероисповести било омогућено и замолио<br />
да уколико није могуће да бораве свих дана у Солуну, онда да им се дозволи<br />
долазак само за прва два дана празника. Са сличним захтевом Команди места у<br />
Солуну обратио се 5. марта 1917. војни свештеник за јеврејску вероисповест при<br />
Команди места у Солуну, Шалам Русо. 70 Он је молио да се „Србима мојсијеве<br />
вере“ за време Пасхе омогући одсуство из јединица од 24. марта до 1. априла.<br />
Уколико не би било могуће да буду пуштени из јединица, војни свештеник Русо<br />
је молио да војници буду ослобођени сваког рада. Као одговор на једну и другу<br />
молбу, начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић наредио је 14.<br />
марта 1917. године да, уколико то прилике дозвољавају, надлежне старешине из<br />
команди и установа у Солуну, Микри и Зејтинлику, дозволи да војници јеврејске<br />
вероисповести све дане трајања празника Пасхе проведу у Солуну. 71 За војнике<br />
јеврејске вероисповести ван ових места била је предвиђена поштеда од војничке<br />
службе. Пред Пасху 1918. године, која је те године почела 14. марта и трајала до<br />
23. марта, начелник Штаба Врховне команде генерал Бојовић, објавио је 1. марта<br />
64<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/5. Писмо је Врховној команди прослеђено<br />
преко Генералног Конзулата Краљевине Србије у Солуну 22. маја 1916 .године.<br />
65<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/4.<br />
66<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/40.<br />
67<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/44.<br />
68<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 252, фасцикла 10, документ 5/44. Акт АЂ.Бр. 14461, начелника Штаба<br />
Врховне команде генерала Петра Бојовића од 12. септембра 1916. године.<br />
69<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 280, фасцикла 3, документ 2/12.<br />
70<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 280, фасцикла 3, документ 2/13.<br />
71<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 280, фасцикла 3, документ 2/13.
18<br />
војноисторијски гласник<br />
сличну наредбу. 72 Наредбом је регулисано да се свим војницима и официрима<br />
јеврејске вероисповести омогући да празник проведу у складу са верским<br />
обредима. За војнике из команди и установа у Солуну, Зејтинлику и Микри у току<br />
трајања празника обезбеђен је од стране Солунског рабината смештај и исхрана<br />
у Солуну. Војници из осталих команди и установа били су поштеђени од вршења<br />
војничке службе, уколико то прилике дозволе.<br />
Честитке које су краљ Петар и престолонаследник Александар<br />
Карађорђевић упућивали српској војсци у току ратних година за Божић, Нову<br />
годину и Васкрс, поред свог значаја на подизању морала војске, представљају<br />
и својеврсне манифесте у којима се може пратити развој ратних циљева Србије.<br />
Врховни командант престолонаследник Александар честитао је Божић српској<br />
војсци 25. децембра 1914. године из Крагујевца, уз захвалност Богу што је српском<br />
оружју дао свој благослов којим су српски војници одбранили своје домове. 73<br />
У Божићној честитци краља Петра 1914. године изражава се благодарност на<br />
пожртвовању свим српским војницима и благосиљају „Срби на све четири<br />
стране света“. 74 Пред Васкрс 1915. године краљ Петар је из Врањске Бање<br />
упутио честитку начелнику Штаба врховне команде војводи Радомиру Путнику,<br />
официрима, војницима и обвезницима чиновничког реда са жељом да „ускоро сви<br />
заједно прослављамо Васкрс и уједињење васколиког српства“. 75 Одговарајући на<br />
честитку, војвода Путник је рекао да ће српска војска „увек наћи снаге и подстрека<br />
да заврши велико и светло дело које је српски народ са великим жртвама и са<br />
пуно части започео“. 76 Врховни командант српске војске, престолонаследник<br />
Александар Карађорђевић, честитао је из Солуна српској војсци Божић 1916.<br />
и нову 1917. годину указујући да је неумитна судбина српског народа хтела да<br />
светле празнике Христовог Рођења српска војска дочека ван отаџбине. 77 Уздајући<br />
се у Божију помоћ, престолонаследник Александар на крају честитке изражава<br />
уверење да ће у наступајућој години српска војска постићи свој велики циљ:<br />
ослобођење Србије и целог српства. У Божићној и Новогодишњој честитци<br />
1917. године престолонаследник Александар изражава жаљење због тога што<br />
у претходној години српска војска није извојевала победу над непријатељем<br />
и није се вратила у отаџбину. 78 На крају честитке, за разлику од претходних<br />
година, престолонаследник Александар указује на нове циљеве српске војске –<br />
ослобођење и уједињење „заједничке отаџбине Срба, Хрвата и Словенаца“. Пред<br />
нову 1918. годину, престолонаследник је упутио посебну честитку официрима,<br />
подофицирима и војницима римокатоличке и протестантске вере са жељом да се<br />
72<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 409, фасцикла 10, документ 5/30.<br />
73<br />
А ВИИ, Пописник 2, кутија 46, фасцикла 5, документ 42/7.<br />
74<br />
А ВИИ, Пописник 9, кутија 46, фасцикла 5, документ 42/8.<br />
75<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 93, фасцикла 2, документ 6/9.<br />
76<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 93, фасцикла 2, документ 6/10.<br />
77<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 1, документ 1/50. На документу је забележено колико<br />
је примерака честитке послато: I армији послато је 170 примерака, II армији 120, III армији 110, а<br />
Дунавској дивизији 70 примерака честитке.<br />
78<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 173, фасцикла 6, документ 4/135.
државни и верски празници у војсци кнежевине и краљевине србије 19<br />
у новој години „крунишу успехом заједнички напори свих народа за уједињењем<br />
у једну слободну и демократски организовану државу“. 79<br />
У Васкршњој честитци 2. априла 1917. године, престолонаследник<br />
Александар обратио се српским јунацима уз наду у скори васкрс отаџбине. 80 Краљ<br />
Петар у Васкршњој честитци српској војсци 1918. године наглашава одлучан<br />
рад старешина и недостижно пожртвовање војника у борби, уз уверење у скори<br />
„васкрс и уједињење васколиког српства“. 81 Престолонаследник Александар у<br />
Васркшњој честитци 1918. године истиче велики допринос савезника и њихове<br />
борбе на Западном фронту, као и борбе српске и савезничке војске на Солунском<br />
фронту. 82 На крају честитке се наглашава да жртве неће бити узалудне, јер ће<br />
донети уједињење са „осталом нашом дичном браћом Југословенима“.<br />
У Божићној честитци 25. децембра 1918. године, престолонаследник<br />
Александар подсећа на своје речи из прошлогодишње честитке када је позвао<br />
војску да има чврсту наду и да ће „Божијом помоћу у наступајућој години постићи<br />
наш узвишени циљ и обезбедити себи све благодети мира и будућег развитка“. 83<br />
Престолонаследник Александар наводи највеће битке које је српска војска<br />
извојевала и ослободила Србију, али напомиње да је српска војска кренула и<br />
даље, „у наручја осталој браћи“. Због тога, како се наводи у честитци, „ове године<br />
скоро сваки хришћански, југословенски дом слободно и весело прославља светли<br />
празник Спаситељева Рођења и благосиља вас – своје ослободиоце“. На тај начин<br />
је завршено дело које је започео Карађорђе – „троимени народ је сада сакупљен<br />
својом вољом први пут цео у једном државном дому, у пространом Краљевству<br />
Срба, Хрвата и Словенаца“.<br />
Мишљења историчара о основама и карактеру стварања заједничке државе<br />
1918. године можемо проширити и кроз анализу садржаја наведених честитки. 84<br />
Ми се питамо да ли њихов садржај указује на постојање различитих концепата<br />
уједињења: уједињење „васколиког Српства“, како стоји у честиткама старог<br />
краља Петра, или платформа ширег југословенског уједињења, како је то, након<br />
Крфске декларације јула 1917. године, наведено у честиткама престолонаследника<br />
и будућег краља? Војска је због свог начина организовања и функционисања<br />
посебан систем, али је део друштва и свакако показатељ стања у њему. Управо је у<br />
току Првог светског рата српска војска имала значајну војничку, али и политичку<br />
улогу у формирању будуће заједничке државе. 85<br />
79<br />
Наредба бр. 21469 Врховног команданта за сву војску за 19. децембар 1917. у Солуну; А ВИИ,<br />
Пописник 3, кутија 135, фасцикла 2, докуменат 1/92.<br />
80<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 2, документ 1/62.<br />
81<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 93, фасцикла 2, документ 6/10. Наредба краља Петра за 22. април 1918.<br />
године.<br />
82<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 2, документ 1/102.<br />
83<br />
А ВИИ, Пописник 3, кутија 135, фасцикла 3, документ 1/121.<br />
84<br />
О српском питању и стварању југословенске државе видети: Бранко Петрановић, Југословенско<br />
искуство српске националне интеграције, Београд, 1993; Љубодраг Димић, Историја српске<br />
државности. Србија у Југославији, Нови Сад, 2001.<br />
85<br />
Миле Бјелајац наводи да је начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић 12. децембра<br />
1917. године, у Солуну, објавио наредбу ОБр. 20776 „Однос Србијанаца према Jугословенима у
20<br />
војноисторијски гласник<br />
У српској војсци обележавани су и слављени државни и верски празници<br />
на начин на који је то било прописано законским и подзаконским актима. Развијени<br />
церемонијал учешћа војних јединица за време прославе празника показује значај<br />
који је војска имала у српском друштву. Податак да су као међусобно једнаке<br />
сматране војне команде (пуковске трупне и пуковске окружне команде), и окружна<br />
начелства и окружни судови, потврђује углед и високи положај војске у друштву.<br />
Српска војска је у јавност излазила у свој својој величини и снази – војници су на<br />
парадама учествовали у ратној опреми, а уочи и за време празника испаљивани су<br />
плотуни из топова.<br />
У данима државних и верских празника у војсци је била предвиђена<br />
посебна исхрана. За празник је чак и у ратним приликама морала да буде<br />
обезбеђена квалитетна исхрана. Празници верских мањина (иновераца) у српској<br />
војсци прослављани су према правилима дотичне вероисповести и на начин који<br />
је био прописан војним прописима.<br />
Прослављање празника у војсци било је у фукцији значаја подизања<br />
морала. У току Првог светског рата и српска влада и српска војска биле су у<br />
избеглиштву, а церемонијал прославе државних и верских празника одржавао<br />
је осећај припадности држави и вери. Поред церемонијалног карактера, чији је<br />
значај пре свега био морални, прослава празника коришћена је и у војнополитичке<br />
сврхе у циљу остваривања идеје стварања заједничке југословенске државе.<br />
смерницама српске Врховне команде“; Mile S. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo sa multietničkom armijom<br />
1918 - 1991. godine, Beograd, 1999, стр. 7 – 10.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 21<br />
УДК 355.087.2(=163.3/.6)(460)“1936/1939”(093.2)<br />
Ред. проф. др Август Лешник<br />
Филозофски факултет, Љубљана<br />
Словенија<br />
„крв и живот за слободу“ – Југословенски<br />
интербригадисти у Шпанији (1936–1939)<br />
„No pasaran!“ (Ла Пасионариа) <br />
AПСТРАКТ: Чланак обрађује начин доласка, учешће, бројно стање, националну и социјалну<br />
структуру добровољаца из Југославије у шпанском грађанском рату и њихов пoложај у<br />
оружаним структурама Републике Шпаније. Рађен је на основу грађе Архива Југославије,<br />
Архива Словеније, шпанских архива и релевантне југословенске и иностране литературе.<br />
Познато је, да је Шпански грађански рат - који је званично трајао 986 дана<br />
(од 17. јула 1936. до 1. априла 1939. године) и у којем је погинуло преко милион<br />
људи - дубоко поларизирао светску јавност. Међутим, да би се схватили узроци<br />
овом великом ратном попришту између антифашистичких и реакционарних<br />
снага, потребно је имати у виду свакако и основна друштвено-економска и<br />
политичка груписања у Шпанији тридесетих година овог стољећа (учвршћивање<br />
демократског републиканског покрета, рјешавање аграрног и националног<br />
питања, питање односа рада и капитала, питање животног стандарда широких<br />
радних слојева становишта и потребе њихова образовања, Народни фронт). Војни<br />
удар генерала Франца је био у ствари само завршни процес, највидљивија тачка<br />
сукоба, радикалног и коначног обрачуна „двију Шпанија“ - пролетаризованих<br />
маса радништва и сељаштва и њима придружених демократских слојева на једној<br />
и владајућих класа, земљопоседничке олигархије, буржоазије, клера, монархиста,<br />
милитариста и фашиста на другој страни. У Шпанији није више могло бити мјеста<br />
за обоје – за традиционалну Шпанију и за социјалну револуцију републиканскопролетерског<br />
смјера.<br />
<br />
<br />
Наслов часописa: Krv i život za slobodu. Slike iz života i borbe studenata iz Jugoslavije u Španiji , U.F.E.H.,<br />
Barcelona, 1938 (reprint: Beograd, 1969).<br />
Dolores Gómez Ibárruri, псеудоним La Pasionaria (1895–1989), шпанска револуционарка, један од<br />
организатора КП Шпаније (1920). Судјеловала је у стварању антифашистичког Народног фронта<br />
(1935-1936). La Pasionaria је особиту популарност стекла за време Грађанског рата у Шпанији као<br />
народни трибун и организатор ослободилачке борбе против фашистичких побуњеника и италијанскоњемачких<br />
интервенциониста.
22<br />
војноисторијски гласник<br />
Када је у прољеће и љето 1936. дошао посљедњи напад деснице на<br />
Републику, раскол љевице, непомирљиве диобе у оквиру шпанског социјализма<br />
биле су кључни елемент рањивости демократског покрета. Побуна генерала против<br />
Републике означила је не само почетак оног шта се назива „грађански рат“,<br />
него и оног што је Антонио Рамос Оливеира означио синтагмом subguerra civil<br />
(„подграђански рат“), тј. међусобни сукоб - до истребљења - социјалиста, републиканаца,<br />
комуниста, анархиста, анархосиндикалиста и других припадника љевице.<br />
Шпанија је прва снажно и трагично осјетила брутална насиља милитариста.<br />
Била је изложена нападима уједињених снага побуњених генерала, немачког<br />
нацизма и талијанског фашизма. Рат који је међународни фашизам започео<br />
против шпанског народа, бомбардовања отворених градова, уништавање тековина<br />
културе, пролијевање крви невиних људи, били су прва крвава етапа фашистичке<br />
агресије, као и пробни полигон за испитивање како ће реаговати свет и државе<br />
Европе на насиља и војне агресије уочи другог светског рата. Истовремено је овај<br />
рат одразио немоћ Друштва народа да радикалније рјешава питања државног<br />
суверенитета и територијалног интегритета својих чланица и држава уопште.<br />
Познато је да су многи тадашњи демократски режими затајили и<br />
затворили границе, копнене и поморске приступе према Шпанији. Државе ближе<br />
Шпанији играле су, наводно, неутралну улогу. На иницијативу Велике Британије<br />
и Француске створен је у Лондону Комитет за немешање којем је до краја<br />
августа 1936. приступило 27 земаља, међу њима и Краљевина Југославија. Било<br />
је апсурдно да су овом Комитету приступила Италија и Немачка, али је њихов<br />
циљ био - да ометају евентуално слање помоћи од других земаља - чланица<br />
Комитета. Ништа мање није апсурдно, да је у Комитету био и Совјетски Савез<br />
(познато је његово ангажовање!), јер се је у том антифашистичком рату у бити<br />
рјешавала и судбина шпанске револуције као и судбина ширег револуционарног<br />
процеса започетог 1917. у Русији. Ако имамо у виду Стаљинов догматизам,<br />
његову секташку политику, процесе против старе бољшевистичке гарде и чистке<br />
партијских кадрова, онда је то било апсурдно само на први поглед. Наиме, шпански<br />
социјализам је био изразито плуралистички, као што је и социјална револуција<br />
од 1936. била вишепартијска револуција Све мањкавости претензија, да се из<br />
једног „светског“ центра (Москве) диригује социјалистички и комунистички<br />
покрет испољили су се у шпанском грађанском рату. Парола Коминтерне о сукобу<br />
демократије и фашизма и начин на који је она реализована у пракси Народног<br />
фронта у Шпанији, у много чему је послужила, да се заташка и неутралише<br />
прави, класни сукоб, једна аутентична социјална револуција. Скоро идентичан<br />
однос Коминтерне и Москве поновиће се, за време Другог светског рата, према<br />
Народноослободилачком покрету и политичким промјенама у Југославији. <br />
<br />
Vid., npr.: R. Tosstorff, Andreu Nín und Joaquin Maurin. Vom revolutionären Syndikalismus zum<br />
antistalinistischen Kommunismus, u: T. Bergmann, M. Keßler (Hrsg.), Ketzer im Kommunismus, Hamburg,<br />
2000, стр. 218-241.<br />
<br />
Видети: L. Longo, Izmedju reakcije i revolucije, Beograd, 1980.<br />
<br />
A. Lešnik, „The Development of the Communist Movement in Yugoslavia during the Comintern Period“, u:<br />
The International Newsletter of Communist Studies Online, Vol. XI (2005), br. 18, str. 54–59.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 23<br />
Док су се у Комитету за немешање водиле дипломатске игре и интриге,<br />
светска напредна јавност је не само устала у одабрану Републике и осудила<br />
шпанску реакцију потпомогнуту у фашистичким земљама, него је већ од првих<br />
дана грађанског рата у Шпанији пружала шпанском народу моралну и материјалну<br />
помоћ, а затим и у слању добровољаца. Тај покрет солидарности са шпанским<br />
народом добио је у појединим земљама и своје организационе облике, стварањем<br />
локалних и националних комитета за помоћ шпанском народу, а затим је у Паризу<br />
у августу 1936. организиран и Међународни комитет за помоћ шпанском народу<br />
који је координирао акције међународне солидарности.<br />
Први добровољци који су се придружили обрани Републике били<br />
су политички (и економски) емигранти који су се тада затекли у Шпанију и<br />
учесници Међународне радничке олимпијаде (Спартакијаде), која је требала да<br />
започне у Барцелони 25. јула 1936. (као антифашистички пандан олимпијским<br />
играма у Берлину), али се због избијања побуне није одржала. Од њих су се<br />
формирале прве војне јединице (centurions) ин оне су укључене у јединице<br />
Народне антифашистичке милиције. Поступно су долазили, копнем и морем, у<br />
Шпанију добровољци из појединих европских земаља, а влада Републике дала је<br />
22. октобра 1936. своју сугласност да се од иноземних добровољаца формирају<br />
посебне јединице – интернационалне бригаде. У Албацете је организиран штаб<br />
Базе Интернационалних бригада у Шпанији (службе за кадрове, интендантуру, за<br />
војну обуку, санитет, пошту и цензуру, информације и обавештајно-сигурносну<br />
службу, па чак и хисторијска секција - за прикупљање и чување документације) за<br />
првих већих група добровољаца, од којих су најпре формирани батаљони а затим<br />
бригаде. У батаљоне су улазиле чете које су као и они биле формиране претежно<br />
по националној припадности, односно по познавању језика. <br />
У раздобљу од 1936. до 1938. године у Шпанију је дошло око 40.000<br />
добровољаца из 54 земље (међу њима је било око 1900 Југословена). Војне<br />
јединице састављене од њих представљале су израз међународне солидарности<br />
са шпанским народом. Оне су показале на дјелу да је борба шпанског народа<br />
уједно и борба цијелог напредног човјечанства против фашизма и фашистичке<br />
агресије. Да је било тиме заиста тако, потврђује чињеница, да су у току другог<br />
светског рата борци интернационалних бригада неспорно одиграли и значајну<br />
улогу у организирању покрета отпора или народноослободилачке борбе у многим<br />
европским земљама под фашистичком окупацијом.<br />
<br />
<br />
<br />
Voluntarios Internacionales de la Libertad (Међународни борци слободе).<br />
Вид, нпр: L. Renn, Španski rat, Sarajevo, 1959; L. Longo, Internacionalne brigade u Španjolskoj, Zagreb,<br />
1967.<br />
Вид.: A. Lešnik, „Jugoslawen in Spanischen Bürgerkrieg“, u: Jahr Buch für Forschungen zur Geschichte<br />
der Arbeiterbewegung, 2006/I (Berlin), str. 37–51.
24<br />
војноисторијски гласник<br />
Архивски извори, документи и литература<br />
Документарна грађа о југословенским добровољцима у шпанском<br />
грађанском рату највећим се дијелом чува у архивима, музејима, институтима за<br />
хисторију радничког покрета (Београд, Загреб, Љубљана ...), но мање количине<br />
ове грађе могу се наћи и код приватних ималаца. По своме постанку ова се<br />
документација може подијелити на грађу која је проистекла из рада и дјеловања<br />
партијских органа (КПЈ), затим на грађу полицијских, управних и судских органа<br />
Краљевине Југославије, и изворну грађу Интернационалних бригада. Посебну<br />
скупину чини персонална документација, писма и забиљеске интербригадиста,<br />
збирке фотографија и штампаних материјала, те мемоарска грађа.<br />
Најцеловитији увид у ову проблематику даје нам збирка „Комунистичка<br />
партија Југославије и шпански грађански рат“, која се чува у бившом Архиву ЦК<br />
СКЈ (Централног комитета Савеза комуниста Југославије), који је после распада<br />
Југославије /1991/ прешао у састав Архива Југославије - АЈ (од 2003. Архив СЦГ<br />
/Србије и Црне Горе/) у Београду. Највећим дијелом то су фотокопије докумената,<br />
чији се оригинали налазе у саставу фонда Коминтерне, који је похрањен у бившом<br />
Централном партијском архиву при Институту марксизма-лењинизма у Москви<br />
(сада РТсКхИДНИ). 10 Ради се о документацији Контролне комисије ЦК КПЈ ин<br />
Партијског пункта у Паризу, те Представништва КПЈ при ЦК КП Шпаније, док<br />
посебну скупину чине документи Базе Интербригада - Одјељења за кадрове,<br />
затим грађа 13, 15. и 129. Интербригаде, артиљеријских дијелова појединих<br />
интербригада, те списи о концентрационим логорима у Француској, у којима су<br />
били интернирани интербригадисти након пада Шпанске Републике. У садржајном<br />
погледу ради се о записницима, писмима, извјештајима, дневним заповестима и<br />
наредбама, списковима југословенских добровољаца и статистичким подацима,<br />
карактеристикама и слично. Пажњу привлаче и документи о животу југословенских<br />
Шпанаца у француским логорима Гурс, Вернет и Аргелес: о њиховом бројном<br />
стању, смјештају, одјећи, хигијенским приликама, здравственом стању, о<br />
организацији културно-просвјетног живота у тим логорима идр. У саставу ове<br />
збирке налазе се и персонални досијеи појединих интербригадиста, њихове изјаве,<br />
анкетни листови и биографије. 11<br />
У фонду Коминтерне – Секције КПЈ (Архив СЦГ у Београду) налазимо и<br />
писма генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита, извјештаје и остале материјале<br />
с драгоцјеним подацима о овој проблематици, посебно о организирању одлазака<br />
југословенских добровољаца у Шпанију, о провалама транспорта с добровољцима<br />
и друго.<br />
<br />
Централни архив у Шпанији налази се у Саламанци: Archivo General de la Guerra Civil Española,<br />
Salamanca (Sección Guerra Civil del Archivo Histórico Nacional).<br />
10<br />
Rossiiskii tsentr khraneniia i izucheniia dokumentov noveishei istorii.<br />
11<br />
D. Filipović, „Zbirka ’Jugoslovenski dobrovoljci u španskom ratu’ u Arhivu CK SKJ“, у: Arhivski pregled,<br />
1969/2 (Beograd), стр. 49-60; J. B. Paver, „Arhivska gradja o španjolskim dobrovoljcima u jugoslavenskim<br />
arhivima“, u: Lj. Boban (ur.), Španjolska 1936–1939, Zagreb, 1986, стр. 364–369.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 25<br />
Од грађе управних органа власти у Краљевини Југославији у првом<br />
реду треба споменути фонд Министарства унутрашњих послова, посебно<br />
његовог одјељења за државну заштиту, који се такође чува у Архиву СЦГ. Ово<br />
је Министарство будно пратило активности напредних снага за помоћ Шпанској<br />
Републици и готово свакодневно разашиљало окружнице подређеним органима –<br />
бановинама и котарским областима у којима је налагало репресивне мјере против<br />
чланова КПЈ и против свих оних који су на било који начин исказивали своје<br />
симпатије за Шпанску Републику или покушавали прећи границу с намером да<br />
се прикључе Шпанској републиканској војсци. Као прилози полицијских списа<br />
нису ријетка писма југословенских Шпанаца, које је цензура заплијенила. Од<br />
1938. упадљиво су учестали записници о ригорозном полицијском саслушању<br />
свих повратника из Француске. Споменути треба и полицијске картоне чланова<br />
КПЈ и других учесника у шпанском грађанском рату те евиденцијску полицијску<br />
картотеку, у којој су евидентирани не само југословенски Шпанци, него и велики<br />
број најистакнутијих функционара КП Шпаније, чланова републиканске владе и<br />
других политичких и војних руководилаца Шпанске Републике.<br />
Једно од најдрагоценијих свједочанства о учешћу Југословена у борби<br />
за одабрану Шпанске републике представљају њихове рукописне оставштине и<br />
мемоарска грађа. Тако се чува нпр. у Архиву СЦГ у Београду особни фонд Вељка<br />
Влаховића и Дневник (1935–1937) Владимира Чопића (Сењка), 12 у Државном<br />
архиву у Љубљани особни фонд Драготина Густинчича, у Државном архиву<br />
Хрватске у Загребу особни фонд Божидара Аџије и Августа Цесарца.<br />
У богатим збиркама фотографија које чувају музеји, институти и поједини<br />
архиви налазимо доста фотографија југословенских Шпанаца с фронте, а још<br />
више из логора у Француској. 13<br />
Штампани материјали, као што су летци, плакати и прогласи те новине и<br />
часописи онога времена 14 такођер су повијесни извор, којег не треба занемарити.<br />
Овакве материјале посједују сви садашњи државни архиви (Словеније, Хрватске,<br />
Србије, Црне Горе, Босне, Македоније), а и већина локалних архива на тлу бивше<br />
Југославије, те бројне библиотеке, особито Народна и универзитетска библиотека<br />
у Загребу, Љубљани.<br />
Сачувана документарна грађа нам пружа цјеловиту слику о учешћу југословенских<br />
добровољаца у Шпанској републиканској војсци, о широко разгранатој<br />
и многострукој активности КПЈ на пружању помоћи Шпанској Републици и<br />
масовној подршци напредне јавности, али исто тако и о узалудним мјерама власти<br />
да онемогући и ову помоћ и одлазак својих грађана као добровољаца у Шпанију.<br />
12<br />
АЈ, ф. Шп., 2., фас. бр. IV-д/1. Ћопић (један од оснивача КПЈ) је био политички комесар и касније<br />
командант 15. интернационалне бригаде Lincoln; у новембру 1938 био је позван у Москву, хапшен и<br />
априла 1939 убијен. Види: I. Očak, Vojnik revolucije. Život i rad Vladimira Ćopića, Zagreb, 1980).<br />
13<br />
Npr: Aleš Bebler (ur.), Naši Španci. Zbornik fotografija i dokumenata o učešću jugoslovenskih dobrovoljaca<br />
u Španskom ratu 1936-1939, Ljubljana, 1961.<br />
14<br />
Репринт издање: Dimitrovac /organ bataljuna „Dimitrov“, 1937/ (Beograd, 1968); „Nuestros Espanoles“.<br />
Ediciones del Comesariado de las brigadas internacionales, Madrid, 1937 (Sarajevo, 1984); Krv i život<br />
za slobodu. Slike iz života i borbe studenata iz Jugoslavije u Španiji, U.F.E.H., Barcelona, 1938. (Beograd,<br />
1969).
26<br />
војноисторијски гласник<br />
Хисториографска литература о грађанском рату у Шпанији стварана је на<br />
језицима југословенских народа од самог почетка сукоба у овој земљи. 15 Већ тада<br />
је у Краљевини Југославији растурано више брошура: Шпанија (збирка песама о<br />
напредној и борбеној Шпанији), у преводу књижевника Јована Поповића; Наши<br />
у Шпанији (Родољуб Чолаковић), штампана у Паризу у издавачкој књижари<br />
ЦК КПЈ; Шпанија у пламену (Родољуб Чолаковић /Р. Босанац/), штампана у<br />
Загребу; већ споменута брошура Крв и живот за слободу, штампана уз помоћ<br />
Националног савеза шпанских студената у Барцелони; Шпањолски сусрети<br />
(Аугуст Цесарец), штампана у Торонту 1938. (Загреб 1961); Шпанија између<br />
смрти и рађања (Ото Бихаљи-Мерин), 16 која је најпре растурана у Шведској и<br />
Енглеској, а тек после другог светског рата (1946) у Југославији; то је био први<br />
обимнији текст у Југославији о грађанском рату у Шпанији. Ови текстови, који су<br />
били публицистички и литерарно обојени, први су пружили истину и суштину о<br />
бурним догађајима у Шпанији.<br />
Тек после Другог светског рата и формирањем социјалистичке Југославије,<br />
први пут су у Југославији створени услови да се о великим шпанским догађајима<br />
може писати несметано, више и свестраније. Међутим, до данас, у Југославији, ова<br />
значајна тема новије светске хисторије није била предмет исцрпног истраживачког<br />
рада и целокупне научне обраде ни једне институције или појединца који се<br />
баве хисторијом. 17 Уместо тога, остали смо до данас углавном (осим ријетких<br />
изузетака 18 ), на нивоу прикупљања сјећања учесника у грађанском рату у<br />
Шпанији. 19 Мемоари Југословена учесника у одбрани републиканске Шпаније 20 су,<br />
прије свега, својеврстан и драгоцјен хисторијски извор јер нам откривају бројне<br />
околности овог сложеног збивања и проблема - од одјека о вестима о догађајима<br />
у Шпанији и мотивисаности за одлазак, преко припрема и одласка у Шпанију<br />
уз бројне тешкоће и препреке, о животу и борби у самој Шпанији, о напуштању<br />
Шпаније и животу у логорима Француске и Немачке, о ликовима бораца палих<br />
у борбама у Шпанији и друго. Ова сјећања су писана врло коректно, садржајно,<br />
с великим симпатијама и разумевањем за оправдану борбу шпанског народа за<br />
демократију. Ови драгоцјени хисторијски материјал свакако није још добро<br />
искоришћен као део комплексног и научног виђења грађанског рата у Шпанији.<br />
15<br />
E. Kocbek, „Premišljevanje o Španiji“, u: Dom in svet, 1937 (Ljubljana), стр. 90–105.<br />
16<br />
Pierre Merin, Peter Thoene (псеудоними).<br />
17<br />
M. Palić, „Španski gradjanski rat 1936–1939. u jugoslavenskoj istoriografski literaturi“, u: Boban (ur.),<br />
Španjolska 1936–1939, стр. 384.<br />
18<br />
Npr.: T. Indjić, Španski socijalistički pokret i gradjanski rat 1936–39“, u: Istorija 20. veka, 1/1987 (Beograd),<br />
стр. 7–56.<br />
19<br />
Вид., нпр.: Č. Kapor (ur.): Španija 1936–1939. Zbornik sjećanja jugoslavenskih dobrovoljaca u španskom<br />
ratu, tom I–V, Beograd, 1971 (у овој едицији су мемоари више од 300 учесника у Шпанском грађанском<br />
рату); S. Semič-Daki, (ur.): Bili smo v Španiji. Spomini slovenskih prostovoljcev, Ljubljana, 1960; Anton<br />
Bebler (ur.), Naši Španci, Ljubljana, 1978; M. Budicin, M. Sobolevski (ur.), Naši Španjolski dobrovoljci / I<br />
nostri volontari di Spagna / Naši španski prostovoljci, Rijeka 1988, итд.<br />
20<br />
M. Orešković-Krntija, Autobiografija, Zagreb, 1950 i 1976; B. Maslarić, Moskva-Madrid-Moskva, Zagreb,<br />
1952; V. Kovačević, U rovovima Španije, Titograd, 1976; G. Nikoliš, Korijen, stablo, pavetina. Memoari,<br />
Zagreb, 1980; V. Vlahović, Španski gradjanski rat, Beograd-Titograd, 1981; A. Bebler, Memoari, Beograd,<br />
1982, итд.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 27<br />
Као заједничка карактеристика углавном свих сећања, па и Југословена учесника<br />
у одбрани републиканске Шпаније, истиче се околност што се у њима не виде,<br />
не третирају и не траже узроци пораза и капитулације републиканске Шпаније,<br />
нарочито не са становишта сумње да се борбеним операцијама републиканске<br />
војске шпекулирало и усмеравало у правцу нечијих интереса и потреба изван<br />
Шпаније, што тврди нпр. Jesus Hérnandes. 21 На крају морамо још упозорити, да је<br />
југословенска хисториографска литература о шпанском грађанском рату допуњена<br />
и обогаћена преводима. 22<br />
Комунистичка партија Југославије и Шпански грађански рат<br />
КПЈ била је главни и могло би се казати једини организатор у Краљевини<br />
Југославији у пружању подршке и помоћи републиканској Шпанској у борби<br />
против побуњеника и фашизма. Иако је било и других покушаја организирања<br />
помоћи, те су се акције углавном одвијале у оквирима акција и дјеловања КПЈ на<br />
свијест свих прогресивно-демократских снага земље: „Борба херојског шпанског<br />
народа није само борба која ће имати за резултат побједу или пораз демократије<br />
само у Шпанији, него је то почетак оружаног сукоба фашизма и демократије<br />
читавог света [...]“ (Проглас ЦК КПЈ, 23. октобра 1936). 23 Управо је свијест о<br />
фашизму, његовом карактеру и намерама, као и брзо спознање да се у Шпанији<br />
води антифашистичка борба за слободу од чијег је исхода овисила и слобода<br />
југословенских народа, била је најбитнија тековина ових акција, што ће посебно<br />
доћи до изражаја у југословенском народноослободилачком покрету у току Другог<br />
светског рата.<br />
Захваљујући оцјени и акцијама КПЈ, шпански су догађаји брзо и снажно<br />
одјекнули у Југославији, а ЦК КПЈ већ 31. јула 1936. у свом телеграму ЦК КП<br />
Шпаније истиче да радничка класа Југославије с „дивљењем прати јуначку<br />
борбу шпанског народа против фашизма [...] Радничка класа земаља Југославије<br />
придружује се међународној акцији солидарности пролетаријата и пријатеља<br />
слободе цијелог света, која ће помоћи вашу борбу.“ 24 ЦК КПЈ 8. августа 1936.<br />
одржава састанак на којем даје анализу догађаја, уочава узроке који су изазвали<br />
побуну и истиче друштвено-економске и међународне чињенице које су дјеловале<br />
21<br />
H. Ernandez, Republikanska Španija i Sovjetski Savez, Beograd, 1953.<br />
22<br />
Npr.: A. Koestler, Španski testament [Ein spanisches Testament], Ljubljana, 1939; L. Renn, Španski rat [Der<br />
spanische Krieg], Sarajevo, 1959; L. Longo, Internacionalne brigade u Španjolskoj [Le brigate internazionali<br />
in Spagna], Zagreb, 1967; M. Tuńon de Lara, „Španska državljanska vojna“ [La guerra civile spagnola], u:<br />
R. Bonchio (ur.), Zgodovina revolucij XX. stoletja, tom 2 [Storia delle rivoluzioni del XX secolo], Ljubljana,<br />
1971, стр. 85–285; T. Hugh, Gradjanski rat u Španiji [The Spanisch Civil War], Rijeka, 1980; P. Broué, E.<br />
Témime, Španska revolucija in državljanska vojna [La révolution et la guerre d’Espagne], Ljubljana, 1986;<br />
M. Blinkhorn, Demokracija in državljanska vojna v Španiji, 1931–1939 [Democracy and Civil War in Spain],<br />
Ljubljana, 1995, itd.<br />
23<br />
B. Petranović, M. Zečević, Jugoslavija 1918/1988. Tematska zbirka dokumenata, Beograd, 1988, стр. 378–<br />
379.<br />
24<br />
АЈ, ф. ЦК КПЈ, фас. бр. 4/1936.
28<br />
војноисторијски гласник<br />
на однос снага у шпанском рату. ЦК КПЈ истиче да ће резултати антифашистичке<br />
борбе у Шпанији „имати велики учинак и на борбу за слободу у Југославији. И<br />
зато не може бити мјеста пасивности, шутњи и неутралности.“ 25<br />
На темељу анализе шпанског рата и постојеће међународне политичке<br />
ситуације и стања у земљи ЦК КПЈ даје упутства за организирање зборова и<br />
других облика окупљања, предавања, те организирање одбора и комитета за<br />
помоћ шпанском народу. Осим тога, снажно се дјеловало путем гласила, посебно<br />
путем Пролетера као централног гласила ЦК КПЈ и бројних окружница у којима<br />
се говори о нужној потреби пружања помоћи шпанском народу као најважнијем<br />
догађају у свету, јер је од исхода антифашистичке борбе у Шпанији овисио „не<br />
само даљи ток цјелокупног међународног положаја у Европи, него у многоме<br />
и развитак унутар појединих земаља (Француске, Енглеске итд., укључујући и<br />
Југославију)“. 26<br />
ЦК КПЈ од самог почетка рата у Шпанији даје бројна упутства и инструкције<br />
чланству и форумима у земљи, шаље своје представнике и инструкторе у друге<br />
земље гдје се налазила бројнија емиграција и при том стално истиче да се питању<br />
антифашистичког рата у Шпанији треба „посветити највећа пажња. Извјештавајте<br />
о свему што се у вези са Шпанијом ради“ 27 . То је посебно позитивно дјеловало на<br />
југословенско бројну политичку, економску емиграцију и студенте, што су се у<br />
том моменту налазили у другим европским и неким прекоморским земљама, од<br />
којих је велик дио непосредно судјеловао у шпанском рату.<br />
Шпански су догађаји у 1936. и 1937. години централно и најважније<br />
питање КПЈ, а југословенски шпански борци главна њезина преокупација све до<br />
њиховог укључења у Народноослободилачки покрет и револуцију у Југославији.<br />
Колика се пажња и значај поклањао фашистичком отпору у Шпанији види се и<br />
по томе што је особно Јосип Броз Тито, 28 као тада најистакнутији члан најужег<br />
руководства КПЈ, био задужен за ту акцију.<br />
Акције солидарности су биле бројне и разнолике: у многим се мјестима<br />
Југославије одржавају протестни митинзи, шаљу телеграми и изражава солидарност<br />
са борбом шпанског народа. Затим се формирају одбори и комитети који<br />
приступају прикупљању и упућивању помоћи за Шпанију у лијековима и другом<br />
материјалу и поред тога што је било јако отежано реакционарним режимом предсједника<br />
владе Милана Стојадиновића и дјеловањем полиције. Министар унутрашњих<br />
послова Краљевине Југославије Антон Корошец је донео наредбу (3.<br />
марта 1937) о забрани сваке активности у корист Шпанске Републике, укључујући<br />
и слање добровољаца, прикупљање помоћи и слично. Они који су кршили ове<br />
наредбе одаслани су у концентрационе логоре и затворе, а особама које су отишле<br />
у интернационалне бригаде одузимано је југословенско држављанство. 29 Међутим,<br />
25<br />
АЈ, ф. КИ, фас. бр. 278/1936.<br />
26<br />
AЈ, ф. KИ, фас. бр. 330/1936.<br />
27<br />
Proleter, organ CK KPJ, br. 6/1937.<br />
28<br />
Тито се никад није борио у Шпанији.<br />
29<br />
Službene novine Kraljevine Jugoslavije, br. 30/1937.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 29<br />
сви прогони и тортуре нису могли да спријече напредне људе из Југославије, а<br />
нарочито не комунисте и радничке борце, да изврше своје обавезе међународне<br />
пролетерске солидарности и пруже помоћ шпанском народу у његовој борби<br />
против фашистичке агресије.<br />
Од почетка шпанског рата 1936. и током 1937. на свим сједницама ЦК КПЈ<br />
шпанско питање доминира, а највише простора заузима у Пролетеру и другим<br />
гласилима радничке класе у Југославији. ЦК КПЈ посебно анализира, а партијске<br />
организације и форуми у земљи разрађују облике организирања и одлазак<br />
добровољаца из Југославије и других земаља (Француске, Белгије, САД, Канаде,<br />
Латинске Америке, Аустралије) гдје су се налазили на раду (као економска и<br />
политичка емиграција) или на студијама (Чехословачка, Совјетски Савез).<br />
У Паризу је одмах након формирања Међународног комитета за помоћ<br />
Шпанији (у Комитету је радио Југословен Лабуд Кусовац /Обаров/) формиран и Југословенски<br />
национални комитет који постаје главни центар и пункт за прихват, организирање<br />
и упућивање југословенских добровољаца што су долазили из Југославије<br />
и других земаља. Осим тога, ЦК КПЈ формира и југословенске секције у Белгији,<br />
Чехословачкој, Канади и другим земљама у којима се налазила југословенска<br />
бројнија политичка и економска емиграција. Наведене су секције имале значајно<br />
улогу у организирању пружања помоћи републиканској влади и шпанском народу.<br />
У Паризу су осим наведених комитета (Југословенског и Међународног) били<br />
формирани и други прихватни центри и везе за прихват добровољаца.<br />
Тајне су јавке за везу путем којих су добровољци одлазили из Југославије<br />
биле организиране у Аустрији (Graz, Wien), Чехословачкој (Praga), Швицарској<br />
(Basel), Немачкој и Француској (Париз). Тако су била организирана два канала<br />
којима су добровољци из Југославије путовали за Шпанију: један преко Аустрије,<br />
Чехословачке и Немачке до Париза, а други преко Аустрије и Швицарске за<br />
Француску. Осим наведених канала многи су одлазили на разне друге начине:<br />
„легалним“ путем до Париза, користећи светску изложбу с кривотвореним или<br />
правим пасошима. Било је доста и оних који су самоиницијативно без веза пјешице<br />
илегално пошли преко Аустрије и Швицарске за Француску и Шпанију, или преко<br />
Аустрије, Чехословачке и Немачке за Париз. Једно се време дио најужег руководства<br />
КПЈ (Милан Горкић /Sommer/, Ловро Кухар /Valič/, Родољуб Чолаковић /Rozenko/,<br />
Иван Крндељ /Richter/, Сретен Жујовић /Schwarz/, Јосип Броз Тито) налазио у<br />
Паризу који је помагао организирање прихвата и пребацивање добровољаца.<br />
Поред великих успеха КПЈ у организирању помоћи и одласка добровољаца,<br />
било је и одређених слабости и пропуста. Покушај да се једна велика скупина<br />
добровољаца из Црногорског приморја и Далмације пребаци у Шпанију није<br />
успео због провале. Почетком марта 1937. је у руке полиције пао велики број<br />
(150) већином младих људи (претежно комуниста и скојеваца) из Црне Горе,<br />
Херцеговине, Босне и Далмације. Откривен је француски брод La Corse (у<br />
близини Будве) и на тај је начин „спречено да отпутује за Шпанију преко 500<br />
добровољаца“ 30 .<br />
30<br />
AЈ, ф. ЦК СКЈ, фас. бр. X-8/155.
30<br />
војноисторијски гласник<br />
Иако је цјелокупна партијска организација интербригадиста била у<br />
саставу КП Шпаније, ЦК КПЈ је одржавао сталну везу с добровољцима и њиховим<br />
партијским организацијама у Шпанију путем сталних и привремених представника.<br />
Стални су били Благоје Паровић и, након његове погибије, Божидар Масларић<br />
(Андрејев), 31 а повремени Родољуб Чолаковић, Аугуст Цесарец и други.<br />
Међу шпанским добровољцима био је и један број истакнутих<br />
револуционара и дугогодишњих организатора и чланова најужег руководства<br />
КПЈ (пет чланова ЦК, седам чланова из апарата Коминтерне и тројица бивших<br />
посланика у југословенском парламенту), као што су: Благоје Паровић, Владимир<br />
Ћопић, Роман Филипчев, Божидар Масларић, Марко Орешковић, Карло Мразовић,<br />
Драготин Густинчич, Вељко Ковачевић, Јулио Вареско и други.<br />
Треба нагласити да су се акције помоћи и судјеловање у шпанском рату<br />
одвијале у врло отежаним условима и положаја КПЈ у Југославији (од 1921. је у<br />
илегали) и у међународном комунистичком покрету, у време Стаљинових „чистка“<br />
које су захватиле и врх КПЈ. Смијењено је руководство КПЈ (Милан Горкић) 32 и<br />
припремано њезино распуштање, што је узроковало појачано фракционашење у<br />
емиграцији и на робији, што се осећало као незадовољство међу југословенским<br />
добровољцима у Шпанији.<br />
Статистички подаци о југословенским интербригадистима<br />
Југословенски борци су се налазили у борбеним редовима свих<br />
међународних бригада, а највише их је било у 129. међународнoј бригади – у<br />
батаљонима Димитров, Ђуро Ђаковић и Масарик, као и у батаљону Divisionario<br />
и другим јединицама. Борили су се на свим фронтовима и важнијим биткама:<br />
Мадрид, Јарама, Гуадалајара, Брунете, Белшите, Теруел, Леванте, Ебро, Каталонија<br />
и другима.<br />
За анализе судјеловања Југословена у јединицама републиканске војске<br />
један је од најдрагоценијих извора попис југословенских интербригадиста у<br />
збирки Комунистичка партија Југославије и шпански грађански рат, 33 која се<br />
чува у Архиву СЦГ у Београду. Тај попис од 1664 имена добровољаца уз која су<br />
приложени расположиви подаци (за дио бораца се не зна много више од имена) је<br />
прошао верификацију у Југославији. Поред тога постоји и једна шпанска статистика,<br />
коју је саставила Комисија за иноземне кадрове КП Шпаније у Москви (јула 1941.)<br />
- за раздобље 1936–1938. Та статистика садржи податке за 1192 југословенских<br />
добровољаца. 34 Компарација тих двоје извора су прилично објективан показатељ<br />
31<br />
Вид.: Andrejev, ’Poverljiv’ izveštaj o radu v Španiji, у: AЈ, ф. KИ, фас. бр. 33/1939.<br />
32<br />
М. Горкић, генерални секретар КПЈ, био је у јулу 1937. позван у Москву, ухапшен и октобра 1939.<br />
убијен (I. Očak, Gorkić. Biografija, Zagreb, 1988).<br />
33<br />
AЈ, ф. Шп.<br />
34<br />
AЈ, ф. Шп., фас. бр. I-d/10: Commision des Cadres (étrangers) du Comité Central du Parti Communiste<br />
d’Espagne. Volontaires Yugoslaves en Espagne republicaine (1936-1938). Statistiques, Moscou-Juillet 1941.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 31<br />
о судјеловању Југословена у том рату 35 : земље из којих долазе, ритам доласка,<br />
старост, професионално-социјалну и националну структуру, политичку припадност,<br />
јединице и родове војске. И што нам показују статистички подаци:<br />
Земље доласка<br />
Југословенски добровољци (1664) 36 дошли су у Шпанију из 24 земље:<br />
Југославије (421), Француске (420), Белгије (191), Совјетског Савеза (84), Канаде<br />
(83), САД (57), Чехословачке (43), Шпаније (20), Аргентине (13), Алжира (11),<br />
Аустрије (8), Албаније (6), Ирана (4), Италије (3), по 2 из Швицарске и Уругваја,<br />
по 1 из Бугарске, Маџарске, Немачке, Португалске, Румунске, Турске, Панаме и<br />
Африке. Подаци су познати за 1376 бораца, а код 288 нема тога податка. Осим<br />
из домовине највише их је дошло из земаља економске емиграције, затим из<br />
Совјетског Савеза, гдје је већина од њих била на партијским и војном школовању,<br />
те из Чехословачке из које је дошла већа група југословенских студената.<br />
Ритам доласка<br />
Подаци су познати за 1185 (71,2%) добровољаца, док за 479 (28,8%) нема<br />
тих података. Тако је у 1936. дошло 467 (28%), у 1937. 632 (38%) те у 1938. години<br />
86 (5,2%) добровољаца. Познати су подаци и по мјесецима доласка.<br />
Старост<br />
Подаци о старосни структури (година рођења) познати су за 1298 (78%),<br />
док за 366 (22%) добровољаца нема тих података. Подаци по декадама: 1881–1890<br />
= 21 (1,3%), 1891–1900 = 242 (14,5%), 1901–1910 = 667 (40,1%), 1911–1920 = 367<br />
(22,1%) и 1 (као најмлађи) је рођен 1922. године. У 1936. је највише добровољаца<br />
имало 26 година, затим слиједе са 31. и 25. годину старости.<br />
Професија<br />
Познати су подаци за 1287 (77,3%) добровољаца, а за 377 (22,7%) нису.<br />
Најбројнији групу чине радници (63,4%), међу њима је било 10,2% рудара, слиједе<br />
35<br />
S. Koprivica-Oštrić, „Jugoslavenski dobrovoljci u jedinicama španjolske republikanske vojske 1936–1939“,<br />
у: Boban (ur.), Španjolska 1936–1939, str. 134–156.<br />
36<br />
Вид.: „Spisak španskih boraca iz Jugoslavije” (od 1971. god.), u: Kapor (ur.), Španija 1936–1939, tom 5, стр.<br />
499–576.
32<br />
војноисторијски гласник<br />
студенти и ученици (5,4%) те интелектуалци (лијечници, учитељи, новинари, инжењери<br />
...). По заступљености професија природно је да су највећа група радници, јер<br />
они чине социјалну основицу у организираном радничком покрету, а антифашизам<br />
им је био заједничко обиљежје без обзира на идејну и политичку опредељеност<br />
на комунисте, социјалисте или неке друге групације организираних радника.<br />
Природно је да наредну групу чине студенти и ученици, јер су то били млади људи<br />
који су се свесно определили за комунистички покрет и били спремни своје идеје<br />
и политичко определење доказивати у пракси. То вреди и за све интелектуалце који<br />
су као цјелина уз раднике били највећа и најкомпактнија група.<br />
Национални састав Југословена<br />
Национални састав добровољаца не може се реконструирати из<br />
југословенског списка, јер податак о националној припадности бораца<br />
није забележен. Сачувана је картотека националног састава бораца 129.<br />
интернационалне бригаде (учињена у Барцелони, у мају 1938), 37 али су Југословени<br />
(1015) у њему исказани збирно. Шпанска статистика биљежи национални састав<br />
за 1052 Југословена, док је та податак непознат за 140 бораца, који су дошли из<br />
Југославије. Најбројнија група су Хрвати (48%), затим слиједе Словенци (23%),<br />
Срби (18%), Црногорци (3,2%), те Македонци (1,5%).<br />
Политичка припадност<br />
Политичка припадност забележена је само у шпанској статистици за 1040<br />
бораца: комунисти (561), социјалдемократи (10), Хрватска сељачка странка (8),<br />
анархисти (4), изван странака 457; за 152 бораца политичка припадност није<br />
позната. За комунисте је забележено више врло значајних података (дуљина<br />
партијског стажа, партијске функције, партијско школовање и опће образовање, те<br />
трајање затвора и робије на које су осуђивани). Штета је што није диференцирано<br />
означена припадност појединим комунистичким партијама и организацијама<br />
комунистичке омладине, па тако не можемо издвојити показатеље о члановима<br />
КПЈ. Од 1192 имамо за 235 добровољаца забележено и синдикално припадност.<br />
Шпанска статистика садржава и занимљиве податке о чланству југословенских<br />
добровољаца у разним другим организацијама, културним и спортским друштвима<br />
у Југославији и емиграцији, даље о емигрантском стажу, рубрику „познавање<br />
страних језика“ итд.<br />
37<br />
AЈ, ф. Шп., фас. бр. V-X/6.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 33<br />
Судјеловање у јединицама армије Шпанске Републике<br />
Највећи број Југословена борио се у саставу међународних бригада, али<br />
их је било и у другим јединицама. У приказу борбеног доприноса Југословена<br />
ствари Републике и антифашизма у Шпанији постоје двије фазе, фаза милиције и<br />
фаза регуларне армије.<br />
С обзиром на сложен начин на који су пристизали југословенски<br />
добровољци, је немогуће прецизно реконструирати њихово судјеловање у<br />
јединицама милиција. У шпанској статистици забележени су малобројни бројчани<br />
показатељи за ту рану фазу рата. Преглед јединица милиција у којима су се борили<br />
Југословени углавном је без бројчаних показатеља. Једино у табели распореда<br />
Југословена у републиканској армији – је забележено, да су у Columna „Libertad“<br />
била три милиционара, а у Columna „Oliver Palas“ и Columna „España Libre“ по<br />
један, те један у Milicia de Bilbao.<br />
Квалитетно нова фаза наступила је формирањем првих међународних<br />
јединица републиканске армије, у којима су се борили и Југословени: Edgar<br />
André (36), Ernst Thälmann (93), Garibaldi (40), Dombrowski (120). Шпанска<br />
статистика наводи, да је било у XI интернационални бригади (батаљуни Edgar<br />
André i Dombrowski) укупно 82, у XII (батаљони Thälmann i Garibaldi) 99, у XIII<br />
(батаљун Чапајев) 78, у XIV (мјешовити митраљески батаљун, балканска чета)<br />
33, у XV (батаљун Димитров) 49, те у 129. мјешовити интернационални бригади<br />
543 Југословена: батаљoн Димитров (чете Матија Губец и Иван Цанкар) 191,<br />
батаљун Ђаковић 150, батаљун Масарик 4, батаљун Divisionario 108, те без<br />
прецизирања батаљуна 90. Даље, у 35. дивизији 7; у 45. дивизији (батаљони<br />
Divisionario /јединица коњице/ 13; у бази интернационалних бригада укупно 53;<br />
у артиљерији укупно 131 (I група тешке артиљерије Eslavo /батаљон Коларов/<br />
21, II група тешке артиљерије Шкода /батерија Лиебкнецхт/ 22, III група тешке<br />
артиљерије 18, IV група противтенковске артиљерије /батерија Стјепан Радић/ 38,<br />
Артиљеријска група 35. дивизије Ана Паукер 6, Артиљеријска група 45. дивизије<br />
Роза Луxембург 5, Батерија Gottwald 21); у авијацији 4; у тенковским јединицама<br />
12; у ратни морнарици 1; у санитетски служби интернационалних бригада 33;<br />
као партизани (герила) 26. Поред тога се је и 65 Југословена борило у шпанским<br />
јединицама републиканске армаде.<br />
Споменути морамо, да је било међу југословенским добровољцима и 14<br />
жена (3 лијечнице, 2 медицинске сестре, 4 раднице, 2 студентице, 1 службеница, 2<br />
без занимања). Из Југославије их је дошло 5, из Француске 4, из Чехословачке 2 и<br />
по 1 из Алжира, Белгије и Уругваја. Југословенке су биле укључене у санитетску<br />
службу међународних бригада, као лијечнице, медицинске сестре и неговатељице,<br />
али у болницама а не на фронту.<br />
Шпанска статистика о војним и другим функцијама показује, да су<br />
официри чинили 12,4% (148), подофицири 11% (133), политички комесари 4%<br />
(48), санитетско особље 2,8% (33, од тога 15 санитетских официра), а војници<br />
67% (802, међу њима је било 35 секретара партијских организација) од 1192
34<br />
војноисторијски гласник<br />
добровољаца Југословена. Остали (43) били су: преводиоци (24), радници у ратни<br />
индустрији (16) и цивили (3). У овој статистици постоји и посебна рубрика с<br />
оцјеном држања Југословена (подаци за 732 добровољца, а за 460 нема оцјена).<br />
То је у ствари морално-политичка квалификација (из 1938. године), која је<br />
разврстала добровољце у категорије: врло добро, добро, средње, лоше, сумњиви,<br />
провокатори, шпијуни, троцкисти итд. Већина њих (530) имала је оцјено држања:<br />
врло добро, добро или средње; мали број (8) је сврстан у категорију троцкисти.<br />
Тај оптимистички податак, на жалост, многима који су се вратили у Совјетски<br />
Савез није спасио главо у стаљинистичким чисткама, када су били оптуживани<br />
управо као троцкисти и шпијуни. 38<br />
Губици у редовима југословенских добровољаца (погинули, нестали,<br />
заробљени, рањени) нису прецизно утврђени. Постоје различите бројке и нису<br />
свуда исказане све категорије губитака. У југословенском списку то је прецизно<br />
утврђено за 545 погинулих од 1664 добровољаца, што значи, да је био губитак<br />
међу Југословенима 32%.<br />
Југословенски добровољци послије пораза Шпанске Републике<br />
Послије пораза Шпанске Републике преживјели југословенски добровољци<br />
из шпанског рата (520) нашли су се у француским концентрационим логорима:<br />
Гурс, Вернет, Аргелес. У тим логорима било је преко 5.000 бораца из Шпаније<br />
(Југословени, Немци, Талијани, Пољаци, Маџари, Румуни, Бугари, Чеси, Словаци<br />
и други. У Југославији је КПЈ организовала 39 масовно прикупљање и слање помоћи<br />
(у новцу, храни, одјећи, лијековима, литератури), затвореним југословенским<br />
добровољцима у Француску; надаље, развила је широку политичку акцију за<br />
њихов несметан повратак у Југославију, те је прикупила више од 300.000 потписа<br />
грађана којима се захтијевало од тадашње владе Цветковић-Мачек да дозволи<br />
повратак у југословенских шпанских добровољаца.<br />
Као што је познато, југословенске владе су упорно одбијале издавати<br />
дозволе за повратак шпанских добровољаца. „По питању повратка ових наших<br />
добровољаца, који су у већини комунисти, од стране Министарства унутрашњих<br />
послова решено је, да сваки мора у нашем посланству у Паризу писмено да изјави,<br />
да се каје што је отишао у добровољце и да се одриче сваке комунистичке акције<br />
по повратку у земљу“ (Став Генералштаба југословенске војске, 20. XI. 1939). 40<br />
Додуше, у логоре су стизали поједини владини емисари да приволе интерниране<br />
38<br />
Вид.: V. Mujbegović, U. Vujošević, „Die jugoslawischen Kommunisten in den stalinistischen ’Säuberungen’<br />
(1929–1949)“, u: A. Lešnik (ur.), The Crisis of Social Ideas. A Festschrift for Marjan Britovšek. An<br />
International Edition of Historical and Sociological Studies, Ljubljana, 1996, str. 363–374; I. Očak,<br />
„Jugoslavenska emigracija u Sovjetskom savezu i staljinske čistke“, исто, стр. 375–397.<br />
39<br />
N. Lengel-Krizman, „Organizacija prihvaćanja jugoslavenskih dobrovoljaca iz Španjolske u Jugoslaviju“, u:<br />
Boban (ur.), Španjolska 1936–1939, str. 192–200; S. Pešić, „Komunistička partija Jugoslavije i Španjolski<br />
gradjanski rat“, исто, стр. 116–119.<br />
40<br />
Petranović, Zečević, Jugoslavija 1918/1988, стр. 393.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 35<br />
да појединачно напишу изјаве у којима би на одређени начин изразили своје<br />
кајање за добровољно учешће у рату на страни републиканске Шпаније (сви су<br />
их одбили!). Кад је Француска 22. јуна 1940. капитулирала, постојала је велика<br />
опасност, да бивше шпанске борце немачке окупационе снаге побију или одведе у<br />
логоре у Немачку. Национални комитети КПЈ у логорима одмах доносе одлуку о<br />
брзом организирању пунктова за пребацивање интернираца за Југославију. Од 250<br />
југословенских шпанских добровољаца који су успели – преко илегалних канала<br />
КПЈ – да се пребаце из Француске у Југославију, 130 их је погинуло у биткама<br />
током народноослободилачког рата (1941–1945), а током завршних великих<br />
операција на тлу Југославије против фашистичких војних снага, све четири<br />
армије народноослободилачке војске Југославије предводили су команданти,<br />
бивши југословенски добровољци из шпанског рата (Коча Поповић, Пеко<br />
Дапчевић, Коста Нађ, Петар Драпшин). Свакако су код народа и бораца „Шпанци“<br />
представљали један узвишени појам и прави култ личне храбрости, патриотизма<br />
и оданости борби против фашизма.<br />
Списак ’Југословенских’ интертбригадиста*<br />
У оквиру пројекта »Југословени у шпанском грађанском рату« (1971.<br />
године) било је евидентирано 1664 југословенских добровољаца. 41 Овај,<br />
проширени списак (садржи имена 1912 лица ‘југословенског’ порекла) резултат<br />
је међународних истраживања који међу ‘југословенске’ Шпанце оправдано<br />
сврставају до сада превиђене добровољце из следећих категорија:<br />
- економски емигранти из ‘југословенских’ земаља пре Првог светског<br />
рата и између два светска рата (досадашње статистике многе од њих су<br />
убрајале међу Американце, Канађане и др.);<br />
- политички емигранти из Југословије између два светска рата и после<br />
Другог светског рата (многи намерно превиђени због политичких<br />
разлога);<br />
- Словенци и Хрвати са подручја Јулијске крајине (Venezia Giulia) коју је<br />
анектирала фашистичка Италија после Првог светског рата (досадашње<br />
статистике многе од њих су убрајале међу Италијане);<br />
- Словенци из предела Корушке и Штајерске који су после Првог светског<br />
рата припали под Републику Аустрију (досадашње статистике убрајале<br />
су их међу Аустријанце);<br />
- Хрвати са територије Хрватскога приморја коју је анектирала<br />
фашистичка Италија после Првог светског рата (досадашње статистике<br />
многе од њих су убрајале међу Италијане);<br />
- ‘Југословенски’ Македонци из Бугарске и Грчке (досадашње статистике<br />
убрајале су их међу Бугаре, односно Грке).<br />
41<br />
AЈ, ф. Шп.; Kapor (ur.), Španija 1936–1939, tom 5, стр. 499–576: “Spisak španskih boraca iz Jugoslavije”.
36<br />
војноисторијски гласник<br />
Abduzaimović, Sabit<br />
Abinun Radanović, Albert<br />
Abramović, Branislav<br />
Abramović, Josip (Anton Ludek)<br />
Abramović, Juraj Juro<br />
Adžaga, Josip<br />
Ajvadžin, Marjan<br />
Aladić, Mihajlo<br />
Albahari, Salomon<br />
Albin, Jurij Jurej<br />
Albin, Oto<br />
Aldanov (Aldan), Tibor<br />
Aleksejev, Petar<br />
Aleksić, Nikola<br />
Aleksić, Petar (Peter)<br />
Altarac, Isak<br />
Andor, Aurel<br />
Andreev, Ivan (John Andreef ohn<br />
Andreef)<br />
Andrejević Kun, Đorđe<br />
Andrić, Stjepan<br />
Anđelić (Angelić, Angelich,<br />
Anstelic), Ilija (Ilyce, Nick)<br />
Antić, Emil<br />
Antić, Vicko (Vinko)<br />
Antolčić, Stjepan<br />
Antonsich, Luciano<br />
Arančić, Antonio<br />
Arijanović, Đorđe<br />
Arsenijević, Branko (Brana)<br />
Arsovski, Vladimir Blažo (Vladimir<br />
Đorđević; Oljeg Čislov)<br />
Artosich, Luciano<br />
Askič, Anton<br />
Atijas, Haim<br />
Atko, Boris<br />
Aždajić, Alojz<br />
Baban, Ivan<br />
Babić, Milorad<br />
Babič (Babich), Anton Toni<br />
Babič, Ludvik<br />
Babin, (Bačić, Balić) Anton<br />
Babin, Tomo (Thomas)<br />
Backov, Tomo<br />
Baće, Maks<br />
Bač, Josip<br />
Bačić, Karlo<br />
Bačkov, Franjo<br />
Baho, Imrick<br />
Bajčić, Dragutin Grego<br />
Bajić, Petar (Luis Martin Kinago)<br />
Bajt, Josip Jože<br />
Bajuk, Martin<br />
Bakeric, John R. (John Baker;<br />
Bakarac)<br />
Bakran, Ivan<br />
Bakran, Viktor Franjo<br />
Bakulin, Mijo<br />
Balajić, Franjo<br />
Balaško, Štefan<br />
Balbin, Pavle<br />
Balčejac, Jozef<br />
Baldaž, M.<br />
Balen, Emil<br />
Baloff (Beloff), Mike<br />
Baloković, Milan<br />
Balovich, Ladislavo<br />
Baltić, Luka<br />
Banda, Anton Ivo<br />
Bandov, Franjo<br />
Bandžov, Spas<br />
Banfi, Jan (Žan)<br />
Banić, Karlo<br />
Banovil, ...<br />
Barbarić, …<br />
Barić, Milan<br />
Barišić, Ivan<br />
Barišić, Mato<br />
Barišić, Mijo (Gopo)<br />
Barišić, Mijo<br />
Barkovich (Barković, Barbovich),<br />
Thomas (Michael)<br />
Barle, Karel<br />
Bartl (Baratal), Arsen (Senjo,<br />
Arthur)<br />
Baruh, Isa<br />
Baruh, Jakov<br />
Baruh, Silvio<br />
Barvizan, ...<br />
Basch (Baš), Ana-Marija<br />
Basch (Baš), Andre<br />
Basch (Baš), Janoš<br />
Baschiera, Eugenio<br />
Basković, Ivan<br />
Bastiancich, Giordano<br />
Bastiančič, Sigbert<br />
Baša, Šaban<br />
Bašić, Ante<br />
Bašić, Duje<br />
Bašić, Mate<br />
Batelić, Mate<br />
Batelič, Matija<br />
Batič, Viktor<br />
Batinić, Anton Ante<br />
Batinić, Nikola<br />
Battelich, Giuseppe<br />
Batur, Stanko<br />
Bayza (Bajza), Stephen (Stefan)<br />
Bebler, dr. Aleš (Andre Kobal)<br />
Bedenik (Benedik), Anton<br />
Bedenik (Benedik), Ivan<br />
Bedenik (Benedik), Ladislav<br />
Bedenik, Slavko<br />
Beer, dr. Imre (Gojko dr. Gorijan;<br />
Mirko Bayer)<br />
Bego, Ante<br />
Begović, Alil Alojz<br />
Begović, Vlajko (Vladimir<br />
Stefanović)<br />
Belati, Anton<br />
Belić, Stevan (Stefan Dudek)<br />
Belin (Belino), Emil<br />
Bellen, Emidio (Emilio)<br />
Belović, Ratomir Ratko (Đorđe<br />
Stefanović)<br />
Beltram, L.<br />
Benci, Mario<br />
Benci, Rodolfo<br />
Benco (Bencovich), Antonio<br />
Berdais, Oskar<br />
Beranić (Berenić, Beronich), Ivan<br />
(John)<br />
Berger, Rudolf<br />
Bergman, Alfred<br />
Berkopec, Josip Jože<br />
Berković, Džozef Josip (Majer)<br />
Berlot, Josip<br />
Bernardi, Franc<br />
Bernardi, Karlo<br />
Berović, Josip Joso<br />
Bertagnin (Bertanj), Vjekoslav<br />
Bertok, Benedikt (Eduard Salgado)<br />
Bibić, Mirko (Miloš Dimitrijević)<br />
Bidovec, A.<br />
Bihalji-Merin, Oto<br />
Bilić, Božo<br />
Bilić, Dragutin<br />
Bilić, Ilija<br />
Bilić, Jure<br />
Bilić, Nikola<br />
Biljan, Milan Mile<br />
Bilkić, Nasko<br />
Birčić, Ivan<br />
Birovljev, Đura<br />
Bišov, Rudolf<br />
Bjedov, Gojko
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 37<br />
Blagojević, Milan (Petar Križanić)<br />
Blanša, ...<br />
Blažević, Anton Ante<br />
Blažević, Juraj<br />
Blažević, Ljubomir Ljubo<br />
Blažević, Marko (Mark Blazevich)<br />
Blažević, Mate<br />
Blažević, Pavle<br />
Blesa Kordona, Martin<br />
Bobetić (Babetić), Marko<br />
Bobnar, Stane<br />
Bočkarovski, Mihail<br />
Bodlović, Ivo<br />
Boem (Boehm), Georg<br />
Bogatec, Štefan Peter<br />
Bogdanović, AleksandarAca<br />
Bogner, Hans Jože (Elpatjev M. G.)<br />
Bohunicki, dr. Adela (Anka Poca)<br />
Bojevec (Borjevec), Edmond<br />
Bolf, Albert<br />
Bolf, Franjo<br />
Bolf, Matija<br />
Bolf, Roko<br />
Bombazzi (Bumbaz), Giovanni<br />
Boner (Bohner), Franjo Franc<br />
(Pavlovič)<br />
Borić (Bordić), Mile<br />
Borić, Srečko<br />
Borierec, Edmond<br />
Borišić, Mijo<br />
Borjan, Gojko<br />
Borski, Ivan<br />
Bosnić, Mijo<br />
Bošković, Janoš<br />
Bošnjak, Ivan<br />
Bošnjak, Josip (Zozo)<br />
Bota, Blaž<br />
Botelić, Anton<br />
Botić, Vittorio<br />
Boženović, Dimitrije (Bozenoff;<br />
James Bozenovich)<br />
Božić, Milan Milanče<br />
Božič, Franjo<br />
Božidar, Boško<br />
Božinovski, Pandje (Pante)<br />
Božović, Milun (Jaroslav Noskov)<br />
Bračič, Ludvik<br />
Bračun, Josip<br />
Bradamante, Giovanni<br />
Bragan, Loris Alberto<br />
Brajović, Nestor Nešo<br />
Brandolize, Giovanni Ivan<br />
Bratko, Zorko<br />
Bratoš, Silvij<br />
Bravin, Kalico<br />
Brdar, Dujo<br />
Bregant, Bruno<br />
Brenčić, Firminio<br />
Brenčič, Tirenic<br />
Brenković, Nedeljko<br />
Breskvar, Jože<br />
Bresovec, Franc Josip<br />
Brešić, Stanko<br />
Brezovec, Kiril (Ćiro)<br />
Brezovic, Albert Louis (James<br />
Bezanovich; Besanovitch;<br />
Bezovich)<br />
Brijaček, Ivan<br />
Brinčo, Luis<br />
Briševac, Vaso<br />
Briški, Antun (Anton Brisa)<br />
Briški, Marko<br />
Brkić, Anton<br />
Brkić, Vladimir<br />
Brković, Zvonimir Zvonko<br />
Brenčić, Marijan<br />
Brnčić, Stjepan Stipe<br />
Brone Anton<br />
Brozičević Juraj Jure<br />
Brozović (Brozovich), Srećko Filip<br />
Brusić, Anton<br />
Bubich, Mike<br />
Bubić, Vinko<br />
Bubievich, Vladimiro<br />
Buble, Ćiro<br />
Budač, Mijo<br />
Budak, Divko Josip<br />
Buković, Lazar<br />
Bulc, Aleksander<br />
Bura, Fran Franjo<br />
Burić, Ivan<br />
Burović, Georg<br />
Burovnjak, Vinko (Šupljak)<br />
Bušić, Ivan<br />
Bušić, Mate (Abato)<br />
Bušić, Petar<br />
Buturac, Mile<br />
Buzev (Buzeff), Trifun (Tifron)<br />
Caharija (Zaharija), Leopold<br />
Cako (Čeko), Jurko<br />
Canarozzo, Ivan<br />
Candutti, Carlo<br />
Car, Nikola (Črni)<br />
Carić, Petar<br />
Carnik, Srečko<br />
Cenčić, Ferdinand Ferdo<br />
Cenčić, Slavko<br />
Centor, Jovan<br />
Cerić, Zvonimir Zvonko<br />
Cesarec, August<br />
Cetin, Anton<br />
Cetin, Karlo Karel<br />
Cevantes, Petar<br />
Chervatin (Petek), Ferdinando<br />
Chierfusc (Kerfis), Giorgio<br />
Cibic, Rajko<br />
Cigoj (Cigoi), Stanko<br />
Cigrovski, Franjo<br />
Cimerman, Anton<br />
Cirk (Cerk), Stojan<br />
Citer (Ciehar; Ziehar), Karel<br />
Cociancich (Canziani), Pietro<br />
Colani (Kolanović), Giuseppe<br />
Corcitie, …<br />
Cosulich, Carlo<br />
Cotarič, Nikola<br />
Covacich, Giovanni (Ivan Kovačić)<br />
Crivici (Crivicich), Oreste<br />
Crnković, Petar<br />
Curk, Rafael<br />
Cvetić, Todor (Crni)<br />
Cvetko, Vječeslav (Flores)<br />
Cvetković (Cvijetković), Radomir<br />
Cvijanović, Stefan<br />
Cvijetković, Luka<br />
Cvisaji, Luiđi<br />
Cvitković, Miljenko<br />
Ćamilov, dr. Kiril<br />
Ćetković, dr. Milovan<br />
Ćetković, Vladimir<br />
Ćiprovac, Sava<br />
Ćopić, Milan Emil<br />
Ćopić, Petar<br />
Ćopić, Vladimir (Senjko)<br />
Ćuk, Vukašin<br />
Ćurčić (Ćulčić), Adam<br />
Ćurić, Tomo<br />
Ćurka, Nikola<br />
Čačić, Tomo (Gavrilov A. D.)<br />
Čagalj, Franjo<br />
Čaleta, Bernard<br />
Čap, Matija<br />
Čarnić, Andrija<br />
Čaušević, Pašan<br />
Čečura, Nikola<br />
Čeko, Luka
38<br />
војноисторијски гласник<br />
Čelebić, Milan<br />
Čelebić, Nikola<br />
Čelebija, Misak<br />
Čelija, Franjo<br />
Čemažar, Miha<br />
Čemergas, Stevo<br />
Čern, Viktor<br />
Černe, Avgust Gustl<br />
Černe, Viktor<br />
Černina, Andrija<br />
Češnjevar, Franc<br />
Češnovar, Adolf<br />
Češnovar, Rudi<br />
Čimović (Chimovitsch), August<br />
Čioran, Georg<br />
Čižek Rudolf Rudi<br />
Čok, Alojz<br />
Čok, Lino (Zachi)<br />
Čolaković, Rodoljub (Jovan<br />
Pavlović)<br />
Čolić Halid, Eduard<br />
Čolić, Slavko<br />
Čon, Hari<br />
Čop, Alojz<br />
Čop, Blaž<br />
Čop, Milivoj<br />
Čorak, Ivan<br />
Čorak, Josip<br />
Črmelj, Avgust<br />
Čubelić, Slavko<br />
Čubrić, Josip<br />
Čuci, Stefan<br />
Čučak (Čuček), Dragutin<br />
Čučković, Simo<br />
Čuk, Tone Jože<br />
Čukulić, Božo Pavle<br />
Čukulić, Miroslav Miro<br />
Čuleta, Ivan<br />
Čulina, Marko (Jadranski)<br />
Dabisevich, Vladimiro<br />
Dakić, Božidar<br />
Damjanović (Domjanovich;<br />
Domjonović; Danyanoich), Milo<br />
Danculović (Dankulowizc;<br />
Dancuvocic), Paul<br />
Danilović, Veselin<br />
Dapčević, Peko<br />
Dapiran, Giovanni (Saule)<br />
Dasović, Ivan<br />
Dasović, Stjepan Stipe (Steven)<br />
Debernardi (De Benardi), Giovanni<br />
Ivan<br />
Debeš, Johan<br />
Debevc, Ivan<br />
Debevc, Štefan Štefek<br />
Debevc, Venceslav Vinko<br />
Della Croce, Romano (Roman<br />
Krstović /Krstovich/)<br />
Delcaro, Mario (Vincenti)<br />
De Leo, Karmelo (Leon Cernais;<br />
Giovanni Karnio)<br />
Delić (Delitch; Diklić), Đorđe<br />
(Georgius Deluch)<br />
Delija, Franjo<br />
Delprato, …<br />
De Luca, Alberto<br />
Demetrio, Oton (Adon)<br />
Demić, Miron (Danilo Pavlović)<br />
Demnijevski, Aleksa (Sergije<br />
Bauman)<br />
Depangher, Francesco<br />
Depope, Mato (Matt)<br />
Derenčinović, Ivan (John)<br />
Dessanti, Pietro (Domenico)<br />
Dešković (Deskovich), Ivan (John)<br />
Devčić, Petar<br />
Devčić, Stevo<br />
Devescovi, Giovanni<br />
Dević, Đorđe (George)<br />
Devrnja, Rajko<br />
Dihpol, Jože<br />
Dijanek, Stjepan Stevo<br />
Dijoš, Janoš<br />
Dimič, Emil<br />
Dimitrijević-Nešković, dr. Nada<br />
Dimkov, Dimo (Georgijev)<br />
Dimov, Angel (Skopljanac)<br />
Dimić, Miodrag<br />
Diorgo, Avgust<br />
Diviach, Riccardo<br />
Divjak, Viljem<br />
Dobeze, Vincenc<br />
Dojčinov, Ivan<br />
Dojht, Mirko<br />
Dolenc, Franc<br />
Dolenc, Ivan<br />
Dolinšek, Ivan (Dolišenko; Juan<br />
Ferraro)<br />
Domanji, Robert<br />
Domazet, Ante<br />
Domič, Ivan<br />
Domin, Stjepan<br />
Donko, Johan<br />
Donkovich, Antonio<br />
Doratević, Filip<br />
Doratević, Sveta<br />
Dornik, Alojz<br />
Dosenel, Jan<br />
Dragić-Belović, Olga (Milica<br />
Milić)<br />
Dragišić, Petar<br />
Drapšin, Petar<br />
Drašner, Anton Toni (Anthony,<br />
Tony)<br />
Drev, Leo<br />
Dria, Ivan<br />
Drioli, Emilio<br />
Drobac, Siniša (Stanko Milanović)<br />
Drobnič, Franc<br />
Drobnič, Mihael<br />
Dropulić, Ćiro<br />
Drufovka (Drufukar), Anton<br />
Dubac, Constantine<br />
Dubinović, Mate<br />
Dubovich, George<br />
Dubravčić, Ivan<br />
Dubrović, Eduard<br />
Dudić, Sreten<br />
Duja, Gregor<br />
Dujmović, Marijan<br />
Dujmović, Mate<br />
Dujmović, Rudolf<br />
Duvnjak, Ivan Žan<br />
Duvnjak, Niko<br />
Dvoraček, Ervin Ernest<br />
Dvorak, Franc<br />
Džuba, Nikola<br />
Đadović, Vlado<br />
Đajić, Jovan (John Djajic)<br />
Đedović, Antun<br />
Đerek, Dragutin<br />
Đerek, Emil<br />
Đerek, Štefan Stipe<br />
Đorđević, Filip<br />
Đorđević, Miloš<br />
Đorđević, Svetislav (Ilja Lopačev)<br />
Đuka, Veljko<br />
Đurđev, Dragutin<br />
Đurić, Miloš<br />
Đurić, Mirko<br />
Đurić, Tomo<br />
Eisvich, Rodolfo<br />
Engl, Elijas Ilija<br />
Erceg, Marjan<br />
Erceg (Herceg), Michael<br />
Erdeljac, Petar (Peter)
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 39<br />
Erjavec, Andrej<br />
Erjavec, Franc<br />
Erjavec, Rudolf<br />
Erjavšek, Alojz<br />
Erlich, Egon<br />
Ernec, Avgust<br />
Eržen, Venceslav<br />
Estale, Vinko Viktor<br />
Fabić, Silvestar<br />
Fabjan, Anton<br />
Fabjan, Ivan<br />
Fanović, Arturo<br />
Farkaš, Franjo<br />
Fatović, Francisko Ferručo<br />
Federl, Franc<br />
Felc, Avgust<br />
Felc, Fortunat (Viktor Srečko<br />
Kavčič)<br />
Felc, Ivan<br />
Fende, Stane<br />
Ferber, Ito<br />
Fese, Fortuna<br />
Fetahagić, Ahmet<br />
Figneredo, Henrih<br />
Filičev, Roman (Arnold Fajn;<br />
Roman Filipovič)<br />
Filipović, Kristifor<br />
Finžgar, Stanko<br />
Fišer, Beno<br />
Fišer, Ivan<br />
Fišić, Srečko<br />
Flis (Fus), Franc<br />
Fodor, dr. Karl (Teodor Balk)<br />
Folnović, Juraj<br />
Fonda, Antonio<br />
Fonda, Guerrino<br />
Fonda, Slavko<br />
Fonovich, Arturo<br />
Foriš, Ivan (Bata Fore)<br />
Fornezzi, Herbert<br />
Fortunat, Srečko<br />
Fragiacomo, Carlo<br />
Franc, Alojz<br />
Franc, Janez<br />
Franco (Francovich), Antonio<br />
Franić, Jozo<br />
Franić, Marko<br />
Fridman, ...<br />
Frković, Martin Mile<br />
Fućak, Ljubomir<br />
Furlan, Silvester Silvo (Pavel<br />
Poljakov)<br />
Gaćinović, Vojislav<br />
Gačić, Jovan<br />
Gačić, Miloš<br />
Gajić, Stevan<br />
Gale (Galan), Anton<br />
Gantar, Franc<br />
Garčić, Miloš<br />
Gardić, Miodrag<br />
Garin (Gerin), Bruno<br />
Gaspar, Peter<br />
Gašparac, Ivan (John)<br />
Gavranov, Sredoje<br />
Gavranović, Stevo (Mirko<br />
Živković)<br />
Gavrić, Elizabeta Liza<br />
Gendić, Petar<br />
Georgijen, Oskar<br />
Georgijev, Paul<br />
Georgijević, Dimitrije (Hugo<br />
Selka)<br />
Gerančić, Antonio<br />
Gertič, Ivan<br />
Getarov, Jozef<br />
Ghersich (Gersić, Gersi), Giovanni<br />
Gincelj, Erminio<br />
Giorgetti, Francesco<br />
Givulinovich (Givulinović, Givins),<br />
John Albert<br />
Glavan, Franc<br />
Glavaš, Marija (Peči)<br />
Glavicich (Glavich), Mateo<br />
Glavič, Viljem<br />
Glaviček, Anton<br />
Glavina, Mario<br />
Gligorović, Miloš (Dušan Petrovič;<br />
Černov)<br />
Gojak, Ludvik Ivan<br />
Gojsalić, Ante<br />
Gojtanić (Goitanich), Rudolfo<br />
Gomišček (Gomiscek), Ivan<br />
Gornik, Franc<br />
Goršek, Ivan (Omar)<br />
Gorupec, Viktor<br />
Gossain, Franjo<br />
Gosenica, Alojz<br />
Gostinčar, Martin<br />
Gošnjak, Ivan<br />
Govorušić, Nikola<br />
Gramc, Janez<br />
Grebinc (Grebenc), Franc Franjo<br />
Gregorčič, Ivan<br />
Gregorčič, Josip Jože<br />
Gregoric, A.<br />
Gregorovich, Frank<br />
Grgić, Ernest<br />
Grgurić, Andrija<br />
Grgurić, Edo<br />
Grigor, Aristov (Gregor Aristov)<br />
Grincelj, Erminij<br />
Grivičić, Dane<br />
Gros, Matija<br />
Gross, Ivan (Johan)<br />
Grotan, Domenico<br />
Grubiša (Grubissa), Just (Giusto;<br />
Gustavo)<br />
Grubor, Petar<br />
Gruden, Anton<br />
Grujec, Gustav<br />
Gruić, Roko<br />
Grujić, Stanko Branko<br />
Gržina, Matija<br />
Guberina, Linardo<br />
Gučič, Jurij<br />
Gudelj, Ante<br />
Gudelj, Mate<br />
Guli, Đorđe<br />
Gunscher, Rudolf Rudi<br />
Gurebić, Maks<br />
Gustincich, Francesco<br />
Gustinčič, ing. Dragotin (Daniel<br />
Golubjev)<br />
Guzek, Maks<br />
Gvozdenović (Gvozdanović,<br />
Gozdanovich, Grozdanović), Toma<br />
(Tom)<br />
Habulin, Marija<br />
Haček (Hraček), Alojz<br />
Hadži, Panzov (Gančo)<br />
Hadžiev, Panajot (Pete Hadjieff)<br />
Hafner, Bernard<br />
Hake, Adolf<br />
Haložar, Viktor<br />
Hariš (Haris), Ernest<br />
Hariš, Ivan (Ilija Gromovnik)<br />
Harner, Bernard<br />
Harz, Rudolf<br />
Hatz, Karel (Jose Moreno Lopez;<br />
Sergej Kozlov)<br />
Hedrih, Karol (Diaz)<br />
Held, Karel Karlo<br />
Herceg, Franc<br />
Herman, Viljem<br />
Heusler, Vladimir<br />
Hladnik, Janez
40<br />
војноисторијски гласник<br />
Hladnik, Franc<br />
Hočevar, Stane<br />
Hoffer, Emerik<br />
Holaek, Josip<br />
Horvat, Francesco<br />
Horvat, Ivan<br />
Horvat, Mirko<br />
Horvat, Ladislav<br />
Horvat, Stefan<br />
Horvat, Vinko<br />
Horvatin, Vladimiro<br />
Horžić, Šime<br />
Hoškin, Frane<br />
Hranić, ...<br />
Hreščak, Dominik (Domenico<br />
Kreschiak)<br />
Hribšek, Ivan<br />
Hristić, Petar (Peter)<br />
Hristov, Gregory<br />
Hrovatin, Karlo<br />
Hruza, Leopold<br />
Hudič, Jakob<br />
Humar, Ivan (Malchino)<br />
Husinec, Josip<br />
Hvalič, Franc<br />
Ilić, Anton (Antonio Gilli; Toni<br />
Harmonika)<br />
Ilić, Ljubomir Ljubo<br />
Imak, Alojz<br />
Ipavec, Josip Jože<br />
Isakov, Milan<br />
Iscenski, Todor<br />
Iskra, Ivan<br />
Istenič (Istinič), Ivan<br />
Ivanc, Alojz<br />
Ivanc, Anton<br />
Ivanc, Ivan<br />
Ivanc, Mirko<br />
Ivančić, Petar<br />
Ivanić, Boban<br />
Ivanić, Pero<br />
Ivanišević, Frane<br />
Ivanišević, Jovan<br />
Ivanišević, Ljubomir<br />
Ivanišević, Nikola (Nick)<br />
Ivanov, Ante<br />
Ivanović, Dragomir (Ramona)<br />
Ivanović, Franc<br />
Ivanović, Marko (Nestor)<br />
Ivanović, Petar<br />
Ivanšćak, Vladimir<br />
Ivić, Maks<br />
Jadriev (Yadrweiw), John P.<br />
Jagič (Jagisch), Štefan<br />
Jahić, Fadil<br />
Jakopič, Josip<br />
Jakopović, Josip (Joško Stranić)<br />
Jakovac Martin<br />
Jakovčić (Jakovšić), Franjo<br />
Jakovčić, Mato (Matt)<br />
Jakovljević, Sretan<br />
Jakšetić, Đorđe Giorgio<br />
Jakšić, Đuro<br />
Jakšić, Ivan Milan<br />
Jakuš, Jovan<br />
Jakušić, Franc<br />
Janhuba, Rudolf<br />
Janić, Jovo<br />
Jankes, Grga<br />
Janković, Drago<br />
Janković, Milan<br />
Janković, Todor<br />
Janković (Jankov), Vasa<br />
Jardas, Eduard Edo (Ivan Ilić)<br />
Jarić, Svetozar<br />
Jazbec, Avgust<br />
Jazbinšek, Viktor (Antonio Lopez;<br />
Robert Reiner)<br />
Jelen, Štefan<br />
Jelić, Lazar<br />
Jelić, Mate<br />
Jelin, Maurice<br />
Jenko, Rudolf<br />
Jeraj, Albin<br />
Jereb, Viktor Vittorio (Mario<br />
Benotti; Leone Kraniski; Leo<br />
Kranjski)<br />
Jeremić, Bogdan<br />
Jeremić, Ostoja<br />
Jergović, Božo<br />
Jergović, Mate (Matt)<br />
Jerić, Luka<br />
Jeriha, Viktor<br />
Jerončić, Ivan (Srećko Vico)<br />
Jerončić, Milan (Mile Koren)<br />
Joakim, Jugo<br />
Joković, Bogdan<br />
Joksimović, Aleksandar<br />
Jopiti, Carlo<br />
Jovanc, Mirko<br />
Jovanović, Aleksandar Aca<br />
Jovanović, Dragoslav /r. 1913,<br />
student/<br />
Jovanović, Dragoslav /radnik/<br />
Jovanović, Janko (Drenovski;<br />
Daskal; Emil Dragović)<br />
Jovanović, Maurice<br />
Jovanović, Milorad Milan<br />
Jovanović, Radoje<br />
Jovanović, Svetozar (Jose Bareš;<br />
Bogdanovski)<br />
Jovanović, Vojo<br />
Jovanović, Živorad Žikica<br />
Jovašević, Gvozden<br />
Jubert, Viktor (Jub)<br />
Jugo, Joakim<br />
Jugović, Bogdan<br />
Jung, Francesco<br />
Junker, Rudolf Oskar<br />
Juranić, Oskar<br />
Juras, Božo<br />
Juratović, Nikola<br />
Jurca, Ivan<br />
Jurca, Vladislav<br />
Jurcich (Juričić), Antonio Anton<br />
Jurdana, Ivan (John Jordan)<br />
Jurica, Giuseppe<br />
Jurica, Jure (Zaratin)<br />
Jurič, Miloš<br />
Juričić, Georgije<br />
Jurišić, Miho<br />
Jurjević, Milan Miloš<br />
Jurkić, Leon<br />
Jurkić, Srećko<br />
Jurković, Nikola (Akrobata)<br />
Jurlin, Ante<br />
Jzadaić, Luigi<br />
Kacman, Jozo<br />
Kada, Alberto<br />
Kada, Džemail<br />
Kadijević, Mirko<br />
Kaiser (Kaisear), Spartaco<br />
Kalafatić, Milan (Nikola<br />
Nikolajevič)<br />
Kalanj, Ivan (John; Milan)<br />
Kalc, Jurica<br />
Kalev, Petar<br />
Kalinić, Milan (Ninković)<br />
Kalman, Andrea<br />
Kamacoff (Kamackoff; Komakoff),<br />
Steve (Stefan)<br />
Kamenšček, Stanko<br />
Kamhi Alkalay, Samuel<br />
Kampf, Gustav<br />
Kampf, Rudolf<br />
Kanački, Svetislav
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 41<br />
Kanjski, Ivan<br />
Kapor, Čedomir (Čedo)<br />
Kapš, Anton<br />
Kapš, Franjo<br />
Kapus (Kapis), Jože<br />
Kar, Franc<br />
Karadžić, Radule<br />
Kardun, Ivan<br />
Karlović Simeon Simon<br />
Karoglan, Mihael Mijo<br />
Katelich, Michael<br />
Katnić, Ivan<br />
Kaučić, Federico<br />
Kaučič (Kavčič), Anton<br />
Kaučič, Franc<br />
Kelc, Josip Jozef<br />
Kelek, Ivan<br />
Keleković, Nikola<br />
Kelos, Ivan<br />
Kepa, Franc<br />
Kered, Stjepan (Georg Frid)<br />
Kerpan, Alberto<br />
Keršner, Artur<br />
Kezel Andrej<br />
Kezele, George<br />
Kipo, Alojz<br />
Kiramoš, Georg<br />
Kittl, Adolf<br />
Kjus, Franjo<br />
Kladnik, Blaž<br />
Klančar, Alojz<br />
Klanjšček (Klanjšek), Valentin<br />
Klemenc, Alojz<br />
Klenovšek, Jože<br />
Klepša, Edvard<br />
Klešnik, Pavle<br />
Klisić, Jovan<br />
Klošević, Filip<br />
Klupač, Koloman<br />
Kmet, Peter<br />
Knapić, Anton<br />
Knapić, Srećko (Felice Nappi)<br />
Knez, Franc Franjo<br />
Knežević, Đorđe (Paja)<br />
Knežević, Ljubomir Đuro<br />
Knežević, Mirko<br />
Kobal, Drago<br />
Kobal, Matija<br />
Kobe, Matija<br />
Kobe, Mihael (Mike; Kolbe N.)<br />
Kocjan, Štefan<br />
Kocjančič, Peter (Pietro<br />
Cociancich; Canziani)<br />
Kocub, Jakov<br />
Kočmarovski, …<br />
Kokai, Imre<br />
Kokal, Ivan (Jožef Petelin)<br />
Kokolj, Jure<br />
Kolak, Josip<br />
Kolar, Ivan<br />
Kolar, Mihael (Mišel)<br />
Kolenc, Ivan<br />
Koleša, Viktor (Josip Hope; Ivan<br />
Sartori)<br />
Kolešnikov, Andrej<br />
Koljenčić, Veljko (Djetić)<br />
Kolman, Franc (Maron)<br />
Komar, Franc<br />
Komikov, Magit<br />
Kominek, Josef<br />
Kopp (Kopf), Ferdo<br />
Kopinič, Josip Jože<br />
Koprivnik, Karel<br />
Koprivšek, Franc<br />
Korać, Ivan<br />
Korčetić, …<br />
Korošec, Janez<br />
Korošec, Lazar<br />
Korzaba, Anton<br />
Korzančič, Stanko<br />
Kosanić, Dragutin<br />
Kosanič (Kozulič), Karlo (Marlo)<br />
Kosanović, Simo<br />
Kosmović, Eugen<br />
Kosović, Karlo<br />
Kostančić, Slavko<br />
Kostelic, Louis<br />
Kostić, Goce<br />
Kostić, Periša<br />
Kostov (Kostoff), George<br />
Košanjić, Miloš<br />
Koščić, Franjo Frank<br />
Košuta, Albert<br />
Koturović, Dimitrije (Mitko Kot)<br />
Kovač, Alojz<br />
Kovač, Franc<br />
Kovačec, Janez<br />
Kovačević, Đorđe Đoko<br />
Kovačević, Franjo<br />
Kovačević, Ivan<br />
Kovačević, Mirko<br />
Kovačević, Nikola (Nikita Mendes)<br />
Kovačević, Veljko<br />
Kovačić, Josip (Joseph)<br />
Kovačič, Franc (Francesco)<br />
Kovačič, Ivan (Juan)<br />
Kovandžić, Svetozar<br />
Kozakov, Dimitar (Tatef Dmitar<br />
Kazacoff)<br />
Kozan, Stjepan<br />
Kozjak, Štefan Franc (Stephen)<br />
Kozlov, Georgije<br />
Kozole (Kezele), Aleksander<br />
Kozole, Jože<br />
Kožuh (Kozuk), Jakob<br />
Kragolnik, Albert<br />
Krajačić, Ivan (Stevo Verdić)<br />
Krajačić, Marjan (Petar Gašparac)<br />
Krajina (Krajnak), Juraj<br />
Krajina, Rafael<br />
Kraksner, Josip Jožef<br />
Kralj, Jožef<br />
Kraljev, Šime (Siniša Karlović)<br />
Kranjc, Jože<br />
Kranjc (Krajina), Matija<br />
Kranjc, Nikola<br />
Kranjc, Ratko<br />
Kranjčević, Jakov<br />
Kranjčević, Viktor<br />
Kranželić, Simon<br />
Krasna (Krašna), Louis<br />
Krašovec, Feliks<br />
Kratohvil, Stevan<br />
Kraus, Lea<br />
Kravajica, Andrija<br />
Kravšek, Jože<br />
Kreačić, Otmar<br />
Kreft, Ivan<br />
Kregar, Slavko<br />
Kreković, Nikola<br />
Krezo, Jure Luko<br />
Krivec, Ivan<br />
Krivec, Pavel<br />
Krizmanić, Nikola<br />
Križ, Franjo<br />
Križaj, Jože<br />
Križaj, Lojze (Luigi Crisai)<br />
Križanić, Pero<br />
Krkljuš, Savo<br />
Krkljuš, Slavko<br />
Krnc (Kruk), Alojz Slavko<br />
Krnc, Roman<br />
Krog, Milan<br />
Krojnski, …<br />
Kronoveter, Jakob<br />
Krpc, Roman
42<br />
војноисторијски гласник<br />
Krsmanović, Branko<br />
Krstić, Andrija (Krcun)<br />
Kručičanin, Aleksandar<br />
Krunić, Ostoja<br />
Krušnjak, Kazimir<br />
Krvavac, Džano Ahmet<br />
Krželj, Mirko<br />
Kubanic, George<br />
Kubina, Maks<br />
Kubinec, Michael<br />
Kucmi, Mihajlo<br />
Kuča, Jan<br />
Kuček, Ivan<br />
Kučera, Jožef<br />
Kučera, Tereza<br />
Kudec, Vinko<br />
Kuhar, Isidor<br />
Kujundžić, Anton Ante<br />
Kujundžić, Ljubo<br />
Kujundžić, Mate<br />
Kujundžić, Nikola<br />
Kukec, Josip<br />
Kukura, Pavao<br />
Kuleto, Ivan<br />
Kuljević, Petar<br />
Kunej, Alojz Lojze<br />
Kupusinac (Kuprinski), Aleksandar<br />
Kurčini, Adam<br />
Kuret, Djuro<br />
Kuret, Peter<br />
Kurtović, Marko<br />
Kus, Franc<br />
Kusturica, Sigfrid<br />
Kuštera (Kustera; Kustern), Frane<br />
Frank (Arnold)<br />
Kutleša (Kutlesa), Stefan Stipe<br />
(Steve)<br />
Kužet, Đuro<br />
Kuzman, Martin<br />
Kužuh, Jakob<br />
Kveder, Dušan<br />
Kverk, Andrej<br />
Lacmanović, Frane<br />
Ladovina, Vojo<br />
Ladovski, Mihael<br />
Lakovich, Antonio<br />
Lalić, Šime (Janko Danić)<br />
Larić (Lavrić), Anton<br />
Laski (Lasić), Stefan<br />
Lašević, Jan<br />
Latinović, Lazar<br />
Lavrenčič (Laurenčič), Alojz<br />
Lavrin, Jožef<br />
Lawser, Kresho (Krešo Lavšer)<br />
Lazar, Franc (Lazar Korošec)<br />
Lazić, Stefan (Miko)<br />
Lazić, Nikola<br />
Leban, Giuseppe Josip (Vincent)<br />
Lebičić, Franjo<br />
Lebl, Ivan<br />
Ledinek, Anton<br />
Legac, Jure (Đuro)<br />
Legate, Georg<br />
Lehmann, Friedrich (Fric)<br />
Lekić, Danilo<br />
Lekić, Radovan<br />
Leleb (Lelen), Milan<br />
Lenac, Ivan<br />
Lenardič, Ivan<br />
Lenček, Janez<br />
Lenek, Jan<br />
Leno, Danilo (Danijel Lepo; Stefan<br />
Prohorov)<br />
Leontić, Boro<br />
Lepešević, Viktor<br />
Lessel, Eugen (Geno)<br />
Levantin, Petar<br />
Licul, Anton (Grašić)<br />
Licul, Josip (Falor)<br />
Ličen, Anton<br />
Lidle, Todor<br />
Lilić, Stevan<br />
Linček, Ivan<br />
Lindarić, Ivan<br />
Lipa, Dane<br />
Lipovača, Ibrahim<br />
Lipušček (Lupuščak), Srečko<br />
(Kraff)<br />
Lipušček (Lipovšek), Viktor<br />
(Silvister Penja)<br />
Lisinski, Jožef<br />
Liverić, Tomo Tomaš<br />
Lizek (Ležek), Rudolf<br />
Llorog, Vacleb<br />
Loger (Lorger), Anton<br />
Lončar, Stipe<br />
Lončarić, Josip (Henrih Babović;<br />
Pedro de Kastro)<br />
Lončarić, Vladimir Vlado<br />
Lopar, Johan<br />
Lović, Juraj<br />
Lovrin, Jože<br />
Lozer, Kreško<br />
Lučev, Ćiril<br />
Lučić, Albert<br />
Lučić, Marijan Lucijen<br />
Luić, Slavko Vjekoslav<br />
Lukas (Lucas; Lucacs; Lukaszewis),<br />
Franjo Frank<br />
Lukić, Branko<br />
Lukin, Ivan<br />
Lukinić, Stjepan<br />
Luko, Stipe<br />
Luković, Dragiša<br />
Lukša, Josip<br />
Lulić, Božo<br />
Luštica, Ante (Mateo)<br />
Lutkić, Konstantin Kosta<br />
Ljubičić, Franjo (Muco)<br />
Ljubičić, Ivan<br />
Ljubičić, Jure<br />
Ljubinković, Branko<br />
Ljumović, Radosav<br />
Mačković, …<br />
Madrijan (Madrić), Ludvig<br />
Madžar, Ivo<br />
Majcen, Stjepan Stevo<br />
Magan, Edoardo<br />
Magnotić, Anton Toni (Anthony;<br />
Tony Manjgotic)<br />
Mahnič, Peter (Pietro Machnich)<br />
Majder, Vladimir (Vladimir Kurt)<br />
Majnarić, Josip<br />
Maksimović, ing. Ljubomir Ljubo<br />
Makuc, Jakob<br />
Makuc, Vlado<br />
Malattia, Antonio<br />
Malattia, Giovanni (Ognibene)<br />
Malenšek, Franc<br />
Malih, Karel<br />
Mališić, Jovan (Ivan Martinović)<br />
Mallig, Jordan (Đorđe Maljig)<br />
Malohodžić, Hivzo<br />
Mance, Branko<br />
Mandić, Ilija<br />
Manojlović, Žarko<br />
Manola, Srećko<br />
Marconi (Marcon), Mario<br />
Maretic, Joe<br />
Marhart, Ivan<br />
Marinić, Krsto<br />
Marinoni, Giovanni Domenico<br />
Marinov, Petar<br />
Marionoff, Nick<br />
Marjanović, Stevo<br />
Markič, Jože
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 43<br />
Marković, Milenko<br />
Marković (Markovicz), Mirko<br />
(Jose Porra Spolea)<br />
Marković, Pajo<br />
Markul, Petar (Pjer)<br />
Marn, Alojz<br />
Marodini (Marondini), Eduard Edo<br />
Marović, Mile<br />
Marša (Marscha), Vidosav<br />
Marunica, Mato<br />
Marušič, Drago Karl<br />
Marušič, G.<br />
Marušič, Matija<br />
Marvin, Albin (Anton Hribar)<br />
Marvin, Edvard<br />
Marvin, Roman<br />
Marzaz, Sebastiano<br />
Maslać, Vlaho<br />
Maslarić, Božidar (Bruno; Feliks;<br />
Boris Andreev)<br />
Mašković, Mijat<br />
Matajčić, Dragutin<br />
Matajčić, Ivan<br />
Matanović, Gavro<br />
Matejak, Ivan<br />
Matejčić, Dragutin Drago<br />
Matešič, Jurij (George)<br />
Matić (Matiych), Karlo<br />
Matić, Milan<br />
Matić, Rudolf<br />
Matin, Jovan Žan<br />
Matišić, Mate (Matija)<br />
Matković, Blaž<br />
Matković, Milan<br />
Matoš, Ante<br />
Matosich (Matošić; Matesic;<br />
Matosick), Anthony<br />
Matović, Milisav (Mario Baronti)<br />
Matronić, Aleksa<br />
Mauko, Vjekoslav<br />
Mavec, Jože<br />
Maurič, Viktor<br />
Maurovič, Remigij (Remigio<br />
Maurovich)<br />
Mazga, Stefan<br />
Mazi, Anton<br />
Mazi, Martin<br />
Medan, Savo<br />
Medelin, Domenico<br />
Medenica (Medecina), Miloš<br />
Medved, Jurij<br />
Medžev, Ciril (Kiro Rainard)<br />
Meke, Franc<br />
Mendaš, Leopold Slavko<br />
Menis, Salvatore<br />
Mesaroš, Stevan (Steve Nelson;<br />
Joseph Fleishinger)<br />
Mešterović, dr. Đuro<br />
Metesi, Anton Martin<br />
Mezei, Pavle Pablo<br />
Mezek (Mezgec), Anton<br />
Mezić, dr. Aleksandar (Jozef<br />
Hauptman)<br />
Mezić-Šiljak, dr. Dobrila<br />
Michitsch, Joseph (Mičič; Carlos<br />
Carl Perez)<br />
Micor, Bruno<br />
Miftari, Emruš<br />
Miha, Marko<br />
Mihajlov, Andrej Mihajlo (Andre<br />
Antonovič)<br />
Mihajlović, Dragiša<br />
Mihajlović, Prvoslav<br />
Mihajlović, Tasa<br />
Mihaljević Mirko (Manjana)<br />
Mijan, Arturo<br />
Mijović, Jose<br />
Mika, Vaclav<br />
Mikelić, Tomo<br />
Mikenauer, Alojz (Mihail<br />
Mihajlov)<br />
Mikličanin, Ilija<br />
Mikuljan, Marko<br />
Milačić, Dragoljub<br />
Milanović, Franjo<br />
Milas, Nikola<br />
Milašić, Emil<br />
Milašinčić, Stjepan (Šiljo)<br />
Milenković, Andrija<br />
Milenković, Branislav<br />
Miletich (Miletić; Militich), Steve<br />
Milić, Andrija (Petar Ljubimović;<br />
Don Pedro)<br />
Milić, Ante<br />
Milić, Ferdo<br />
Milić, Slavko<br />
Miličević (Milutscheviich), Gerard<br />
Milin, Ernest (Millin, Ernesto)<br />
Milinčić, Blagoje<br />
Miljević, Mićo<br />
Miljković, Andreja<br />
Miljković, Ivan (John; Joe; Joso;<br />
Jojo Bubić)<br />
Miljković, Jure (George)<br />
Miljković, Milivoje<br />
Miljušević, Bogdan<br />
Milojević, Dragomir Mato<br />
Milojković, Dragutin<br />
Milosavljević, Mihajlo (Juca)<br />
Miloš, Šime<br />
Milošević, Antun<br />
Milošević, Bogdan<br />
Milošević, Branko<br />
Milošević, Gojko<br />
Milošević, Miloš<br />
Milošević, Stjepan<br />
Milošević, Vojislav<br />
Milovanović, Petar (Pierre)<br />
Milušić, Milan Mile<br />
Minkov, Miša<br />
Mioč, Anton<br />
Mirčetić, Milan (Lala)<br />
Mirić, Aleksandar (Kabaljero)<br />
Mirić, Mišo<br />
Mirilov, Ivan Jovan<br />
Mirković, Andrej<br />
Mirković, Lazar<br />
Mirković, Milan<br />
Missich, Giovanni<br />
Mišel (Mishell), Stefan Miloš<br />
Mišić, Todor<br />
Miškovski, Trajko (Oskar Brkić;<br />
Konstantin Kuznecov)<br />
Mitrov, Slobodan Danko<br />
Mladenov, Petar<br />
Mladenović, Brana<br />
Mlakar, Dragutin Drago<br />
Mlinar, Jože<br />
Modic, Jože<br />
Modic, Matija<br />
Mohorko, Franc<br />
Molić, Jordan<br />
Molnar, Ivan Janoš<br />
Molnar, Louis<br />
Morača, Vidosav<br />
Morgan, Julij (Guglielmo)<br />
Morgan, Valentin (Vilhelm)<br />
Morilo, Jose<br />
Moser, Maurilio Domenico<br />
Mošeni, Josip (Giuseppe<br />
Moscheni)<br />
Mozetić (Mosetich), Francesco<br />
Mozi, Anton<br />
Mrakič, Matija<br />
Mrakovči,ć Franjo<br />
Mravljak, Bogdan Božo
44<br />
војноисторијски гласник<br />
Mrazovič, Karlo (Ortega)<br />
Mrduljaš, Paško<br />
Mreule (Murillo), Josip<br />
Mrhar, Vili<br />
Mrkonjić, Josip<br />
Mučić, Šućo<br />
Mudrić, Stjepan Stevo<br />
Mufić, Josip<br />
Muhek, Andrija<br />
Muhvić, Ivan<br />
Mujkić, Meksud<br />
Mulc, Anton<br />
Mulc, Ivan (Korošec)<br />
Mulc, Lojze<br />
Munetić, Ilija<br />
Munetić (Muritić), Jure<br />
Murić, Serafim<br />
Nacinovich, Giuseppe<br />
Nadačin (Nadacin), Josef<br />
Nađ, Kosta<br />
Nappi, Antonio<br />
Nasev, Vasil<br />
Natek, Franc (Prelez)<br />
Natek, Rudolf<br />
Naumov, Ilija<br />
Naumov, Tane<br />
Nedeljko, Josip<br />
Nedeljković, Jože<br />
Nedev, Georg<br />
Nedveš, Juraj Đuro<br />
Negri, Italico<br />
Nemevšek, Alojz<br />
Nerdolik, Ivan<br />
Neri, Gino<br />
Nešić, Drago<br />
Nešković, dr. Blagoje<br />
Nik (Nick), Anton<br />
Niketić (Nišić), Todor<br />
Nikolić, Miloš<br />
Nikolić, Radivoj<br />
Nikolić, Stevan (Mitar Jovanović)<br />
Nikoliš, dr. Gojko (Dr. G. Nick)<br />
Nikolov, Petar<br />
Ninković, Milan<br />
Nistor, Anton<br />
Niukvić, Milan<br />
Nonveiller, Guido (Kukac)<br />
Norman, Vasiliev<br />
Nose, Jože (Špan)<br />
Novačić, Ivan<br />
Novak, Peregrin<br />
Novak, Stanislav (Štajn)<br />
Novaković, Milan<br />
Novosel, Janko (Jack)<br />
Obad, Gezo<br />
Oblak, Viktor<br />
Obradović, ing. Božidar (Pavle<br />
Orlović)<br />
Ocvirk, Anton<br />
Ocvirk, Ivan<br />
Ogrejec, Vinko<br />
Ogrinec, Martin<br />
Ogulinac, Franjo Seljo (Milan<br />
Snagić)<br />
Oman (Omar), Ivan<br />
Omerza, Anton<br />
Omerza, Dimitrij<br />
Opašić, Todor<br />
Oražen, Peter<br />
Oražen, Tone<br />
Orešković, Marko (Krntija)<br />
Orlić, Emil<br />
Orlić, Milan<br />
Ostojić, …<br />
Ostojić, Branko<br />
Ostović, Nikola (Nick)<br />
Ovčarić, Nikola<br />
Pacek, Alojz<br />
Pahler, Florijan<br />
Pajdak (Pajdek), Mladen<br />
Pale, Vinko<br />
Paliaga, Giuseppe<br />
Palijan, Anton<br />
Paljaga, Ivan (Ćirilo)<br />
Pančkov, Jože<br />
Pančur (Pankur), Jože<br />
Panić, Dragomir<br />
Panić (Pantić), Ilija<br />
Panjković, Pavle<br />
Paparić (Poparić), Jakov<br />
Papo, Mento (Brica)<br />
Parnicki, Svetislav<br />
Parović, Blagoje (Crki; Šmit;<br />
Aleksej Isakov)<br />
Pasku, Ilija<br />
Pašković, Ivan<br />
Paternost, Alfred<br />
Patzel (Pacl), Viktor<br />
Paunkov, Gančo<br />
Paunković, Miroslav Mirko<br />
Paulovich, Lodoviko<br />
Paunović, Ivan Petar<br />
Paunović, Mehmed<br />
Pavelić, Pavao (Paul)<br />
Pavković, Mate<br />
Pavkovski, Vladimir<br />
Pavlić, Mate (Matt; Mike Pavlik)<br />
Pavlina, Ivan<br />
Pavlov (Pauloff; Pavloff), Stojan<br />
(Georg)<br />
Pavlović, Dušan<br />
Pavlović, Ratomir Ratko (Ćićko)<br />
Pecovnik, Ivan<br />
Pejak, Janez<br />
Pelicon, Ivan (Karnio)<br />
Pelicon, Marjan<br />
Pepeplnik, Franc<br />
Pepelnjak, Vili Franc<br />
Perenič, Janez<br />
Perenčević, Ilija<br />
Perger, Mihajilo<br />
Perić, Marko (Velimir Drechsler)<br />
Perissini, Mario<br />
Perjevič (Prejevič), Rudolf<br />
Perko, Krešimir<br />
Perkočnik, Pavle<br />
Perković, Nikola<br />
Perkušić, Dušan (Janje)<br />
Perkušić, Matija Mate<br />
Pernič, Franc<br />
Perović, Stipe<br />
Perović, Tomislav<br />
Perpich, Stefano<br />
Pesek, Ovidij<br />
Pesel, Giuseppe<br />
Peša, Šime<br />
Peško, Avgust<br />
Petar, Jakov<br />
Petek, Anton<br />
Petelin, Žan<br />
Peternelj, Ciril<br />
Petrič, Viljem<br />
Petrišinac, Saša<br />
Petrović, Božidar Boško<br />
Petrović, dr. Grujo<br />
Petrović (Petreovich), Nikola<br />
Pezer, Tomo (Franc Roman;<br />
Grirgorije Solodnikov)<br />
Piciga, Roman (Pizziga, Romano)<br />
Pihler, Ivan Hans<br />
Pihler, Lujza (Borka Demić)<br />
Pikon, Jože<br />
Pilić, Marko<br />
Pintar, Franc<br />
Pintar (Pinter), Friderik<br />
Pintar, Jože
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 45<br />
Pintar, Miha (Toledo)<br />
Pintarić, Francisko (Bura)<br />
Pinter, Karl<br />
Plajh, Martin<br />
Planinc, Ivan<br />
Planinšek, Janez<br />
Plavljan, Glišo<br />
Pleše, Juro (George Plese)<br />
Plešnik, Pavao (Skicer)<br />
Pobor, Josip<br />
Pockov, Boro (Borivoj Pocković)<br />
Počrvina, Miha (Mišel Pervina)<br />
Podelek, Alojz<br />
Podlesek, Ludvik (Lajoš)<br />
Pogačar, Jože<br />
Pograjec, Vinko<br />
Pohlin, Florjan<br />
Poiani, Ferruccio<br />
Poje, Peter<br />
Pokeršnik, Pavel<br />
Polc, Vinko<br />
Poldrugo, Valentin<br />
Poli, Ivan<br />
Polić, Stjepan (Steven)<br />
Poljanšek, …<br />
Pondeljak, Alojz (Aluj)<br />
Pontich, Giovanni<br />
Popović, Borivoje<br />
Popović, Dušan<br />
Popović, Ivan<br />
Popović, Jakov<br />
Popović, Konstantin Koča<br />
Popović, Maruice<br />
Popović, Miladin<br />
Popović, Đorđe Mladen (Tale)<br />
Popović, Svetozar (Sveta)<br />
Popović, Vladeta (Pinecki)<br />
Popović, Vladimir<br />
Popović, Vojin<br />
Popovski, Elisije (Ješa Todorović)<br />
Potocki, Drago<br />
Potočnik, Franc<br />
Potočnik, Slavko<br />
Potrpin, Ivan<br />
Poženel, Vili<br />
Praznik, Ferdinand<br />
Pregelj, Viktor<br />
Preger, Andrija<br />
Prejevič, Rudolf<br />
Prekoršek, Ivan<br />
Prela, Josip<br />
Prelc (Prelz), Vinko<br />
Premru, …<br />
Presburcer, Vilko<br />
Presnič, Pavle<br />
Predninger (Preminger), Karel<br />
Prevc, Franc<br />
Prgomet, Franjo (Josip Bubalo)<br />
Prica, Đuro (Mutina)<br />
Primaš, Jaroslav<br />
Primožič, Nazarij<br />
Prinz, Azzelino<br />
Prodanović, Boris Boro<br />
Prodanović, Ješa<br />
Prodanović, Ljubomir (Richard)<br />
Prolić, Milan<br />
Prosec, Anton<br />
Prpić, Jakob<br />
Prpić, Mate<br />
Prpić, Stjepan Stipe<br />
Prša, Ivan (Spišić)<br />
Prušnik, Ivan<br />
Prvulović, Dragiša<br />
Pudar, Stefan Stipe<br />
Pufler, Hans Janko<br />
Puharić, Ivan (Rudolf Štajnberg;<br />
Kurtaladze)<br />
Punčić, Albert<br />
Puntar, Karl<br />
Puratić, Jakov<br />
Pustinšek (Pustišek), Albin<br />
Pušić, Josip<br />
Puškarić, Franjo<br />
Pušnik (Puškin), Maks<br />
Quarantotto (Kvarantoto), Tomaso<br />
Rabljenović, Juraj<br />
Racheff, Gilseco<br />
Rački, Ivan (John Rackey)<br />
Radačić, Mirko<br />
Radaković, Milan (Johnny)<br />
Radaković, Milutin Mićo<br />
Radić, Borislav Boro<br />
Radić, Mirko<br />
Radojčević, Nikola<br />
Radojević, Branislav (Istorija)<br />
Radoš, Ivan Djuro<br />
Radošević, Anđelko<br />
Radovanović, Mile<br />
Radović, Ivan<br />
Radovljan, Anton<br />
Radunović, Vukašin<br />
Rađa, Jurin<br />
Rafael, Hasan<br />
Raguzovic, Paul<br />
Rajčev, Asilij<br />
Rajković, Ivica<br />
Rajšić, Miloš<br />
Rak, Ferenc<br />
Rak, Franjo<br />
Rakar, Anton<br />
Rakar, Pietro<br />
Rally (Rallof)), Jim (Ivan Nicoloff)<br />
Ramović, Dragoslav<br />
Rancinger, Anton Tone (Franc<br />
Štain)<br />
Raspor, Anton (Sibirac)<br />
Rašev, Stojan<br />
Rašlić, Tošo<br />
Ratković, Dragutin<br />
Ratušnik, Kazimir<br />
Raušević, Danilo (Stefan Šojka)<br />
Ravter, Dušan<br />
Regent, Andrej<br />
Rejc, Franc<br />
Rek, Riba<br />
Repinc, Jože (Otto Baršak; Peter<br />
Bayer)<br />
Resar, Ivan Laurencije (Alojz Gigi<br />
Rezar)<br />
Reschitz-Zanoni, Ottilia<br />
Reškovac, Ilija<br />
Ribar, Pal<br />
Ribar, Veljo (Karl Anger;<br />
Dobrovoljskij A. P.)<br />
Ribič, Ivan (Raho)<br />
Rijavec, Rudolf<br />
Rijavec, Štefan<br />
Rinaldo, Robert (Julius Kariner;<br />
Tramčevič)<br />
Ristoski, Pande (Panta Ristić)<br />
Robič, Jakov<br />
Robljenović, Milan<br />
Rode, Ivan<br />
Rody, John (Ivan Rodi)<br />
Rogar, Anton<br />
Rogatec, Štefan<br />
Rogina, Štefan<br />
Rohregger, Riccardo<br />
Rojc, Anton<br />
Rokov, Diego<br />
Rolinger, Riccardo (Rišard)<br />
Rome, Ciril<br />
Ropac, Ivan (Petar Domjanić)<br />
Rossetto, Venerio (Rino)<br />
Rossut, Domenico<br />
Rot, Jovan Nikola (Oskar Klekler;
46<br />
војноисторијски гласник<br />
Liberov V. P.)<br />
Rozinaj, Jozef<br />
Rozman, Franc Stane<br />
Rožman, Juraj<br />
Rubek (Rubič), Franc<br />
Rujevčić, Ivan (John Gerlach; Ben)<br />
Rukavina, Josip Ivan (Ivo Vladić)<br />
Rukavina, Nikola<br />
Rulčić, Maksim<br />
Rupar, Janez Ivan<br />
Rupčić (Rubchich; Rubick), Franjo<br />
(Frank)<br />
Rupić, Ivan<br />
Rus, Ivan (Grand Peter)<br />
Rusek, Anton<br />
Rušić, Adolf<br />
Ružić, Jerolim Franjo<br />
Sabljak, Ivan<br />
Sadar, Danilo<br />
Safranović, …<br />
Saiz, Lodovico<br />
Saje, Henrik (Henrih Sajc)<br />
Saje, Viktor<br />
Sajfer, Pavle<br />
Saksida, Jože (zorko Bratko)<br />
Salej (Selej), Ivan<br />
Salamon (Salomon), Albin<br />
Salomon, Stanislav Stanko<br />
Salomun, Jože<br />
Salopek, Anton<br />
Samardžić, Stanislav (Gregor<br />
Jurišić; Zadvorka D.)<br />
Sanković, Jozef<br />
Santo, Ivan (Giovanni Zanier)<br />
Sarafin, Franjo<br />
Sarafindes, Homer<br />
Sarazin, Franc<br />
Sarazin, Robert (Roberto)<br />
Savić, Jakša<br />
Savić, Mihail<br />
Savić, Stevan<br />
Sbisà, Antonio<br />
Schwartz, Carlo (Karlo Švarc)<br />
Sedmak, Cveto Florijan<br />
Segala, Dario<br />
Segala, Domenico /r. 1902/<br />
Segala, Domenico (Fortuna) /r.<br />
1909/<br />
Sehelegen, Jozef<br />
Sejtanov, Konstantin<br />
Sekso, Mirko<br />
Sekulić, Karlo (Jose Braceras;<br />
Doneli)<br />
Seles, Anton<br />
Seles-Brozović, Ana<br />
Selihar, Večeslav Vencel<br />
Semič, Stanko (Daki)<br />
Semren, Mirko<br />
Sencich, Francesco<br />
Senčar, Drago<br />
Senič, Franc<br />
Sende-Popović, Kornelija<br />
Serdar, Filip (Philip)<br />
Serdar, Milan<br />
Serdar, Stevan<br />
Serše, Stipo<br />
Sertić, Ivan<br />
Sestan, Lodovico<br />
Sešlegen, Josip<br />
Sever, Stanko<br />
Severdia, George<br />
Silov, Ante<br />
Silov, Erih<br />
Silva (Pajić), Antonio<br />
Silvester, Velko<br />
Simeoni, Drago (Peloza Ivković)<br />
Simeoni (Sošić), Josip<br />
Simeonov (Simonov), Boris<br />
Simić, Ilija<br />
Simić, Ramona<br />
Simon, Miloš<br />
Simončić, Gordan Anton<br />
Simončič (Simonič), Drago Virgilij<br />
Simonetti, Eugenia<br />
Simoniti, …<br />
Simonović, Grigori<br />
Sincovich, Giovanni<br />
Sinigoj, Bruno<br />
Sinković, Franjo<br />
Sinković, Jozef<br />
Sipov, Aleksandar<br />
Sirić, Zoran<br />
Sirković, Petar<br />
Sivak, Stjepan<br />
Skomerža, Ivan<br />
Skoplic (Skopljec), Ivan (John)<br />
Skornjak, Ferenc<br />
Slatković, Štefan Stjepan<br />
Smailagić, Hasan<br />
Smolčić, Ivan (John Small)<br />
Smuk, Alojz<br />
Snidarič, Anton<br />
Snyder, John William<br />
Snobl, Ivan (Bela)<br />
Soban, Friderik<br />
Sokovich (Soković), Antonio<br />
Soldatić, Karlo<br />
Solej, Ivan<br />
Soprani Zubranich, Pietro<br />
Sotlar, Alojz<br />
Spacapan, Anton<br />
Spahić, Marko (Gavro Janjić)<br />
Spanperger, Adam<br />
Spasić, Branko<br />
Spiller, Luigi<br />
Spirović, Đorđe (Georg)<br />
Sponza, Giovanni<br />
Srečko, Joško<br />
Srnić, Roko<br />
Srtić, Ivan Franc<br />
Stamenković, Vojislav<br />
Stanich, Augusto<br />
Stanić, Ilija (Brale)<br />
Stanić, Stanko<br />
Stanisavljević, Dimitrije (Pierre<br />
Furman; Varner)<br />
Stanković, Jozef (Joe)<br />
Stanković, Milan<br />
Starčević, Pavao<br />
Starkić, Petar<br />
Stefanovich, Angeleko T.<br />
(Andjelko S. T.)<br />
Stefanović, Aleksej Aleksa<br />
Stefanović, Drago<br />
Stefanović, Ivan<br />
Stefanović, Milan (Kvaka)<br />
Stefanović, Mojsije<br />
Stefanović, Slavomir<br />
Stepa, Franc<br />
Sterle, Franc<br />
Stić, Petar<br />
Stijkov (Stojakov), Emilijan Bratko<br />
Stilinović, Ivan<br />
Stipančič (Stipanič), Janko<br />
Stišović, Obren Obrad<br />
Stojanović, Aleksandar Aleksije<br />
Stojanović, Miroslav (Lesko)<br />
Stojić, Ivan<br />
Stojkovič, Stanko<br />
Stokić, Petar<br />
Stranich, Dionisio<br />
Stravicki, Igor<br />
Strmole (Stermolej), Franc<br />
Stunković, Josip<br />
Sultanović, Boris<br />
Sunarić, Zlatko
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 47<br />
Supić, Stefan<br />
Sustar, Anton<br />
Svanter (Svauter), Vlado<br />
Šabić, Blaž (Vlaho; Blaz /Blaise/<br />
Sabic)<br />
Šabić, Jakov<br />
Šakić, Savo<br />
Šalej (Šale), Franjo<br />
Šalej (Šale), Ivan<br />
Šalić, Ante<br />
Šalić, Ivan<br />
Šantić, Emil (Emilio)<br />
Šarec, Ivan<br />
Šarić, Ante<br />
Šarić, Ivan Mate<br />
Šarić, Mate<br />
Šarić, Mijo<br />
Šarić, Stipe<br />
Šarle, Ivan<br />
Šarnjai, Illeš<br />
Šehić, Juso (Huso)<br />
Šimić, Anton (Dujo)<br />
Šimić, Rudolf Rudi<br />
Šimični, Josip<br />
Šimrak (Shimrak; Simrack), Petar<br />
Šimunc, Nikola<br />
Šinkovec, Ivan<br />
Šinkovec (Šinkovič), Franjo Franc<br />
Šiprak, Matija<br />
Širca, Fortunat<br />
Širola, Eduard Edo<br />
Šiško, Antonio Ante<br />
Šiško, Mate<br />
Škarica, Vladislav<br />
Šketelj, Alojz<br />
Škoberne (Škobernac), Jože<br />
Škobl, Franc<br />
Škondro, Ivo<br />
Škrinja, Albin<br />
Šmit, Anton<br />
Šmit, Imre<br />
Šnajdar, Ivan<br />
Šnajder, Srečko<br />
Šneeman, Marija<br />
Šnobl, Franc František<br />
Šol, Julij<br />
Šoljić, Marko<br />
Štajner (Štajer), Oskar<br />
Štajnberger, Drago Adolf<br />
Štetler, Sigismund (Bobi)<br />
Štimac, Ivan (John; Perdakov;<br />
Perdek)<br />
Štimac, Nikola<br />
Štivić, Franjo Frank (Šuco)<br />
Štrok, Izidor<br />
Štrosmajer, Marko<br />
Štrukl (Strukl), Viktor (Furlani)<br />
Štrumberger, Adam (Mihail<br />
Mojsejenko; Romanič)<br />
Štrumberger, Anton<br />
Štumberger, Josip<br />
Šubašić, Stipe<br />
Šubr (Subert), Viktor<br />
Šupica, Mane (Mate)<br />
Šupica, Stevo<br />
Švaguša, Drago<br />
Švaguša, Grgo<br />
Šviligoj (Sfiligoj), Marko<br />
Švorinić, Ivan (John Stephen<br />
Svorinich; Skapular)<br />
Tacar (Tavčar), Alojz<br />
Takač, …<br />
Tamarut, Mihovil<br />
Tamburini, Giovanni<br />
Tandarić, Emil (Steve Tandarich;<br />
Bob Rebic)<br />
Tarnić (Farnić), Ostoja<br />
Tasevic, Mihailo (Michael T.<br />
Tasseff)<br />
Tavčar, Julij<br />
Tavčar, Jurij<br />
Tekonja, Albert<br />
Temelkovski (Temov; Temoff;<br />
Tomoff), Vangel (Wangel)<br />
Teofilović, Milojko<br />
Thompson, Kresit<br />
Tihi, Juraj<br />
Tihi, Ljubomir<br />
Timotijević, Siniša<br />
Tintor, Jovan<br />
Tišler, Đorđe<br />
Tišma, Dušan<br />
Tišma, Petar<br />
Tišma, Toša<br />
Todorov, Dimitar<br />
Todorović, Aleksandar Aleks (Alex<br />
Torrance)<br />
Todorović, Milan<br />
Todorović, Vojo (Samuel Lerer)<br />
Tofonovich, …<br />
Tomac, Matija<br />
Tomasini, Mario<br />
Tomaš, Stevo (Steve Thomas;<br />
Thompson)<br />
Tomašević, Stjepan<br />
Tomašić, Stefan<br />
Tomić, Ferić Ivan<br />
Tomšić, Ljubomir<br />
Tonković, Andrija<br />
Trajković, Mihajlo<br />
Trajkovski, Boris<br />
Trefalt, Anton<br />
Tremul, Ivan (Giovanni Tremolli)<br />
Trifunov, Stefan<br />
Trijavec, Andrea<br />
Trninić (Trnić), Mirko<br />
Trofanović, Milojko<br />
Trojer, Ivan<br />
Trpin, Ivan<br />
Trumić, Ostoja<br />
Trzan, Milan<br />
Tukim, Stefan<br />
Turčinović (Turcinovich), Nicolò<br />
Turk, Ivan /r. 1909, radnik/<br />
Turk, Ivan /r. 1913, student/<br />
Turk, Nikola<br />
Turkalj, Franjo Franc<br />
Turšič, Franc<br />
Tušek, Janez<br />
Tušinek, Maks<br />
Tvrtković (Trtković), Mirko<br />
Udovč, Valter<br />
Udovički, Lazar<br />
Udvanc, Matija (Štefan Vajs;<br />
Rudolf Faltin)<br />
Ugarković, Grga<br />
Ugren, Karlo (Charles; Hranić;<br />
Kramen)<br />
Ujević, Luka<br />
Ukmar, Anton (Josip Ogenj; Jose<br />
Martinez)<br />
Ulmorich, Giuseppe<br />
Umerza, Jože<br />
Uran, Nikola<br />
Uradin, Matija (Boris Borič,<br />
Terentij Linevič)<br />
Urfan, Agoli<br />
Uremović, Luka<br />
Ušaj, Ciril (Pietro Baloni)<br />
Uvalić, Radivoj<br />
Uzelac, Blaž (Oskar Girke)<br />
Uzunovski, Cvetko<br />
Užarević, Anton<br />
Vacko, Mihail<br />
Vajs, Gerhard Braco (Stevan<br />
Petrović)
48<br />
војноисторијски гласник<br />
Valcich, Biagio<br />
Valcich, Giacomo<br />
Valentić, Mijo (Michael Valetic)<br />
Valentič (Valenčič), Baldo<br />
(Baldassare Valentich; Marco<br />
Dandolo)<br />
Valentinčič, Emil<br />
Valentinčič, Ivo (John)<br />
Valentinčič (Valentič), Maks<br />
Valiani (Weiczen), Leo<br />
Valić (Volić), Dragutin<br />
Valjak, Đuka Luka<br />
Valjević, Saša<br />
Valko, Jožef<br />
Valle (Valich), Carlo<br />
Varesko, Julij (Juan Romero)<br />
Varga, Andre<br />
Varga, Stevan<br />
Varga, Ištvan<br />
Vasiljevski, Nikola (Nikita)<br />
Vaskon, Nikola (Nicolò Vascon)<br />
Vasović, Vukašin<br />
Vašič (Vasič), Marko<br />
Vatta, Rodolfo<br />
Vatovec, Cesar (Cesare Vatovez)<br />
Vejvoda, Ivan<br />
Veli, Dedi<br />
Verginela, Josip Ivan (Giovanni<br />
Giovanini)<br />
Vergan, Jože<br />
Verk, Franc<br />
Verkić, Milenko<br />
Vertelj, Ivan<br />
Vesić, Ilija<br />
Vetrović, Ljubiša (Šuća)<br />
Vidak, Ivan<br />
Vidaković (Vidakovich), Mate<br />
(Matt)<br />
Vidaković, Matija (Roman<br />
Kostaluka; Zanjukovski)<br />
Vidic, Srečko<br />
Vidmar, Maks<br />
Viezzolli (Vierrolli), Giordano<br />
Vijatov, Pavle<br />
Vikla, Fridrih<br />
Vikla, Karl<br />
Viktor, …<br />
Vilhar, Stanislav Stane<br />
Vincent, Ivan<br />
Vinovich, George Lawrence<br />
Vižintin, Anton<br />
Vlahović, Veljko<br />
Vlajnić, Milan<br />
Vlajnić, Todor<br />
Vlašić, Nikola Ivan (Nick Vlasick)<br />
Vodopija, Evgenije<br />
Vodopija, Filip<br />
Vodopivec, Albin<br />
Vodopivec, …<br />
Vodnik (Vodovnik), Franc<br />
Voisalić, Ante<br />
Voja, Šilja<br />
Vokši, Asim (Volles)<br />
Volarić, Mate<br />
Volčko (Voleko), Silvester Silvo<br />
Volić, Dragutin<br />
Vraneš, Mihajlo (Jovan Protić,<br />
Jovan Vladimirov)<br />
Vrdoljak, Luka<br />
Vrdoljak, Martin (Barbara)<br />
Vrdoljak, Pavao (Joso)<br />
Vrdoljak, Serafin<br />
Vresk, Alojz<br />
Vriarić, Nikola<br />
Vugrinec, Martin<br />
Vučić (Vukić), Ivan<br />
Vuhler, Stanislav<br />
Vujačić, Luka (Teodorovič Fedor<br />
Arsenovič)<br />
Vujačić, Luka<br />
Vujović, Đuro (George)<br />
Vujović, Ratko (Čoče)<br />
Vukelić (Vukelitch, Vukelich), Nick<br />
Vukelić, Petar (Peter)<br />
Vukičević, Ratko<br />
Vukomanović, Pavle Stipe<br />
Vukonić, Lovro<br />
Vuković, Lazar<br />
Vuković, Matija<br />
Vuković, Miloš<br />
Vuksan, Petar /r. 1905/<br />
Vuksan, Petar /r. 1907/<br />
Vukušić, Božidar Božo<br />
Yanyovich, Joseph<br />
Zabunov, Spasoje<br />
Zagozda, Ivan<br />
Zajc, Ivan Janez<br />
Zakrajšek, Ivan<br />
Zaradić, Ivan<br />
Zaričić, Dragutin<br />
Zdelar, Tomo<br />
Zecović (Zecevich), Milan<br />
Zele, Salko<br />
Zelen, Milan<br />
Zelen, Mirko<br />
Zelenković, Milan<br />
Zeman, Ilija<br />
Zercovich, Ugo<br />
Zerelich, Ivan<br />
Zgrebec, Ciril<br />
Ziker, …<br />
Zimmer, Robert<br />
Zlatić, Karlo Drago<br />
Zoljanić, Franjo<br />
Zoretić (Zorodić), Ivan<br />
Zorić, Velimir (Petar Frank)<br />
Zoričić, Dragutin Drago<br />
Zorko, Branko<br />
Zorobabel, Mile (Lacan)<br />
Zrumić, Ostoja<br />
Zubrinić, Ivan<br />
Zuidarich, Antonio<br />
Zujić, Mate<br />
Zurak, Miro<br />
Zustovich, Francesco<br />
Žabkar, Peter (Zapkar; Jack<br />
Peterson)<br />
Žagar, Engelbert Angel<br />
Žagar, Mirko (Mijo, Mike)<br />
Željević, Vinko<br />
Žeželić, Ivan<br />
Žic, Franjo<br />
Žic, Stjepan<br />
Žikov (Živkov), Milan<br />
Živadinović, Aleksandar<br />
Živković, Đorđe /r. 1900/<br />
Živković, Đorđe /r. 1910/<br />
Živković, Ljubomir Ljupče<br />
Živković, Mladen<br />
Žnidarčić, Henrik Riko<br />
Žnidarič, Anton Tone<br />
Žubić, Božo<br />
Žubić, Branko<br />
Žubrinić, Ivan<br />
Žulj, Martin<br />
Žunković, Dimitrije Demetar<br />
Župan, Feliks<br />
Županić, Franjo<br />
Župić, Mate<br />
Žuratović, Nikola<br />
Žvab (Žvrab), Miroslav
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 49<br />
*Извори:<br />
- AJ (Београд), ф. Шп.: „Комунистичка партија Југославије и шпански<br />
грађански рат “;<br />
- AЈ, ф. Шп., фас. бр. I-d/10: „Commision des Cadres (étrangers) du Comité<br />
Central du Parti Communiste d’Espagne. Volontaires Yugoslaves en Espagne<br />
républicaine (1936-1939). Statistiques“, Moscou (juillet 1941);<br />
- AS (Arhiv Republike Slovenije, Ljubljana), f. 1551: „Dokumenti o<br />
komunističnem in delavskem gibanju (1919-1945)”;<br />
- Archivo General de la Guerra Civil Española (Salamanca);<br />
- Arhivo histórico PCE (Madrid);<br />
- Anton Bebler (ur.), Naši Španci, Ljubljana, 1978;<br />
- Marino Budicin, Mihael Sobolevski (ur.), Naši Španjolski dobrovoljci / I<br />
nostri volontari di Spagna / Naši španski prostovoljci, Rijeka, 1988;<br />
- Čedo Kapor (ur.): Španija 1936-1939, tom 5, Beograd 1971, стр. 499–576;<br />
- John P. Kraljić, The Croatian Community in North America and the Spanish<br />
Civil War, The City University of New York, 2002;<br />
- Ivan Kreft, Spomini, Ljubljana, 1975;<br />
- Herve Lemesle, Des Yougoslaves engages au XXe siècle. Itinéraires de<br />
brigadistes internationaux avant, pendant et après la guerre d’Espagne,<br />
Universite de Paris, 2004;<br />
- Ivan Očak, Jugoslavenski emigranti iz Amerike u Sovjetskom Savezu izmedju<br />
dva rata, Zagreb, 1985;<br />
- Marco Puppini, In Spagna per la liberta. Antifascisti friulani, giuliani e<br />
istriani nella guerra civile spagnola 1936/1939, Udine, 1986;<br />
- Vittorio Vidali, Bruno Steffe (ur.), Antifascisti di Trieste, dell’Istria,<br />
dell‘Isontino e del Friuli in Spagna, Trieste, 1974.
УДК 355.355-054.5(47)(497.1)”1941/1945”<br />
94(4)”1941/1945”<br />
355.48:343.322(47) ”1941/1945”<br />
Мр Алексеј Тимофејев<br />
Институт за новију историју Србије<br />
Београд<br />
СКРИВЕНА АРМИЈА<br />
(совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата)<br />
АПСТРАКТ: Око 1 200 000 грађана СССР-а су за време Другог светског рата служили у<br />
саставу Вермахта, СС, полиције или паравојних јединица. Њихова судбина после рата је<br />
била различита као што се разликују односи према њима у републикама бившег СССР-а.<br />
Већ неколико деценија пажњу истраживача Другог светског рата привлачe<br />
неочекивано муњевити успеси Немачке у почетку рата са СССР-ом у току 1941. и<br />
исто толико неочекивано (са обзиром на претходне победе и ослонац немачке војне<br />
снаге на привредне, индустријске и људске ресурсе скоро читаве континенталне<br />
Европе) мада и нешто мање муњевито повлачење немачких трупа и њихових<br />
сателита са подручја СССР-а.<br />
Очигледни успеси Вермахта у почетку рата против СССР-а историчари<br />
обично објашњавају низом разлога. Наводи се да је значајан део совјетских виших<br />
и средњих официра био уништен у масовним репресијама тридесетих година, што<br />
је водило деградацији општег нивоа Црвене армије. Наводи се и то да се више<br />
партијско водство оглушило на обавештајне податке и савете страних дипломата<br />
који су унапред саопштавали тачан датум напада. Најзад (ово објашњење веома<br />
често су користили историчари бившег источног лагера), Вермахт је значајно<br />
надмашио Црвену армију у почетном раздобљу рата како по квалитету тако и по<br />
квантитету наоружања.<br />
Промену војне среће су објашњавали хладном зимом и уопштено тешким<br />
природним условима у Русији, безбројним људским ресурсима који су се брутално<br />
трошили у војним операцијама и масовним коришћењем “заградитељних одреда”,<br />
који су пуцали у леђа онима који би хтели да се повуку, огромним привредним и<br />
војнотехничким дотацијама добијеним од западних савезника и најзад водећом<br />
улогом комунистичке партије (ово је било омиљено објашњење историчара из<br />
западног лагера).<br />
Ипак ситуација у историјској науци од почетка деведесетих је почела да<br />
се мења захваљујући паду комунизма и отварању бројних државних, партијских и
СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) 51<br />
војних архива за рад истраживача, као и захваљујући објективнијем упоређивању<br />
резултата историјских истраживања написаним на разним странама барикада<br />
Хладног рата. Одређени број тврдњи које су износиле генерације историчара без<br />
могућности увида у архивску грађу (или без могућности слободног изношења<br />
својих ставова у условима тоталитарног социјализма) није у овим новим условима<br />
могао бити потврђен од стране меродавних извора и био је побијен. <br />
На пример, објављени статистички подаци Руске Државне Војне Архиве<br />
сведоче да за време „чистке“ официрских редова 1937-1938. није било 40 хиљада<br />
репресираних као што је тврдио Д.А. Волкогонов. У овом раздобљу било је<br />
отпуштено 37 хиљада, од којих због политичких разлога - 29 хиљада (остали због<br />
дисциплинских прекршаја, пијанства и аморалног понашања), с тим да је од ових<br />
политичких осуђеника до 1940, 13 хиљада било враћено у војску, осам хиљада је<br />
било затворено и пет хиљада стрељано. Битно је да се истакне и та непобитно<br />
доказана од стране савремених истраживача чињеница да се образовни ниво вишег<br />
официрског кора (објективно мерило нивоа) значајно повисио услед „чистке“<br />
у редовима војске. У првој половини тридесетих година постотак лица између<br />
припадника ове групације официрског кора је био између 30 и 40%. Пре почетка<br />
репресија 29% имало је високу војну школу, 1938. академаца је већ било 38%, а<br />
1941. - 52%. Између новопостављених виших официра било је 45% више академаца<br />
него код избачених официрa на чија места су они дошли. Мора да се истакне и<br />
та чињеница да између официра страдалих од репресије значајни део је припадао<br />
тзв. „политичким“ командирима, који су добили велики подстрек својој каријери<br />
не захваљујући истицању у борби против организоване непријатељске војске, већ<br />
у току Грађанског рата у току кога су вршили „посебна“ наређења бољшевичке<br />
партије. Према мишљењу савремених истраживача базираном на истраживању<br />
квантитета и квалитета дисциплинских прекршаја за Црвену армију до чистки<br />
1937-1938. био је типичан мањак дисциплине, уредности и организације. <br />
Побијене су и омиљене тврдње совјетских историчара о томе да је<br />
Хитлер 1941. имао безбројне, наоружане до зуба савршеним оружјем, трупе за<br />
разлику од мирољубљивог СССР-а који је у пацифистичком заносу занемаривао<br />
развој војних технологија и ослањао се само на међународне уговоре. Пре свега<br />
мора да се каже да у војно-техничком смислу совјетске трупе нису заостајале<br />
иза немачких. Например већ до почетка рата биле су разрађене БМ-13 (чувене<br />
„каћуше“) и најбољи тенк Другог светског рата, Т-34, који је добио највеће похвале<br />
<br />
О појави “ревалоризације” ревалоризираних ставова у историји види: И. Пыхалов, Великая оболганная<br />
война, Москва, 2005.<br />
<br />
Д.А.Волкогонов, Триумф и трагедия./ Политический портрет И.В.Сталина, I-II., Москва, 1989,<br />
с.I/51.<br />
<br />
Н.С.Черушев, 1937 год: Элита Красной Армии на голгофе, Москва, 2003, с.39; Черушев Н.С.<br />
Статистика антиармейского террора, Военно-исторический архив, 3/1998, с. 41-49.<br />
<br />
Г.И. Герасимов, Действительное влияние репрессий 1937-1938 гг. на офицерский корпус РККА,<br />
Российский исторический журнал, 1/1999, с.48-49.<br />
<br />
Смирнов А. Большие манёвры, Родина, 4/2000, с.93.<br />
<br />
1941 год, (саст. Л.Е.Решин и др.), Москва, 1998; А. Исаев, Антисуворов. Десять мифов Второй<br />
мировой, Москва, 2004.
52<br />
војноисторијски гласник<br />
од стране немачког тенковског виртуоза Х. Гудеријана: „У новембру 1941. виђени<br />
конструктори, индустријалци и официри завода за наоружање су долазили у моју<br />
тенковску армију због упознавања са руским тенком Т-34, који је превазилазио<br />
наше ратне машине; непосредно на лицу места они су хтели да разјасне и разраде,<br />
полазећи од стеченог искуства вођења борбених активности, кораке који би нам<br />
помогли да поново стектнемо техничку надмоћ над Русима. Предлози официрафронтоваца<br />
да се производе исти тенкови као Т-34, за поправљање у најкраћем<br />
року изузетно неповољног положаја немачких оклопних снага нису наилазили<br />
код конструктора баш неку подршку. Уосталом конструктори се нису стидели<br />
копирања достигнућа „источних унтерменша“, већ су се бринули да ће бити<br />
немогуће, са потребном брзином, отпочети производњу најбитнијих делова<br />
за Т-34, нарочито алуминијумских делова дизел мотора. Осим тога немачки<br />
легирани челик „заостајао је за руским легираним челиком“. Чак и квалитет<br />
стрељачког наоружања Црвене Армије је могао да парира немачком, а понекад га<br />
је и надмашивао као што је то био случај са авијацијским митраљезом ШКАС и<br />
аутоматском пушком СВТ-40. <br />
Најзад у светлу најновијих истраживања дискутабилно изгледа и проширена<br />
теза о томе да је партијско водство СССР-а потпуно превидело напад Хитлера, јер<br />
је игрнорисало податке обавештајних служби и услед тога након напада се нашло<br />
у стању привременог шока и колапса. Савремене публикације докумената сведоче<br />
о томе да је ова тврдња далека од објективности. Мада су совјетске обавештајне<br />
службе успеле да сазнају о настанку плана операције „Барбароса“ (напад на СССР)<br />
већ 29. децембра 1940, односно 11 дана након што га је Фирер парафирао, тачни<br />
и убедљиви подаци о датуму напада нису били добијени на време. 10 Потпуно су<br />
оповргнуте и теорије о шоку и колапсу у вишим партијским круговима након 22.<br />
јуна 1941. Ово конфузно стање је наводно ометало давање потребних наређења<br />
у току првих дана рата и било је последица сигурности Стаљина у то да Хитлер<br />
неће да прекрши потписани уговор. Историографска ситуација се преокренула<br />
након публикације једног изузетно интерног и поверљивог документа: дневника<br />
посета Стаљиновог кабинета који је водило његово обезбеђење. Тај докуменат<br />
очигледно сведочи да је кремаљски диктатор стигао на радно место већ првих<br />
сати након напада Трећег Рајха и стално је радио у режиму тајмаута са бројним<br />
посетиоцима - члановима Политбироа, вишим официрима и министрима. 11 Ову<br />
чињеницу проналазимо и у нецензурисаном издању мемоара Г.К. Жукова, иако<br />
је маршал иначе критички гледао на Ј. В. Стаљина, који га је сменио са водећих<br />
<br />
Г.Гудериан, Воспоминания солдата, Смоленск, 1999, с.380. Ово мишљење није изузетак види<br />
например: Б.Мюллер-Гиллебрандт, Сухопутная армия Германии 1939-1945, Москва, 2002, с.284.<br />
<br />
Д.Н.Болотин, История Советского селкового оружия, С.-Петербург, 1995, с.77, 235.<br />
<br />
Органы государственной безопасности СССР в Великой Отечественной войне. Т.1. Накануне. Книга<br />
1. Ноябрь 1938 г. - декабрь 1940 г., Москва, 1995. с.409.<br />
10<br />
Званична изјава представника бироа за комуникацију са медијама Обавештајне скужбе Русије<br />
пуковника В.Карпова у новинама Министарства Одбране Русије: 22 июня 1941 года. Могло ли всё<br />
быть по-иному?, Красная звезда, 108(23409), Москва, 16.06.2001, с.4.<br />
11<br />
Известия ЦК КПСС, 6/1990, с.216-220. Мора да се дода да је докуменат имао строго поверљив каратер<br />
(никако није био намењен за публикацију) па није могао да буде фалсификат.
СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) 53<br />
положаја по завршетку рата: „Кажу, да се прве недеље рата Ј.В. Стаљин наводно<br />
тако депримирао, да чак није могао ни да наступи на радиу са говором и предао је<br />
свој говор В.М. Молотову. Ова тврдња се не поклапа са стварним догађајима.“ 12<br />
Ревалоризација би морала да се проведе и према покушајима једноставног<br />
објашњења промене војне среће А. Хитлера на Источном фронту у касну јесен 1941.<br />
Клима и тешки природни услови су сметали и Русима и њиховој техници. 13 Људски<br />
ресурси који су се налазили под директном и индиректном контролом Хитлера<br />
били су чак и бројнији од истих у СССР-у, а број етничких Руса (односно Руса<br />
из Русије, источне Украјине, Белорусије и северног Казахстана) био је упоредив<br />
са немачким елементом Немачке, Аустрије, Јужног Тирола, Судета, Шлеске,<br />
Помераније, Данцига, Алзаса и Лорена и Баната. Чак и активност безбедносних<br />
органа према објављеним архивским подацима иако је била брутална, ипак није<br />
имала те масовности о којој су волели писати историчари западног лагера и не<br />
може да се посматра као водећи разлог радикалног прелома у судбини немачке<br />
машине у Русији. 14 Најзад било је објављено комплексно статистичко истраживање<br />
архивске грађе и других материјала, који су садржавали комплексан приказ<br />
људских губитака СССР-а у ратовима 20. века. 15 Испоставило се да су упркос<br />
прихваћеном мишљењу губици совјетских и немачких трупа били упоредиви,<br />
а нешто већи број совјетских губитака је био последица нехуманог понашања<br />
нациста према совјетским заробљеницима - морталитет совјетских заробљеника у<br />
немачком заробљењиштву је био 57%, док је морталитет немачких заробљеника у<br />
совјетском заробљеништву био 12,4%. 16 Општи демографски неповратни губици<br />
војске, морнарице и безбедносних органа у СССР-у за време рата су износили 8<br />
668 400 људи. 17 Најзад, на видело је изашла и истина о англо-америчкој ратној<br />
помоћи (која се остваривала на бази лизинг операција и плаћала се у племенитим<br />
металима). Оцена ове помоћи је стално била занемаривана од стране совјетских<br />
истраживача и претеривана до невероватних размера од стране англо-америчких<br />
истраживача. 18 Према подацима из архиве Министарства одбране Русије количина<br />
12<br />
Г.К. Жуков, Воспоминания и размышления. Изд. 13-е, исправленное и дополненное по рукописям<br />
автора, I-II, Москва, 2002, с. I/265-266.<br />
13<br />
Види нову мемоарску серију “Рат и ми” (“Война и мы”) и “Војнички дневници” (“Солдатские<br />
дневники”) коју уређује А. Драбкин: “Я дрался с Панцерваффе”, “Я дрался на Ил-2”, “Я дрался с<br />
асами Люфтваффе”, “Я дрался на Т-34” и др. објављених 2006. у Москви или виртуелну верзију<br />
пројекта усмена историја Другог светског рата: http://www.iremember.ru/.<br />
14<br />
См. зборници докумената, из архиве ФСБ РФ (бивши КГБ): Органы государственной безопасности<br />
СССР в Великой Отечественной войне. Т.2. Начало. Книга 2. 1 сентября - 31 декабря 1941 года, Москва,<br />
2000; Лубянка в дни битвы за Москву: Материалы органов госбезопасности СССР из Центрального<br />
архива ФСБ России, (саст. А.Т.Жадобин и др), Москва, 2002; Сталинградская эпопея: Материалы<br />
НКВД СССР и военной цензуры из Центрального архива ФСБ РФ, (саст. А.Т.Жадобин и др), Москва,<br />
2000; “Огненная дуга”: Курская битва глазами Лубянки, (саст. А.Т.Жадобин и др), Москва, 2003.<br />
15<br />
Гриф секретности снят: Потери Вооружённых сил СССР в войнах, боевых действиях и военных<br />
конфликтах: Статистическое исследование, (ур. Г.Ф.Кривошеев), Москва, 1993; Россия и СССР в<br />
войнах XX века: Статистическое исследование, Москва, 2001.<br />
16<br />
Военнопленные в СССР. 1939-1956. Документы и материалы, (ур. М.М.Загорулько), Москва, 2000,<br />
с.11.<br />
17<br />
Гриф секретности снят... с.131.<br />
18<br />
Совјетска историографија имала је само једну монографију о лендлизу и то са ознаком “интерно”<br />
Поставки Союзников по Лендлизу и другим путям во время Второй Мировой Войны, Москва, 1956.
54<br />
војноисторијски гласник<br />
добијеног наоружања није превазилазила 5-6%, и тек у исхрани, аутомобилима и<br />
нафтним дериватима је била на неком опипљивом нивоу, мада и у овим гранама<br />
никада није превазилазила 37% од количине робе произведене у СССР-у од јуна<br />
1941. до маја 1945. 19<br />
Није спорно да већина горе наведених чињеница не може, а не би ни<br />
требала да негира све набројене факторе који су утицали на успехе зараћених<br />
џинова: Немачке и СССР-а. Ипак, полазећи од наведених чињеница ми можемо<br />
да претпоставимо, да је постојао бар још један занемарени фактор. Овај фактор<br />
је вероватно био утемељен на наглој промени расположења совјетског (пре<br />
свега руског) становништва према немачким трупама. На самом почетку рата<br />
велике број заробљеника, одсуство масовног ентузијазма у борби за „власт<br />
Совјета“ у редовима војске, су се поклапале са релативно неутралним односом<br />
становништва према окупатору, с тим да је ово било типично не само за балтичке<br />
републике и западну Украјину, него и за чак руске етничке територије источне<br />
Украјине и РСФСР. 20 „Становништво Смоленског краја [Русија - А.Т.] скривено<br />
је прижељкивало долазак Немаца. Однос локалног становништва према Црвеној<br />
Армији је био непријатељски и они су то једва крили.“ 21 Осим иманентних за сваку<br />
мултинационалну државу центрифугалних снага (alias сепаратизма) у Совјетском<br />
Савезу код одређеног дела становништва је постојало добро сакривено, али исто<br />
тако дубоко укорењено антикомунистичко расположење. Црвени терор, насилна<br />
колективизација, диктатура бирократског апарата и надекватни материјални<br />
ниво стварали су и јачали активну групацију незадовољних. Занимљиво је да<br />
су се уочи напада Хитлера на Совјетски Савез у току совјетско-финског рата у<br />
редовима црвеноармејаца појавили активни непријатељи режима, а од совјетских<br />
заробљеника пред крај рата било је формираних јединица које су ступиле у борбу<br />
на страни Финске и биле су расформиране тек по завршетку рата. 22<br />
Слабљење ових антирежимских осећаја који су уследили након прве фазе<br />
ратних операција могло је да утиче и на промену вектора војних успеха. Значајну<br />
улогу у промени ових расположења у мањој мери је определила вешта мимикрија<br />
совјетског режима и у много већој мери - сама политика нацистичке Немачке.<br />
Напад на СССР није био условљен борбом са комунизмом (као што се надао<br />
одређени број становништва СССР-а) или покушајем да се спречи агресија СССРа<br />
(као што су тврдили сами Немци), већ жељом која се испољавала у тзв. плану<br />
„Ост“ (Генералплан ,Ост’). Према плану „Ост“ било је предвиђено одвајање од<br />
СССР-а Балтичких република, Украјине, Белорусије, западне и централне Русије<br />
до линије „А-А“ (Архангелск - Астрахан). На окупираним земљама РСХА је<br />
19<br />
П.С. Петров, Фактическая сторона помощи по ленд-лизу, Военно-исторический журнал, 6/1990;<br />
Ленд-лиз и северные конвои, 1941-1945 гг, Москва, 1997.<br />
20<br />
Види например податке о пронемачком расположењу код руског становништва чак 1943. на подручју<br />
Локотског краја код града Орла након Курске битке: “Огненная дуга”...<br />
21<br />
И.А. Дугас, Ф.Я.Черон, Вычеркнутые из памяти. Советские военнопленные между Гитлером и<br />
Сталиным. Париж, 1994, с.76.<br />
22<br />
К.Александров, Антисталинский протест в период советско-финляндской войны 1939-1940 гг.//<br />
Русские солдаты Вермахта. Герои или предатели, Москва, 2005.
СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) 55<br />
планирао да „ликвидира Јевреје настањене на овим територијама“, „исељавање<br />
непожељних у расном смислу локалних становника у Западни Сибир“ (80-85%<br />
Пољака, 65% Украјинаца, 75% Белоруса), „германизација локалног становништва<br />
у балтичким земљама“ као што је то забележио др Ветцел. 23 Непосредно према<br />
Русима било је планирано спровођење политике „поткопавања биолошке снаге<br />
народа“, борба са националном културом, замена ћирилице са латиницом. 24<br />
Фактор расположења становништва је утицао не само на промену<br />
војне среће него и на још једну посебну појаву на Источном фронту - значајну<br />
активност милитантног колаборационизма. 25 Одређени део становништва СССРа<br />
који је био јако прожет центрифугалним или антикомунистичким осећајима<br />
са оружјем у рукама је ступио у борбу на страни нацистичке Немачке. Ово су<br />
били не само становници балтичких република, Средње Азије, Кавказа и западне<br />
Украјине, него и Руси, Белоруси, Источни Украјинци, Козаци који су се заносили<br />
жељом освете вођама ВКП(б) и НКВД за репресије, глад, насилне реквизиције<br />
имовине и бирократско иживљавање. Према немачким подацима крајем 1943. у<br />
саставу Вермахта било је 500 000 грађана СССР-а. 26 Ова статистика обухвата само<br />
војнике и на тај начин изоставља грађанска лица, запослена у административнополицијском<br />
апарату и органима локалне самоуправе. Према калкулацијама<br />
савремених руских историчара базираним на основу марљивог проучавања<br />
архивске грађе „општи број грађана СССР-а и емиграната, који су бар неко време<br />
служили у саставу Вермахта, СС, полиције или паравојних јединица, био је око 1<br />
200 000 људи (између њих до 700 хиљада Словена, до 300 хиљада представника<br />
балтичких народа, до 200 хиљада представника татаро-туркестанских, кавкаских<br />
и других мањих народа)“ с тим да се максимална једновремена бројност колебала<br />
око 800-900 хиљада људи. 27<br />
Промена расположења локалног становништва тесно повезаног са<br />
припадницима јединица је водила до општег пада дисциплине и морала,<br />
дезертерства и преласка на страну непријатеља. 28 Зато 10. октобра 1943. долази до<br />
наређења А. Хитлера о прекоманди источних батаљона у Француску, Италију и на<br />
Балкан. 29 Услед тога бројне јединице (обично батаљони или полубатаљони) руских,<br />
23<br />
Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 3/1958, с. 291.<br />
24<br />
Писмо Мартина Бормана - Алфреду Розенбергу от 23.07.1942, Военно-исторический журнал, 1/1965,<br />
с. 82-83; IMT, vol. XXVI, Doc. 1017; М.Picker, Hitlers Tischgehsprache im Fhrerhauptquartier, Bonn,<br />
1961, с. 72.<br />
25<br />
Мада мора да се призна да је колаборационизам био присутан у свим земљама за време Другог<br />
светског рата. Састав колаборационистичких административних, полицијских и војних установа у<br />
Западној Европи је био значајно бројнији од људства покрета Отпора у истим земљама (М.И.Семиряга,<br />
Коллаборационизм. Природа, типология и проявления в годы Второй мировой войны, Москва, 2000).<br />
Тему домаћег колаборационизма види: N.Popović, Koreni kolaboracionizma, Beograd,1991; Kolaboracija<br />
u Srbiji 1941-1945: zbornik građe, (prir. Ž.Jovanović), Beograd, 2001; O. Milosavljević, Potisnuta istina:<br />
kolaboracija u Srbiji 1941-1944, Beograd, 2006<br />
26<br />
Б.Мюллер-Гиллебранд, Сухопутная армия Германии 1933-1945 гг, Москва, 2002, с. 342.<br />
27<br />
С.И.Дробязко, Под знамёнами врага. Антисоветские формирования в составе германских<br />
вооруженных сил. 1941-1945, Москва, 2005.<br />
28<br />
Cooper M., Nazi war against soviet partisans., New York, 1979, с.120.<br />
29<br />
D. Littlejohn, Foreign legions of the Third Reich, I-IV, San Jose, 1987, с.I/330.
56<br />
војноисторијски гласник<br />
туркестанских и козачких квислинга су биле распршене од Норманских острва у<br />
Ла-Маншу до предграђа Варшаве и од Данске обале до Алпских предела. 30<br />
Морамо да сагледамо појединачне крупне и типичне формације ове<br />
„скривене армије“.<br />
Најкрупније (и најпознатије) јединице које су добиле ниво СС дивизија су<br />
формирали народи који су ушли у састав СССР-а непосредно пре избијања рата<br />
1939-1940. Становништво западне Украјине, Литваније, Естоније и Летоније није<br />
било прожето совјетском пропагандом и није сматрало својом Црвену Армију.<br />
Услед тога не само бројне полицијске већ и снажне војне формације су били<br />
релативно лако формиране у овим републикама након доласка Немаца. На позив<br />
гувернера Лавова Владимира Кубијовича и гувернера Галиције (западне Украјине)<br />
Ота Вехтера 28. априла 1943. је била формирана 14. дивизија СС „Галиција“. Према<br />
успоменама бивших војника ове дивизије количина пријављених добровољаца је<br />
премашила предвиђену бројност од 13-14 хиљада и од вишкова су формирали<br />
још 4 полицијска пука касније укључена у састав дивизије. Још масовнији је био<br />
одазив Летонаца који су већ 6. новембра 1941. почели да формирају „стрељачке<br />
команде“ за помоћ Немцима у њиховој борби против СССР. Већ у фебруару<br />
1943. је дошло до формировања 15. Летонске дивизије СС а након годину дана (у<br />
јануару 1944.) је била формирана 19. Летонска дивизија СС. 31 У пролеће 1944. се<br />
појавила 20. Естонска дивизија СС коју су формирали од мањих помоћних војних<br />
и полицијских јединица и добровољаца. 32 Из овог система испали су само западна<br />
Белорусија и Литванија које нису имале самосталне дивизије СС али су зато дале<br />
више припадника полицијских батаљона самоодбране које су се користили у<br />
сузбијању партизанског покрета не само у овим крајевима већ и у северо-западним<br />
деловима Русије и у источној Украјини.<br />
Већ у новембру 1941. Хитлер је наредио да се формирају четири<br />
националне легије - туркестанска, грузијска, јерменска и кавкаско-магометанска,<br />
а 15. априла 1942. лично је наредио да се оне сврстају у групу званичних савезних<br />
јединица (попут Хрвата, Румуна, Мађара и других). У октобру 1941. Абвер је<br />
почео формирање батаљона посебне намене од добровољаца из заробљеничких<br />
логора, са наменом убрзавања планираног напредовања Вермахта на Кавказу и<br />
у Средњој Азији. Прва формирана у оквиру Вермахта туркестанска јединица се<br />
појављује 15. новембра 1941. Припадници су је поносно звали „туркестански<br />
пук“, а званично ово је био 811. пешадијски батаљон формиран према наређењу<br />
Генералног штаба копнених снага. Формирање туркестанских јединица је било<br />
убрзано у јануару - фебруару 1942. када је на подручју Пољске био отворен<br />
наставни камп и штаб Туркестанске легије, формиран после разговора А. Хитлера<br />
са турским генералима Хоснијем Емиром Еркилетом и Алијом Фуадом Ерденом,<br />
начелником академије Генералштаба Турске, на њихову изричиту молбу да се<br />
помогне њиховој истоверној и истокровној браћи са подручја СССР-а која се<br />
30<br />
Thorwald J. Illusion.., с.233; С.И.Дробязко, Под знамёнами врага...Москва, 2005, с.314.<br />
31<br />
Rolf Michaelis: Die Grenadier-Divisionen der Waffen-SS. Teil 1. Berlin 1994<br />
32<br />
Войцеховский А. А., Ткаченко Г. С. Украинский фашизм. Киев, 2004.
СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) 57<br />
нашла у немачком заробљеништву. 33 У току 1942-1943. из Пољске на источни<br />
фронт је било послато 14 туркестанских батаљона. Немачки официри су се<br />
налазили на нивоу четних командира и више. Наоружање батаљона је укључивало<br />
не само стрељачко наоружање, него и противтенковске топове, тешке минобацаче<br />
и друго из запљењених совјетских складишта. У мају 1942. на основу успешног<br />
претходног искуства на бази штаба расформиране 162. дивизије био је отворен<br />
још један центар за формирање туркменских и кавкаских јединица. На чело овог<br />
штаба је дошао пуковник (од септембра 1942. генерал-мајор) др О. фон Нидермејер<br />
- официр Абвера и водећи немачки специјалиста за проблем Русије и муслиманског<br />
света. До маја 1943. у Украјини је било формирано 25 батаљона источних легија<br />
од којих је већина ушла у састав 6. армије генерал-пуковника Ф. Паулуса.<br />
У мају 1943. Центар за формирање источних легија у Украјини је био<br />
претворен у 162. туркестанску пешадијску дивизију под командом генерал-мајора<br />
фон Нидермајера. Дивизија је имала око 50% Немаца од којих је апсолутна већина<br />
била представљена као „фолксдојчери“ из СССР-а. Ово је било урађено да би<br />
немачки војници научили традиционалне вештине маскирања и преживљавања<br />
у природи које су поседовали војници из Туркестана. Након формирања и<br />
школовања у септембру 1943. дивизија је стигла у Југославију, где је учествовала<br />
у антипартизанским операцијама у Словенији и Хрватској. 34<br />
Посебном бруталношћу се истицала специјална кавкаска јединица<br />
„Бергман“, односно „Горштак“. Организатор те јединице је био професор са<br />
Кенигсбергшког универзитета и официр Абвера Теодор Оберлендер. 35 Батаљон<br />
се формирао од новембра 1941. до марта 1942. у г. Нојхамеру и састајо се од<br />
пет чета (1, 4, и 5. - грузијске, 2. - севернокавкаска, 3. - азербејџанска) са 900<br />
Кавказаца и 300 Немаца. Осим добровољаца из заробљеничких логора у батаљон<br />
је било укључено око 130 Грузијаца-емиграната, из специјалне јединице „Тамара<br />
II“. Батаљон је био наоружан са лаким стрељачким наоружањем, завршио је војнопланинарску<br />
обуку у Баварској и крајем лета 1942. стигао на Источни фронт.<br />
Зањимљиво је да су због потреба конспирације припадници батаљона на путу<br />
морали да се издају за босанске Муслимане.<br />
По доласку на фронт део легионара су спустили падобранима на<br />
подручје Северног Кавказа са обавештајно-диверзантским задацима. Остали<br />
делови „Бергмана“ били су ангажовани против совјетских партизана у рејону<br />
Моздок - Наљчик – Кисловодск (Минералне Воде - северни Кавказ), а у октобру<br />
концентрисани на положајима пребачени су на прву борбену линију. Јединице<br />
наоружане само са лаким стрељачким наоружањем су се храбро бориле и<br />
доказале своју оданост. За време борби од локалног становништва, пребеглица<br />
и заробљеника било је формирано још четири чете (грузијска, севернокавкаска,<br />
азербејџанска и мешана резервна) и четири коњичка ескадрона (један грузијски<br />
33<br />
С.Чуев, Проклятые солдаты, Москва, 2004, с. 465.<br />
34<br />
Зборник докумената и података о НОР-у народа Југославије (даље З.д.и.п.о НОР н.Ј), т. XII, књ.3,<br />
Београд, 1978, с.629.<br />
35<br />
О.В. Романько, Мусульманские легионы в восторой мировой войне, Москва, 2004, с. 287.
58<br />
војноисторијски гласник<br />
и три севернокавкаска). Због тога крајем 1942. на бази „Бергмана“ је био<br />
формиран истоимени пук од 2 300 људи у саставу 1. грузијског, 2. азербејџанског<br />
и 3. севернокавкаског (муслимански народи северног Кавказа - углавном Чечени,<br />
нешто Ингуша, Дагестанаца и Балкараца). 36<br />
За време повлачења Немаца са Кавказа „Бергман“ је чувао одступницу и<br />
вршио је посебне диверзантске задатке и уништавање индустријских објеката на<br />
остављеним територијама. У фебруару 1942. године „Бергман” је био пребачен<br />
на Крим где је био коришћен за антидесантске и антипартизанске операције.<br />
Појавила се идеја преформирања пука у дивизију, али остварење плана је било<br />
остављено за касније време. 37 У јесен и зиму 1943/44. „Бергман“ је заједно са<br />
другим немачким јединицама покушао да спречи продирање совјетских јединица<br />
на Кримско полуострво, а касније је био евакуисан. Већи део пука (1. и 3.<br />
батаљони) су добили прекоманду на Балкан, а 2. у Пољску где је учествовао у<br />
гушењу Варшавског устанка.<br />
Касније је од азербејџанских, севернокавкаских, јерменских и грузијских<br />
јединица било планирано формирање кавкаске коњичке дивизије СС, али и ови<br />
планови нису били остварени услед капитулације Немачке. 38<br />
За разлику од осталих народа Совјетског Савеза Хитлер је сумњичаво<br />
гледао на Русе јер се плашио да би крупне руске јединице могле да измакну<br />
контроли Немаца.<br />
Ипак, немачки генерали на Источном фронту су упркос својим идејама<br />
о расној супериорности имали снажан разлог за формирање руских јединица за<br />
борбу против партизана. Партизански покрет у СССР-у се налазио под стриктном<br />
контролом НКВД-а, што му је давало одређене смернице: стриктну организацију,<br />
одлучност у акцијама и безобзирност према масовним репресијама - немачкој<br />
одмазди за диверзије. Услед тога цивилно становништво (поготово у селима и<br />
мањим градовима где совјетски систем није имао пуно симпатизера због своје<br />
политике према сељацима) није радо гледало на партизане и било је погодно тло<br />
за немачку пропаганду. Због тога је већ 1941 дошло до самосталног (уз одобрење<br />
Вермахта) формирања јединица „локалне милиције“, „службе реда“, „грађанске<br />
заштите“, „самозаштите“ од стране локалних загрижених непријатеља комуниста,<br />
које су радо хватали и на лицу места истребљавали скривене комунисте и бивше<br />
запослене у совјетској администрацији, као и залутале командире и комесаре<br />
Црвене Армије. Већ у новембру 1941 према наредби рајхсфирера СС Х. Химлера<br />
све ове јединице су биле укинуте, а људство је било искоришћено за попуњавање<br />
помоћне службе Полиције поретка (реда), тзв. „шума“ (Schutzmannschaft der<br />
Ordnungspolizei). 39<br />
36<br />
Э. Абрамян, Кавказцы в Абвере, Москва, 2006, с. 141-149.<br />
37<br />
С.Дробязко, А. Каращук, Восточные легионы и казачьи части в Вермахте, Москва, 1999, с. 13-14.<br />
38<br />
Г. Мамулиа, Грузинский легион в борьбе за свободу и независимость Грузии в годы Второй мировой<br />
войны, Тбилиси, 2003.с.94-96, J.Hoffmann, Kaukasien 1942/43. Das deutsche Heer und die Orientvölker<br />
der Sowjetunion, Freiburg, 1991, с.1991.<br />
39<br />
Thomas N. Partizan Warfare 1941-1945, London, 1983, p.15-16.
СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) 59<br />
Врхунац ове политике коришћења руских сарадника окупатора за борбу<br />
против партизана је био постигнут у оквиру тзв. „Локотског краја“. Настанак<br />
овог феномена је био повезан са именима Бронислава Каминског и Константина<br />
Воскобојникова. И један и други су завршили техничке факултете, служили су у<br />
Црвеној Армији за време револуције, али су се разочарали у идејама комунизма<br />
након завршетка Грађанског рата. Оба су били жртве прогона са стране ОГПУ-а<br />
услед чега су морали да се населе ван крупних градских центара. За место свог<br />
ограниченог боравка су изабрали мали градић Локот изгубљени у густим шумамам<br />
западне Русије на граници са Белорусијом. Идеје ликвидације „колхоза“, поделе<br />
земље сељацима, признање приватне својине које су развијали ови оснивачи<br />
Народне Социјалистичке партије били су привлачни за значајан део становништва,<br />
које је патило од партизанских реквизиција и није хтео повратак совјетског<br />
система. Немачку окупациону администрацију у крају је представљао генералпуковник<br />
Рудолф Шмит комадант 2. тенковске армије групе армије Центар који је<br />
сматрао да је локално становништво битан фактор у јачању окупационог апарата.<br />
Због овог либералног погледа на ствари 1943. Шмит је био пензионисан.<br />
Шумовити пределе западне Русији било је изузетно тешко контролисати<br />
без подршке локалног становништва. Зато је уз подршку Шмита дошло до стварања<br />
самосталне Локотске самоуправе на подручју које нису били стациониране<br />
немачке снаге, а нису успевали да се устале ни совјетски партизани. Користећи<br />
пружену им аутономију, Камински и Воскобојников су успели да организују<br />
аутаркичан привредан организам и да обезбеде становништву одређени животни<br />
ниво који је правазилазио оно што су имали совјетски грађани у другим крајевима<br />
под немачком окупацијом. У Локотском крају је живело око 600 000 људи и<br />
функционисало неколико крупних фабрика које су снабдевали становништво<br />
краја исхраном и одећом, 10 средњих и 335 основних школа, девет болница и 37<br />
амбуланти, неколико позоришта, радиостаница, развијени социјални систем итд.<br />
Ово је омогућило Каминском и Воскобојникову масовну подршку становништва<br />
и такође их је претворило у мету бројних атентата НКВД-а. Услед једног од ових<br />
напада био је убијен Воскобојников, а Камински је појачао своје обезбеђење.<br />
За одбрану од партизана Немци су дозволили Каминском стварање крупних<br />
добровољачких јединица, наоружаних уз коришћење оружја које је оставила у<br />
повлачењу Црвена Армија. У јулу 1943. године када су јединице Црвене Армије<br />
прекинуле „идилу колаборационизма“ бригада Каминског је имала више од 20<br />
хиљада војника: пет пешадијских пукова, артиљеријски дивизион, тенковски,<br />
пионирски и заштитни (безбедносни) батаљон. После евакуације Локота бригада<br />
је била пребачена у Белорусију у град Лепел, где се ефекасно користила за борбу<br />
против партизана. Касније бригада је била искоришћена у гушењу Варшавског<br />
устанка. Парадоксално, али је етнички Пољак Камински који је оснивао Руску<br />
Ослободилачку Народну Армију испољио током борби против Варшавског устанка
60<br />
војноисторијски гласник<br />
такав ниво бруталности да су га ликвидирали сами његови немачки сизерени<br />
изненађени нивоом бестиалности овог бораца за „Нову Русију“. 40<br />
Идеја о крупним руским формацијама појавила се у главама водства<br />
НСДАП тек крајем 1944. Ова намера Немаца да покушају све могуће пред лицем<br />
неминовног пораза била је повезана са тзв. „Власовљевим покретом“. Генералмајор<br />
Црвене Армије Андреј Власов, командант 2. ударне армије на Волховском<br />
фронту, пао је у руке Вермахта (односно изручен је од стране локалног сеоског<br />
становништва Немцима) након што је његова армија била опкољена и уништена.<br />
У заробљеништву он је написао отворено писмо „Зашто сам стао на пут борби са<br />
бољшевизмом“ и тзв. „Смоленску декларацију“ у којој је изнео циљеве свог покрета.<br />
У септембру 1944. Власов је посетио рајсхфирера СС Химлера, који је пристао на<br />
формирање Оружаних снага Комитета Ослобођења Народа Русије (провизорне<br />
марионетске владе) на челу са Власовим. Манифест КОНР је био проглашен<br />
14. новембра 1944. у Прагу. Власов је добио и место врховног команданта Руске<br />
ослободилачке армије (РОА). У фебруару 1945. била је формирана прва дивизија<br />
РОА. Почетком маја 1945. ова дивизија је учествовала у Прашком устанку и<br />
помогла је становништву Прага да избаце немачке јединице из града. По доласку<br />
тенкова маршала Коњева дивизија је кренула на Запад у покушају да се преда<br />
Американцима. Власов се 11. маја 1945. исто предао Американцима, но већ<br />
следећег дана био је ухапшен од стране официра СМЕРШ-а. Након затвореног<br />
суда у Москви генерал је био осуђен на смрт вешањем и погубљен 1. августа<br />
1946. 41 Део руских колаборациониста ипак је добило могућност да ступи у оружану<br />
борбу у оквиру већих формација захваљујући томе што су Немци сматрали да<br />
између неруских народа СССР-а постоји још један посебан народ - „Козаци“.<br />
Идеја о томе да су Козаци потомци Гота и нису повезани са Русима се развијала<br />
о немачком трошку још пре почетка Другог светског рата. Козачки сепаратизам је<br />
добио прилику у крвавом вртлогу Грађанског рата када је под вођством царског<br />
официра, научника и писца Петра Краснова дошло до стварања Донске козачке<br />
суверене државе која је емитовала свој новац, водила спољну и унутрашњу<br />
политику и налазила се под контролом Немачке. По доласку на козачке земље<br />
Немци су наишли на неочекивани одзив добровољаца са река Дона, Кубана и<br />
Терека жељних да се боре против комуниста. Неки од ових Козака су се борили<br />
против бољшевика још у Грађанском рату. Одреди ЧК-ОГПУ-НКВД су изводили<br />
масовна стрељања, све повластице Козака биле су укинуте након револуције, 42<br />
40<br />
С.Веревкин, Вторая мировая война: вырванные саницы, Москва, 2006; Соколов Б.В. Оккупация.<br />
Правда и мифы, Москва, 2002.<br />
41<br />
А.Н. Колесник, Генерал Власов - предатель или герой?, Москва, 1991; П.А.Пальчиков, История<br />
генерала Власова, Новая и новейшая история, 2/1993; В. Штрик-Штрикфельт, Против Гитлера<br />
и Стальна. Генерал Власов и Русское Освободительное движение, Посев, 1993; Я.А.Трушнович,<br />
Русские в Югославии и Германии, 1941-1945, Новый часовой., 2/1994.<br />
42<br />
До Првог светског рата четири и по милиона Козака је живело у својим покрајинама и било<br />
је ослобођено дела дажбина, а за узврат су по потреби формирали елитне лакокоњичке јединице.<br />
У Првом светском рату Козаци су формирали око 170 пукова. Види увод фотоалбума Ф. де Лануа,<br />
Казаки Паннвица. 1942-1945, 2006. с.9-11
СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) 61<br />
а многи су чак били изгубили и сва грађанска права, већину имовине и били<br />
насилно увођени у систем задруга који је био изузетно тежак за слободољубиво<br />
козачко становништво.<br />
Већ у јесен 1941. у Генерални штаб копнених трупа је стигао предлог<br />
официра војне контраобавештајне службе барона фон Клајста да се од Козака<br />
формирају специјалне јединице за борбу против партизана. Већ 6.октобра генерал<br />
Е. Вагнер је наредио да се такве јединице формирају у позадини армијских група<br />
„Север“, „Центар“ и „Југ“ до 1. новембра 1941. 43<br />
Прва козачка јединица је била организована у позадини армијске групе<br />
„Центар“ 28. октобра 1941. То је био козачки ескадрон под командом бившег мајора<br />
Црвене Армије донског Козака И.Н. Кононова. Из сличних козачких чета 13. јуна<br />
1942. био је формиран козачки коњанички пук „Платов“. У саставу пука је било<br />
пет коњичких ескадрона, ескадрон тешког наоружања и артиљеријска батерија:<br />
Пук се користио за антипартизанске акције. Још једна крупна козачка јединица<br />
- козачки коњанички пук „Јунгшулц“ био је формиран такође у лето 1942, носио је<br />
име свог заповедника и учествовао у борбама против редова совјетске коњице у<br />
позадини немачких трупа.<br />
Према наређењу од 18. јуна 1942. добровољци из редова Козака заробљеника<br />
би требало да се шаљу у један збирни камп Славута. До краја месеца у Славути<br />
се нашло већ 5 826 људи. Због мањка официра између Козака (услед репресија<br />
Козаци су били политички сумњиви за режим и у малом броју су напредовали у<br />
војсци у предратно доба) у формирању јединица су морали да се користе официри<br />
некозачког порекла. Осим тога била је отворена 1. козачка официрска школа<br />
„Атаман гроф Платов” и подофицирска школа. Након почетних припрема били<br />
су формирани 1. атамански, 2. лејб-козачки и 3. донски, 4. и 5. кубански, 6. и 7.<br />
комбиновани козачки пукови. Већ 6. августа 1942. све ове јединице су већ биле<br />
смештене у касарнама.<br />
У сентембру 1942. у Новочеркаску био је окупљен Козачки збор, који<br />
је изабрао штаб Походног атамана донских Козака на челу са пуковником С.В.<br />
Павловим и позвао Козаке да се дигну “на борбу са комунизмом”. У новембру<br />
43<br />
Подршка коју су Козаци пружили Немцима за време Другог светског рата је изазвала пажњу руских<br />
исаживача након 1991. који се углавном баве улогом козачких јединица у Другом светском рату<br />
на подручју бившег СССР-а: К.М. Александров, Казачество России в 1941-1943 гг.: Неизвестные<br />
саницы истории, Новый часовой, 3/1995; К.М. Александров, Трагедия русского казачества 1943-194,<br />
Новый часовой, 4/1996; К.М. Александров, Казачество России во Второй мировой войне: к истории<br />
создания Казачьего Стана (1942-1943), Новый часовой, 5/1997; С. Дробязко, Казачьи части в составе<br />
Вермахта, Материалы по истории русского освободительного движения 1941-1945. Вып.1, Москва,<br />
1997; Худобородов А.Л. Российское казачество в эмиграции (1920-1945 гг.): социальные, военнополитические<br />
и культурные проблемы, Москва, 1997; А.В.Окороков, Казаки и русское освободительное<br />
движение, Материалы по истории русского освободительного движения 1941-1945. Вып.1, Москва,<br />
1997; С.Дробязко, А.Каращук, Восточные легионы и казачьи части в Вермахте, Москва, 1999; Бугай<br />
Н.Ф. Казачество России: отторжение, признание, возрождение, Москва, 2000; В.Н.Беловолов,<br />
Казаки и Вермахт, Мурманск, 2003; П. Крикунов, Казаки. Между Гитлером и Сталиным. Крестовый<br />
поход против большевизма, М. 2005и др. У Србији засад има само један посебан чланак компилативноилустрованог<br />
карактера: Branko Jevtić, Ruski i kozački dobrovoljci u sastavu Vermahta, Orden, 5/2005.<br />
Старија историографија НОП-а сврстава Козаке, туркестанске и кавкаске добровољце у једну намерно<br />
недефинисану групу Черкеза. Види например чланак Димитрија Трифуновића „Čerkezi”, Vojna<br />
enciklopedija, 2, Beograd, 1971, с. 248.
62<br />
војноисторијски гласник<br />
1942. од донских добровољаца формирали су се следећи пукови: 1. донски, 1.<br />
синегорски, 1. кубански коњички, 1. волгски (терски). У априли 1943. у саставу<br />
Вермахта се налазило двадесетак козачких пукова по 400-1000 бораца и значајан<br />
број мањих јединица, тако да је број Козака у Вермахту износио више од 25 хиљада<br />
војника и официра. 44<br />
Средином септембра 1943. у Млави (Милау) у Пољској била је формирана<br />
1. козачка дивизија на челу које је стајао немачки коњанички генерал фон Панвиц.<br />
Ово је била прва крупна војничка формација на страни Немчке формирана од<br />
руских добровољаца. Немци су заузимали део официрских и техничких положаја<br />
(нпр, 1. новембра 1943. дивизија је имала 222 немачка и 191 козачког официра). 45<br />
Изузетак је био 5. донски пук који није имао ни једног немачког официра. На<br />
челу тога пука је био Иван Никитович Кононов. Његов животни пут је битан<br />
за разумевање карактера тзв. „Другог козачког устанка”. Кононов се родио 2.<br />
априла 1900. код Таганрога у породици козачког официра. Његов отац је био<br />
обешен од стране бољшевика 1918, старији брат и неколико рођака су погинули<br />
у Грађанском рату када су се борили против „црвених”, још два брата су му<br />
била ухапшена и стрељана у репресијама 1934-37. Сам Кононов је 1922. успео<br />
да сакрије своје порекло и ступио је у Црвену Армију. Пошто је као Козак имао<br />
наследну предиспозицију за војну службу одмах се истакао и био упућен у школу<br />
млађих официра, а касније је завршио коњичко оделење Војне школе „ВЦИК“ и<br />
Војну академију „Фрунзе“. Истакао се за време совјетско-финског рата 1939-40.<br />
и заслужио је орден Црвене звезде за истакнуту храброст. Кононов је дочекао<br />
1941. као мајор и командант угледног пука на западним границама СССР-а. Већ<br />
22. августа 1941. он је прешао на страну Немаца са већим делом официра и<br />
војника из подређеног пука, укључујући чак и комесара пука Д. Панченка. По<br />
доласку код Немаца његова група је одмах изненадила официре Вермахта кад је<br />
изразила жељу да се бори против бољшевика. Немачка команда 6. октобра 1941. је<br />
дозволила да се формира јединица под његовом командом и 28. октобра 1941. била<br />
је формирана козачка добровољачка јединица бр. 102 појачана уз добровољце из<br />
заробљеничких логора. Најразличитији извори сведоче да је за „кононовце“ био<br />
типичан високи ниво борбеног морала и војне обуке. У зиму 1942. на фронт, у<br />
102. батаљон Кононова из логора за заробљене официре Југословенске краљевске<br />
војске VI-C је стигла група руских официра бивших емиграната под командом А.Н.<br />
Пуговочникова, који је постао заменик и блиски сарадник Кононова. „Кононовци“<br />
су учествовали у операцијама против партизана и падобранаца у рејонима западне<br />
Русије и Белорусије.<br />
Пошто се идеја о стварању козачке једнице показала успешна 1942.<br />
Кононов је био промовисан у потпуковника, а у крајем 1942. његов батаљон је био<br />
проширен до дивизиона. На бази Кононовског 600. козачког батаљона у Млави<br />
1943. је био формиран 5. донски козачки пук, који је ушао у састав друге бригаде.<br />
44<br />
C. Jurado, Foreign Volunteers of the Wehrmacht 1941—45, Oxford,1983, с. 28-29; D. Littlejohn, Foreign<br />
Legions ...с.I/272-277;. С.Дробязко, А. Каращук, Восточные легионы и казачьи части... с. 34-39;<br />
П.Крикунов, Казаки ...с.390-414.<br />
45<br />
Архив Војоноисторијског Института (А ВИИ), NAV, T-315, р.2281, с.184.
СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) 63<br />
Већ 1944. Кононов је био промовисан у пуковника. Крајем 1944. било је започето<br />
формирање Посебне козачке пешадијске бригаде под командом Кононова. У<br />
неоствареним плановима је остала трансформација бригаде у 3. козачку дивизију,<br />
крајем рата бригада се састојала од 7. и 8. пешадијског и 9. коњаничког пука и<br />
извиђачког батаљона са око 7 000 бораца. Пред крај рата Кононов је био промовисан<br />
у генерал-мајора Оружаних снага КОНР. После рата Кононов је успео да стигне у<br />
Аустрију, а после се крио до почетка Хладног рата када су Енглези и Американци<br />
престали изручења совјетских држављана у СССР. Касније се Кононов преселио<br />
у Аустралију где је живео повучено са породицом. 46<br />
Козачка дивизија била је веома бројна формација, 47 али тек у другој<br />
половини 1944. она је била трансформирана у XV коњанички корпус. По доласку<br />
у Србију (15.10.1943.) дивизија је имала 18 702 човека и 10 091 коња, 48 а након<br />
пола године (01.03.1944.) 18 686 људи и 14 004 коња. 49 Дивизија се састојала од<br />
две бригаде: у 1. бригади су били 4. кубански, 2. сибирски и 1. донски пук; у<br />
2. бригади су били 6. терски, 3. кубански и 5. донски пук; осим тога дивизија<br />
је имала 2 артиљеријска дивизиона наоружаних 75 мм топовима, извиђачки и<br />
инжењерски батаљон и помоћне јединице. 50 Одмах након формирања дивизија<br />
је била пребачена на подручје Југоистока (у Југославију) где се користила у<br />
антипартизанским операцијама и била је подређена команданту 2. немачке<br />
тенковске армије генерал-пуковнику Рендулицу.<br />
Тешко је раздвојити мотиве оправдане борбе за слободу против совјетског<br />
експанзионизма и комунистичког тоталитаризма, с једне стране, и екстремног<br />
шовинизма, антисемитизма и злочиначког поступања према припадницима<br />
других народа у понашању бројних припадника ове „скривене армије“ Трећег<br />
рајха. Њихова судбина након завршетка рата се разликовала, у зависности од<br />
тога да ли су они 1941. живели ван или у границама СССР-а до 1939. године.<br />
Летонци, Литванци и Естонци као и западни Украјинци у случају ако су имали<br />
срећу да падну у руке англосаксонских савезника су добијали политички егзил<br />
и право на живот у слободи и релативном просперитету. Они су обогатили<br />
историографију позамашном количином успомена и историја својих борбених<br />
дана. Руси, Туркестанци и Кавказци су били махом изручени Стаљину и изашли<br />
су из сибирских логора тек након смрти кремаљског диктатора. Потрошеног<br />
здравља и без изгледа на пристојно запослење они су већином живели на државној<br />
минималној пензији скривајући од родбине и околине где су провели толике<br />
године и зашто су толико закаснили у повратку „из рата“.<br />
46<br />
К. Александров, Трагедия донского казака Ивана Кононова, Посев, 5/2000, с. 43-46; 6/2000, с. 43-46;<br />
А. Окороков, Не сотвори себе кумира…, Станица, 2/2001.<br />
47<br />
Пре рата немачка коњичка дивизија би требало да има у свом саставу 5.300 војника. После<br />
реорганизације најкрупнија коњаничка јединица према мобилизацијском плану 1939/1940. би требало<br />
да буде бригада од 6684 човека и 4552 коња. Б.Мюллер-Гиллебранд, Сухопутная армия Германии...<br />
с.21, 84.<br />
48<br />
АВИИ, NAV, T-315, р.2281, с. 132.<br />
49<br />
АВИИ, NAV, T-314, р.1547, с. 724.<br />
50<br />
АВИИ, NAV, T-315, р.2281, с. 75.
64<br />
војноисторијски гласник<br />
Разликовала се и њихова ,,историографска судбина’’ након 1991. У земљама<br />
где нова владајућа елита није израсла из старог комунистичко-бирократског<br />
сталежа (Балтичке републике су најбољи пример) већина ових ветерана је доживела<br />
потпуну реабилитацију и глорификацију. Бројни политички, друштвени и верски<br />
лидери Естоније и Летоније учествују у комеморацијама везаним за ветеране СС<br />
дивизија, њихове традиције су интегрисане у војне и државне празнике и обележени<br />
су низом величанствених споменика уз паралелну уклањање споменика учесника<br />
антифашистичке борбе. Бивши ветерани Вермахта и СС добијају државне пензије<br />
које су укинути њиховим вршњацима које су имали несрећу да се боре са Немцима<br />
у редовима партизана и Црвене Армије. Прелазна ситуација постоји у садашњој<br />
Украјини где западани и источни делови земље имају супротно гледиште на<br />
заслуге 14. дивизије. Зато државну пензију добијају и припадници „националних“<br />
формација и бивши црвеноармејци, а државна администрација позива на<br />
помирење и подиже споменици и једним и другим (мада ипак се више обележја<br />
диже у западним деловима земље да се успостави паритет). Остали су ограничени<br />
покушаји ревизији историје Другог светског рата у кавкаским и средњоазијским<br />
републикама где се власт чврсто налази у рукама директних наследника старих<br />
кланова касносовјетског доба. У Белорусији и Русији, за време првих председника<br />
Шушкевича и Јељцина, било покушаја историјске ревизије. Радило се не само о<br />
отварању архива и таласу публикација већ и чак о прихватању застава које су за<br />
време Другог светског рата вијорили над главама руских и белоруских бораца<br />
против „црвеног ропства“. У садашњим околностима о признавању легалитета<br />
„скривене“ армије нема ни говора и зато су Русија и Белорусија једине земље у<br />
Европском делу бившег СССР-а апсолутно доследне у ексклузивном баштињењу<br />
традиција Црвене Армије. Занимљиво је да без обзира на политику актуелних<br />
власти традиција поштовања према онима које су се борили против Немаца 1941-<br />
1945. остаје општим националним митом већине савремених Руса. За ово сигурно<br />
нису заслужене колективне успомене на Стаљина или на совјетски систем већ<br />
осећај угрожености националног бића који су доживели (и који су уз невероватне<br />
напоре победили) њихови преци пре више од шест деценија уз занемаривање<br />
комунистичког карактера Црвене Армије. С друге стране велики број обичних<br />
људи у балтичким земљама и Западној Украјини види у припадницима „скривене<br />
армије“ пре свега заштитнике од руског експанзионизма и комунизма и тек у<br />
другом реду сматра њих невољним сарадницима нациста.
ПРИЛОЗИ И ИСТРАЖИВАЊА<br />
УДК 355.02(497.11)“1882/1903”<br />
Др Славица Ратковић-Костић<br />
Институт за стратегијска истраживања<br />
Београд<br />
РАЗВОЈ ДОКТРИНЕ У ВОЈСЦИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ<br />
1882 – 1903.<br />
АПСТРАКТ: Аутор се осврнуо на развој теорије ратне вештине у Европи и њен утицај<br />
на српску „војну књижевност“ да би могао да прати настанак и токове оригиналне<br />
војне мисли у Краљевско-српској војсци. Поред тога, дао је примере њене практичне<br />
примене: фокусирање Спољног одсека Оперативног одељења Главног генералштаба<br />
на потенцијалне противнике; учешће највишег војног врха у изради мобилизацијских,<br />
концентрацијских и ратних планова за евентуални рат с Турском и Бугарском и извођење<br />
највећих маневара српске војске у XIX веку- маневара код Крушевца 1898. године. Чланак<br />
је рађен на основу необјављене грађе Војног архива и Архива Србије, објављене грађе<br />
Министарства војске Краљевине Србије и литературе.<br />
Крајем ХIХ века у јасном и изворном облику доктрине војна мисао се<br />
рајем ХIХ века у јасном и изворном облику доктрине војна мисао се<br />
појавила само у Немачкој и Француској. У другим европским војскама није било<br />
ничега што се могло упоредити с пруском доктрином. У Русији је, почев од Петра<br />
Великог, и војна мисао била под јаким западним утицајем. Посебно када су у руску<br />
војску ступили, прво 1769. године, хесенски пуковник Теодор Бауер (T. Bauer),<br />
а затим 1813 – француски генерал Анри Жомини (Henri de Jomini) и његов следбеник<br />
генерал Генрих Лер (Генрих Антонович Леер). За Русију, Аустро-Угарску и<br />
Велику Британију не може се рећи да су имале одређену, повезану доктрину. Оне<br />
су, од општих сазнања, узимале највише од Немаца, и то оно што су сматрале корисним<br />
и употребљивим у сопственим условима.<br />
Под војном доктрином се подразумева систем усвојених ставова и погледа<br />
о организацији, припремама и употреби војске и вођењу оружане борбе на стра-
66<br />
војноисторијски гласник<br />
тегијском, оперативном и тактичком нивоу. За разлику од ратне доктрине, која се<br />
односи на све компоненте: војну, државну, политичку, економску, дипломатску,<br />
психолошку и друго, те је по садржају и обележјима шира и свеобухватнија, војна<br />
доктрина се односи искључиво на оружане снаге и оружану борбу. У суштини,<br />
војна доктрина је примењена теорија ратне вештине. Како је ратна вештина стара<br />
колико и историја, било је покушаја од најстаријих времена да се ти принципи среде<br />
и напишу. Али, тек почетком ХIХ века јављају се два ненадмашна теоретичара<br />
– Жомини и Клаузевиц (Karl von Clausewitz), који су на основу проучавања ратова<br />
Фридриха Великог, Француске револуције и Наполеона, створили класична дела и<br />
указали на пут којим треба ићи у даљем развоју теорије ратне вештине. На основу<br />
разлика у њиховом схватању рата настале су две различите школе – француска и<br />
пруска школа.Све до Садове и Седана, дела француског генерала Анрија Жоминија<br />
(1779–1869) сматрана су последњом речи стратегије јер је открио систем<br />
по којем су извођени сви Наполеонови маршеви и вођене битке, као и извесне<br />
принципе који, у основи, и данас важе у ратоводству. Поред тога, разрадио је и<br />
теорију о операцијским правцима. Мада су га противници називали творцем геометрије<br />
стратегије, као веома утицајан војни писац и теоретичар, превођен је и<br />
пажљиво анализиран широм Европе. Његова књига Политика и филозофија рата<br />
преведена је на српски језик још 1865, али његово најважније дело Преглед ратне<br />
вештине преведено је тек 1938. године. Ситуација се нагло променила након рата<br />
између Француске и Пруске 1870. године. Неочекивани пораз открио је Французима,<br />
и не само њима, пруског генерала Карла Клаузевица (1780–1831), чији је<br />
утицај нагло постао пресудан за европску војну мисао. Његова највећа заслуга је<br />
у томе што је, проучавајући рат, најпотпуније одредио његову природу и суштину:<br />
„Рат није ништа друго до државна политика продужена другим средствима“. Дакле,<br />
рат је оруђе политике, само део политичких односа – није самосталан. Док су<br />
његови претходници разматрали само материјални аспект (наоружање, земљиште,<br />
утврђења, правце напада и њихове геометријске комбинације), Клаузевиц је водио<br />
рачуна и о моралним елементима (дух трупа, карактер војсковођа), и тек на основу<br />
сагледавања целокупне ситуације давао свој суд. Извршио је велики утицај на<br />
развој ратне доктрине и посредно или непосредно, продро у све европске војске.<br />
<br />
<br />
<br />
Ратна доктрина (лат. doctrina – теорија, скуп погледа, учење), систем теоријских поставки и практичних<br />
решења одређене државе према рату и његовом карактеру, политичким циљевима, основним<br />
облицима његовог вођења, као и суштинским обележјима целокупног војног система у миру и рату<br />
(Војна енциклопедија, у даљем тексту: ВЕ), том VII, Београд 1974; Војни лексикон (у даљем тексту:<br />
ВЛ), Београд 1981, 686; П. Томац, Ратови и армије ХIХ века, Београд 1968, 82, 555 и 589).<br />
Ратна вештина (енгл. Art of War, фр. Art de querro, нем. Kriegskunst, р. военное искусство), јесте теорија<br />
и пракса примања и вођења оружане борбе. Истражује објективне истине и законе у сфери рата,<br />
оружане борбе и војне силе (ВЕ, VIII/17).<br />
Ратоводство (енгл. Conduct of War, фр. Conduite de la querre, нем. Kreigsführung, р. ведение воини в<br />
целом), систем руковођења и управљања свим елементима ратног потенцијала на нивоу државе у целини,<br />
и у том смислу је део ратне доктрине и стратегије (ВЕ/VIII, 64).<br />
<br />
Опширније: А. Жомини, Преглед ратне вештине (превод с француског), Београд 1951, 47 и 119–226;<br />
R. Challener, The French theory of the nation in arms 1866–1939, New York 1955, 32. M. Howard, Jomini<br />
and The Classical Tradition in Military Trought, in: The Theory and Practice of War, London 1965, 5–23; A.<br />
Vagts, A History of Militarism, 182.<br />
<br />
Опширније: К. Клаузевиц, О рату (превод с немачког), Београд 1951, 47 и 119–226.
развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 67<br />
Проучаван је и у Србији, где је официрски кадар образован под јаким утицајем<br />
његове мисли. <br />
Рат вођен 1870–1871. године из основа је изменио однос снага у Европи.<br />
Две нове велике силе – Немачка и Италија, придружиле су се Аустро-Угарској,<br />
Великој Британији и Русији. Као победник у рату, Немачка је постала највећи<br />
војни ауторитет у Европи. Пруска и немачка војна мисао, која је од Шарнхорста<br />
(Gerhard Johann David von Scharnhorst), до Шлифена (Alfred, Grаf von Schlieffen)<br />
била најизразитија и најдоследнија, и њихове војне установе постали су предмет<br />
општег живог интересовања, а највише у Француској, где је тражен узрок неочекиваном<br />
поразу. Кроз анализу војне историје и критику немачке војне мисли рађала<br />
се, полако, и француска доктрина. Француски генерал и војни писац Жил Левал<br />
(Jules Louis Lewal) у пруском јединству мисли видео је само помањкање иницијативе,<br />
Виктор Дерекаге (Victor Bernard Derrecagaix) сматрао је да су Немци постигли<br />
своје победе захваљујући примени крутих правила рата, Мајар (L. Maillard) да<br />
је Клаузевиц открио Наполеонов принцип о уништењу противника, што је постала<br />
њихова теорија и пракса, а Бонал (H. Bonnal) признао је Немцима једну једину<br />
заслугу – да су научно систематизовали француско (Наполеоново) искуство. И<br />
маршал Фердинанд Фош (Ferdinand Fosch) мислио је да су Клаузевиц и маршал<br />
Хелмут Молтке (Helmuth Johannes Ludwig Moltke) присвојили Наполеонове идеје.<br />
У француском високом командовању створена је прво шематска доктрина, која је<br />
смењена идејом о рефлексима које треба развијати и, на крају су обједињена та<br />
два гледишта. Једно од кључних питања стратегије – офанзива или дефанзива, решено<br />
је под утицајем Клаузевица: напад је тежи, али води ка већем резултату од одбране.<br />
Такође, теже је стећи (нападом), него сачувати (одбраном). Офанзива је у Прусији<br />
(касније и у Немачкој), основна поставка војне доктрине. Одбрана је сматрана видом<br />
дејства у којем бранилац треба да надокнади недостатак снага или тренутну неповољну<br />
ситуацију другим средствима како би противнику нанео губитке и створио<br />
релативну надмоћност да у погодном тренутку пређе у напад, дакле, чак и одбрана се<br />
мора увек завршити нападом. Од 1871. до 1914. године немачки ратни планови били<br />
су доследно офанзивни, док су француски до 1884. били искључиво дефанзивни, а<br />
затим офанзивни. У вези с тим, Немачку и Француску су пратиле и војске осталих држава,<br />
па и Србије. Већина европских војних мислилаца приклонила се офанзиви, уз<br />
веће или мање ограде.<br />
Под утицајем пруске и немачке војне мисли у српској теорији ратне вештине,<br />
као и у европској, преовладавало је мишљење о повезаности државе, односно<br />
<br />
<br />
Клаузевиц је продро у све европске војске, мада не у исто време и истим интензитетом. Донекле је занемарен<br />
у италијанској доктрини (Handel, M., Clausewitz and Modern Strategy, London 1986), а у Француској<br />
су га проучавали тек од 1874, јер се за њега сазнало преко дела Наоружани народ, немачког<br />
фелдмаршала Колмара Голца (Colmar Freiherr von der Goltz), у коме се писац често позива на Клаузевица.<br />
У Србији је први пут поменут 1875. у делу Паје Путника (Мисли о војној организацији Србије).<br />
Gamelin, Etudes psilosophiques sur l’art de la querre, Paris 1906, 2–9, 21–23; European Military Thought<br />
and Doctrine, 1870–1914, in: M. Howard, The Theory and Practice of War, London 1965, 71–93; П. Томац,<br />
Ратови и армије ХIХ века, 55–57, 549. Опширније: V. Derrecagaix, Le querre moderne, Paris 1885; F.<br />
Foch, Des principes de la querre, Paris 1906; H. Bonnal, La prochaine querre, Paris 1906.
68<br />
војноисторијски гласник<br />
политике и рата. На српску војну мисао, односно „војну књижевност“, како су<br />
се у ХIХ и почетком ХХ века називала дела која су се односила на војна питања,<br />
утицали су многи чиниоци, а највише искуства из ратова вођених 1876–1878. и<br />
1885. године, као и посредни и непосредни утицај европске војне теорије, пре<br />
свега немачке и француске, а затим и руске и аустроугарске. 10 Учећи, преводећи<br />
и пишући, српски официрски кор развијао је своју „војну књижевност“, па од средине<br />
ХIХ века није било војног теоретичара који није посветио одређену пажњу<br />
ратној вештини. Преовладали су ставови да у ратној вештини има и науке и вештине,<br />
те да једно без другог не може да постоји: Јован Анђелковић (Појмови из<br />
ратоводства, 1876), Станојло Стокић (Рат и ратовање, 1885), Милош Пауновић<br />
(Тактика, 1889), Димитрије Ђурић (Стратегија, 1895) и Михајло Наумовић (Тактика,<br />
1901). Али, било је и другачијих ставова. Признајући да у ратној вештини<br />
има елемената науке, Петар Мишић (Стратегија, 1900) сматра да је, пре свега,<br />
реч о вештини. Уопште, мишљења српских војних писаца о том питању била су<br />
различита, и то не само тада већ и касније. Појмови су различито дефинисани и у<br />
домаћој, и у страној војној теорији, а постојала су и различита гледишта о односу<br />
неких синтагми. Званично, ратна вештина није подељена на стратегију и тактику, јер<br />
је сматрано да је веза међу њима тесна и да се преплићу, већ у теорији ратне вештине<br />
ради лакшег изучавања. Јован Драгашевић, Димитрије Ђурић и Јован Анђелковић<br />
сматрали су их најважнијим дисциплинама: стратегија је објашњење свих појава ратне<br />
вештине и војевања; битка је дело стратегије, док су бој и борба дело тактике; стратегија<br />
није ништа друго до тактика на великим просторима. Војна историја или, по<br />
некима, историја ратне вештине – као пандан практичног ратној вештини, стратегија,<br />
тактика, фортификација, политика рата, топографија, војна администрација, историја<br />
ратова, војна статистика и географија, наука о оружју и артиљерији само су неке „војне<br />
гране“ (дисциплине) које је српска „војна књижевност“ крајем ХIХ века означила<br />
као делове ратне вештине. 11<br />
Говорећи о појави која у ХIХ веку није била ни формулисана, можемо<br />
рећи да је ратна доктрина српске војске – схваћена као изведени скуп основних<br />
погледа на ратну вештину претежно из области стратегије – била израз многих<br />
чинилаца, а највише одраз геостратегијског положаја, величине њене територије,<br />
бројности њеног становништва, националних и политичких циљева и матери-<br />
<br />
Видети: М. Илић, Историјско развиће тактике, Београд 1876; С. Стокић, Рат и ратовање, Београд<br />
1885; К. Поповић, Стратегија, Београд 1891; Д. Ђурић, Стратегија (Тактика војевања), Београд<br />
1895; В. Арачић, Генералштабна служба у ратно доба, Београд 1898; П. Мишић, Стратегија, Београд<br />
1900.<br />
<br />
Ратник, књ. I (1879), св. 1, 2.<br />
10<br />
Српски официри су читали, користили и преводили бројне европске писце (Кардинал фон Видерн,<br />
Вођење трупа и служба по штабовима, књ. I–IV, Београд 1886–1888; Драгомиров, Михаел Иванович,<br />
Упут за спрему трупа за борбу, Београд 1888; А. Баумгартен, Употреба пољске артиљерије, Београд<br />
1888; Конаро Лудвиг фон, Стратегија посматрања војне у Италији 1796–1797, Београд 1889; Лер,<br />
Хенрих Антонович, Сложене операције, Београд 1894, и др.). Опширније: Б. Ђорђевић, Историја српске<br />
ратне вештине, Београд 2000.<br />
11<br />
Ратник, књ.V (1880), св. 1, 2; Д. Ђурић, Основи (елементи) стратегије,Београд 1893, 8; С. Стокић,<br />
Рат и ратовање, књ. II, Београд 1885, 19; Р. Путник, Служба ђенералштаба у ратно доба, књ. II,<br />
Беград 1899, 17; Опширније: Д. Дозет, „О појму науке и ратне вештине“, Војно дело, 1964, бр. 4, 19;<br />
П. Томац, Ратови и армије ХIХ века, Београд 1968, 542 и 543.
развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 69<br />
јалних могућности. Обележила је у сваком историјском тренутку организацију<br />
војске, њену формацију, наоружање, опрему и тактику. У Србији је од устанка<br />
1804. у континуитету постојала народна војска. 12 Створена је веома рано и стајаћа<br />
војска, која је била уређена на основу прописа, док о народној војсци до 1861.<br />
године, када је објављен први закон о њој, нема тако рећи ниједног ретка. Због<br />
тога је створен утисак да је војна историја тога доба истовремено историја<br />
стајаће војске. 13 У ствари, у рату с Турском 1876. године она се, дајући старешине,<br />
утопила у народну војску, а у рату 1877. године, мада је била организована као<br />
самостална формација, имала је малу улогу, те је оба рата изнела народна војска. 14<br />
Искуства из тих ратова показала су да се морају мењати оба застарела облика<br />
војне организације и стварати војска према европском узору. 15<br />
Схватајући нужност модернизације, Србија је после стицања независности<br />
1878. године, предузелa бројне реформе, уводећи новине у разне области<br />
друштва: у привреди, војсци и начину живота. Мада се процес европеизације<br />
и модернизације одвијао споро услед ограничених економских могућности и<br />
негативног патријархалног менталитета, Србија се полако уклапа у заједницу<br />
модерних европских земаља. 16 Процесу модернизације прикључила се и војска -<br />
није се смело заостајати ни за европским силама, ни за суседним земљама. Српски<br />
војни врх морао је, као и свуда у свету, да прати најновија достигнућа, пре свега у<br />
борбеној техници, затим развоју железничке и путне мреже, у војној организацији<br />
и формацији, школовању стручног кадра, обуци, и у свим другим сегментима<br />
своје институције. Све је започело 1879. године, када су кнез Милан Обреновић<br />
12<br />
Опширније о организацији, формацији, стратегији и обуци за време устанака 1804-1815: К. Ненадовић,<br />
Живот и дела великог Ђорђа Петровић Карађорђа врховног вожда ослободиоца и владара Србије<br />
и живот његових војвода и јунака, Беч 1883; С. Новаковић, Стара српска војска, Београд 1893; Ј.<br />
Мишковић, Стара српска војска и војевање за време устанака 1804-1815 , Глас СКА, XLVII, 1895; Б.<br />
Куниберт, Српски устанак или прва влада Милоша Обреновића 1804-1850, Београд 1941; В.Карађић,<br />
Први и други српски устанак, Београд 1947; Д. Динић, „Српска војска у доба првог устанка“,<br />
Војноисторијски гласник, 1953, бр.5; Р.Љушић, Вожд Карађорђе, књ.1, Смедеревска Паланка, 1993;<br />
В. Стојанчевић, Први и други српски устанак 1804-1815, у: Знамените битке и бојеви српског и<br />
црногорског народа, књ.1, Београд 1998.<br />
13<br />
Опширније о војсци за време кнеза Милоша Обреновића: В. Н. Петровић, Грађа за историју Краљевине<br />
Србије (време владавине Милоша Обреновића), Београд 1882; М. Петровић, Финансије и установе<br />
обновљене Србије, књ.1, Београд 1897; М. Ђурђевац,“Организација српске војске у доба кнеза Милоша<br />
и уставобранитеља“, Војноисторијски гласник, 1957, бр.6; Р. Марковић, Војска и наоружање Србије<br />
кнеза Милоша, Београд 1957; С. Ратковић-Костић,“ Српска војска у 19. веку. Преглед развоја од првог<br />
српског устанка доБерлинског конгреса“, Војноисторијски часопис, 1993, бр.1-2.<br />
14<br />
Опширније о народној војсци кнеза Михаила Обреновића: Ј. Митровић,“Организација и опрема<br />
народне војске у Кнежевини Србији 1854“, Весник војног музеја, 1958, бр.5 ; M. Ђурђевац,”Народна<br />
војска у Србији 1861-1883“, Војноисторијски гласник, 1959, бр.4; Ж.Ђорђевић, Српска народна војска<br />
1862-64, Београд 1984; С. Ратковић-Костић, „ Михило Обреновић“, Војно дело, 1988, бр.1.<br />
15<br />
Опширније о формацији и стратегији српске војске у ратовима 1876-1878: В. Белић, Ратови<br />
српског народа (1788-1918), Београд 1937; С. Скоко, П. Опачић, Српско-турски ратови 1876-1878,<br />
Београд 1981; С. Ратковић-Костић, „Српска народна војска уочи српско-турских ратова 1876-1878.<br />
(организација, формација, наоружање и опрема, ратни планови, мобилизација и концентрација)”, у:<br />
Зборник радова са научног скупа „Ибарска војска у српско –турским ратовима 1876-1878“, Чачак<br />
1997; С. Ратковић-Костић, “Српска народна војска у српско-турским ратовима 1876-1878“, у: Зборник<br />
радова са научог скупа“ Од Делиграда до Делиграда 1806-1876“, Београд 1997.<br />
16<br />
Опширније: Историја српског народа, VI/1, Београд 1994; М. Војводић, Србија у међународним<br />
односима крајем ХIХ и почетком ХХ века, Београд 1988; М. Екмечић, Стварање Југославије 1790-<br />
1918, Београд 1898.
70<br />
војноисторијски гласник<br />
и министар војни, генералштабни поптпуковник Јован Мишковић, образовали<br />
Велику комисију, састављену од стручњака свих родова и служби, која је добила<br />
да „реши 25 начелних питања, како би се све војне гране могле поново уредити“. 17<br />
Резултат њиховог рада биле су велике војне реформе које су започете 1883.<br />
увођењем нечег што је било потпуно ново за Србију: мешовитог војног система<br />
у коме се стални кадар развија обученом резервом до ратне формације. Након<br />
доношења савремене војне организације и формације, исте године извршена је<br />
нова војнотериторијална подела земље која је омогућила бржу мобилизацију.<br />
Уследили су: модернизација Министарства војног, преуређење генералштабне<br />
струке, увођење савремених система наоружања и реформе у војном школству и<br />
судству. 18 Наравно, постојао је узајамни однос између организацијског и техничког<br />
унапређења војске и економске моћи друштва. Због тога су реформе, касније,<br />
настављене нешто спорије, у појединим периодима готово су обустављане, и то<br />
не само због економске већ и политичке ситуације. 19<br />
Са територијом коју је српска народна војска ослободила 1878. године и<br />
која јој је припала на Берлинском конгресу Србија је постала господар Моравске<br />
долине и главних раскрсница путева који из средње Европе – преко Београда,<br />
Ниша, Пирота и Врања – воде за Цариград и Солун, односно повезују средњу<br />
Европу и предњу Азију. Налазећи се на тако значајном војногеографском подручју,<br />
увучена је у вртлог европске политике, јер су се на њеној територији укрштали<br />
и преплитали интереси великих сила и њихове тежње за тржиштима Азије, доминацијом<br />
у Турској и превлашћу на источном Средоземљу и Балкану. То је, разуме<br />
се, била велика опасност за њену националну независност и суверенитет. Како<br />
није била довољно економски и војно снажна да би водила одлучну спољну политику,<br />
помирила се са понудама да своје националне циљеве усклади са политиком<br />
великих сила. 20 С изузетком рата с Бугарском 1885. године, период од 1878. до 1912.<br />
био је раздобље дуготрајног мира. Србија је, да би заштитила државне интересе и<br />
циљеве, својом спољном политиком у миру настојала да политичким средствима<br />
спречи избијање рата. С друге стране, чинила је све, у границама својих могућности,<br />
да буде спремна за могући рат.<br />
Утицај промењеног геостратегијског положаја, величина територије,<br />
бројност становника, као и техника која је ишла напред утицали су на доктрину.<br />
Свакодневна пракса сводила се, пре свега, на извођење обуке, затим ратних игара,<br />
командантских путовања и слично. Највише у домену практичног доносила су<br />
17<br />
Реорганизација српске војне снаге. Из општег војног одељења војног министарства, Ратник, књ. II,<br />
св.7, јули 1879, 78. Опширније: С. Ратковић-Костић,“ Јован Мишковић и европеизација српске војске“,<br />
у: Зборник радова „Генерал Мишковић“, Београд 2004.<br />
18<br />
АВИИ, п.1, к.7, ф.2, док.23/1; п.1, к.2, ф.1, док.9; п. 14, к. 7,ф.1, док.19-22; Закон о устројству<br />
војске, 3. Јануар 1883, Београд 1883; Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији (1835-1904), књ.<br />
XXXVIII, 286, 374; Закон о устројству Војног министарства, 3. Јануар 1883, СВЛ 1883,30; Уредба о<br />
ђенералштабној струци, 22. Фебруар 1884, СВЛ 1884, 233; Закон о устројству војних судова, Београд<br />
1901.<br />
19<br />
Опширније:С.Ратковић-Костић, Европеизација српске војске 1878-1903, Београд 2007.<br />
20<br />
Опширније: М. Екмечић, Стварање Југославије 1790–1918, књ. I, Београд 1989, 372; В. Чубриловић,<br />
„Балкански народ у источној кризи 1875–1878“, Балканика, бр. 9, Београд 1978.
развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 71<br />
искуства са маневара. Начела војне доктрине уређивао је војни врх: пре свега,<br />
владар као врховни командант, затим министар војни, команданти дивизијских<br />
области, начелник Главног генералштаба и команданти значајних установа и<br />
институција. Најважније обавезе у овом погледу имао је Главни генералштаб<br />
коме су поверени оперативни послови у вези са могућим ратовима. Главни<br />
генералштаб је био релативно нова установа, не само за српску већ и за европске<br />
војске.Устројен је почетком 1876. године, али је због рата с Турском следеће две<br />
године функционисао као Штаб Врховне команде, да би тек октобра 1878. преузео<br />
своје обавезе. У току трансформације војске, на основу уредбе из 1884. године,<br />
добио је чвршћу и одређенију структуру и прецизније функције. Био је подељен на<br />
одељења и отсеке. Оперативно одељење бавило се стратегијско-мобилизацијским<br />
пословима, организацијом железничких и другим собраћајним средствима за<br />
потребе рата и свим осталим задацима који су се односили на борбену готовост,<br />
оргнизацију, наоружање и опремљеност војке за рат.<br />
Српски Главни генералштаб, за разлику од пруског и немачког, није<br />
био самосталан- подређен директно владару, 21 већ је постојао као саставни део<br />
Министарства војног. 22 С друге стране, сама генералштабна струка организована<br />
је на пруски начин -као стална. Наиме, у европским војскама постојала су два<br />
типа генералштабних официра- стални и повремени, с мноштвом варијаната у оба<br />
система. Установа повремених генералштабних официра постојала је у Француској,<br />
где су наизменице служили и у генералштабу и у трупи. То је било корисно<br />
због присности штаба и трупе и везе између теорије и праксе, али је ипак била<br />
спутавана изградња добрих штабних официра. Стога је српски војни врх одлучио<br />
да створи високо образоване официре који ће се искључиво бавити штабним<br />
пословима. Селекцији генералштабних официра посвећивана је изванредна<br />
пажња. Школовани су у Србији - на Вишој школи Војне академије, практично<br />
обучавани у Главном генералштабу, а затим упућивани на специјализацију у друге<br />
земље, пре свега у Немачку, Француску и Русију. Утицај ових високо образованих<br />
официра осећао се, не само у генералштабној струци већ у сваком сегменту војне<br />
организације, највише у школству и војном издаваштву. Доста су преводили<br />
преузимајући разнолике стране утицаје и узоре да би достигли развијенију Европу.<br />
Међутим, то је била само основа која им је омогућила да развију сопствене<br />
способности - многи од њих постали су вредни и плодни теоретичари који су дали<br />
оригиналне и квалитетне радове. Оцењиван је не само теоријски већ и практичан<br />
рад генералштабних официра: повремено су, почев од 1879. године, по угледу<br />
на пруску војску, организована такозвана генералштабна путовања. 23 Тако је, на<br />
пример, након завршеног задатка на другом генералштабном путовању, почетком<br />
21<br />
Х. Д. Хитл сматра да је император био само параван иза којег се крила стварна моћ генералштаба<br />
(Војни штабови,Београд 1954,90).<br />
22<br />
Р. Путник, Служба ђенералштаба, књ.1 и 2, Београд 1890. И 1899; Ј. Дамјановић, Историјско развиће<br />
уређења нашег ђенералштаба с основама уређења наше војске, Београд 1900; С. Ратковић-Костић,<br />
„Генералштаб српске војске 1876-1903“, Војноисторијски гласник , бр.1-2,2003.<br />
23<br />
Генералштабна путовања увео је 1808. генерал Шарнхорст (Опширније: Ф. Кохенхаузен, Од<br />
Шарнхорста до Шлифена. Сто година пруско-немачког ђенералштаба 1806-1906, Београд 1911, 30;<br />
Р. Путник, Служба ђенералштаба, књ.1, 274) .
72<br />
војноисторијски гласник<br />
јула 1883, генералштабни потпуковник Јован Мишковић поднео извештај<br />
начелнику Главног генералштаба Милојку Лешјанину и дао оцене о неким<br />
официрима за које је сматрао да треба да се преведу у генералштабну струку. 24<br />
Војни врх је пратио и анализирао међународне односе и догађаје, као и снаге<br />
и намере потенцијалних противника. Када је септембра 1881. устројен Комитет за<br />
организацију и наставу војске, заједно са Главним генералштабом израдио је план<br />
за мобилизацију војске. Био је подељен на три стална одбора, један за правила и<br />
наставу, други за администрацију и тећи за организацију. Одбор за организацију<br />
израдио је за годину дана пројекте закона о устројству војске, Министарства војног<br />
и војне администрације. Чинили су га, по службеном положају, начелник Главног<br />
генералштаба, уједно и председник Комитета, управник Војне академије, сви<br />
виши команданти војске, председници Артиљеријског и Инжињеријског комитета,<br />
начелници Оперативног одељења Главног генералштаба и Општевојног одељења<br />
Министарства војног, али и други виши официри које је поставио министар<br />
војни. 25 До 1881. године српска војна обавештајна служба највише је држала на оку<br />
аустроугарску војску, затим турску, бугарску и војске осталих суседа. У сачуваном<br />
списку материјала о земљама и војскама суседних држава који се налазио у Спољном<br />
одсеку Оперативног одељења Главног генералштаба највећи број докумената<br />
односи се на аустроугарску војску, њено попуњавање и школство, као и на маршруте<br />
у Босни, а затим на бројно стање и размештај турске војске. Војни врх је наставио<br />
да прати догађаје у Аустро-Угарској и након потписивања Тајне конвенције, не само<br />
зато што није био упознат са споразумом већ и зато што се на тако моћног суседа<br />
увек мотри. Ипак, одржавани су добри односи. Куповина новог оружја, на пример,<br />
без дозволе да се пренесе преко аустријске границе била би узалудан напор. Одржавани<br />
су добри односи и са Румунијом и Грчком, док су Турска и Бугарска сматране<br />
могућим противницима, па је помно праћена друштвено-политичка ситуација у тим<br />
земљама, а посебно њихова војна организација, формација, бројно стање, наоружање<br />
и покрети трупа. 26<br />
Немачка војна доктрина наметнула се Србији не само зато што је била<br />
доминантна у Европи већ и због сличног геостратегијског положаја – обе државе<br />
налазиле су се између више потенцијалних противника. Опкољене Турском,<br />
Аустро-Угарском и Бугарском, српске границе су биле стратегијски осетљиве. Од<br />
укупно 1.677 км, граница са Турском износила је 761 км, са Аустро-Угарском<br />
– 406 км, Бугарском – 409 км, и Румунијом – 101 км. Као што је један француски<br />
писац рекао, Србија је била опкољена земља, а њен народ – опкољени народ. Простирала<br />
се на површини од 48.302 км 2 . Имала је облик неправилног четвороугла<br />
којем углови леже у Рачи на Дрини, на Увцу, тамо где он оставља границу Србије,<br />
24<br />
Између осталих, предложио је Стевана Грујића, тада капетана I класе, и Божидара Јанковића,<br />
Александра Машина и Светизара Радојевића-капетане II класе (АВИИ, п.1, к. 4, ф.1,р.б.9/42;<br />
Ђенералштабно путовање, Ратник, књ.XX, год. 1889, св.1, 199 и 200.<br />
25<br />
АВИИ, п.14, к.7, ф.1, р.б. 15/1 (Указ о образовању Комитета); СВЛ 1881,852-854.<br />
26<br />
АВИИ, п. 1, к. 4, ф. 1, р.б. 8/11–14; 27–46; п. 2, к. 3, ф. 1, р.б. 1/1; п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 1/1; п. 14, к. 3, ф.<br />
5, р.б. 58; п. 14, к. 11, ф. 4, р.б. 48/1; В. Ђорђевић, Крај једне династије (Прилози за историју Србије<br />
од 11. Октобра 1897. до 8. Јула 1900), књ. I, Београд 1905, 592.
развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 73<br />
на врху планине Св. Илија и на Дунаву, код Текије. На северу су одвајали Србију<br />
од Аустро-Угарске Сава и Дунав, на западу делила је Дрина од Босне, на југу<br />
се граничила с Турском и Бугарском, а на истоку је Дунав делио од Румуније. 27<br />
Крајем XX века неодређени односи са Турском и заоштрени односи са Бугарском<br />
натерали су војни врх на предузимање одређених мера. Један од корака у том<br />
правцу била је тајна седница у Министарству војном, одржана 16 (28) марта 1898,<br />
на којој су, под председништвом команданта Активне војске генерала и бившег<br />
краља Милана Обреновића, у присуству највиших војних личности, израђени ратни<br />
планови и против Турске и против Бугарске. Утврђени су ратни циљеви за оба<br />
случаја, карактер и врста ратовања, одређене су снаге и средства, потврђена мобилизација<br />
и концентрација са стратегијским положајем. Заправо, тога дана урађено<br />
је оно што је требало урадити две деценије раније да се не би поновило оно што<br />
се догодило 1876. године, када је ратни план за рат с Турском рађен уочи самих<br />
операција, планирано је да се са новом разрадом ратног плана почне одмах после<br />
Берлинског конгреса и новоодређених граница Краљевине Србије. Међутим, Главни<br />
генералштаб је тек 1895. разматрао то питање, али план није разрађен. Тако<br />
да Србија, осим једног кратког нацрта из 1897. године, боље речено скице, све до<br />
1898. није имала дефинитивно израђен ратни план за рат против Турске. 28<br />
На седници је краљ Милан Обреновић саопштио мишљење да до рата са<br />
Турском може доћи на два начина – да Турска нападне Србију, или, пак, да Србија<br />
– у савезу са балканским државама, уђе у рат против Турске. Узимајући у обзир<br />
политичке прилике и српско-турске односе, сматрао је да, и поред непостојања<br />
војне конвенције, Турска неће напасти Србију. Делимичну гаранцију пружао је<br />
споразум између Аустро-Угарске и Русије, постигнут почетком маја 1897. године.<br />
Циљ тог договора било је спречавање војне акције било које балканске државе,<br />
односно одржавање status tus quо на том простору. 29 Ипак, за сваку сигурност, остављена<br />
је могућност да Главни генералштаб проучи и дефанзивну варијанту, али<br />
чак и у том случају, по угледу на опште прихваћену немачку доктрину, „да се<br />
узме израз офанзиве чим се укаже згодна прилика, или прилика за напад“. 30 План<br />
рата са Турском био је добро утемељен. Прво, заснивао се на претпоставци још из<br />
времена кнеза Михаила Обреновића да Србија рат против Турске може да води само<br />
у савезу са Црном Гором, Бугарском и Грчком, јер би једино на тај начин однос<br />
снага био повољнији. Руководећи се својим националним интересима, савезници би<br />
имали главне и споредне операцијске правце ради што бржег уништавања противни-<br />
27<br />
Статистички годишњак Краљевине Србије (за 1902), књ. VIII, Београд 1905; Д. Ђорђевић, Србија и<br />
српско друштво 1880-тих година, Историјски часопис, књ.VII, Београд 1957, 414.<br />
28<br />
АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 2/1; р.б. 21/35. Октобра 1897. Главни генералштаб је предвидео кретање војске<br />
у правцу Врања (Моравска дивизија редовне војске, Шумадијска и Тимочка дивизија првог позива<br />
народне војске) и у правцу Куршумлије (Шумадијска дивизија редовне војске, Моравска и Дунавска<br />
дивизија првог позива), док се преостали део војске концентрисао око Лесковца (Дунавска, Дринска<br />
и Тимочка дивизија редовне војске са Коњичком бригадом) и Рашке (Дринска дивизија првог позива<br />
народне војске).<br />
29<br />
АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 3/1, лист 5; п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 23 и 24/1, лист 1 и 2; М. Војводић, Србија у<br />
међународним односима крајем ХIХ и почетком ХХ века, Београд 1988, 141, 143.<br />
30<br />
АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 3/1, лист 9.
74<br />
војноисторијски гласник<br />
ка. Друго, предвиђен је сукоб војске на Кумановско-скопској висији, што је била не<br />
само основна идеја и ратног плана с којим је Србија ушла у рат 1912. већ се и тада<br />
показала као тачна. Треће, дата је процена да савезници могу повести рат против<br />
Турске с изгледом на успех само ако се у европском делу империје не буду налазиле<br />
мобилисане трупе из Азије. Одлучујућа битка, односно победа, морала се добити<br />
пре него што Турска успе да пребаци своје трупе из Анадолије. Стога је планиран<br />
офанзивни рат, односно да се по објави рата одмах отпочну операције како противник<br />
не би имао времена да прикупи знатне снаге из Азије. Уколико би азијске трупе<br />
успеле да се пребаце на Балкан у току операција, требало их је тући „почесно“ и<br />
спречити да се групишу. У вези са груписањем снага, мишљења су била донекле подељена.<br />
Начелник Општевојног одељења Министарства војног пуковник Вукоман<br />
Арачић, начелник Трупног одељења Команде Активне војске генерал Лазар Лазаревић,<br />
министар грађевина генерал Јован Атанацковић и вршилац дужности начелника<br />
Генералштабног одељења Команде Активне војске потпуковник Светозар Нешић<br />
предлагали су да се концентрација српске војске одвија на простору Врање–Медвеђа–Куршумлија–Рашка,<br />
док су остали били за нешто ужу концентрацијску основицу.<br />
Предлози за распоред дивизија били су, мање-више, слични, а министар војни<br />
пуковник Драгомир Вучковић и начелник Штаба Команде Активне војске генерал<br />
Цинцар-Марковић били су за то да се подигне и трећи позив. Планирана је употреба<br />
железнице за мобилизацијско и концентрацијско превожење. 31<br />
Потпуковник Светозар Нешић је израдио пројекат плана за стратегијски<br />
размештај војске на источном фронту. Предвиђено је да се изведе концентрација<br />
војске на Јавору – IV пешадијски пук са једном батеријом Дринске бригаде<br />
првог позива; Ибру (Рашка) – IV, V и VI пешадијски пук другог позива Дринске<br />
дивизијске области са две батерије Дринске бригаде првог позива; код Топлице<br />
(Куршумлија–Крчмаре–Грабовница) – Дринска дивизија редовне војске и Дринска<br />
бригада првог позива; Јабланице (Лесковац–Лебане) – Шумадијска дивизија<br />
редовне војске и Шумадијска бригада првог позива и на Ветерницу (Пољаница)<br />
– Тимочка дивизија редовне војске и Тимочка бригада првог позива. Одређено је<br />
да се Моравска дивизија редовне војске и Моравска бригада првог позива концентришу<br />
у Власотинцу, Дунавска дивизија редовне војске, Дунавска бригада првог<br />
позива и Коњичка бригада са коњичком батеријом – у Лесковцу, а на простору<br />
Владичин Хан – Лесковац – Телеграфска чета, оба телеграфска одељења и Главна<br />
пошта. У Нишу – градска артиљерија (осим делова који би остали у Пироту, Зајечару<br />
и Кладову); опсадни позицијски артиљеријски пук; резервни пионирски пук;<br />
железнички батаљон редовне војске, железничка чета првог позива; минерски полубатаљон;<br />
резервна болничка чета; брдска пионирска чета; резервна муницијска<br />
колона; главни интендантски воз и коњски депо за целу војску. Између Ниша и<br />
Лесковца требало је да буду четири пешадијска пука другог позива (VIII, IX, XIII,<br />
XIV, XV), у Прокупљу – XI пешадијски пук другог позива, Ћуприји – два мостовна<br />
трена са штабом, у Ивањици – X пешадијски пук другог позива, и у Крагујев-<br />
31<br />
АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 3/1, лист 10 и 12; Н. Ракочевић, Ратни планови Србије од вожда Кара-Ђорђа<br />
до краља Петра, Београд 1933, 174–178.
развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 75<br />
цу – Пиротехнички полубатаљон. У Београду је остао VII пешадијски пук другог<br />
позива. Мобилизацију и концентрацију су осигуравала четири пешадијска пука<br />
другог позива. 32<br />
Дакле, војни врх је 1898. године у основи усвојио идеју савезничког рата<br />
балканских држава против Турске. Према ратном плану, била је неопходна брза<br />
концентрација трупа, као и извођење брзих офанзивних операција, да би се на<br />
самом почетку рата постигло одлучујуће решење на бојном пољу. Тада су само<br />
назначени основни ставови ратне доктрине српске војске, према којима је напад<br />
имао предност над одбраном. На такав карактер српске војне доктрине свакако<br />
је утицала околност да је била реч о ослободилачком рату против Турске, у којем<br />
се само офанзивним дејствима у оквиру ширег балканског савеза могла разбити<br />
турска војска у Европи. Једино се на тај начин и у оквиру тога може схватити<br />
склоност ка нападу у свакој прилици. Додуше, мада су се ослањали на сопствена<br />
искуства из претходних ратова, српски војни теоретичари су, као и француски, руски,<br />
аустријски и други, били под утицајем немачке војне доктрине, према којој<br />
је напад био у првом плану. У сваком случају, основне претпоставке рата против<br />
Турске, изузев у погледу концентрације трупа, биле су садржане у свим наредним<br />
верзијама ратног плана. Са последњим планом Србија је 1912. године и ушла у<br />
рат. 33 Извукавши поуку из ратова с Турском вођеним 1876–1878, када су операције<br />
започињане на основу планова прављених на брзину, сукоб је планиран четрнаест<br />
година пре него што се збио. Доктрина с којом је Србија ушла у рат 1912. нашла<br />
је коначан израз у Ратној служби из 1911. године где су формулисана основна начела<br />
српске ратне службе: циљ сваке борбе је уништење непријатеља; борбена дејства<br />
саобразити стварној ситуацији; тежити ватреној надмоћности; решења треба<br />
да буду што простија, с тим да се иницијатива развија у најширим размерама. Као<br />
општи основ за израду Ратне службе из 1911. послужили су Упути и прописи за<br />
ратну службу из 1894, који су се надовезивали на претходне, из 1867. године. Међутим,<br />
у тим књигама се не наилази на систем усвојених ставова о употреби војске<br />
и вођењу оружане борбе на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу. 34<br />
Тога има тек у ратним плановима урађеним 1898. године за рат против Турске и<br />
рат против Бугарске, али су и ту у зачетку.<br />
Мада званичне анализе није било, војни врх је из неуспеха у рату с Бугарском<br />
1885. године извукао драгоцена искуства. Пораз на Сливници отрежњавајуће је<br />
деловало на српско командовање и означило је прекретницу у развоју српске<br />
војске и њене доктрине. 35 То се видело у ратном плану израђеном 1898.године.<br />
32<br />
АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 1, р.б. 55/2.<br />
33<br />
АВИИ, п. 2, к. 5 и 6; п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 28/1, 29/1, 31/1; п. 2, к. 3, ф. 1, р.б. 28.<br />
34<br />
Ратна служба, Министарство војно, Београд 1911, 2; Упут и Пропис за ратну службу, Министарство<br />
војно, Београд 1894, Пољска служба, Министарство војно, Београд 1867; Први балкански рат (операције<br />
српске војске), књ. 1, Београд 1959, 227 и 228.<br />
35<br />
АВИИ, п.1, к.5, док. 9/ 1-15 (Писмо ппук Атанацковића начелника Оперативног одељења Врховне<br />
команде, упућено из Зајечара 26. фебруара 1886. непознатом лицу у Краљево); п.1, к 6, ф. 1, док.12/30<br />
(Српско-бугарски рат 1885). Између осталог, касније су у официрским школама у изучавању ратне<br />
вештине, нарочито војне историје, увек истицани негативни примери из овог рата. Било је поучно,<br />
па таквих примера у ослободилачким ратовима 1912-1918. скоро да и није било. Опширније: В.
76<br />
војноисторијски гласник<br />
Против Бугарске биле су предвиђене две могућности. Уколико би Бугарска, на<br />
своју руку, без споразума са Србијом, извела упад у Македонију, Србија би имала<br />
савезника (Турску) и водила би офанзивни рат, а у случају локалног сукоба – водила<br />
би дефанзивно-офанзивни рат. У првом случају требало је мобилисати целокупну<br />
Активну војску и оба позива народне војске. Након концентрације код Ниша,<br />
главне снаге би предузеле „одсудну офанзиву у позадину бугарске војске“, док би<br />
мањи део остао као заштита тимочког војишта. 36 У другом случају требало је, пре<br />
свега, распоредом своје војске осигурати успешну одбрану, али и користити сваки<br />
згодан моменат (погрешан стратегијски и тактички распоред противника, слабост<br />
и колебање) и прелазити, макар и повремено, у офанзиву. Напад је требало<br />
одбијати противударом. Предвиђена су била и два војишта: нишавско-софијско и<br />
тимочко-дунавско, а које ће од њих бити главно зависило је од бугарског главног<br />
операцијског правца. Пуковник Драгомир Вучковић, генерал Лазар Лазаревић, пуковник<br />
Вукоман Арачић и потпуковник Светозар Нешић сматрали су да ће главни<br />
удар уследити долином Нишаве према Пироту и Нишу. Према мишљењу генерала<br />
Димитрија Цинцар-Марковића и генерала Јована Атанацковића, постојала је опасност<br />
да се бугарске трупе концентришу око Видина, а затим предузму офанзиву<br />
у правцу Зајечар–Бољевац–Параћин. Заузимањем Параћина и Ћуприје не само<br />
да би одсекли већи део северног фронта већ би српску војску лишили и главних<br />
„земаљских извора“. Сматрали су да би било лакше освојити зајечарски логор са<br />
слабим фортификацијским објектима него продирати преко тешких баријера до<br />
Ниша или користити опсадну артиљерију против утврђеног фронта код Пирота.<br />
Разматрајући могуће правце продора Бугара, командант Команде Активне војске<br />
генерал Милан Обреновић скренуо је пажњу на Књажевац као на важну стратегијску<br />
тачку која заузима централни положај између Зајечара и Пирота и омогућава<br />
да се притекне у помоћ било једном, било другом граду. У суштини, то решење је<br />
значило слабљење одбране и једног и другог правца, па није усвојено. 37 На основу<br />
мишљења чланова комисије, потпуковник Светозар Нешић је израдио план концентрације<br />
српске војске у случају рата с Бугарском. Главнина снага требало је да<br />
буде смештена у околини Пирота, мањи делови да се оставе код Зајечара, а резерва<br />
да се распореди у Нишу и околини. Оцењено је да се мобилизација бугарских<br />
трупа може извести за девет до 16 дана, зависно од места где се налазе у тренутку<br />
објаве рата. Како је временска предност постигнута над противником сматрана<br />
изванредно значајном, предвиђена је мобилизација српске војске за само осам до<br />
10 дана. Иста брзина мобилизације предвиђена је и у ратним плановима из 1903. и<br />
1912. године, када је доказано и да је могућа. Искуство из рата са Бугарском 1885.<br />
показало је да српској војсци за мобилизацију и концентрацију треба двоструко<br />
Ђорђевић, Историја српско-бугарског рата 1885, књ. 1 и 2, Београд 1908; Ж. Мишић, Стратегија,<br />
Београд 1907; Р. Путник, Стратегија, Београд 1992; С. Скоко, „Тимочка буна и српско-бугарски рат“,<br />
у: Зборник радова „Тимочка буна“, Београд 1986; С.Ратковић-Костић, „Српска војска уочи рата са<br />
Бугарском 1885. године“, Војноисторијски гласник, 1997, бр1 ; С.Ратковић-Костић,“ Искуства и поуке<br />
из борбених дејстава српске војске у Првом балканском рату”, у: Зборник радова са научног скупа<br />
„Први балкански рат 1912“,Београд 1998.<br />
36<br />
АВИИ, п. 2, к. 5, р.б. 3/1, лист 9.<br />
37<br />
АВИИ, п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 3/1, лист 4 и 11.
развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 77<br />
више времена, али 1898. године, уместо на једну железничку пругу, рачунало се<br />
на више њих: Београд–Ниш, Врање–Ниш–Пирот, Смедерево–Велика Плана и Лапово–Крагујевац.<br />
Укупна дужина колосека износила је 540 км. Ради убрзања тока<br />
мобилизације предвиђен је посебан возни ред према којем би возови саобраћали<br />
на свим линијама од почетка мобилизације до почетка концентрације. 38<br />
Претходне, 1897. године израђен је преглед мобилизацијских места у случају<br />
рата, према којем је Моравска дивизијска област имала у Нишу од редовне<br />
војске: Штаб дивизије I гардијског пука; Штаб Пољског артиљеријског пука, 1. дивизион<br />
Пољског артиљеријског пука, Команду инжињерије, Пионирску чету, Телеграфско<br />
сигнално одељење, Мостовски полутрен, четири пољске и једну етапну<br />
болницу, болничку чету, пољску марвену болницу, санитетску комору, пекарску,<br />
месарску и занатлијску чету, провијантску комору, марвени депо, муницијску колону,<br />
покретну артиљеријску колону, покретну артиљеријску радионицу и војну<br />
пошту. Предвиђено је да народна војска првог позива има штаб дивизије, I гардијски<br />
пук, артиљеријски пук, пионирску чету, телеграфско-сигнално одељење,<br />
мостовни полутрен, инжињеријску алатну колону, занатлијску чету и војну пошту,<br />
а народна војска другог позива – артиљеријску чету.<br />
Одређено је да се у Врању мобилише I пешадијски пук (редовне војске и<br />
народне војске првог и другог позива); у Пироту: ХV пешадијски пук (редовне<br />
војске и народне војске – оба позива), 1. батерија 1. дивизиона Пољског артиљеријског<br />
пука; у Лесковцу: 3. дивизион Пољског артиљеријског пука, и у Прокупљу: II<br />
пешадијског пука (редовне војске и народне војске првог и другог позива). Редовна<br />
војска и народна војска првог позива Дринске дивизијске области мобилисале<br />
су се у Ваљеву, осим IV пешадијског пука (Шабац); редовна војска и народна<br />
војска првог позива Дунавске дивизијске области – у Београду, осим мостовног<br />
полутрена (Ћуприја) и IХ пешадијског пука (Јагодина), а народна војска другог<br />
позива – у Београду (VII пешадијски пук), Пожаревцу (VIII пешадијски пук) и<br />
Градишту (IХ пешадијски пук). Војска Шумадијске дивизијске области требало<br />
је да се мобилише у Крагујевцу, осим два пешадијска пука другог позива (III у<br />
Крушевцу и Х у Горњем Милановцу), а редовна и народна војска Тимочке дивизијске<br />
области у Зајечару, осим дванаестих пешадијских пукова редовне и народне<br />
војске првог и другог позива (Ћуприја). Планирано је да се команде ван састава<br />
дивизија налазе у Београду, Нишу, Ћуприји, Зајечару и Крагујевцу. Штаб Врховне<br />
команде, Краљева гарда, Штаб Коњичке бригаде, II коњички пук, Коњичка батерија<br />
и 1. гардијски артиљеријски батаљон требало је да буду у Београду; I коњички<br />
пук „Краљ Александар“, Штаб Градског артиљеријског пука, сав Артиљеријски<br />
парк и пратећи делови, Инжињеријски парк, телеграфска одељења, Телеграфска<br />
чета, Железнички батаљон, Минерски полубатаљон, Резервна болничарска чета,<br />
брдска пекарска чета и Главна војна пошта – у Нишу; муницијска колона за Коњичку<br />
бригаду, Штаб Команде са 1. и 2. мостовним треном, резервна муницијска<br />
38<br />
АВИИ, п. 2, к. 3, ф. 1, р.б. 5/1; п. 2, к. 5, ф. 1, р.б. 2/1; Б. Ратковић, Mobilization of the Serbian army for<br />
the First Balkan War, oktober 1912, East Central European Society and the Balkan Wars, New York 1987,<br />
151.
78<br />
војноисторијски гласник<br />
колона Тимочке дивизијске области, Главни интендантски воз и Колски депо за<br />
целу војску – у Ћуприји, и 2. градски артиљеријски батаљон – у Зајечару. 39 Дакле,<br />
мобилизацијски план српске војске заснивао се на територијалном принципу, који<br />
је обезбеђивао највећу брзину у спровођењу мобилизације јер су се јединице мобилисале<br />
с одређених територија са којих су у миру попуњаване регрутима. Односно,<br />
кадровске јединице у миру биле су стално дислоциране на територији с које<br />
ће се попуњавати у време мобилизације, а на тај начин су била размештена и ратна<br />
слагалишта. У оквиру припрема за могући рат израђено је упутство за вођење<br />
оперативних дневника, а поставило се и питање стања стратегијских војних путева.<br />
40 Требало је набавити карте, али се све свело на карте Географског института у<br />
Бечу. О војскама могућих противника много се знало. О бугарској војсци се знало<br />
готово све, јер су бугарске и српске војне власти стално размењивале податке не<br />
само о мирнодопским већ и ратним формацијама, што је редовно објављивано у<br />
Ратнику и Службеном војном листу, па и у посебним публикацијама. 41 Тек је заоштравањем<br />
односа између две државе прекинут тај обичај, а војни изасланици<br />
су убудуће били изоловани. С друге стране, појачана је обавештајна делатност, па<br />
и издаци за њу. Следећих година повећан је број извештаја, пре свега о Бугарској<br />
и стању у Македонији, али и о Турској, Аустро-Угарској, Италији, Француској и<br />
Црној Гори. 42<br />
Није било довољно само израдити ратне планове већ је требало и у миру<br />
проверити спремност војске. Стога су 1898. године одржани маневри, који нису<br />
били новина. По угледу на пруску и, касније, немачку војску, и у српској војсци<br />
је развијана теорија претежно апликативним методима – решавањем задатака на<br />
карти и терену, ратним играма, вежбама и маневрима. Први маневри су изведени<br />
још 1837. године код Пожаревца. Званично су уведени Законом о устројству<br />
народне војске из 1861, али су ретко извођени. У маневрима изведеним 1893. учествовали<br />
су делови Дунавске и Шумадијске дивизије, а тадашњи начелник Главног<br />
генералштаба пуковник Јован Мишковић послао је о њима оцену министру<br />
војном. Закључио је да су команданти који су имали прилике да командују већим<br />
одредима и да рукују маневрима на висини свог положаја, али да нижи официри,<br />
нарочито резервни, нису спремни. По оцени Мишковића, јединице су показале<br />
„добар рад“, али им је била потребна већа издржљивост у ратној служби и „употреби<br />
ватре“. Материјална спрема је била непотпуна, комора, коњица и артиљеријска<br />
запрега лоша, одзив обвезника недовољан. Тражио је да убудуће учествују целе<br />
дивизије како би и команданти дивизија могли да увежбавају. Поред тога, требало<br />
је употребити употреби и административни део војске. Захтевао је да се што пре<br />
39<br />
АВИИ, п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 20/1–5; Правила за мобилизацију војске, Београд 1897.<br />
40<br />
АВИИ, п. 2, к. 2, р.б. 22/9; п. 14, к. 2, ф. 3, р.б. 32/1.<br />
41<br />
АВИИ, п. 14, к. 3, р.б. 37/1. Г. Павловић, Поглед на дисциплинску уредбу за бугарску војску, Ратник,<br />
год. 1901, књ. XLIX, 356 и 493; М., „Ванредни кредити за бугарску војску“, Ратник, год. 1897,<br />
књ. XXXVI, св. 2, 239; М., „Правило за занимање бугарских ђенералштабних официра“, Ратник, год.<br />
1901, књ. XLVII, св. 2, 262; „Бугарска и Источно-Руменлијска војска“, Службени војни лист(у даљем<br />
тексту СВЛ) 1894, 117, 160, 174, 217, 373, 587, 733 и 959; „Бугарске војне установе“, СВЛ 1898, 79/105,<br />
199; Бугарска са Источном Руменлијом, Штампарска радионица Министарства војног, Београд 1900.<br />
42<br />
АВИИ, п. 14, к. 23, ф. 5, р.б. 33/1; п. 14, к. 11, ф. 3, лист 1–126.
развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 79<br />
попуни материјална спрема војске ванредним средствима јер војска „нема изглед<br />
уређене војске“. Примедбе су схваћене озбиљно, и од 1894. свим већим маневрима<br />
руководио је Главни генералштаб. Маневри одржани исте године и 1896. изведени<br />
су са две комплетне дивизије, али је број учесника био мањи него 1898. због<br />
малобројнијег формацијског састава јединица. 43<br />
Уочи маневра код Крушевца, током лета 1898. године, гомилане су јединице<br />
са обе стране српско-бугарске границе. Бугари су убрзано радили на утврђивању<br />
Сливнице и тимочко-видинске линије. У Србији је одржан Ратни савет, којем<br />
је присуствовао командант Активне војске генерал Милан Обреновић са Штабом<br />
и групом највиших официра. Одлучено је да се појачају пограничне страже, као<br />
и посаде утврђења. Непосредно пре тога био је завршен план за стратегијски размештај<br />
српске војске на источном фронту. Када су у септембру обе државе издале<br />
званична саопштења о скором одржавању маневара, Србија код Крушевца, Бугарска<br />
код Враца, Видина и Софије, дошло је до још већег захлађивања односа, а<br />
питање обостраног присуства на маневрима довело је, због узајамног неповерења,<br />
до дуготрајних преговора, који су на крају прекинути. Иако је у јавности неких<br />
држава, посебно бугарској, наглашавано да су маневри српске војске, заправо, демонстрација<br />
силе, командант Команде Активне војске генерал Милан Обреновић<br />
није одустао од њих јер су имали не само војнички већ и политички значај. Показао<br />
је добро увежбану војску, која је у случају потребе била спремна за рат, и<br />
оборио бугарску тезу о агресивним намерама Србије јер су маневри протекли у<br />
највећем реду и без имало провокација Бугарске. Бугарска је распустила резервисте,<br />
а маневре своје војске одложила за годину дана, што је довело до извесног<br />
побољшања односа између две државе. 44<br />
Маневри су одржани у околини Крушевца од 29. септембра (11. октобар) до<br />
3 (15) октобра 1898. године, а присуствовала су оба краља, највиши официри и тринаест<br />
страних војних посматрача. Маневрима је руководио генерал Цинцар-Марковић.<br />
Претходиле су им дуготрајне припреме, јер је требало утврдити циљеве, одредити<br />
место и простор где ће се извести, утврдити састав страна које ће представљати<br />
противнике и ангажовати велике људске и материјалне снаге. Почеле су годину дана<br />
раније објављивањем Упута за маневрисање трупа, који је садржао објашњења о<br />
маневарској просторији, припремама, командовању и извођењу маневра. Месецима<br />
раније започеле су практичне припреме – чак су и позиви резервистима били упућени<br />
већ почетком августа. 45 Маневри били су великих размера: учествовале су две<br />
дивизије са више од 30.000 људи. Изведена су комбинована дејства више родова као<br />
двострана вежба: трупе су биле распоређене у два противничка табора – Северну<br />
(Шумадијска дивизија) и Јужну војску (Моравска дивизија). Прва, под командом<br />
43<br />
АВИИ, п. 2, к. 2, ф. 1, р.б. 10/1, лист 1; СВЛ 1894, 1215–1228.<br />
44<br />
АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 4, р.б. 37/1–3; п. 14, к. 3, ф. 5, р.б. 55/1; п. 14, к. 11, ф. 4, р.б. 2; п. 14, к. 23, ф. 2,<br />
р.б. 22; В. Ђорђевић, Крај једне династије, књ. I, 408, 442, 553, 475, 604, 716 и 717; С. Јовановић, Влада<br />
Александра Обреновића, књ. II, Београд 1934, 70; М. Војводић, Србија у међународним односима<br />
крајем ХIХ и почетком ХХ века, 214.<br />
45<br />
АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 1, р.б. 15; АС, ПО ВЂ, к. 8, бр. 155; Упут за маневрисање трупа, Београд 1897;<br />
СВЛ 1898, 747.
80<br />
војноисторијски гласник<br />
генерала Илије Ђукнића, имала је у саставу 24 батаљона пешадије, девет ескадрона<br />
коњице и 13 батерија топова. Друга, са генералом Василијем Мостићем на челу, имала<br />
је 20 батаљона пешадије, 10 ескадрона коњице и 10 батерија топова. Учествовале<br />
су инжињеријске и санитетске јединице обе дивизије. Према разрађеном пројекту<br />
операција, Јужна војска је првог дана заузела Алексинац и Прокупље и опседала<br />
Ниш, док је Северна, добивши задатак да поврати изгубљене градове, извела маршманевар.<br />
Након сукоба коњице и дејства артиљерије у пределу виса Багдала, пешадија<br />
Северне војске успела је да нападом заузме тај вис. Следећег дана наставила је<br />
продор, потукла противника у Јанковој клисури и потиснула га преко десне обале<br />
Расине, где је Јужна војска предузела позициону одбрану. Трећег дана се одвијала<br />
завршна борба. Дошло је до фронталног сукоба левог крила Северне и десног крила<br />
Јужне војске, чији је центар остао ослабљен. Искористивши то, Северна војска је<br />
извела јак напад и разбила и поразила противника. Тиме је оперативни део маневра<br />
био завршен. 46 Након једнодневног одмора и припрема за параду, изведен је свечани<br />
дефиле трупа. Генерал Милан Обреновић се у своје име и у име свог сина и врховног<br />
команданта краља Александра захвалио свим учесницима „на њиховом труду<br />
и раду, енергији, доброј вољи и ревности, издржљивости и војничким врлинама са<br />
којима су своје дужности извршавали“. 47<br />
Маневри одржани 1898. године били су највећи маневри српске војске у<br />
ХIХ веку, успешна провера мобилизацијског система, старешинског састава, команди<br />
и штабова, обучености, увежбаности и издржљивости трупа. Наравно, као<br />
и сви други, маневри код Крушевца нису прошли без мањих незгода, а показало<br />
се да постоје и извесни недостаци. Пропуста је највише било код коњице, што<br />
и није чудно, јер је по први пут изведена самостална борба коњице са коњицом.<br />
Међутим, да би се извео судар дивизијских коњица требало је много више увежбаности.<br />
Помањкање инжињеријских официра и, самим тим, недовољно познавање<br />
те струке довеле су до тога да инжињеријске јединице нису увек адекватно употребљене.<br />
Из службеног извештаја санитета види се да је опрема била непотпуна,<br />
да се разболело неколико десетина учесника, да је један војник повређен и да је<br />
један погинуо. 48 За разлику од коњице, пешадија је била добро увежбана у ратној<br />
служби и употреби ватре, и одлично су је водили искусни капетани I класе, који<br />
су, уочи одржавања маневара, заменили млађе официре Активне војске који су до<br />
тада командовали батаљонима Шумадијске и Моравске дивизије. Поред тога, због<br />
лоших искустава са маневара одржаних током претходних година, позван је мали<br />
број резервних официра, а и они су пажљиво бирани. 49 Резултат је био: много хва-<br />
46<br />
АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 1, р.б. 26/1; А. М., „Велики маневри у Србији септембар–октобар 1898“, Ратник,<br />
год. 1899, књ. ХLII, св. 6, 276–308; М., „Извештај са великих јесењих маневара 1898. године“, прештампано<br />
из Малих новина, Београд 1898; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књ. II, 47; Ж.<br />
Мишић, Моје успомене, Београд 1969, 175.<br />
47<br />
СВЛ 1898, 1005–1008.<br />
48<br />
АВИИ, п. 14, к. 4, р.б. 21/1.<br />
49<br />
АВИИ, п. 14, к. 3, ф. 3, р.б. 26/12; п. 14, к. 3, ф. 2, р.б. 8/1; п. 14, к. 4, р.б. 4. После завршених маневара<br />
са јединицама Дунавске и Шумадијске дивизије, септембра 1893, начелник Главног генералштаба известио<br />
је да „резервни официри не одговарају своме позиву“ (АС, МВ, несређена грађа, начелник Гл.<br />
генералштаба – министру војном, 30. септембра 1893).
развој доктрине у војсци краљевине србије 1882 – 1903. 81<br />
ле војсци Србије и њеном команданту коју су упутили страни посматрачи. По речима<br />
Владана Ђорђевића, енглески војни аташе је био напросто „очаран врлинама<br />
наше војске“. 50 И други савременици су сведочили о веома успешним маневрима.<br />
Војвода Живојин Мишић у својим успоменама истиче да је било милина посматрати<br />
рад официра и војника. 51 С том праксом је настављено, па су 1899. године<br />
одржани маневри у околини Ниша, а следеће код Ћуприје.<br />
На самом почетку ХХ века Србија је располагала респективном оружаном<br />
снагом. Планирајући евентуална ратна дејства, вршилац дужности начелника<br />
Главног генералштаба, генералштабни пуковник Светозар Нешић, рачунао је 1903.<br />
године на 20 пукова пешадије првог позива, односно 80 пешадијских батаљона<br />
(сваки пук по четири батаљона), 32 ескадрона (четири пука по четири ескадрона,<br />
пет пукова по три ескадрона и ескадрон Краљеве гарде) и 57 батерија (42 пољске,<br />
шест хаубичких, седам брдских и две коњичке), пет дивизија другог позива (15<br />
пукова по четири батаљона), 10 ескадрона и 15 батерија; 60 батаљона и од пет до<br />
десет ескадрона трећег позива. По ратној формацији, укупно 303.421 човека. Био<br />
је то веома висок проценат становника (12%) и тој војсци је требало обезбедити<br />
12.798 возова (кола), 19.298 волова и 41.107 коња. 52 У Главном генералштабу<br />
израђени су 1902. и 1903. мобилизацијски планови с упутствима за војне и<br />
грађанске установе, затим ратни планови са одговарајућим планом концентрације<br />
у случају рата с Турском или с Бугарском, а разрађен је и детаљан план заштите<br />
границе пешадијом трећег позива. 53 Као основа за израду ових планова послужили<br />
су ратни планови из 1898. године, чије су основне претпоставке рата против Турске,<br />
изузев у погледу концентрација трупа, биле садржане не само у плану из 1903.<br />
године, већ и у свим наредним верзијама ратног плана. Са последњим планом<br />
Србија је 1912. године и ушла у рат. Дакле, биле су прошле године када је Србија<br />
улазила војно неспремна у рат, с недовољно разрађеном ратном формацијом, и без<br />
ратног, мобилизацијског и концентрацијског плана<br />
* * *<br />
Говорећи о појави која у XIX веку није била ни формулисана, може се рећи да<br />
је војна доктрина постојала само у Немачкој и Француској. За друге европске војске,<br />
па и српску, не може се рећи да су имале одређену, повезану доктрину. Оне су, од<br />
општих сазнања, узимале највише од Немаца, и и то оно што су сматрале корисним<br />
и употребљивим. Једно од кључних питања стратегије – офанзива или дефанзива,<br />
решено је под утицајем Клаузевица: напад је тежи, али води ка већем резултату од<br />
одбране. У вези с тим, Немачку су пратиле и војске осталих држава, па и Србије.<br />
Под утицајем пруске и немачке војне мисли у српској теорији ратне вештине, као и<br />
европској, преовладало је мишљење о повезаности државе, односно политике и рата.<br />
50<br />
В. Ђорђевић, Крај једне династије, књ. I, 747; исто, књ. II, 10.<br />
51<br />
Ж. Мишић, Моје успомене, 175 и 178.<br />
52<br />
АВИИ, п. 2, к. 4, ф. 1, р.б. 28/1, лист 2; Статистички годишњак Краљевине Србије, књ. VII, 640.<br />
53<br />
АВИИ, п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 28/1-2; п. 2, к. 2, ф. 2, р.бр. 29/1-5; п. 2, к. 2, ф. 2, р.б. 31/1-5; п. 2, к. 5, р.бр.<br />
13/1; План за мобилизацију војске (Београд 1902) имао је 48 страна и четири образца.
82<br />
војноисторијски гласник<br />
Код српских војних теоретичара преовладали су ставови да у ратној вештини има<br />
и науке и вештине, те да је једно без другог не може да постоји. Званично, ратна<br />
вештина није подељена на стратегију и тактику, јер је сматрано да је веза међу њима<br />
тесна и да се преплићу, већ у теорији ратне вештине ради лакшег изучавања. Поред<br />
европских војних теорија, пре свега немачке, а затим француске, руске и аустроугарске,<br />
на српску војну мисао крајем XIX века и почетком XX утицали су и други чиниоци,<br />
а највише искуства из ратова вођених с Турском 1876 - 1877. и с Бугарском 1885.<br />
године. Тако је, на основу теорије и искуства, после ратова с Турском, извршена<br />
трансформација војске- створена је модерна масовна војска , састављена од кадровске<br />
војске и организована према европском узору. С друге стране, рат с Бугарском је<br />
отрежњавајуће деловао на војни врх и био стална опомена за мењање и усавршавање<br />
застарелих начела ратоводства. Ипак, и у овом домену многе промене су се преспоро<br />
одвијале : тек на самом крају XIX века војска Краљевине Србије имала је спремне<br />
ратне, мобилизацијске и концентрацијске планове у случају рата са потенцијалним<br />
противницима. Ратни планови који су настали 1898. године представљају основни<br />
документ за припрему, организацију, употребу и обезбеђење војске у евентуалном рату<br />
са Бугарском и Турском, па се могу сматрати документом који има стратегијски<br />
значај и који је операционализован на оперативном и тактичком нивоу. Тада су само<br />
назначени неки основни ставови ратне доктрине с којима ће српска војска ући у Први<br />
балкански рат 1912. године и на тај начин стопити теорију и праксу. Према ставовима<br />
из 1898. године, под утицајем немачке војне доктрине, питање стратегије – офанзива<br />
или дефанзива, решено је тако што је напад добио предност над одбраном. Преостали<br />
ставови који ће одредити српску војну доктрину коначно су разрађени тек почетком<br />
следећег века у Ратној служби из 1911. године, где су формулисана основна начела<br />
српске ратне службе: циљ сваке борбе је уништење непријатеља; борбена дејства<br />
саобразити стварној ситуацији; тежити ватреној надмоћности; решења треба да буду<br />
што простија, с тим да се иницијатива развија у најширим размерама. Поред<br />
оперативних докумената из 1898. године, као општи основ за израду Ратне службе<br />
из 1911. послужили су Упути и прописи за ратну службу из 1894, који су се надовезивали<br />
на претходне, из 1867. године. Међутим, у књигама из 1894. и 1867. се не<br />
наилази на систем усвојених ставова о употреби војске и вођењу оружане борбе на<br />
стратегијском, оперативном и тактичком нивоу, због чега их није могуће схватати<br />
као доктринарна документа.
УДК 355.13(497.2)”1879/1996”<br />
061.75:355(497.2) ”1879/1996”<br />
Др Тодор Петров, виши научни сарадник,<br />
Војна академија Г.С. Раковски,<br />
Софија, Бугарска<br />
ВОЈНИЧКА ЗАКЛЕТВА У БУГАРСКОЈ АРМИЈИ<br />
АПСТРАКТ: Рад прати промене у тексту војничке заклетве у бугарској војсци и<br />
церемонијалу приликом њеног полагања од стварања модерне бугарске државе до<br />
данашњег дана. Рађен је на основу правних аката који регулишу ту материју, грађе из<br />
бугарског Државног војноисторијског архива, војне штампе и литературе.<br />
Војничка заклетва је најважнији свечани чин у већини армија света којим<br />
је обухваћен сваки њихов припадник. Истовремено, она је важан законски и<br />
морални чин који карактерише војничку службу. Њено безусловно испуњавање<br />
представља обавезу за све припаднике сваке армије, док год она постоји.<br />
Један од показатеља огромног значаја војничке заклетве за војну службу у<br />
Бугарској представља и чињеница да су још приликом доношења првог основног<br />
закона Кнежевине Бугарске – Трновског устава у априлу 1879. први законописци<br />
у новоуспостављеној држави у њему оставили места и за овау правну норму, од<br />
изузетне важности за будући развој бугарске армије. У вези с тим у члану 11.<br />
новодонетог устава стоји: ,,Онај који ступа у војну службу дужан је да положи<br />
заклетву којом се обавезује на верност кнезу”. На тај начин су први народни<br />
представници кнежевине дали спољни израз сопственом схватању да се уставни<br />
поредак најбоље гарантује испуњавањем дуга отаџбини свих оних који ступе у<br />
војничке редове.<br />
Разуме се да су и припадници бугарске земаљске војске, која је формирана<br />
убрзо након ослобођења Бугарске, такође полагали заклетву. Њен текст био је<br />
следећи: ,,Ја доле потписани, заклињем се Богом Свемогућим, да ћу када будем<br />
позван на службу у јединице бугарске земаљске војске, служити часно и усрдно,<br />
испуњавати заповести својих старешина, и да нећу напустити своју јединицу, док<br />
год не добијем разрешење да се кући вратим. Као сведочанство овога што изрекох<br />
целивам Свето Јеванђеље и Крст Спаситељев. Амин”. <br />
На свом заседању од 25 новембра/7. децембра 1880. године Велико Народно<br />
Собрање изгласало је закон о регрутацији у бугарску војску. Овим документом се<br />
уређује процедура у вези са регрутацијом и ступањем младих војника у ,,стајаћу<br />
<br />
Български конституции и конституционни проекти. Съставители В. Методиев и Л. Стоянов. С., 1990,<br />
с.21.<br />
<br />
Държавен военноисторически архив (ДВИА) – Велико Търново, ф. 421, оп. 1, а. е. 33, л. 11.
84<br />
војноисторијски гласник<br />
војску и резерву”, као и рок њихове војничке службе. Њиме је било предвиђено да<br />
сви младићи примљени у активну војну службу положе заклетву пред пријемним<br />
(регрутним) комисијама оформљеним у одговарајућим местима. Утврђен је и<br />
први текст заклетве за оне који су ступали у редове бугарске војске који је гласио:<br />
,,Обећавам и заклињем се именом Бога Свемогућег да ћу ја који сам позван у<br />
редове армије Бугарске Кнежевине, служити часно и верно Његовом Величанству<br />
Бугарском Кнезу, да ћу испуњавати у потпуности и без поговора све његове<br />
заповести не жалећи при том да положим и сопствени живот, како у време мира,<br />
ради очувања поретка и законитости, тако исто и у рату противу непријатрља моје<br />
Отаџбине. Као сведочанство овога што изрекох целивам Свето Јеванђеље и Крст<br />
Спаситељев. Амин”<br />
Убрзо затим, већ 1882. године, су припремљени и изгласани текстови<br />
заклетве, намењени војницима-иноверцима (муслимани, јевреји, протестанти и<br />
др.) регрутованим у бугарску армију. И ако је садржај заклетве био у потпуности<br />
идентичан, он је био прилагођен језику, писму, верским обичајима и особеностима<br />
појединих етничких и верских заједница. Војници муслиманске вероисповести,<br />
тако на пример, нису полагали заклетву над хришћанским симболима, већ над<br />
Кураном, а текст заклетве је у складу са чланом 66. Закона, био дат, поред бугарског,<br />
и на османском-турском, и хебрејском језику. <br />
До првих промена у вези са полагањем војничке заклетве у бугарској армији<br />
дошло је у децембру 1893. године. У складу са становиштем, да је значајније<br />
и сврсисходније да регрути не полажу заклетву приликом ступања у војску, већ<br />
након стицања основних војничких навика и знања, министар војни, потпуковник<br />
Михаил Савов је својом наредбом № 491 од 30. децембра 1893/11. јануара 1894,<br />
одредио да младићи-регрути свечаност полагања заклетве у облику који смо већ<br />
раније навели, изврше после месец дана од отпочињања војничке обуке, и то не<br />
више пред регрутним комисијама, како је то било до тада, већ ,,неизоставно у<br />
цркви” у матичном гарнизону. <br />
У току обуке, младе војнике је са садржајем, значењем и суштином<br />
војничке заклетве као и са њеним историјским коренима упознавао један официр,<br />
специјално за то овлашћен од команданта. Војницима је такође предочавано и<br />
то каква је веза између војничке заклетве и ратне заставе, заклетве и војничке<br />
дисциплине, шта значи у пракси испуњавање дате заклетве, те када и како се<br />
заклетва полаже.<br />
Војничка заклетва се полагала пред пуковском заставом, крстом и Светим<br />
Јеванђељем, при чему су овом чину неизоставно присуствовали сви војници (и то<br />
не само регрути већ и они који су већ положили заклетву) у свечаној униформи.<br />
Чину полагања заклетве присуствовао је такође и командант гарнизона, команданти<br />
јединица и команди са његове територије, као и све старешине на служби<br />
<br />
<br />
Вж. Закон за земание новобранци в българската войска. С., 1880, с. 18; Закон за вземание новобранци<br />
в българската войска. С., 1892, с. 18-19; П е т р о в, П. Военни традиции и ритуали в българската<br />
войска. – Военноисторически сборник, 1982, № 2, с. 49.<br />
Систематически сборник на законите, указите, заповедите и циркулярите по военното ведомство от<br />
1877/1878 г. до 1-и януарий 1901 г. Отдели І – VІ. С., 1902, с.679.
Војничка заклетва у бугарској армији 85<br />
у гарнизону. Активно учешће у овом свечаном чину узимали су и војни хор и<br />
свечане получете чији је задатак био да пронесу и однесу пуковске заставе. <br />
До две нове измене у вези са заклетвом и организацијом обреда њеног<br />
полагања дошло је у току 1897. године. Приликом замене наредбе из 1893. новом<br />
наредбом № 334 било је одређено да ,,млади војници полажу заклетву након два<br />
месеца по ступању у службу”.<br />
Са ступањем на снагу новог Закона о вршењу војне службе од 9/22.децембра<br />
1897, дошло је до нове промене, овог пута у вези са изменама у тексту заклетве.<br />
Садржај текста заклетве је делимично допуњен, тако што су се регрути поново<br />
заклињали да ће служити часно и верно монарху и отаџбини, али без навођења<br />
комплетне владарске титуле. Текст ове заклетве био је следећи: ,,Обећавам<br />
и кунем се именом Бога Свемогућег да ћу ја који сам позван у редове војске<br />
Бугарске Кнежевине, служити часно и верно Кнезу и Отаџбини и да нећу жалити<br />
ни сопствени живот, како у време мира, ради очувања реда и закона земаљских,<br />
тако исто и у рату противу непријатеља моје Отаџбине; као сведочанство овога<br />
што изрекох целивам крст и Свето Јеванђеље. Амин”. <br />
За младе војнике полагање војничке заклетве представљало је наглашено<br />
јавни и свечани чин. Поред свега што су о њој научили у време основне обуке након<br />
ступања у редове бугарске војске, и пре полагања свечане обавезе командири су<br />
младе војнике упознавали и са скривеним смислом и значајем симбола унетих у<br />
текст заклетве. Тако је на пример у Уредби о војној дисциплини бугарске армије из<br />
1901. године заклетви посвећено посебно поглавље. О њеној суштини и значају<br />
јасно се каже да је то ,,један патриотски дуг, који истински родољуби морају да<br />
искрено испуњавају”. Заједно с тим заклетва има улогу и свечане обавезе коју<br />
војник полаже пред најдрагоценијим и најузвишенијим вредностима у његовом<br />
животу и свести - ,,пред Богом и државом, пред законима и заставом, пред<br />
старешинама и друговима”. Основна идеја била је да се младом војнику усади<br />
у главу мисао да је његова дужност док се налази у војној служби да буде веран<br />
кнезу и отаџбини, и да изузетно савесно и часно испуњава све војничке дужности,<br />
које се пред њим постављају у току службе у војсци. <br />
На тај начин је сваки млади војник и пре него што је положио војничку<br />
заклетву знао, да крст и Јеванђеље на церемонији заклетве симболизују присуство<br />
Бога, војници и грађани – народа, а застава и старешине – монарха, уколико он<br />
сам неби узео учешћа на свечаности. Младеж је учена да ,,се под заклетвом сматра<br />
само оно обећање дато док човек помишља на Бога и осећа његово присуство,<br />
прихватајући га за свога јединог судију”.<br />
<br />
С т а н е в, Г. Клетва и даването й под бойните знамена в свръзка с описване събитията от 1867 – 1909.<br />
С., 1909, с. 345-346; М а р к о в, М. Държавни и военни символи, ритуали и празници и чествувания.<br />
С., 1977, с. 93.<br />
<br />
ДВИА – Велико Търново, ф. 1, оп. 5, а. е. 79, л. 50-65; Държавен вестник, №35, 16 февр. 1898;<br />
Систематически сборник..., с. 679; С т а н е в, Г. Пос. съч., с.349. Дотада се кнез према Закону о<br />
регрутацији са изменама од децембра 1889. године титулише у заклетви као „Његово Царско<br />
Височанство Бугарски кнез“. Видети: Закон за вземание новобранци..., С., 1892, с.17.<br />
<br />
Дисциплинарен устав на Българската войска. С., 1901, с. 5.<br />
<br />
Р а д е в, Н. Религиозното възпитание в армията в свръзка с клетвата и военното знаме. (Военнорелигиозен<br />
етюд). – Военен журнал, 1902, № 3, с. 97.
86<br />
војноисторијски гласник<br />
У зависности од верске припадности војници су претходно били раздељени<br />
на групе по којима се приступало полагању заклетве. На отвореном (а за источноправославне<br />
и у цркви) после ,,припремне молитве” текст заклетве је тумачио<br />
командир јединице или свештеник, након чега га је читало гласно и полако<br />
духовно лице у зависности од салучаја – свештеник, имам или рабин, после чега<br />
су га младићи понављали. Само војници хришћани су изговарали речи заклетве са<br />
подигнутом десном руком и стиснутим прстима као кад се крсте. <br />
У току 1903. године министар војни је објавио своју нову наредбу (№ 149),<br />
која је у потпуности била посвећена војничкој заклетви и шире уређивала мере<br />
које се односе на сам њен чин. Овим документом је одређено да ,,у будуће дан<br />
када млади војници полажу заклетву буде празник за целу војску”, док је такође<br />
било предвиђено да заклетву полажу ,,млади војници из свих јединица гарнизона<br />
заједно”. Поводом чина заклетве било је предвиђено и одржавање црквене литије,<br />
побољшан војнички оброк, и организовање заједничке војничке прославе.<br />
У току 1905. је начињена још једна мала допуна ритуала у вези са чином<br />
полагања заклетве. Овога пута сви војници који су у њему учествовали после<br />
изговарања речи заклетве и пре целивања крста, Јеванђеља и ратне заставе пука<br />
изговарали су гласно ,,Заклињем се!”, а након целивања три наведена симбола и<br />
речи ,,Заклео сам се!”.<br />
Од исте 1905. године, у саставни део ритуала полагања војничке заклетве<br />
био је укључен пролазак војника који су положили заклетву испод заставе, коју су<br />
држали барјактар и ађутант јединице. На тај начин војничка заклетва је постала<br />
наследник и настављач најбољих бугарских револуционарних традиција, које су<br />
увели и упражњавали бугарски борци за национално ослобођење још у време<br />
бугарског Препорода. Овде је потребно указати на чињеницу, да је поменути<br />
додатак ритуалу, као његов саставни део, сам по себи изузетно важан за све војнике<br />
који су полагали заклетву, имао нарочито велики значај за војнике не-хришћане,<br />
који се нису заклињали ни на крст ни на Јеванђеље, већ само на заставу, испод<br />
које су пролазили. 10<br />
После учешћа у церемонији полагања свечане обавезе сваки младић<br />
који је у њој учествовао добијао је специјалан лист хартије који је гласио на<br />
његово име, написан поводом полагања заклетве, а који су потписивале његове<br />
непосредне старешине – његов командир чете и његов командир вода. Од тог<br />
момента поменути војник био је дужан да служи верно монарху и отаџбини и да<br />
се брине за очување уставног поретка и законитости, док се нарушавање заклетве<br />
посматрало као ,,злочин против Бога и монарха” за који је следовала озбиљна<br />
казна. 11<br />
<br />
Видети П е т р о в, П. Пос. съч., с. 50 и наведена дела. О значењу заклетве детаљније видети у:<br />
Войнишката клетва и нейните задължения. – В: Т о ш е в, С т. За княза и отечеството. Войнишка<br />
клетва. Книжка за раздавание на войниците от ІІ Тракийска дивизия. С., 1901, с. 9 – 22.<br />
10<br />
С т а н е в, Г. Пос. съч., с. 346-347, 350.<br />
11<br />
П е т р о в, П. Пос. съч., с. 51.
Војничка заклетва у бугарској армији 87<br />
У непромењеном облику – уз коришћење истог текста и ритуалних<br />
симбола церемонијал полагања војничке заклетве, је претрајавао готово три<br />
деценије. Средином двадесетих година прошлог века, у току 1925. је поново<br />
извршена одређена промена у садржају текста, који се ипак задржао у готово<br />
првобитном облику. Уколико изузмемо мање значајне стилске измене, разлика у<br />
тексту војничке заклетве који се користио наредних година у односу на претходни,<br />
била је у томе што се сада младићи који су служили војску нису заклињали кнезу,<br />
већ цару – званична титула, коју је носио бугарски монарх након проглашења<br />
бугарске независности 22. септембра/5. октобра 1908. године.<br />
Ево и измењеног текста те заклетве са унетим корекцијама: ,,Обећавам<br />
и кунем се именом Бога свемогућег, да ћу ја, који сам позван у редове војске<br />
Бугарског Царства, служити часно и верно Његовом Величанству, бугарском Цару,<br />
и да ћу испуњавати тачно и беспоговорно све његове заповести, не жалећи ни<br />
сопствени живот, како у време мира, ради очувања реда и закона у земљи, тако<br />
и у време рата против непријатеља моје отаџбине. Као сведочанство овога што<br />
изрекох целивам крст и речи Светог Јеванђеља. Амин”. 12<br />
Текст заклетве и цереминијал полагања свечане обавезе су промењени<br />
доласком на власт владе Отечественог фронта у септембру 1944. године. У марту<br />
1945. сваки од регрута који је одлазио на фронт сада се заклињао ,,пред сопственом<br />
савешћу и својим народом”, као и да ће бити ,,дисциплинован, срчан и неустрашив<br />
борац и заштитник народа и отаџбине”. 13<br />
Велико Народно Собрање је 4. децембра 1947. изгласало и прихватило<br />
Устав Народне Републике Бугарске, а само две недеље касније - 18. децембра<br />
исте године, у духу новодонетог највишег правног акта земље, сви припадници<br />
бугарске армије положили су нову војничку заклетву. Њен текст био је сасвим<br />
кратак и имао следећи садржај: ,,Заклињем се у име народа и Народне Републике,<br />
да ћу најсавесније извршавати дужности које су ми поверене, и да ћу уложити<br />
све могуће напоре у заштити слободе и независности Домовине. Заклео сам се!” 14<br />
Наведени текст заклетве задржао се у употреби веома кратко, једва<br />
неколико месеци. Већ у току наредне 1948. године, младићи-припадници бугарске<br />
војске су полагали војничку заклетву са сасвим новим текстом. Његов садржај био<br />
је следећи: ,,Заклињем се Народној Републици Бугарској да ћу уложити највеће<br />
напоре да будем дисциплинован, срчан и неустрашив борац – заштитник народа<br />
и домовине.<br />
Обећавам да ћу испуњавати све дужности у складу са војним законима<br />
и правилницима Народне Републике, и заповести мојих предпостављених, да ћу<br />
чувати државну имовину и службене тајне и да нећу жалити ни сопствени живот<br />
у борби против непријатеља моје отаџбине.<br />
12<br />
Войнишки другар. Учебник за войниците от всички родове войски. ХVІ илюстровано издание. С.,<br />
1925, с.108-112; Войнишки другар. Учебник за войниците от всички родове войски. ХХІІ преработено<br />
и илюстровано издание. С., 1930, с. 88.<br />
13<br />
Клетвата на войника. - Народна войска, № 163, 24 март 1945.<br />
14<br />
М а р к о в, М. Пос.съч., с. 97.
88<br />
војноисторијски гласник<br />
Ако прекршим ову моју заклетву, нека ми се по законима Народне Републике<br />
изрекне најстрожа казна, и нека ме народ заувек презре. Заклео сам се!”.<br />
И овај текст ипак није успео да се задржи трајно, нити да буде дуговечнији<br />
од предходних, тако да је 1950. године, четврти пут по реду за пет година уведен<br />
нов текст заклетве и нови церемонијал полагања свечане обавезе. Овога пута он<br />
је заузео трајно место у новоизграђеном систему празника и церемонија Бугарске<br />
Народне Армије, и наставио да живи готово 40 година, до 1989. године. Текст ове<br />
заклетве је изузетно сличан тексту војничке заклетве коју су полагали војници<br />
Совјетске Армије. Шта више, уколико изузмемо имена земаља, која се спомињу у<br />
двема војничким заклетвама, текстови су им готово у потпуности идентични.<br />
Дајемо текст ове заклетве у облику из 1950. године: ,,Ја, грађанин Народне<br />
Републике Бугарске, који ступам у редове Оружаних Снага, свечано се заклињем<br />
да ћу бити частан, храбар, дисциплинован и увек будан војник, да ћу чувати строго<br />
војне и државне тајне, беспоговорно поштовати законе, војна правила и заповести<br />
својих командира и команданата.<br />
Заклињем се да ћу најсавесније усвајати војна знања, да ћу свим средствима<br />
и свом снагом чувати војну и народну имовину и до последњег даха бити предан<br />
своме народу, својој социјалистичкој домовини и народној власти.<br />
Спреман сам увек по наређењу народне власти да браним своју домовину<br />
- Народну Републику Бугарску – и као припадник Оружаних Снага заклињем се<br />
да ћу бранити своју домовину храбро, спретно, с достојанством и чашћу, и да<br />
нећу штедети ни сопствене крви ни живота за постигнуће потпуне победе над<br />
непријатељима.<br />
Ако изневерим ову моју свечану обавезу, нека ме стигне сурова казна по<br />
законима Народне Републике и свеопшта омраза и презрење радних људи.” 15<br />
У складу са новоуведеним церемонијалом из 1950. године церемонија<br />
полагања свечане обавезе вршила се испред ратне заставе јединице. Она је<br />
полагана не само у присуству свих војника из јединице, већ и позваних званичника,<br />
те родбине и пријатеља младих војника.<br />
Кратким говором командант јединице је тумачио значење војничке<br />
заклетве, после чега је читао њен текст, док су га војници понављали, и гласно<br />
изговарали речи: ,,Заклео сам се!”. Затим би војни оркестар извео државну химну,<br />
док је лични састав стајао у почасном строју, и узвикивао ,,Ура!”, након чега би<br />
војници који су положили заклетву прошли у свечаном маршевском поретку поред<br />
трибине са званичницима. У духу политике коју је земља званично спроводила у<br />
том периоду, захтеви заклетве из 1950. године били су ,,за војника незамењив закон<br />
при извршавању дужности према домовини, народу, партији, и према световном<br />
социјалистичком систему”. 16<br />
15<br />
Устав за вътрешната служба на въоръжените сили на НРБ. С., 1976, с. 7. Готово идентичан текст<br />
војничке заклетве која се у то време полаже у Совјетској армии видети у: С е р ы х, В. Воинские<br />
ритуалы. М., 1986, с. 27.<br />
16<br />
Устав за вътрешната служба..., с. 249-251; М а р к о в, М. Пос. съч., с. 98.
Војничка заклетва у бугарској армији 89<br />
У току 1989, а у складу са демократским променама до којих је дошло<br />
у Бугарској, садржај текста војничке заклетве, као и њен церемонијал такође су<br />
претрпели промене. У складу са захтевима члана 89. Закона о одбрани и оружаним<br />
снагама (на снази од 27. фебруара 1996), усвојен је нови текст заклетва за<br />
припаднике Бугарске Армије. Његов садржај је следећи: ,,Заклињем се Републици<br />
Бугарској да ћу служити часно своме народу, да ћу чувати Устав, законе земље<br />
и војна правила, да ћу беспоговорно извршавати наређења мојих командира и<br />
претпостављених, да ћу храбро штитити територијалну целовитост и независност<br />
моје отаџбине, и ако је потребно, дати и свој живот за њу, за војничку част и за<br />
славу ратне заставе. Заклео сам се!”<br />
У складу са чланом 89. Закона, ,,одбијање полагања војничке заклетве<br />
сматра се одбијањем извршавања дужности из области војне службе”. 17<br />
Као и садржај текста војничке заклетве, тако је и церемонијал њеног<br />
полагања нашао своје место у савременом Правилу о војној служби у Оружаним<br />
снагама Републике Бугарске. У складу са чланом 833. тог правила, ,,Полагање<br />
војничке заклетве је свечани ритуал којим се припадник војске свечано обавезује<br />
на верност народу и Отаџбини”. 18<br />
Као и при ранијим церемонијалима, заклетва се и данас такође полаже<br />
пред командиром (командантом) јединице, у којој служи млади војник. Заклетви<br />
присуствују сви припадници јединице, гарнизонски оркестар, званичници и<br />
родбина и пријатељи војника који полажу заклетву, а који су специјално позвани<br />
за ову прилику. Новост у савременој церемонији је да се заклетва више не полаже<br />
пред ратном, већ пред државном заставом, при чему оркестар изводи борбене<br />
маршеве док војници пролазе поред заставе. Приликом извођења Химне Републике<br />
Бугарске, након полагања заклетве, командује се Почасни поздрав и док извршавају<br />
ову команду, војници певају прву строфу и рефрен химне. Пре примања честитки<br />
од родбине и пријатеља, војници пролазе у свечаном маршевском поретку поред<br />
трибине са званичницима. Церемонијал полагања заклетве завршава се сусретом<br />
војника са присутном родбином и пријатељима. 19<br />
Војничка заклетва је света обавеза пред Отаџбином, а дан у коме је млади<br />
војници полажу, памти се целога живота. У том моменту сваки од њих је испуњен<br />
осећањем личне одговорности и спремношћу да испуни дужности у вези са<br />
осигурањем безбедности свога народа и домовине и да заштити неприкосновеност<br />
њених граница од туђих претензија. Да буде веран у свако доба и на сваком месту<br />
положеној заклетви – то је скривени захтев народа и домовине који је свако од<br />
ових војника спреман да испуњава док је жив.<br />
Превео са бугарског: поручник Далибор Денда<br />
17<br />
Закон за отбраната и въоръжените сили на Република България. Правилник за кадрова военна служба.<br />
С., 2002, с. 47.<br />
18<br />
Устав за войсковата служба на въоръжените сили на Република България. С., 2001, с.335.<br />
19<br />
П а к т а м, с. 336-337.
УДК 357.5:629.33-051(497.11)”1912/1913”<br />
Поручник Далибор Денда, истраживач<br />
Институт за стратегијска истраживања<br />
Београд<br />
АУТОМОБИЛ У ОПЕРАЦИЈАМА СРПСКЕ ВОЈСКЕ 1912-1913.<br />
АПСТРАКТ: Рад обрађује набавке и употребу аутомобила у српској војсци у току 1912<br />
– 1913. године, као и формирање прве српске војно-шоферске школе. Рађен је на грађи<br />
Војног архива у Београду, грађи из Архива спољне политике Руског царства и Руског<br />
државног војноисторијског архива, те на релевантној домаћој и страној литератури.<br />
Балканске земље почеле су набављати аутомобиле за војне потребе у<br />
склопу њихових припрема за одлучујући рат за потискивање Османског царства<br />
са његових балканских поседа. Тако су у српској војсци први теретни аутомобили<br />
(њих десет) набављени у току 1909. године , док се у бугарској војсци прва<br />
аутомобилска јединица (получета) формира 1911. године при жељезничком<br />
батаљону. Са 1912. годином Србија је ушла у први период ратова који је<br />
представљао само увертиру за општи сукоб глобалних размера. Ратне потребе<br />
условиле су повећање аутомобилског парка српске војске, а самим тим дошло је и<br />
до потребе повећања броја обучених возача. Аутомобил је тако све више постајао<br />
део свакодневице српског човека, делећи судбину војске и народа у тим бурним и<br />
тешким временима.<br />
Балкански ратови<br />
После склапања савеза између балканских држава за заједнички рат<br />
против Турске, као одговор на мобилизацију 10 турских европских дивизија, која<br />
је почела 24. септембра 1912, и обуставу транзита оружја преко Солуна за Србију,<br />
Бугарска и Србија објавиле су мобилизацију 30. септембра, а Црна Гора и Грчка<br />
<br />
Јован Божиновић, Моторизација српске војске, Пинус IV/1996, Београд 1996; Милић Милићевић,<br />
Аутомобил у Србији почетком 20. века, Годишњак за друштвену историју, 2/1999, Београд 1999, 139-<br />
149<br />
<br />
Военна техника и технически служби в българската войска и в бна, Военно издателство, София 1986,<br />
стр.145<br />
<br />
О томе видети: Први балкански рат (операције српске војске), Војноисторијски институт, Београд<br />
1959, стр. 84 - 132
Аутомобил у операцијама српске војске 1912-1913. 91<br />
1. октобра 1912, на шта је Турска 2. октобра огласила општу мобилизацију. И пре<br />
тога у Србији и Бугарској је све било спремно за рат. Србија је за рат са Турском<br />
мобилисала 10 оперативних дивизија (по пет из I и II позива) и једну коњичку, са<br />
деловима у непосредном саставу армија и Врховне команде у свему 286.818 људи<br />
оперативне војске, 55.580 људи III позива и 3.310 обвезника последње одбране,<br />
са 544 топа и 230 митраљеза. Према српском ратном плану против Турске била је<br />
основна идеја да се концентричним дејствима целокупне оперативне војске (Трећа<br />
армија преко Косова, Прва армија преко Куманова и Друга армија из Ћустендила<br />
преко Криве Реке и Кратова) обухвате и туку главне снаге турске Вардарске<br />
армије за коју се предпостављало да ће бити на Овчем пољу у стратегијском<br />
дочеку. Помоћне снаге (Ибарска војска и Јаворска бригада ) имале су задатак<br />
да обезбеђују десни бок. Концентрација је отпочела 7. октобра и завршена је по<br />
плану за 12 дана. <br />
Припремајући се за рат српски Главни генералштаб издао је наређење<br />
23. септембра 1912. да се сачини списак аутомобила приватних сопственика<br />
ради мобилизацијских потреба. Већ наредног дана команда Дунавске дивизијске<br />
области известила је начелника Главног генералштаба да се на територији<br />
Београда налазе 32 аутомобила. Списак сопственика са возилима био је састављен<br />
месец дана раније, још 24. августа. У Пожревачком округу евидентирана су три<br />
аутомобила, од чега један из Летњиковца, један из Братинца у срезу Пожаревачком<br />
и један из Жабара у срезу Моравском. На територији Шумадијске дивизијске<br />
области, према извештају који је упућен дан пред мобилизацију у евиденцији<br />
су се налазила четири аутомобила, од чега два у Крагујевцу и два у Горњем<br />
Милановцу. У Смедеревском округу било је четири аутомобила од чега два у<br />
Смедереву и два аутомобила власништво К. Шеуса, индустријалца из Велике<br />
Плане, који су се у моменту састављања пописа налазили на путу у Немачкој. На<br />
територији Моравске дивизијске области, према извештају који је дошао у Главни<br />
генералштаб 5. октобра 1912, било је шест путничких аутомобила. 10 Из Дринске<br />
дивизијске области извештено је истога дана да су на њеној територији пописана<br />
три аутомобила, од чега два у Шапцу и један у Лозници. 11 Тако је на читавој<br />
теритирији Краљевине Србије пописано 52 путничка аутомобила приватних<br />
власника.<br />
<br />
Исто, стр. 163 - 164<br />
<br />
Petar Tomac, Ratovi i armije 19. veka, Beograd 1968, стр. 754<br />
<br />
АВИИ, П-2, К-8, Ф-2, р.б. 8/1; Команда Дунавске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.<br />
Ђо.бр.518 од 11/24.09.1912<br />
<br />
Исто, р.б. 8/2; Начелство округа Пожаревачког – Команди Дунавске див. Обл,Поверљиво Бр.44 од<br />
<br />
13/26. септембра 1912<br />
Исто, р.б. 8/3; Команда Шумадијске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.Ђо.бр.267 од<br />
17/30.09.1912<br />
<br />
Исто, Команда Дунавске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.Ђо.бр.2607 од 17/30.09.1912<br />
10<br />
Исто, р.б. 8/6; Команда Моравске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.Ђо.бр.2387 од<br />
18/31.09.1912<br />
11<br />
Исто, р.б. 8/7; Команда Дринске див. обл. – начелнику Гл. Ђенералштаба, Пов.Ђо.бр.2607 од<br />
23.09./05.10.1912
92<br />
војноисторијски гласник<br />
И пре пристизања извештаја из Моравске и Дринске дивизијске области<br />
Врховна команда је направила распоред пописаних приватних аутомобила за које<br />
је добила податке. Пошто су неки од пописаних аутомобила били неисправни или<br />
ван државне територије, у првом моменту је од пописана 43 возила распоређено<br />
њих 40. Од тог броја 18 власника аутомобила са возилима требало је да се јаве у<br />
Београду, Врховној команди, 19 у Параћин, од чега девет за Прву армију, шест за<br />
Другу и четири за Трећу армију, док су за Ибарску војску била одређена три возила,<br />
чији су власници требали да се јаве у Београд генералу Михаилу Живковићу<br />
5. октобра 1912. 12 Према руским изворима насталим на основу сазнања војног<br />
изасланика, пуковника В.А. Артамонова, у току Балканских ратова за потребе<br />
штабова било је реквирирано од становништва укупно 48 путничких аутомобила. 13<br />
Поред приватних путничких возила по армијама су распоређени и војни теретни<br />
аутомобили. Од девет српских камиона, четири су била придодата Трећој армији,<br />
а остали другим оперативним јединицама. 14 Трећа армија је имала највећи<br />
број теретних аутомобила у свом саставу свакако и због чињенице да је у зони<br />
њених дејстава железничка мрежа била изузетно слабо развијена, а нарочито на<br />
територији Албаније, где су од новембра 1912. деловали њени Дринско-албански<br />
(састојао се од преформиране Дринске дивизије II позива) и Шумадијско-албански<br />
одред (састављен од делова Шумадијске дивизије I позива). 15<br />
Тако је српска војска на почетку ратних операција у октобру 1912<br />
располагала са укупно 60 моторних возила, од чега је 12 било у њеном власништву.<br />
У исто време, пред почетак ратних операција 1912, у склопу бугарске оперативне<br />
војске налазила се једна аутомобилска чета од 10 путничких и осам теретних<br />
аутомобила. Од тог броја образовано је једно аутомобилско одељење при бугарској<br />
Врховној команди, док је свака од три армије добила по један путнички аутомобил.<br />
Попуна дивизија аутомобилима била је предвиђена путем реквизиције од грађана,<br />
али их за ту намену није било довољно. 16<br />
Број аутомобила у српској војсци, као и у бугарској, свакако није био ни<br />
приближно довољан, па су за потребе штабова у септембру 1912. поручена, а 1.<br />
јануара 1913. пристигла, три путничка аутомобила из фирме Фарцајг из Ајзенаха<br />
(Немачка), јачине 40 коњских снага, по цени од 15.000 франака за сваки. 17 Радило<br />
се о аутомобилима марке Дикси. 18<br />
Лоши путеви и слабо развијена жељезничка мрежа као и смањење броја<br />
коња и волова у току операција 1912. принудили су Министарство војно да<br />
додатно повећа сопствени возни парк набавком теретних аутомобила. Тако се у<br />
12<br />
Исто, р.б.8/5; Краљевско-српски Гл. Ђенералштаб, Пов.Ђо.бр.88 од 21.09. (03.10.) 1912<br />
13<br />
Сербия. Военные автомобили, Сборникъ, Выпускъ LVI, Январь 1914, Главное Управленїе Генерального<br />
Штаба, (Изданїе отдела генералъ-квартурмейстера), С.Петербургъ 1914, стр.15 (даље: Сборникъ)<br />
14<br />
АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б. 1/9,<br />
15<br />
О томе опширније: Борислав Ратковић, Први балкански рат 1912/13, 2, Београд 1975, стр. 279 - 372<br />
16<br />
Военна техника и технически служби в българската войска и в бна, Военно издателство, София 1986,<br />
стр.146<br />
17<br />
Сборникъ, стр. 15<br />
18<br />
Ј. Божиновић, н.д, стр. 124
Аутомобил у операцијама српске војске 1912-1913. 93<br />
јануару 1913. српска влада обратила преко војног изасланика В.А.Артамонова<br />
руским војним властима, с молбом да јој се уступи 15 теретних аутомобила по<br />
цени коју Руси одреде. Председник руског Министарског савета одговорио је да<br />
је уступак могућ само у случају да Срби одмах плате. Српска влада се сложила с<br />
тим условима и захвалила. 19 Међутим према подацима којима располажемо, ова<br />
набавка ипак није остварена.<br />
Да је потреба за аутомобилима била велика види се и из чињенице да су и<br />
постојећи аутомобили доживљавали све теже кварове. Тако је из Друге армије која<br />
се налазила под Једреном 15. фебруара 1913, упућена молба Врховној команди да<br />
се тој армији што пре упуте три исправна аутомобила, пошто су сва три путничка<br />
возила којима је армија у том моменту располагала била неупотребљива и морала<br />
су да се због компликованије оправке пошаљу за Београд. И начелник штаба<br />
српске Треће армије, пуковник Дамјан Поповић из Призрена је 10. марта 1913,<br />
хитно тражио да се његовој армији упути шест теретних аутомобила, пошто су<br />
од четири са којим је располагала, два била послата у Крагујевац на оправку, а за<br />
остала два била је такође ускоро потребна оправка. Недостатак аутомобила довео<br />
би до одсецања трупа од позадине и снабдевања и престанка довоза хране. 20<br />
У вези са захтевима Треће армије Министарство војно је 18. марта<br />
обавестило Врховну команду да оно у том моменту није имало теретних аутомобила,<br />
али да је поручено 10 камиона који су требали ускоро да стигну. Такође учињен је<br />
корак да се нађу и два путничка аутомобила од приватних лица која су требала да<br />
се пошаљу Другој армији. 21<br />
Како су српском Министарству војном свакодневно стизали захтеви за<br />
оправку аутомобила или требовања за разне аутомобилске делове, а нарочито за<br />
гуме за точкове, министар војни генерал Милош Божановић је тражио од Врховне<br />
команде да изда наређење да се забрани употреба аутомобила за приватне потребе,<br />
већ да се они чувају само за службену, хитну употребу. У истом захтеву се тражило<br />
да се пропише да се при вожњи, уколико је то могуће избегавају рђави друмови, а<br />
нарочито места засута туцаником, која су упропаштавала гуме, да се аутомобили не<br />
товаре више од прописане тежине, као и да шофери пажљиво рукују аутомобилима,<br />
те да их после вожње увек оперу и подмазују. Осим тога било је потребно да<br />
сами шофери одмах доведу у исправност све ситне кварове, да се сваки пут при<br />
добијању нових делова у замену за покварене, они стари враћају Министарству<br />
војном, као и да се шоферима скрене пажња да не растурају потрошни материјал.<br />
У истом тражењу било је наведено да аутомобиле не би требало поверавати у<br />
руке лицима која нису довољно оспособљена за шоферске послове, или која нису<br />
савесно вршила службу. Циљ ове наредбе био је да се избегне оштећење путничких<br />
и теретних аутомобила за које је била махом одговорна шоферска немарност. 22<br />
19<br />
АВПРИ, Фонд 151 Политархив. Опись 482. 1913 г. Дело 2897. лист 1-9, Уступка Сербии 15 грузовых<br />
автомобилей русским Военным Ведомством<br />
20<br />
АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б. 1/9,<br />
21<br />
Исто, р.б. 1/11<br />
22<br />
Исто, р.б. 1/8, Министарство војно, Артиљ. Техн. Одељ. - Врховној команди; Ар.Бр.5095 од 13/26.<br />
фебруара 1913.
94<br />
војноисторијски гласник<br />
Да се са аутомобилима није руковало онако како треба ни у Врховној<br />
команди, где је и било највише реквирираних приватних аутомобила, сведочи и<br />
наредба начелника штаба Врховне команде, коју је у његово име 20. марта 1913.<br />
потписао помоћник, генерал Живојин Мишић. Овим актом наређено је да командант<br />
стана Врховне команде поднесе списак свих аутомобила и фијакера, реквирираних<br />
у доба мобилизације за штаб Врховне команде, а који су се налазили било на лицу,<br />
било на оправци. Сви аутомобили и фијакери имали су се комисијски прегледати<br />
и неисправни довести у исправност. Од тог момента употреба аутомобила и кола<br />
могла се вршити само по искључивој дозволи начелника штаба. Командант стана<br />
требао је према истој наредби да прикупи аутомобиле и фијакере на једно место<br />
и да одобрава њихову употребу по посебном наређењу начелника штаба. 23 Све<br />
наведене мере биле су срачунате на то да се смање злоупотребе и оштећења на<br />
аутомобилима.<br />
Први балкански рат завршен је Лондонским мировним уговором 30. маја<br />
1913. године. Период мира српска војска искористила је и да се додатно снабде<br />
теретним аутомобилима. Како је рат са Бугарском због спора око Македоније био<br />
известан, радило се све да се возила што пре упуте у трупу.<br />
Српско Министарство војно је у међувремену купило 35 аутомобила<br />
(од тога 30 јаких) од фирме Опел по цени од 14.000 франака за аутомобил. Ови<br />
аутомобили добијени су вероватно под повољнијим условима од оних које је<br />
нудила руска влада. Од наведеног броја 10 аутомобила су били носивости од<br />
1.500 килограма а 25 од 2.000 килограма. Аутомобили су стигли у четири партије<br />
(од 7 до 10 возила), од којих је прва партија испоручена у мају, а последња у<br />
августу 1913. године. 24 Поред српске, и бугарска Врховна команда набавила је у<br />
току Првог балканског рата још 20 нових возила, и то четири теретна Бенц, шест<br />
санитетских и 10 теретних Фиат од 1.5 тоне носивости. У току ратних операција<br />
Бугари су неколико аутомобила заробили и од Турака, тако да је крајем Првог<br />
балканског рата њихов број достигао 40. 25<br />
Први опелови камони стигли су у Београд пред крај јуна 1913, па је из<br />
Министарства војног тражено од Врховне команде актом од 26. тог месеца да се<br />
сви резервни шофери, као и они чија се возила налазе на оправци одмах упуте у<br />
Београд да приме нове теретне аутомобиле, које иначе није било могиће послати<br />
на војиште јер није имао ко да их вози. 26 Из Артиљеријско-техничког одељења<br />
Министарства војног је 30. јуна 1913. тражено да се регелише да се од тог момента<br />
приликом требовања гума и резервних делова за теретне аутомобиле, увек назначи<br />
за који тип се врши требовање, јер је српска војска располагала аутомобилима из<br />
две фабрике : аутомобили од броја 1 – 9 били су из фабрике Арбенц, а од броја 10<br />
23<br />
АВИИ, П-2, К-13, Ф-6, р.б. 7/10<br />
24<br />
Сборникъ, стр. 16<br />
25<br />
Военна техника и технически служби в българската войска и в бна, стр.146<br />
26<br />
АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б.1/25
Аутомобил у операцијама српске војске 1912-1913. 95<br />
– 19 из фабрике Опел. 27 Тога дана отпочео је нападом бугарске Четврте армије на<br />
фронт од Ретки Буки на Осоговској планини до Криволака, Други балкански рат.<br />
Наиме, већ средином маја бугарска Врховна команда почела је из Тракије<br />
да пребацује трупе у Македонију на демаркациону линију према Србима и<br />
Грцима, где ће убрзо доћи до инцидената. Угрожене од истог противника Србија<br />
и Грчка су 1. јуна 1913. закључиле одбрамбени савез за случај напада Бугарске<br />
којим су решиле и питање међусобних граница. Одлуку о рату донело је бугарско<br />
Министарство војно које је 20. јуна издало наређење армијама да се припреме<br />
за напад, а Врховна команда је 28. јуна наредила командантима Четврте и Друге<br />
армије да ноћу 29/30. јуна (без објаве рата) нападну српску односно грчку војску<br />
пред собом.<br />
Бугарска прва армија јачине 40.000 људи налазила се између Дунава и<br />
Горњег Лома са тежиштем код Белоградчика, Трећа армија исте снаге са Коњичком<br />
дивизијом у свом саставу била је груписана код Драгомана и Трна, Пета јачине<br />
64.000 људи код Ћустендила и Радомира, а Четврта са око 92.000 људи у рејону<br />
Кочана, Штипа, Радовиша и Струмице. Против Грка била је прикупљена бугарска<br />
Друга армија укупне јачине 64.000 људи код Дојрана, Кукеша, Сереза и Кавале.<br />
У резерви Врховне команде била је 6. дивизија на маршу од Демир – Хисара за<br />
Струмицу. У свему Бугарска је располагала са 440.000 људи, од чега 350.000<br />
бораца. Према томе, четири петине своје војске Бугарска је одредила против<br />
Србије а само једну против Грчке, а од четири петине две трећине је груписала<br />
у Македонији. Српске снаге чиниле су трупе Тимочке дивизијске области које су<br />
држале фронт од ушћа Тимока до превоја Св.Никола, Друга армија од Св.Николе<br />
до Дашчаног Кладенца, Прва армија у рејону Криве Паланке, Страцина, Кратова<br />
и Св.Николе (на Овчем пољу) и Трећа армија код Штипа и на Серти-планини<br />
између Криве Лаковице и Вардара. У резерви српске војске била је Црногорска<br />
дивизија, и Добровољачка бригада. Границу према Албанији штитила је Дринска<br />
дивизија II позива код Призрена и Моравска бригада од Дебра до Охрида. У свему<br />
(са III позивом) 348.000 људи, од чега 248.000 бораца. Србија је девет десетина<br />
своје војске груписала према Бугарској, а од њих седам десетина на Вардарско<br />
војиште. 28<br />
Када је избио српско-бугарски рат војни и реквирирани приватни<br />
аутомобили налазили су се већ у јединицама, јер демобилизација није ни извршена.<br />
Тако је у време Брегалничке битке (30.06. – 09.07.1913) у саставу Треће српске<br />
армије било шест камиона. 29 Они су коришћени за превоз муниције и осталих<br />
потреба. Како је у тој армији владала оскудица превозник средстава како за пренос<br />
наведеног материјала, тако и рањеника, начелник штаба Треће армије пуковник<br />
Дамјан Поповић је хитно тражио од начелника Саобраћајног одељења да се<br />
изнађе начин да се његовој команди што брже пошаље још шест аутомобила. 30 У<br />
27<br />
Исто, р.б.1/19<br />
28<br />
P. Tomac, н.д, стр.775 - 777<br />
29<br />
АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б. 1/30, лист 2<br />
30<br />
Исто, лист 1
96<br />
војноисторијски гласник<br />
исто време захтев сличне садржине стигао је и од начелника штаба Прве армије,<br />
који је тражио да се шест камиона што хитније пошаље у Велес. 31 Крајем јула<br />
1913, на путу за Београд из иностранства било је још седам камиона. Начелник<br />
Главне интендатуре коме је захтев прослеђен на надлежност молио је начелника<br />
Артиљерије Врховне команде да се они распореде тако да се Трећој армији за<br />
Велес пошаљу четири а Првој армији у Куманово три теретна аутомобила. Тако<br />
је Трећа армија поред већ постојећих шест, требала да има укупно 10 камиона. 32<br />
Након потписивања примирја, почетком августа за Прву армију пристигло је пет<br />
камиона, који су предати на употребу дивизијама. 33 До краја рата са Бугарском (10.<br />
август 1913) свака српска дивизија имала је на располагању, у просеку четири до<br />
пет теретних аутомобила. 34<br />
Међутим, толико драгоценим српским теретним аутомобилима команде<br />
нису руковале на прави начин. На аутомобиле је често товарен терет дупло<br />
већи од оног који су могли издржати, а вожени су и неприлагођеном брзином.<br />
Команданти су често мењали шофере и употребљавали их и дању и ноћу без<br />
потребног одмора и сна, па се због тога дешавало да задремају у току вожње и<br />
претуре или оштете аутомобиле. Аутомобили су употребљавани и за оне потребе<br />
за које нису били намењени, док су употребу аутомобила наређивала и она лица<br />
која на то нису имала право. Министар војни генерал Милош Божановић молио<br />
је због тога актом од 4. августа 1913, начелника штаба Врховне команде да изда<br />
наређење по коме би се за теретне аутомобиле прописала товарна тежина до 2.000<br />
килограма, највећа брзина до 20 km/h, уредно чишћење и подмазивање, као и<br />
употреба само за оне потребе за које су били намењени. Такође је тражено да се<br />
за шофере пропише одмор од шест сати сна дневно, јер је постојала опасност<br />
да ће, уколико се настави по старој пракси једног дана сви аутомобили постати<br />
неупотребљиви. Наређење је издато наредног дана и прослеђено командама све<br />
три армије. 35 Да ово наређење није било случајно, сведоче и чињенице из времена<br />
демобилизације.<br />
Наиме, по наређеној демобилизацији државни терни и путнички<br />
аутомобили послати су на комисијски преглед шоферској школи у Београд, док<br />
такво наређење није било одмах издато и за приватни реквириране аутомобиле. 36<br />
Реквирирани путнички аутомобили, њих 48, били су, како се касније показало,<br />
толико оштећени употребом у рату, да су власници одбијали да их приме натраг. 37<br />
31<br />
Исто, р.б. 1/29<br />
32<br />
Исто, р.б. 1/30, лист 2<br />
33<br />
Исто, р.б. 1/32; начелник Сухопутне станице Куманово – Врховној команди за Артиљеријско одељење,<br />
телеграм број 1132 од 26.07/08.08.1913<br />
34<br />
Сборникъ, стр. 16<br />
35<br />
АВИИ, П-2, К-31, Ф-1, р.б.1/31; Министар војни, Београд – Врховној команди, Скопље; Телеграм<br />
број 6844 од 22.07/4.08.1913; Штаб Врховне команде – командама I, II и III армије, Ар.Бр.5908 од<br />
23.07/05.08.1913<br />
36<br />
Исто, р.б.1/34; 1/35; 1/37<br />
37<br />
Сборникъ, стр.16
Албанска побуна у јесен 1913.<br />
Аутомобил у операцијама српске војске 1912-1913. 97<br />
Војнодржавни теретни аутомобили нашли су своју примену и у време<br />
Албанске побуне у јесен 1913. године. Узроке ове побуне историографија тражи,<br />
како у затварању приступа албанском становништву са подручја Албаније на<br />
пијаце на новодобијеној српској територији Косова и Метохије и Македоније, тако<br />
и у тајном раду албанске привремене владе у Валони, Бугарске и Аустро-Угарске. 38<br />
Пред избијање побуне, гранични фронт према Албанији у дужини од око 140 km<br />
држала су три кадровска пука – 1, 10. и 19, сваки са око 1.200 – 1.300 људи. 39<br />
Поред ових јединица, у непосредној близини зоне борбених дејстава налазили<br />
су се: 18 пешадијски пук који је заједно са 1. и 10. улазио у састав Косовске<br />
дивизијске области, те 3. дивизион Дунавског артиљеријског пука у Приштини<br />
и 2. дивизион брдског артиљеријског пука у Призрену. Од јединица Вардарске<br />
дивизијске области, у Скопљу су се налазили 20. пешадијски пук, те 17. пук са<br />
батаљонима у Куманову и Кривој Паланци и 1. коњичка бригада (1. и 3. коњички<br />
пук). Од артиљерије у Скопљу су били: 3. дивизион Дринског и 3. дивизион<br />
Тимочког артиљеријског пука и један Брзометни хаубички дивизион. У саставу<br />
Битољске дивизијске области поред већ поменутог 19, био је и 16. пешадијски<br />
пук са штабом у Битољу и четама у Битољу, Прилепу, Струги, Коњарима, Ресну и<br />
Крушеву, те 3. дивизион Моравског артиљеријског пука у Битољу и 3. дивизион<br />
Брдског артиљеријског пука у Дебру. 40<br />
По избијању побуне, у септембру 1913, сви теретни аутомобили послати<br />
су у нове области. 41 Према изворима руског војног изасланика, пуковника<br />
В.А.Артамонова, дивизијске области на подручју Старе Србије и Македоније<br />
добиле су тада на располагање по четири- пет аутомобила. 42<br />
Сукоби су почели 14. септембра мањим чаркама са предстражним<br />
одељењима на левој обали Црног Дрима и првокацијама Албанаца који су се<br />
прикупљали испред предстражних положаја 19. пука, што је указивало на<br />
могућност ширих конфликата. Штаб пука и део јединица из његовог састава<br />
налазио се у Дебру а неке јединице из његовог састава биле су стациониране у<br />
Пишкопеји и Струги. Шири сукоби отпочели су 20. септембра. У борбама које су<br />
се повеле узело је учешћа око 5.000 Албанаца и око 1.000 грађана Дебра. 43<br />
38<br />
О албанској побуни у јесен 1913 видети: Mirko Gutić, Oružani sukobi na albansko-srpskoj granici u jesen<br />
1913, VIG 1/1985, Beograd 1985, стр. 225 - 272<br />
39<br />
Први пук, са штабом у Призрену и једним батаљоном у Митровици, држао је гранични фронт од<br />
српско-црногорске границе у близини Ђаковице, где је био у вези са црногорским трупама, до Белог<br />
Дрима. Десети пук, са штабом у Призрену, био је распоређен од Белог Дрима до изнад Араског моста<br />
а 19. од Араског моста до Охридског језера са штабом у Дебру.<br />
40<br />
M. Gutić, н.д, стр.232<br />
41<br />
Сборникъ, стр.16<br />
42<br />
РГВИА, Фонд 2000 (Главное управление Генерального штаба), Опись 1. Единица хранения 3143, лист<br />
76 – 77; полковник В.А.Артамонов – в Отдел генерал-квартирмейстера ГУГШ, 5/18. октября 1913.<br />
года. № 491; Сборникъ, стр. 16<br />
43<br />
M. Gutić, н.д, стр. 233 - 237
98<br />
војноисторијски гласник<br />
После одбацивања српског 19. пука од Жировнице и Дебра, део албанских<br />
чета је усмерио дејства на правцу Маврово – Гостивар. Из Гостивара је 21.<br />
септембра упућен Мавровски одред (један батаљон 20. пука, један ескадрон 3.<br />
коњичког пука и једна батерија 3. дивизиона Тимочког артиљеријског пука), који је<br />
имао задатак да затвори правац Жировница – Маврово – Гостивар и спречи продор<br />
албанских чета ка Гостивару. У борбама са знатно надмоћнијим непријатељем,<br />
одред није успео да задржи продор нападача, па је био присиљен на повлачење,<br />
тако да је пред вече 25. септембра посео положаје у висини села Рачане (10 km<br />
испред Гостивара). 44<br />
Због новонастале ситуације, за операције на правцу Гостивар – Дебар<br />
– Пишкопеја, указом од 23. септембра образована је Комбинована Подримска<br />
дивизија под командом пуковника Миливоја Анђелковића-Кајафе, у чији састав<br />
су ушле следеће јединице: 7. и 9. (Дунавски), 12. (Шумадијски) и 13. (Тимочки)<br />
пешадијски пук, 3. коњички пук, 3. дивизион Тимочког пољског артиљеријског<br />
пука, 3. дивизион Дринског пољског артиљеријског пука, вод хаубица из<br />
Хаубичког пука, чета пионира, одељење телеграфске чете, вод минерске чете,<br />
чета болничара и 10 аутомобила. 45 Према сазнањима руског војног изасланика<br />
пуковника В.А.Артамонова која износи у свом извештају из средине октобра 1913,<br />
у Подримској дивизији било је у току сукоба 16 аутомобила. 46<br />
Јединице Подримске комбуноване дивизије увођене су у борбу по степену<br />
пристизања. 47 Због угрожености Гостивара, командант Вардарске дивизијске<br />
области наредио је команданту 12. пука да из Тетова у Гостивар, колима и<br />
камионима, најхитније пребаци што више војника. 48<br />
По доласку у Тетово, 12. пешадијски пук упутио је 25. септембра две чете<br />
колима и аутомобилима које су стигле у току ноћи у Гостивар и појачале Мавровски<br />
одред, до пристизања главнине 12. пука. Истог дана отпочео је са покретом из<br />
Скопља и 7. пешадијски пук. У преподневним часовима 26. септембра у Гостивар<br />
је стигао цео 12. пук са две батерије 3. дивизиона Тимочког артиљеријског пука,<br />
док се тамо већ налазио 3. коњички пук који је био у непосредном додиру са<br />
Мавровским одредом. 49 На овај начин спашен је читав фронт. Улога војске<br />
завршила се 5. новембра 1913, када је укинута војишна просторија. 50<br />
Према рапорту пуковника Д. Поповића престолонаследнику Александру<br />
по завршетку борби на граници, коме је присуствовао и руски војни изасланик,<br />
пуковник В.А.Артамонов, у случају да су 7. и 12. пук и остале јединице закаснили<br />
два или три дана Албанци би успели да заузму Гостивар, а након тога и Призрен<br />
44<br />
M. Gutić, н.д, стр. 236 - 237<br />
45<br />
M. Gutić, н.д, стр. 246<br />
46<br />
РГВИА, Фонд 2000 (Главное управление Генерального штаба), Опись 1. Единица хранения 3143, лист<br />
76 – 77; полковник В.А.Артамонов – в Отдел генерал-квартирмейстера ГУГШ, 5/18. октября 1913.<br />
года. № 491. Сборникъ, стр.16<br />
47<br />
M. Gutić, н.д, стр. 246 - 247<br />
48<br />
M. Gutić, н.д, стр. 237<br />
49<br />
M. Gutić, н.д, стр. 237, 246 - 247<br />
50<br />
M. Gutić, н.д, стр. 258
Аутомобил у операцијама српске војске 1912-1913. 99<br />
и Битољ. Према оцени пуковника Поповића, Гостивар је спасила једна чета која<br />
је тамо пребачена аутомобилима из Скопља. 51 На тај начин аутомобили су се у<br />
ратним операцијама показали изузетно корисни, а њихова улога била је кључна за<br />
одржање линије фронта.<br />
Ова акција превоза трупа мањег обима у српској војсци извршена је готово<br />
годину дана пре чувене битке на Марни, која се сматра местом рођења те врсте<br />
аутомобилског транспорта.<br />
Како су се аутомобили показали веома корисни у српском Министарству<br />
војном била је, према извештају руског војног изасланика пуковника В. А.<br />
Артамонова, присутна жеља да се приступи набавци 10 до 20 путничких аутомобила<br />
за команданте дивизија јер је број дивизија првог позива у територијално увећаној<br />
Србији требао да се повећа на 10, а исти број био је предвиђен и за дивизије<br />
другог позива. Ова ставка ипак није била унета у пројекат буџета за 1914, али је<br />
буџетом била предвиђена куповина 60 моторцикала по прорачуну – један на сваки<br />
пешадијски пук. 52<br />
Стварање шоферске школе<br />
Са избијањам Првог балканског рата сва теретна српска војна моторна<br />
возила била су упућена оперативним јединицима. Како се рачунало са већом<br />
применом аутомобила у војсци кључно питање које се поставило било је оснивање<br />
школе за обуку кадрова. Шоферска школа је основана 30. септембра (13.октобра)<br />
1912, али она није одмах почела са радом. 53<br />
Како су још септембра 1912. били наручени аутомобили из Немачке, а<br />
пошто су се уговарале и очекивале и друге испоруке, да би се обезбедили<br />
потребни аутомобилски шофери, у фебруару 1913. је првобитно било одлучено<br />
да се код Авијатичке команде мајора Косте Милетића у Нишу, образује шоферска<br />
школа ради вежбања потребног броја обвезника за шофере српских теретних<br />
аутомобила. 54 Упућени војници за шоферски курс пристигли су у Ниш почетком<br />
марта. Међутим, како у авијатичкој команди није остао ни један техничар за обуку<br />
шофера, мајор Милетић је молио да се нареди команданту Моравске дивизије<br />
да се они ставе на храну код неке трупне команде у Нишу и сачекају повратак<br />
Авијатичке команде када би курс могао да отпочне са радом. 55<br />
51<br />
РГВИА, Фонд 2000 (Главное управление Генерального штаба), Опись 1. Единица хранения 3169,<br />
лист 61 – 62; полковник В.А.Артамонов – Отдел генерал-квартирмейстера ГУГШ, 5/18. ноября 1913.<br />
года. № 514. Секретно; Очигледно је да географски појмови у извештајима Артамонова нису увек<br />
најпрецизнији.<br />
52<br />
Сборникъ, стр.17<br />
53<br />
Сборникъ, стр.16<br />
54<br />
АВИИ, П-2, К-13, Ф-6, р.б. 7/8; Штаб Врховне команде, Оперативно одељење – команданту Прве<br />
армије, Пов.О.Бр.3589 од 14/27.фебруара 1913.<br />
55<br />
Исто, р.б. 7/9; Депеша; Аероплански одред – Начелнику штаба Врховне команде, Пов.Бр.21 од<br />
17.02/02.03.1913
100<br />
војноисторијски гласник<br />
Први војно-шоферски курс одржан је ипак у новоотвореној Војношоферској<br />
школи у Београду. Када је почела са радом, на њеном челу налазио се<br />
као управник од 15. марта 1913. артиљеријско-технички потпуковник Владислав<br />
Ј.Дерок, поред редовне дужности. 56 За потребе школе је од свих теретних моторних<br />
возила српске војске у Београду остављен само један камион. 57 Као инструктори<br />
у школи су радили подофицири који су се вратили са убуке у Ајзенаху (Немачка)<br />
са три путничка аутомобила марке Дикси. 58<br />
Школа се састојала од два курса. Први курс је био предвиђен за припрему<br />
начелника ауто-одељења, подофицира сталног кадра без обзира на род оружја.<br />
Као кандидати за овај курс пријављивали су се они подофицири и војници сталног<br />
кадра (примани су такође и регрути), који су до ступања у војску по занимању<br />
били шлосери, механичари, електротехничари итд. Курс је трајао од 1.(14) марта<br />
до 1.(14.) јуна 1913. године. 59 Овај курс намењен подофицирима похађао је и<br />
Светозар А. Ђорђевић будући чувени стручни писац и командант Аутомобилског<br />
пука Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије. 60<br />
Како су требали да пристигну и остали опелови камиони, српска Врховна<br />
команда наредила је да се из јединица на други војно-шоферски курс, који је<br />
требао да почне у Шоферској школи у Београду, на Горњем Граду 18. јула 1913.<br />
пошаље 56 војника. Војници су требали да буду редови или каплари ма ког рода<br />
оружја. Да су здрави и да нису од оних који чешће побољевају и да су уопште<br />
отресити и добри војници. Поред тога ови кандидати требали су да буду на пуном<br />
року службе и да нису одслужили више од половине свог рока како би се могли<br />
што дуже времена искористити као шофери код војске. Од њих се тражило да су<br />
по занимању добри механичари, машински бравари, електричари или шлосери,<br />
али никако само обични ковачи или поткивачи. 61<br />
Како се може закључити, други курс је био намењен за обуку редовних<br />
војника, који су слати начелнику школе у групама. Начелник школе је бирао међу<br />
њима потребан број људи, док су се остали враћали у јединице. У шоферску школу<br />
је требало бити примљено 20 до 30 људи, при чему је војно министарство желело<br />
да то буду у већем проценту поднаредници и наредници који би остали и даље у<br />
служби. 62 Том приликом је настао и први уџбеник о моторном возилу на коме је<br />
као наредник и инструктор сарађивао као стручни писац Светозар А. Ђорђевић. 63<br />
Тако је у ратним условима, у српској војсци започела ораганизована и планска<br />
обука војника и старешина у управљању моторним возилима.<br />
56<br />
АВИИ, ДПП, К-286/165, Дерок, Јована, Владислав<br />
57<br />
Сборникъ, стр.16<br />
58<br />
АВИИ, ДПП, К-1593/479, Симић Максима Данило<br />
59<br />
АВИИ, ДПП, К-1593/479, Симић Максима Данило и АВИИ, ДПП, К-664/685, Јовановић Мите<br />
Светозар<br />
60<br />
Исто, К-361/541, Ђорђевић Аврама Светозар<br />
61<br />
АВИИ, П-2, К-110, Ф-5, р.б.53/1, Штаб Друге армије – команданту Пиротског утврђеног логора,<br />
Ађ.Бр.7340 од 23.06/06.07.1913.<br />
62<br />
Сборникъ, стр.16<br />
63<br />
С.А.Ђорђевић, н.д, стр. 359 (писац и дело)
Аутомобил у операцијама српске војске 1912-1913. 101<br />
* * *<br />
Српска војска је у току ратова 1912/13. у својим операцијама против турске<br />
и бугарске војске користила и аутомобиле. Поред 48 реквирираних путничких<br />
аутомобила који су коришћени за превоз штабова и одржавање везе у војсци је<br />
било и 12 теретних и санитетских возила која су употребљавана за превоз хране,<br />
муниције и рањеника. Како су се теретни аутомобили добро показали, нарочито на<br />
теренима где није било жељезнице, српски војни врх се одлучио за нове набавке.<br />
Тако су почетком 1913. набављена три путничка аутомобила а у току године и 35<br />
теретних из Немачке, тако да је пред крај рата са бугарима свака српска дивизија<br />
располагала са 4-5 теретних аутомобила у свом саставу. Са овом набавком возила<br />
била је повезана и обука будућих инструктора за српску војно-шоферску школу,<br />
која је почела са радом средином марта 1913, након њиховог повратка из Немачке.<br />
Школа је прво оспособљавала подофицире за будуће командире ауто-одељења<br />
и инструкторе, а затим се у лето 1913. прешло и на обуку војника из кадра.<br />
Новонабављени аутомобили веома су корисно употребљени и у току Албанске<br />
побуне, септембра 1913, када је у српској војсци, ради одбране Гостивара по први<br />
пут изведен аутомобилски превоз трупа мањег обима. То се десило нешто мање од<br />
годину дана пре битке на Марни која се сматра родоначелником те врсте употребе<br />
аутомобилског транспорта у ратне сврхе.
УДК 355.1(497.1) ”1919/1920”<br />
316.662:355.082(497.1) ”1919/1920”<br />
мр Дмитар Тасић, истраживач<br />
Институт за стратегијска истраживања<br />
ДРУШТВЕНИ И МАТЕРИЈАЛНИ СТАТУС ОФИЦИРА ВОЈСКЕ<br />
КРАЉЕВИНЕ СХС<br />
(Пример Треће армијске области 1919. и 1920. године )<br />
АПСТРАКТ: Аутор користећи архивску грађу, литературу и тадашњу штампу у раду даје<br />
слику професионалног и друштвеног статуса официра Војске Краљевине СХС непосредно<br />
по њеном оснивању, а на примеру Треће армијске области.<br />
У победничкој 1918. години, у ишчекивању демобилизације и повратка<br />
разореним домовима, стварањем нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца<br />
створена је и њена нова војска. Делови државе који су били први ослобођени:<br />
Јужна и Стара Србија, то јест, Македонија, Косово, Метохија, Санџак и јужна<br />
Србија ушли су у састав обновљене Треће армијске области. У овим областима<br />
владали су општа оскудица, лоше и нередовно снабдевање. Друмске, железничке<br />
и телеграфске комуникације биле су оштећене. Локално становништво је било на<br />
ниском културном и образовном нивоу.<br />
Успостављање војно-територијалне поделе<br />
Команда обновљене Треће армијске области је, 5. јануара, известила<br />
Министарство војно 1919. да њен штаб још није почео да функционише у<br />
потпуности јер је у том тренутку имала само команданта – ђенерала Божидара
Друштвени и материјални статус официра војске краљевине схс 103<br />
Терзића и пола штаба . Као почетак рада команде Треће армијске области може<br />
да се узме 12. јануар 1919. године када је потчињеним дивизијским областима<br />
издато наређење о достављању детаљних извештаја. У том тренутку, у саставу<br />
Треће армијске области налазиле су се Брегалничка, Вардарска, Битољска,<br />
Косовска и Ибарска дивизијска област. Свака од области требало је да формира<br />
по једну дивизију са три до четири пешадијска пука (састава: три батаљона,<br />
митраљеско одељење (осам оруђа) и вод топова 37 мм), артиљеријски пук од три<br />
дивизиона (са по две, а у перспективи три батерије) и друге пратеће јединице. У<br />
територијалном погледу дивизијске области су заузимале подручја Јужне и Старе<br />
Србије, тачније: пријепољског, беранског, пљеваљског, бијелопољски, рашког,<br />
метохијског, звечанског, призренског, косовског, битољског, скопског, кумановског,<br />
брегалничког, тетовског, тиквешког и охридског округа. Важнији гарнизони<br />
на територији Треће армијске области били су: Пећ. Митровица, Приштина,<br />
Призрен, Врање, Скопље, Велес, Штип, Охрид и Битољ. Према првом правом<br />
попису становништва Kраљевине СХС одржанoм у јануару 1921. године, у Јужној<br />
и Старој Србији је на површини од 46 085 км² живело је 1 476 747 становника,<br />
734 164 мушкараца и 740 396 жена. Срба или Хрвата је било 59,5%, Албанаца<br />
28,2%, Турака 10%, Цинцара 0,6%, Словенаца 0,03%, Немаца 0,01%, Чехословака<br />
0,01% и осталих 1.5%. У овим областима је укупно, без струмичке области, било<br />
16 округа, 59 срезова, 608 општина, 3 557 насељених места са 249 863 дома и 266<br />
550 домаћинстава. <br />
<br />
Бoжидар П. Терзић (Горњи Милановац, 7. септембар 1867. - Београд, 29. септембар 1939.), армијски<br />
ђенерал. Завршио Нижу и Вишу школу Војне академије. У периоду 1896-1907 провео у Немачкој<br />
у Померанском артиљериском пуку као државни питомац. У генералштабну струку је преведен<br />
1900. До Балканских ратова био је на дужностима командира батерије, наставника у Артиљеријској<br />
подофицирској школи, у Ђенералштабном одсеку Команде активне војске, у Операцијском одсеку<br />
Главног Ђенералштаба, ађутанта начелника Главног Ђенералштаба, команданта батаљона, начелника<br />
штаба команде Шумадијске дивизијске области, команданта XII пешадијског пука., ађутанта краља<br />
Петра I, шефа Унутрашњег одсека Оперативног одељења Главног Ђенералштаба, команданта I<br />
пешадијског пука, команданта XVII пешадијског пука. У Балканским ратовима je био начелник<br />
Оперативног одељења Врховне команде, а потом командант Шумадијске дивизије првог позива. Уочи<br />
Првог светског рата бие је командант Вардарске дивизијске области. У Првом светском рату 1914-<br />
1918. успешно је командовао Шумадијском дивизијом првог позива, која је у саставу Прве армије<br />
септембра 1914. форсирала Саву и развила операције у Срему; у офанзивној фази Колубарске битке<br />
гонила непријатеља и 15. децембра ослободила Београд, а 1915. бранила одсек Дунава код Смедерева;<br />
примио је у Скадру дужност министра војног 31. децембра 1915. и на том положају остао до маја<br />
1918. У новембру 1918. био је одређен за изасланика Врховне команде у Сарајеву. Од 1. децембра<br />
1918. командант Вардарске дивизијске области. Командант Треће армијске области био је у периоду 1.<br />
јануара 1919 – 27. августа 1919. године. Потом је био командант Банатских трупа, а од 12. новембра<br />
1919. командант Друге армијске области. После реактивирања у фебруару 1923. по други пут<br />
командант Треће армијске области од 28. фебруара 1923 до 30. децембра 1925. када је постављен за<br />
команданта Пете армијске области. У чин генерала унапређен је 1916. и пензионисан 1920. Враћен<br />
у службу 1923. у чин армијског генерала унапређен 1923. и пензионисан 1929. Види: Mile S. Bjelajac,<br />
Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, INIS, Beograd 2004. str. 288<br />
<br />
Архив Војноисторијског института, п 4/3, к 56, ф 5, д 2/2, Извештај команде Треће армијске области<br />
Министарству војном, пов. бр. 13 од 5. 1. 1919. године. (У даљем тексту АВИИ)<br />
<br />
АВИИ, п 4/3, к 56, ф 5, д 2/4 Наређење команде Треће армијске области командама дивизијских<br />
области, пов. бр. 9 од 12. 1. 1919. године.<br />
<br />
Mile Bjelajac, Vojska Kraljevine SHS 1918-1921, Beograd 1988, str. 71.<br />
<br />
Vladan Jovanović, Jugoslovenska država i Južna Srbija 1918-1929, INIS, Beograd, 2002, str. 45; (У даљем<br />
тексту V. Jovanović, n. d.)
104<br />
војноисторијски гласник<br />
округ км² Срб/Хрв. Албанаца Турака Цинцара укупно<br />
берански 987 23561 275 19 - 23684<br />
бијелопољски 1215 26136 8 1 - 26147<br />
битољски 5803 134535 19209 18007 4425 180732<br />
брегалнички 4956 72764 71 29011 1197 104347<br />
звечански 1810 20679 42275 5180 88 70137<br />
косовски 4046 47229 108541 10619 178 171285<br />
кумановски 3556 111682 25097 6813 299 147184<br />
метохијски 1997 17761 70409 1430 61 90080<br />
охридски 1956 48460 11448 7506 1597 69211<br />
пљеваљски 1293 26723 16 40 4 26798<br />
призренски 2216 28179 57216 10681 74 96781<br />
пријепољски 1760 41962 - 341 - 42322<br />
рашки 2828 69944 1944 145 64 72365<br />
скопски 3475 21551 862 13980 543 145880<br />
тетовски 3609 53668 48399 14547 70 117179<br />
тиквешки 4210 73210 34 17338 882 92435<br />
укупно: 45717 878625 416977 148019 9585 1476747<br />
Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921.<br />
Анализом наведених података, уколико се од укупног броја Срба и<br />
Хрвата одузму неоспорно Србима (и Црногорцима) насељени окрузи: рашки,<br />
пријепољски, пљеваљски, метохијски, косовски, звечански, призренски, берански<br />
и бијелопољски, остаје да је Македонаца у окрузима: битољском, брегалничком,<br />
кумановском, скопском, тиквешком, охридском и тетовском било 515 870 душа. Од<br />
1 476 747 становника у Јужној и Старој Србији, православних хришћана је било<br />
50%, а муслимана 48,2%. Припадника осталих верских заједница је било знатно<br />
мање, римокатолика 1,2 %, Јевреја 0,4%, евангелиста 0,08% и унијата 0,05%. <br />
<br />
V. Jovanović, n. d. str 46, Подаци преузети из, Дефинитивни резултати пописа становништва од 31.<br />
јануара 1921, Сарајево 1932, стр 86-122.<br />
<br />
V. Jovanović, n. d. str 361, Подаци преузети из, Дефинитивни резултати пописа становништва од 31.<br />
јануара 1921, Сарајево 1932, стр 86-122.
Друштвени и материјални статус официра војске краљевине схс 105<br />
округ правосл. римокат. муслим. Јевреја<br />
унијата и<br />
евангелиста<br />
укупно<br />
берански 14970 71 8822 1 - ; - 23684<br />
бијелопољски 12022 19 14105 - - ; 1 26147<br />
битољски 134939 338 42689 2643 60 ; 63 180732<br />
брегалнички 71484 117 32084 491 1 ; 170 104347<br />
звечански 19288 533 50205 104 5 ; 2 70137<br />
косовски 42935 3664 124336 322 5 ; 23 171285<br />
кумановски 112071 50 35017 18 3 ; 25 147184<br />
метохијски 16247 8227 65581 - 9 ; 16 90080<br />
охридски 44761 406 23997 10 4 ; 33 69211<br />
пљеваљски 17306 134 9356 2 - ; - 26798<br />
призренски 14482 3359 78906 1 7 ; 26 96781<br />
пријепољски 24570 27 17719 - - ; 6 42322<br />
рашки 28723 51 43361 225 1 ; 4 72365<br />
скопски 75498 1012 67376 1872 31 ; 91 145880<br />
тетовски 47009 139 70021 - - ; 8 117179<br />
тиквешки 62973 159 27906 13 666; 718 92435<br />
Успостављањем власти Краљевине СХС, јавила се потреба да се<br />
истовремено задобије наклоност и подршка нових поданика, да се поради на<br />
њиховој националној и верској свести, да се избрише претходно научено и понегде<br />
прихваћено, да се одмах укључе у изградњу нове државе са свим обавезама<br />
и дужностима на које су житељи предкумановске Србије, аустроугарских и<br />
црногорских области навикли и прихватали их као нормалне или неизбежне. Такво<br />
нешто у пределима Јужне и Старе Србије није било уобичајено, ту је постојао<br />
традиционални отпор према држави и њеним институцијама. Трећа армијска<br />
област се налазила у окружењу три врло немирна гранична фронта – албанског,<br />
бугарског и донекле грчког. Истовремено, на унутрашњем плану њене јединице<br />
и установе суочавале су се са борбом „на два фронта“ – против војнополитичке<br />
акције Македонског (ВМРО) и Косовског комитета, то јест, њихових главних<br />
носилаца комита и качака. Уз то, пред српским официрима, али и њиховим новим<br />
колегама из аустро-угарске и црногорске војске стајао је компликован задатак<br />
навикавања нових поданика на нове обичаје и правила. То је нарочито важило за<br />
оне који су већ служили у турској или бугарској војсци.<br />
Штабови дивизијских области почели су да функционишу убрзо после<br />
армијског. Тако је у Косовској дивизијској области, почетком фебруара укупно<br />
бројно стање било: 86официра, 16чиновника, 147подофицира, 1903 каплара и<br />
редова и 41 заробљеник. Већ у мају 1919. године у Трећој армијској области<br />
важио је следећи распоред дивизијских и пуковских окружних команди:<br />
<br />
АВИИ, п 4/3, к 56, ф 5, д 2/27, Извештај команде Косовске дивизијске области команди Треће армијске<br />
области, без броја од 10. 2. 1919. године.
106<br />
војноисторијски гласник<br />
- у Битољској дивизијској области: XVI Битољска, XVII Прилепска, XVIII<br />
Кичевска и XIX Дебарска пуковска окружна команда,<br />
- у Брегалничкој дивизијској области: XX Штипска, XXI Велешка, XXII<br />
Кочанска и XXIII Кавадарска пуковска окружна команда,<br />
- у Вардарској дивизијској области: XXIV Скопљанска, XXV Тетовска, XXVI<br />
Кумановска и XXVII Прешевска пуковска окружна команда,<br />
- у Косовској дивизијској области: XXVIII Приштинска, XXIX Призренска,<br />
XXX Штимљанска и XXXI Гиљанска пуковска окружна команда,<br />
- у Ибарској дивизијској области: XXXII Митровачка, XXXIII Ново-Пазарска,<br />
XXXIV Сјеничка и XXXV Пријепољска пуковска окружна команда. <br />
Током 1919. године вршене су поједине промене у војно-територијалној<br />
подели Краљевиине СХС. Нова војно-територијална подела је почела да<br />
функционише почетком 1920. године и према њој је Трећа армијска област имала<br />
следећи изглед:<br />
Дивизијска област<br />
М О Р А В С К А<br />
В А Р Д А Р С К А<br />
К О С О В С К А<br />
Б И Т О Љ С К А<br />
Пуковски окрузи<br />
Врањски<br />
Прокупачки<br />
Пиротски<br />
Скопљански<br />
Кумановски<br />
Штипски<br />
Приштински<br />
Призренски<br />
Митровачки<br />
Битољски<br />
Велешки<br />
Кичевски<br />
Седишта штабова пуковских<br />
округа<br />
Врање<br />
Прокупље<br />
Пирот<br />
Скопље<br />
Куманово<br />
Штип<br />
Приштина<br />
Призрен<br />
Митровица<br />
Битољ<br />
Велес<br />
Кичево<br />
Укинуте су Ибарска и Брегалничка, а у састав Треће армијске<br />
области уведена је Моравска дивизијска област. У дивизијским областима<br />
Треће армијске области распоређени су следећи (кадровски) пешадијски<br />
пукови: у Моравској I, III, XVI; Вардарскoj XXI, XXII, XXIII; Косовскoj<br />
XXIV, XXX, XXXI; Битољскoj XII, XXVIII, XLVI. 10<br />
<br />
АВИИ, п 4/3, к 57, ф 11 , д 18/10, Извештај команде Треће армијске области командама Прве, Друге и<br />
Четврте армијске области, пов. бр. 2076 од 8.5.1919. године.<br />
10<br />
АВИИ, п 4/3, к 64, ф 4 , д 8/4 Наређење Министра војног и морнарице команди Треће армијске области,<br />
пов. бр. 49 404 од 7.2. 1920. године.
Друштвени и материјални статус официра војске краљевине схс 107<br />
Тешкоће у функционисању<br />
Команде и установе Треће армијске области током 1919. и 1920. године<br />
константно су осећале недостатак квалификованог официрског и чиновничког<br />
особља. Нови командант ђенерал Милош Васић 11 предложио је да војна<br />
представништва и установе (слагалишта и магацини) који су се налазили у Солуну<br />
што пре сведу свој рад на минимум, да се ликвидирају и да се њихово људство<br />
стави на располагање његовој команди. Као разлог за ту меру наведена је разлика<br />
у трошковима за рад тих установа и њихове реалне користи. 12 Због тога команде<br />
и јединице обновљене Треће армијске области функционисале су изузетно тешко.<br />
Проблем се надовезивао на проблем, а криза на кризу. Осећале су се последице<br />
великог физичког и психичког напрезања људства. Несређеност прилика и поменуте<br />
тешкоће додатно су компликовале свакодневни живот припадницима официрског<br />
кора и њихових породица. Многи официри који нису били пореклом из Старе<br />
Србије или Македоније нису ни довели своје породице због тога што у местима<br />
њиховог службовања услови за породични живот нису били одговарајући што их<br />
је изложило двоструким трошковима. У периоду непосредно после ослобођења<br />
1913. године није био изграђен довољан број зграда што је доводило до велике<br />
оскудице у одговарајућим становима. Приватни смештај такође није задовољавао<br />
основне потребе припадника подофицирског и официрског кора. Један од видова<br />
помоћи била је додела огревног дрвета за официре и подофицире који су живели<br />
ван касарни. У новембру 1919. године они су добили по један кубни метар на<br />
месец (за октобар, новембар и децембар). 13<br />
11<br />
Милош М. Васић (Неменикуће, 27. фебруара 1859. - Београд 21. октобар 1935), дивизијски<br />
ђенерал. Завршио Нишу и Вишу школу Војне академије. Стажирао је у 3. пешадисјкој дивизији у<br />
Линцу (Аустрија). У генералштабну струку преведен је 1888. године. Био је на дужностима водника<br />
у VII пешадијском пуку, командира чете у трупи и на Војној академији, у Општевојном одељењу<br />
Министарства војног, командира чете, наставника у Пешадијској подофицирској школи, у Главном<br />
Ђенералштабу и Пешадијској подофицриској школи и Војној академији, у штабу Дунавске дивизијске<br />
области, у штабу Тимочке дивизијске области, потом начелника штаба исте области, у Ђенералштабном<br />
одсеку Опшевојног одељења Министарства војног, в. д. начелника штаба Дунавске дивизијске<br />
области, при посланству у Бечу у својству експерта за Дринско питање, шефа Унутрашњег одсека<br />
Главног Ђенералштаба, професора на Војној академији, војног изасланика у Софији, команданта VII<br />
пешадијског пука и професора „Тактике“ на Вишој школи Војне академије, в. д. референта пешадије<br />
Команде активне војске, Министра војног, дипломатског представника у Црној Гори. Пензионисан<br />
је 1903. а реактивиран јула 1914. Учесник ратова 1876-1878 као добровољац а 1885. као командир<br />
чете. За време Балканских ратова био је делегат при грчкој Врховној команди. У Првом светском<br />
рату био је на дужностима команданта Дунавске дивизије II позива, заступника команданта Прве<br />
армије, а потом и Треће, делегата на италијанском двору. После рата био је делегат краљевске владе<br />
у Сплиту, а од априла 1919. долази на чело команде Треће армијске области. Априла 1920. долази<br />
на чело команде Четврте армијске области након чега у марту 1921. прелази на дужност команданта<br />
Прве армијске области. Од 4. новембра 1922. обављао је дужност Министра војног. Пензионисан је<br />
13. новембра 1923. године. Објавио је низ чланака из војне историје. Одликован је највишим домаћим<br />
и страним одликовањима. Види: Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941,<br />
INIS, Beograd 2004. str. 298<br />
12<br />
АВИИ, п 4/3, к 64, ф 2 , д 3/14, Извештај команданта Треће армијске области Министру војном и<br />
морнарице, пов. бр. 2149 од 21.5.1920. године.<br />
13<br />
Службени војни лист бр. 7 од 17.2.1920, стр. 219, (У даљем тексту СВЛ)
108<br />
војноисторијски гласник<br />
Након обиласка гарнизона у Призрену, крајем октобра 1919. заступник<br />
команданта Косовске дивизијске области, пуковник Јован Ивковић, сумирао је<br />
своја искуства након четири месеца заступања. Код свих официра и чиновника, а<br />
нарочито старијих приметио је апатију и „равнодушност према служби“. Лоше<br />
материјално стање, тешке породичне прилике и велика напрезања одражавалi су<br />
се на квалитет обављања дужности. Старији официри и чиновници користили су<br />
све могуће начине и изговоре да остваре право на пензију, неки су ишли толико<br />
далеко да су тврдили да су умно оболели. Већина официра сматрала је да је њихов<br />
боравак у Трећој армијској области био привремен и сви су свим силама тражили<br />
начин да добију прекоманду. Команде нису биле адекватно попуњене. Поједини<br />
официри су били болесни и због тога врло неспремни за посао. Нови официри<br />
су већином били из бивше аустро-угарске или црногорске војске због чега нису<br />
познавали српска правила службе и начин рада. Премештај у јужне крајеве је то<br />
све појачао, па их је Ивковић оценио као потпуно неупотребљиве док не стекну<br />
потребна знања. Због праксе да се у Трећу армијску област шаљу официри који<br />
својим (не)способностима нису одговарали потребама службе у њеним немирним<br />
областима, многи вредни и способни официри стекли су утисак да је она била<br />
„нека казнителна команда“. 14<br />
У новембру 1919. за време обуке регрутног састава пуковник Ивковић<br />
је извршио смотру XXXI пука. Том приликом је приметио да новопостављени<br />
офцири “из бивше Аустро-Угарске и Црногорске војске”, и поред најбоље воље да<br />
се упознају са српским прописима и правилима, још увек нису могли самостално<br />
да изводе обуку. Успех је ипак, био задовољавајући, ако се у обзир узме чињеница<br />
да су официри своју малобројност надокнађивали залагањем и стручношћу. Помоћ<br />
им је својим стрпљењем, тактичношћу и великим ратним искуством, пружао<br />
командант пука, потпуковник Павле Блажарић. 15<br />
Предложене и реализоване мере<br />
Према речима ђенерала Васића из децембра 1919, несређено стање могло<br />
је да створи незадовољство код официра што би се погубно одразило на квалитет<br />
њихове службе. Он је затражио да се принадлежности официра под његовом<br />
командом повећају за “50% односно 100% досадашњих”, у противном да се<br />
повећа макар додатак на скупоћу и да после две године ревносне службе официр<br />
добије право на премештај. 16 На тај захтев Министарство војно одговорило је<br />
у фебруару наредне године. На предлог Министра војног, Министарски савет<br />
донео је одлуку, да, почев од фебруара до краја те буџетске године (до 1. маја),<br />
14<br />
АВИИ, п 4/3, к 56, ф 9, д 2/278, Извештај команде Косовске дивизијске области команди Треће армијске<br />
области, пов. бр. 4406 од 27.10.1919. године.<br />
15<br />
АВИИ, п 4/3, к 56, ф 8, д 2/205, Извештај команде Косовске дивизијске области команди Треће армијске<br />
области, пов. бр. 4719 од 4.11.1919. године<br />
16<br />
АВИИ, п 4/3, к 64, ф 4, д 12/3, Захтев команде Треће армијске области Министарству војном и<br />
морнарице, пов. бр. (без броја) од 19.12.1920. године
Друштвени и материјални статус официра војске краљевине схс 109<br />
због отежаних услова приликом вршења службе, официри, војни чиновници,<br />
подофицири на поновљеном року, државни мајстори и војни службеници који су<br />
служили у „Јужној Србији, Македонији и Црној Гори“ добију право на повишицу<br />
у износу од 25% бруто износа њихове плате, не рачунајући додатак на коња и<br />
на дрва. Повишица се није обрачунавала за време проведено на одсуству или<br />
боловању. 17 Међутим, следећег месеца, у команди Косовске дивизијске области<br />
пожалили су се на такво решење јер је повишица трајала само четири месеца и<br />
официри и подофицири на боловању нису имали право на њу у тренутку када<br />
им је била најпотребнија, а управо је тешка служба у тим крајевима узроковала<br />
погоршање здравственог стања код великог броја старешина. 18<br />
Насупрот томе, чули су се гласови незадовољства због такозваног<br />
“официрског питања” до кога је дошло због тога што је давањем великих<br />
овлашћења војним властима дошло до низа злоупотреба. Актуелни “провизоријум”<br />
поједини високи официри искористили су за лично богаћење. Захтевана је хитна<br />
интервенција Министра војног и удаљавање из војске оних појединца “који<br />
срамоте управо поднете жртве”. 19 Неколико недеља касније објављено је да<br />
су Министарстви војно и Врховна команда предузели кораке и издали потребна<br />
наређења да се обаве истражне радње поводом афера и злоупотреба које су<br />
потресале официрски кор. Посебно су истакнута имена ђенерала Драг. Милојевића<br />
и Душана Стефановића и потпуковника Каралазића. 20<br />
У мају 1920, из команде места у Скопљу стигао је захтев да се, као<br />
стимулативна мера, свим официрима који су службовали у “Маћедонији” после<br />
годину дана службе да препоручљива оцена или да се одликују орденом за<br />
ревносну службу, а да после пет година добију орден Белог орла са правом<br />
да бирају гарнизон. Захтев је образложен чињеницом да је и поред повећања<br />
принадлежности за 25% још увек било много тешкоћа: скупоћа, лоши услови<br />
становања, угроженoсти живота и тешке заразе. 21<br />
Због општег става да је Трећа армијска област била “казнителна команда”,<br />
официра су нерадо долазили на службу у њој. Многи су свим силама настојали<br />
да добију прекоманду при чему је долазило до низа неправилности, на пример,<br />
официр који би отишао на одсуство често се није враћао на претходну дужност,<br />
чак ни да је преда. Зато је наследник ђенерала Васића на дужности команданта<br />
Треће армијске области, ђенерал Мирослав Милисављевић 22 , тражио да се устали<br />
17<br />
СВЛ, бр. 47 од 28.2.1920, стр. 1231<br />
18<br />
АВИИ, п 4/3, к 64, ф 2, д 3/9, Захтев команде Косовске дивизијске области команди Треће армијске<br />
области, пов. бр. 848 од 12.3.1920. године<br />
19<br />
„Официрски проблем“, Политика, бр. 4206 од 18.10.1919. стр. 1<br />
20<br />
„Почетак чишћења“, Политика, бр. 4224 од 5.10.1919. стр. 2 Ипак, већи део тих навода је или остао<br />
мртво слово на папиру или су истражне радње довеле до ослобађања од сваке сумње. Наиме, ђенерал<br />
Душан Стефановић је наставио да обавља одговорне дужности и у наредном приоду попут заступника<br />
команданта Треће армијске области или председника комисије за повлачење граничне линије са<br />
Бугарском. (Прим. Д. Тасић)<br />
21<br />
АВИИ, п 4/3, к 64, ф 2, д 3/9, Захтев команде места Скопље команди Треће армијске области, пов. бр.<br />
3915 од 27.5.1920. године<br />
22<br />
Милисављевић Ј. Мирослав-Мирко (Књажевац, 10.4.1868. – Београд 30.7.1929.) армијски ђенерал.<br />
Завршио је Нижу и Вишу школу Војне академије као и Михајловску артиљеријску школу у Санкт
110<br />
војноисторијски гласник<br />
пракса да официри у Јужној Србији служе три године и “после непорочне службе<br />
да сваки има права да бира гарнизоне у Југославији”. 23<br />
У априлском извештају команде Треће армијске области морално стање<br />
официра оцењено је као задовољавајуће, поновљена је констатација да официри<br />
нерадо долазе на службу у тој армији, док је за новопримљене официре речено<br />
да “не познају наша правила и прописе”. Подофицири су се налазили у далеко<br />
неповољнијем положају, пре свега због ниских примања и том приликом је<br />
изречена нада да ће недавано повећање принадлежности утицати повољно на<br />
њихов морал. 24 Питање односа српских и новопримљених официра, нарочито<br />
оних из бивше аустроугарске армије, излазило је из строго војних кругова и<br />
постајало предмет живог интересовања јавности. Списак официра који су одлуком<br />
Министарства војног одликовани за ревносну службу и на коме су искључиво<br />
били бивши аустроугарске официри изазвао је поприличну буру у јавности.<br />
Јавиле су се отворене резерве у вези са будућим односима између бивших<br />
српских и аустроугарских официра. Према једној анализи бивши аустругарски<br />
официри су имали све шансе да боље напредују у служби у односу на српске<br />
колеге. Наиме, они су постали потпоручници већином после завршене кадетске<br />
школе, за разлику од српских који су тај чин добијали после Војне академије.<br />
Аустроугарски су чин поручника добили 1916, а српски тек 1918. године. Због<br />
тога је створена разлика према којој су млађи аустроугарски официри били дуже<br />
у чину поручника од српских колега што је могло да доведе да у будућности<br />
млађи командује старијима, да се наруши систем награђивања и кажњавања, да се<br />
занемари начело стављања на дужности према способностима и заслугама, и “да<br />
борац против оствареног великог народног идеала комадује творцу његовом”. 25<br />
У посебно оштром уводнику од 22. августа 1920. уредништво Политике скренуло<br />
је пажњу на пример четворице српских официра, ратних хероја, који су поднели<br />
Петербургу. До Балканских ратова био је на дужностима: команданта дивизиона у Тимочком<br />
артиљеријском пуку, артиљериског инспектора, команданта дивизиона Дунавског артиљеријског пука,<br />
референта артиљерије Дринске дивизијске области, команданта дивизиона Моравског артиљеријског<br />
пука, в. д. команданта брдског артиљеријског пука, в. д. команданта Тимочког артиљеријског пука, у<br />
Артиљеријској инспекцији. У Балканским ратовима био је командант градског артиљеријског пука и<br />
командант тешке артиљерије. Уочи Првог светског рата био је командант Нишке тврђаве и ађутант<br />
Главног инспектора целокупне војске (регента Александра). У Првом светском рату био је начелник<br />
артиљерије Прве армије, командант Тимочке дивизије II позива, начелник артиљерије Врховне<br />
команде, председник Великог војног суда у Солуну. После рата био је на дужности команданта<br />
Потиске дивизијске области, а од 24.5.1920. командант Треће армијске области. Потом командант<br />
Друге армијске области, након чега је, од 31. септембра 1922, уследило место команданта Прве<br />
армијске области. Од децембра 1925. био је члан Војног савета а од 10. фебруара 1927. командант<br />
Команде Београда. Његовом заслугом у Београду је 1909. била отворена Артиљеријска школа гађања<br />
на чијем се челу налазио у периоду 1910-1912. Видeти: Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine<br />
Jugoslavije 1918-1941, INIS, Beograd 2004. str. 213<br />
23<br />
АВИИ, п 4/3, к 60, ф 4, д 12/48, Захтев команде Треће армијске области Министарству војном и<br />
морнарице, пов. бр. 2023 од 15.5.1920. године<br />
24<br />
АВИИ, п 4/3, к 64, ф 2, д 3/8, Извештај команде Треће армијске области Министарству војном и<br />
морнарице, пов. бр. 1590 од 12.4.1920. године<br />
25<br />
„Са Капитола на Тарпејску стену“, Политика, бр. 4387 од 10.7.1920. стр. 1
Друштвени и материјални статус официра војске краљевине схс 111<br />
оставке не могавши да се помире са чињеницом да су им њихови дојучерашњи<br />
противници из исте класе постали претпостављени. 26<br />
У јуну 1920, влада је на предлог Министра војног наредила да се<br />
чиновницима и официрима који су служили у ранијим границама Јужнe Србије и<br />
Црне Горе 27 за пензију рачуна (у савременој терминологији - бенефицирани радни<br />
стаж) осам месеци у години дана, односно, две у три године. Такође, извршена<br />
је корекција претходног решења о повећаним принадлежностима поделом на<br />
три групе па је, почев од 1. јула текуће године, свим официрима и чиновницима<br />
који су служили у срезовима поред албанске границе и у окрузима призренском,<br />
метохијском, косовском, звечанском, рашком, пријепољском, пљеваљском,<br />
белопољском и беранском, припало повећање од 35% на све дотадашње<br />
принадлежности. У другу групу, који су имали право на 30%, спадали су они<br />
чиновници који су служили у срезовима чија су седишта била по селима. Остали<br />
који су радили по градовима имали су право на повећање 25%, као и дотад. 28 У<br />
септембру су одредбе претходног наређења проширене и на подофицире на<br />
поновљеном року, државне мајсторе, музиканте и остале војне службенике који<br />
су служили у Старој Србији, Македонији и Црној Гори. 29 Крајем јуна Политика<br />
је објавила нацрт Закона о чиновницима који је требало да ступи на снагу 1.<br />
септембра. Истовремено, са регулисањем плата грађанских чиновника требало<br />
је да се реши питање официрских и подофицирских плата. Официри су по<br />
примањима били изједначени са чиновницима и били су рангирани у десет класа.<br />
Потпоручник је почињао од десете класе, армијски ђенерал је био изједначен са<br />
министром, а војвода са председником Државног савета. Нацртом закона била су<br />
регулисана додатна примања и додаци на скупоћу, станарину, породицу:<br />
- потпоручник је почињао са годишњом платом од 3 600 динара, станарином<br />
од 1 200 (ако је неожењен 25% мање) и додацима за супругу од 720 и за<br />
свако дете по 540 динара годишње (додаци за супругу и децу су били исти<br />
за све класе),<br />
- поручник: 4 700 динара годишње плате и 1 500 за станарину,<br />
- капетан II класе: 6 000 динара годишње плате и 1 800 за станарину,<br />
- капетан I класе: 7 800 динара годишње плате и 2 100 за станарину,<br />
- мајор: 11 000 динара годишње плате и 2 400 за станарину,<br />
- потпуковник: 14 000 динара годишње плате и 2 700 за станарину,<br />
- пуковник: 18 000 динара годишње плате и 3 000 за станарину,<br />
- дивизијски ђенерал: 20000 динара годишње плате и 3 600 за станарину,<br />
26<br />
„Куда то води“, Политика, бр. 4429 од 22.8.1920. стр. 1<br />
27<br />
То су били окрузи: кумановски, брегалнички, скопски, тетовски, тиквешки, битољски, охридски,<br />
призренски, косовски, звечански, рашки, пријепољски, пљеваљски, белопољски, берански, метохијски,<br />
цетињски, никшићски, колашински, андријевички, подгорички, старобарски - СВЛ, бр. 35 од 17.9.1920,<br />
стр. 1657<br />
28<br />
СВЛ, бр. 35 од 17.9.1920, стр. 1657<br />
29<br />
СВЛ, бр. 39 од 6.10.1920, стр. 1891
112<br />
војноисторијски гласник<br />
- армијски ђенерал: 22 000 динара годишње плате и 4 290 за станарину,<br />
- војвода: 24 000 динара годишње плате и 4 800 динара за станарину. 30<br />
Свакодневни живот припадника официрског кора<br />
На који начин су се тешки услови службовања одразили на свакодневни<br />
живот официра и њихових породица?<br />
Већ почетком 1919. године тадашњи командант Треће армијске области,<br />
ђенерал Божидар Терзић добио је “масу доставе и жалбе од стране појединих<br />
војника” да су их њихове старешине физички злостављале. Та појава била је<br />
карактеристична за официре, а нарочито подофицире, бивше аустро-угарске<br />
војске, међутим, њихов број у једиицима Треће армијске области у то време<br />
није био велик. Ђенерал Терзић је, 20. јануара, упутио на потпис наређење свим<br />
потчињеним официрима, у коме је истакао да је таква пракса морала да се обустави,<br />
указао је, да је након претходних ратова и заједничке судбине и страдања потребно<br />
да официри имају родитељски однос према војницима, затим, да се “тучењем и<br />
злостављањем не постиже и успешна поправка”, Прекршиоцима је запрећено<br />
строгим казнама и судском одговорношћу, а њиховим старешинама препоручена<br />
употреба најстрожијих мера да би се такве мере искорениле. 31<br />
Многе породице биле су раздвојене. Рат, а потом и службовање у забаченим<br />
деловима Македоније и Косова и Метохије онемогућили су да се поједине породице<br />
споје. Уколико су некако успели да организују породични живот требало је да<br />
се суоче са лошим условима становања, лошом хигијеном, заразним болестима,<br />
другачијим навикама и обичајима локалног становништва – на пример, јасно је и<br />
данас колико су се пијаце у Скопљу, Битољу или Приштини разликовале од пијаца<br />
и трговина у Београду или још више од истих у Новом Саду, Вараждину или<br />
Марибору. Тако се десило да је командант Битољске дивизијске области пуковник<br />
Душан Васић успео да доведе своју породицу у Битољ почетком 1919. године.<br />
Међутим, већ 30. јуна пуковник Васић и његова супруга Катарина Клара изгубили<br />
су деветогодишњег сина Владету, који је умро “након дуже болести”. 32 Такав<br />
губитак представљао је још једну трауму у веома стресном животу официрске<br />
породице. Ако се узме у обзир да супруга пуковника Васића, судећи према имену,<br />
вероватно није била Српкиња, може се само претпоставити шта је за њу значило<br />
такво болно искуство, поред тек окончаног рата и бројних селидби и навикавања<br />
на другачије цивилизацијске оквире.<br />
Било је покушаја да се скрене пажња јавности на још један велики проблем.<br />
Наиме, снабдевање официра, поготово у провинцији, био је изузетно отежано.<br />
30<br />
Видети: „Закон о чиновницима“, Политика, бр. 4374 од 27.6.1920. стр. 1; и: „Официрске плате“,<br />
Политика, бр. 4377 од 30.6.1920. стр. 1<br />
31<br />
АВИИ, п 4/3, к 56, ф 14, д 20/1, Наређење команде Треће армијске области свим официрима на<br />
територији Треће армијске области, пов. бр. 154 од 20.1.1919. године<br />
32<br />
СВЛ, бр. 29 од 16.8.1919, стр. 703
Друштвени и материјални статус официра војске краљевине схс 113<br />
Официрска задруга, установа у којој су официри куповали униформу и осталу<br />
опрему, функционисала је веома лоше после Првог светског рата. Прво, задруга<br />
није обновила рад својих филијала у мањим гарнизонима него само у београдском.<br />
Друго, сву робу би обично покуповали официри београдског гарнизона док за оне<br />
официре у провинцији није остајало много тога. Територијална распрострањеност<br />
војних команди постала је знатно већа, а лоше стање путева и железница отежавали<br />
су транспорт и онемогућавали редовна путовања и доставе. Официр из Дебра или<br />
Штипа није могао да се запути у Београд само због униформе. Притом, ризиковао<br />
је да до униформе или остале опреме уопште и не дође. Зато су официри били<br />
приморани да униформе шију у кројачким салонима Тилер или другим кројачким<br />
радњама и то по вишеструко већим ценама што је још више угрожавало њихову<br />
егзистенцију. Тако су, на пример, блуза и чакшире у Официрској задрузи коштали<br />
560 динара, а у Тилеровим салонима 1200 (уколико се узме у обзир да је потпоручник<br />
службу почињао са годишњом платом од 3600 динара, постајало је јасно колики<br />
је то био издатак – прим. Д. Тасић). Сличан однос цена владао је и по питању<br />
чизама, ешарпи, сабаља. Ради илустрације, комплетна официрска униформа (капа,<br />
чакшире, блуза, шињел, чизме и сабља), пре 1915. године у официрској задрузи је<br />
коштала свега 265 динара. 33<br />
Краљевина СХС/Југославија за време свог кратког века није успела да<br />
постигне политичку и економску стабилност. То се одразило на материјални<br />
статус припадника њених оружаних снага што је било посебно видљиво у Јужној<br />
и Старој Србији где је поред заосталости и османлијског наслеђа константна<br />
политичка нестабилност, чије су најекстремније појаве биле качачка и комитска<br />
акција, доводила и до физичке угрожености официра, подофицира и обичних<br />
војника. Држава је са променљивим успехом покушавала да различитим мерама<br />
заштити своје делатнике и стимулише њихов останак на нестабилном Југу.<br />
33<br />
„Официрска задруга“, Политика, бр. 4468 од 30.9.1920. стр. 1
114<br />
војноисторијски гласник<br />
УДК 355.131:342.395.3(497.1) ”1941/1944”(094)<br />
Др Милан Терзић, научни сарадник<br />
Институт за стратегијска истраживања<br />
Београд<br />
ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВСКА ВЛАДА И ОДУЗИМАЊЕ ЧИНОВА<br />
ОФИЦИРИМА 1941 – 1944.<br />
АПСТРАКТ: У раду се указују на делатност Југословенске краљевске владе која је,<br />
боравeћи у изгнанству, настојала да сакупи информације о стању у земљи. Један део тих<br />
информација односио се на делатност официра који су прилазили различитим оружаним<br />
формацијама у Југославији због чега им је влада одузимала чинове. Рад је писан на основу<br />
грађе Војног архива, Архива Југославије и литературе.<br />
Ванредно, убрзано (брзометно), унапређивање официра и напредовање<br />
у служби није неретка појава. Иза тога су стајали различити мотиви, исто као<br />
и у случајевима превременог пензионисања. На просторима на којима су често<br />
стваране и распадале се државе, изражено је, више него на другим просторима,<br />
служење официра у различитим војскама. Нису неретки случајеви да су официра<br />
били у више војски (две, три или четири) о чему најречитије говоре југословенски<br />
примери након Првог и Другог светског рата. У временима, боље речено<br />
невременима, каква су била ратна, када су присутна масовна страдања, материјална<br />
разарања и поремећени целокупни друштвени односи, распадале су се војске<br />
и државе. У таквим условима ове појаве су биле присутније и више изражене,<br />
што је случај и са југословенском ратном реалношћу у току Другог светског рата.<br />
Стваране су граничне ситуације који су се настојале убрзано искористити, а неке<br />
напросто нису чекале одлагања. Због преласка у друге војне формације одузимани<br />
су им чинови.<br />
Југословенска војска је поражена у краткотрајном Априлском рату 1941.<br />
године, а краљевска влада је са мањим делом војног контигента избегла из<br />
земље (нешто преко 1.000 лица, највећим делом авијатичари и нешто морнара),<br />
настављајући отпор и репрезентујући државу у међународним односима.<br />
Упориште у Југославији градила је на вођи покрета у Југославији, Дражи<br />
Михаиловићу, који је био њен војни министар. Са становишта тог државног<br />
<br />
Bjelajac Mile, Vojska Kraljevine SHS 1918-1921, Beograd 1988; Bjelajac Mile, Vojska Kraljevine SHS/<br />
Jugoslavije 1922-1935, Beograd 1994. Bjelajac Mile, Jugoslovensko iskustvo sa multietničkom armijom<br />
1918-1991. (OFICIRI SA KARIJERAMA U TRI ILI ČETIRI VOJSKE: Prilog biografiji generala Augusta<br />
Marića), Beograd 1999, str. 163-168: у даљем тексту: М. Bjelajac, n.d.
Југословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941 – 1944. 115<br />
легитимитета, у земљи су једини они који су припадали овом покрету, имали<br />
право на своје чинове. Истовремено на војнополитичкој сцени у Југославији<br />
појавио се други, Народноослободилачки покрет, који је оформио владу и изразио<br />
потребу међународног репрезентовања државе. Два покрета су, након неуспелих<br />
разговора двојице вођа (Михаиловић и Тито) у јесен 1941. године, током рата у<br />
оштром и непомирљивом сукобу. Генерал Михаиловић је био војни министар и<br />
у влади Божидара Пурића до њеног пада маја 1944. године. Формирањем владе<br />
Ивана Шубашића у којој Михаиловић није у министарској функцији, и након два<br />
споразума Тито-Шубашић, створена је заједничка влада марта 1945.<br />
Југословенска краљевска влада се након избеглиштва из земље,<br />
стационирала у Јерусалиму (манастир Тантура) и потом у Лондону, (део<br />
Министара отишао је у САД, а Министар војни остао је у Каиру), док је крајем<br />
рата, да би била ближа догађајима у земљи, боравила у Каиру. Настојала је да<br />
сакупља информације о југословенској ратној стварности чији су један део били<br />
официри и њихово држање у Априлском рату и каснијим догађајима. <br />
Уочи Другог светског рата војни контигент југословенске краљевске<br />
војске имао је скоро 9.000 активних и нешто више од 39.000 резервних официра. <br />
Југословенским априлским сломом 1941. године највећи део војске одведен је у<br />
заробљеништво. О броју ових ратних заробљеника, припадника Војске Краљевине<br />
Југославије, у историографији постоје различити подаци. <br />
<br />
О делатности Југословенске краљевска владе и њеног министра генерала Драже Михаиловића више<br />
видети: Vinston Čerčil, Drugi svetski rat, Velika Alijansa, tom III, Prekretnica sudbine, tom IV, Obruč se<br />
steže, tom V, Beograd 1953. Краков Станислав, Генерал Милан Недић, На оштрици ножа, књига прва<br />
и Препуна чаша чемера, књига друга, Минхен 1968. Roberts Walter, Tito, Mihailović and the Allies 1943-<br />
1945, New Brunswick, 1973. Barker Elizabeth, Britanska politika prema Jugoistočnoj Evropi u Drugom<br />
svetskom ratu, Zagreb 1978. Слијепчевић Ђоко, Југославија уочи и за време Другог светског рата,<br />
Минхен 1978. Tomašević Jozo, Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941-1945, Zagreb 1979. Marjanović Jovan,<br />
Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, Zagreb-Beograd 1979. Jugoslovenske vlade u izbjeglištvu<br />
1941-1943, Dokumenti, priredio Bogdan Krizman, Zagreb-Beograd 1981. Jugoslovenske vlade u izbjeglištvu<br />
1943-1945, Dokumenti, priredio Branko Petranović, Zagreb-Beograd 1981. Tito Churchill strogo-tajno,<br />
priredio Dušan Biber, Zagreb 1981. Terzić Velimir, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, knj. I-II, Beograd-<br />
Ljubljana-Titograd 1983. Đuretić Veselin, Vlada na bespuću, Beograd 1983. Đuretić Veselin, Saveznici i<br />
jugoslovenska ratna drama – između nacionalnih i ideoloških izazova, knj. 1-2, Beograd 1985. Hrvatska u<br />
arhivima izbjegličke vlade 1941-1943, priredio Ljubo Boban, Zagreb 1985. Zbornik dokumenata i podataka<br />
o NOR-u, tom XIV, knj. 1-4, Beograd 1981-1985. Weeler C. Mark, Britain and The War of Yugoslavija<br />
1940-1943, New York, 1985. Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1941-1945, knj. 1 i 2, Beograd 1988.<br />
Hrvatska u diplomatskim izveštajima izbjegličke vlade 1941-1943, priredio Ljubo Boban, knj. I-II, Zagreb<br />
1988. Stefanovski Mirjana, Srpska politička emigracija o preuređenju Jugoslavije 1941-1943, Beograd<br />
1988. Грол Милан, Лондонски дневник, Београд 1990. Карађорђевић Петар II, Живот једног краљ:<br />
мемоари Петра II Карађорђевића, Београд 1990. Petranović Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu<br />
1939-1945, Beograd 1992. Односи Југославије и Русије (СССР): 1941-1945: документи и материјали<br />
(приређивачи Бранко Петрановић ...eт aл.), Београд 1996. Слободан Јовановић у емиграцији: разговори<br />
и записи, Београд 1993. Петрановић Бранко, Стратегија Драже Михаиловића 1941-1945, Београд<br />
2000. Николић Коста, Историја равногорског покрета 1941-1945, књ. I-III, Београд 2000.<br />
<br />
М. Bjelajac, n.d. 38.<br />
<br />
Velimir Terzić, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, knj. I-II, Beograd-Ljubljana-Titograd 1983. У даљем<br />
тексту: V. Terzić, n.d.<br />
<br />
Јакоп Хоптнер наводи бројку од 254 000 заробљеника; Jakob Hoptner, Jugoslavija u krizi 1934-1941,<br />
Rijeka 1972, str. 276. Јозо Томашевић говори о истој бројци, додајући да је у немачки Рајх одведено<br />
око 181 000, у Италију 10 000 и да су од тога броја 90% били Срби; Jozo Tomašević, Četnici u Drugom<br />
svjetskom ratu 1941-1945, Zagreb 1979, str. 78. Бранко Петрановић наводи бројку од 375 000 заробљених
116<br />
војноисторијски гласник<br />
Када је реч о онима који су након проглашења НДХ 10. априла 1941.<br />
године, пришли у њене оружане снаге, истраживања указују на бројку од 3 592<br />
старешине. <br />
Након добијених информација о стаљу у Југославији, Југословенска<br />
краљевска влада (председници министарског савета Душан Симовић, Слободан<br />
Јовановић) је доносила решења да се појединим официрима одузму чинови због<br />
преласка у друге оружане формације, како се каже, ,,редове непријатеља’’, која<br />
су потом објављивана у службеним листовима. На једном од ових докумената<br />
(са поменутим решењем) од децембра 1941. срећемо рукописну белешку,<br />
незнамо чију:,,Од сада па на даље у Сл.(ужбени) В.(ојни) Л.(ист) неће се цело<br />
решење штампати већ само у виду саопштења и то више оваквих решења уједно.<br />
Концентрисати таква саопштења (Можда не мора баш да се зове ,,саопштење”).<br />
Изузетак за Недића и друштво му – има цело решење да уђе” (подвукао М. Т.). <br />
Наглашавањем оваг последњег дела текста желимо да истакнемо став који речито<br />
говори о односу Југословенске краљевске владе према генералу Милану Недићу<br />
и његовој влади у Србији. У једном случају срећемо захтев који је, по заповести<br />
војног министра 27. децембра 1941. године потписао шеф кабинета бригадни<br />
генерал Раносовић, да се преко радија објави листа официра који су лишени<br />
чинова. Прве податке срећемо 26. септембра 1941. године у решењу који је потписао<br />
председник Југословенске краљевске владе генерал Душан Симовић. На основу<br />
извештаја генералног конзула у Цириху констатује се да официри који су ступили<br />
у, како се каже, ,,оружану силу” нелегалне и непријатељске Независне Државе<br />
Хрватске” (НДХ), губе чин и оглашавају се ,,за војне бегунце” на основу члана бр.<br />
120 Закона о устројству војске и морнарице: пешадијски бригадни генерал Прибић<br />
Н. Јован, генералштабни пуковник Ваухник М. Владимир, пешадијски пуковник<br />
Маркуљ М. Иван и пешадијски мајор Плетикос П. Јосип. Од истог 26. септембра<br />
1941. године је друго решење Душана Симовића, које се такође, као и претходно,<br />
заснива на извештају из Цириха о преласцима југословенских официра у војску<br />
официра и војника; Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu: 1939-1945, Beograd 1992, стр.<br />
108-109. Неки аутори наводе и веће бројке (Мilan Borković наводи да је само из Србије одведено<br />
200 000 заробљеника; Kontrarevolucija u Srbiji (kvislinška uprava 1941-1945), Beograd 1979, knj. 1, str.<br />
187-194. Жарко Јовановић говори о бројци од 400 000 заробљеника одведених из Србије; Сељаштово<br />
у Србији у Другом светском рату 1941-1945, Београд 1995, стр. 54). Пишући о питању радне снаге,<br />
Драган Алексић наводи Извештај Врховне команде Вермахта од маја 1941, који доноси бројку од 268<br />
395 официра и војника, а по извештају међународног Црвеног крста из маја 1942. у Немачкој је било<br />
207 000 југословенских ратних заробљеника. Наводећи немачке изворе из 1942, који говоре о 200 000<br />
Срба ратних заробљеника на територији немачког Рајха, опредељује се за ову бројку, која се временом<br />
смањивала тако да је крај рата дочекало око 130 000 људи; Dragan Aleksić, Problem radne snage u<br />
industriji i rudarstvu Srbije u Drugom svetskom ratu, Tokovi istrije, br. 3-4/1997, str. 90-92.<br />
<br />
Молбе за пријем у војску НДХ поднели су: 41 генерал и адмирал, 290 пуковника и кбб, 316 ппук. И<br />
капетана фрегате, 336 мајора и кап. корвете, 1267 сатника (капетан) и пор. бојног брода I и II класе,<br />
552 надпоручника и поручника фрегате, 728 поручника и поручника корвете и 62 војна свештеника; V.<br />
Terzić, n.d, стр. 572; према: Vjesnik vojnih naredaba i zapovijedi, br. 1 od 12. aprila 1941. godine.<br />
<br />
Архив Југославије (у даљем тексту AJ), 103-157-569, Ђ. Бр. 209 oд 19. децембра1941.<br />
<br />
Архив Војноисторијског института (у даљем тексту А ВИИ), Фонд Емигрантске владе (у даљем тексту<br />
EВ), k. 1, рег. бр. 31/6, Бр. 209. oд 27. децембра 1941.<br />
<br />
AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 11 oд 26. септембра 1941.
Југословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941 – 1944. 117<br />
НДХ, због чега им се одузимају чинови. По овом решењу без чинова су остали:<br />
ваздухопловни пуковник Обуљен М. Никола, капетан фрегате Вркљан А. Јандрo,<br />
ваздухопловни мајор Џал И. Фрањo, ваздухопловни капетани I класе Граовац М.<br />
Владимир, Вичевић Н. Вјекослав, Крен Г. Владимир, машински капетан I класе<br />
Симић И. Иван, поручник бојног брода I класе Блаж В. Мирен и ваздухопловни<br />
поручник Левак М. Рудолф. 10<br />
На основу докумената објављених у италијанској штампи о посети војне<br />
мисије НДХ, решењем генерала Душана Симовића од 24. октобра 1941. године,<br />
губе чин и проглашавају се за војне бегунце: артиљерјиски пуковник Драгичевић<br />
Т. Ђуро, генералштабни пуковници Клишанић Ј. Иван и Вркљан И. Иван,<br />
пешадијски пуковник Беговић Ј. Павао, коњички пуковник Чанић М. Матија,<br />
геодетски потпуковници Месић И. Иван и Урлих Ј. Јосип, коњички потпуковник<br />
Керековић И. Златко, артиљеријско-технички потпуковник Игњатовић Е. Јосип и<br />
артиљеријско-технички мајор Вицан С. Иван. 11<br />
Решењем генерала Душана Симовића од 25. новембра 1941, на основу<br />
службених новина НДХ одузимају се чинови и проглашавају за бегунце: дивизијски<br />
генерал Рупник Ф. Лав, пешадијски пуковници Густовић Р. Артур, Грегурић<br />
М. Мирко и Павичић П. Виктор, генералштабни потпуковник Баћ А. Виктор и<br />
пешадијски мајор Сертић М. Томислав. 12 Од истог 25. новембра 1941. године је<br />
и друго решење генерала Душана Симовића којим се, на основу прикупљених<br />
информација и извештаја начелника штаба Врховне команде, због преласка<br />
у војску НДХ одузима чин и проглашавају се за војне бегунце ваздухопловни<br />
официри: пуковници Шварц Ф. Мато, Макиједо П. Јаков, Драгичевић Т. Иван,<br />
Гориуп И. Зденко и Рубчић Л. Драгутин, пуковник у пензији Навратил М. Мирослав,<br />
потпуковници Лорин И. Владимир, Пирц Ф. Фрањо, Геталдић-Шварц Ф. Илко,<br />
технички потпуковник Дорчић М. Михаило, мајор Пупис Ф. Иван, капетан I<br />
класе Адум И. Ромео, чиновник I класе техничке струке Крељ И. Илко и капетан<br />
II класе Добникар А. Јанко. 13 Потом 2. децембра 1941.године срећемо решење<br />
генерала Симовића, по коме, на основу извештаја конзула у Цариграду, коњички<br />
потпуковник Котљаревски М. Владимир који је ступио у Немачку службу као<br />
агент, губи чин и приглашава се војним бегунцом. 14<br />
Решењем Душана Симовића од 19. децембра 1941. одузимају се чинови и<br />
стављају се под војни суд под оптужбом да су образовали, како се каже, ,,илегалну<br />
владу” у земљи и изазвали ,,грађански рат”: армијски генерали Недић Ђ. Милан,<br />
Стојановић А. Александaр и Костић Г. Јосип, генерал у резерви Докић Ђура и<br />
пешадијски генерал у резерви Драшкић Пантелија. 15 Од истог 19. децембра 1941.<br />
године је и решење Душана Симовића по коме се официрима који су пришли<br />
10<br />
AJ, 103-157-569, В. Бр. 2 oд 26. септембра 1941.<br />
11<br />
AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 38 oд 24. октобра 1941.<br />
12<br />
AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 113 oд 25. новомбра 1941.<br />
13<br />
AJ, 103-157-569, В. Бр. 19 oд 25. новембра 1941.<br />
14<br />
AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. oд 2. децембра 1941.<br />
15<br />
AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 205 од 19. децембра 1941.
118<br />
војноисторијски гласник<br />
непријатељу одузимаjу чинoви и проглашавају се за бегунце: пешадијски<br />
пуковник Крејаковић Ђ. Светислав, капетан Поповић Селимир и поручници Илић<br />
Боривој, Теодосић Милан, Катић Драгомир, Бојовић Боја, Иврићевић Михаил и<br />
потпоручник Павловић Живадин. 16<br />
У 1942. години срећемо решења које потписује нови председник<br />
Југословенске краљевске владе Слободан Јовановић. На основу прикупљених<br />
информација и извештаја начелника штаба Врховне команде 16. јануара 1942.<br />
године потписао је списак од 213 официра који су прешли у редове војске НДХ.<br />
Због тога им је одузет чин и оглашени су за војне бегунце, а на списку ових имена<br />
на почетку је дивизијски генерал Аугуст А. Марић. 17 Потом је Слободан Јовановић<br />
31. јануара 1942. године на основу прикупљених информација и извештаја<br />
штаба Врховне команде, потписао решење којим губи чин 17 официра, који се<br />
проглашавају за бегунце јер су прешли у редове војске НДХ. Међу њима су и:<br />
бригадни генерал Прпић Иван, генералштабни потпуковник Клишанић Вјекослав<br />
и ваздухопловни капетан прве класе у пензији Мрак Иван. 18<br />
У поверљивом деловодном протоколу Војног кабинета председништва<br />
Југословенске краљевске владе, евидентиран је допис штаба Врховне команде<br />
од 18. фебруара 1942. године, којим су достављени спискови официра (ради<br />
лишавања чинова) jeр су ступили у хрватску и војску генерала Недића. 19 Потом је<br />
решењем Слободана Јовановића од 18. марта 1942. године, на основу прикупљених<br />
информација и извештаја начелника штаба Врховне команде, зато што су прешли<br />
у редове војске НДХ лишено чина и проглашено војним бегунцима 146 официра<br />
југословенске војске. 20<br />
Слободан Јовановић је 31. марта 1942. године био потписник решења<br />
којим сe на предлог Министра војске, морнарице и ваздухопловства дивизијског<br />
генерала Драгољуба Михаиловића, оглашавају за војне бегунце и лишавају<br />
чина: артиљеријски пуковник Бабић С. Љубо, пешадијски пуковници Масаловић<br />
М. Милош и Марковић К. Светислав, генералштабни потпуковник Кукић М.<br />
Илија, пешадијски потпуковник Лукић А. Драгомир и пешадијски мајори Микић<br />
М. Трифун и Кораћ С. Манојлo. 21 На ову депешу председник Југословенске<br />
краљевске владе Слободан Јовановић одговорио је генералу Михаиловићу 1.<br />
априла 1942. да су поменуте личности лишене чина и да је то објављено преко<br />
лондонског радија. 22 Министар Драгољуб Михаиловић је био предлагач и решења<br />
16<br />
AJ,103-157-569, Ђ. Бр. 209 од 19. децембра 1941. За ову групу официра тражено је да се лишавање<br />
чинова објави преко радија; A ВИИ, ЕВ, k. 1, рег. бр. 31/6, бр. 209 oд 27. децембра 1941.<br />
17<br />
AJ, 103-157-569, Ђ. Бр. 68 oд 16. јануара 1942. Међу официрима срећемо име и генералштабног<br />
пуковника Војске Краљевине Југославије Петра Томца, послератног пуковника и генерала ЈНА, аутора<br />
књиге Kosovska bitka, Beograd 1968.<br />
18<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 73 oд 31. јануара 1942.<br />
19<br />
A ВИИ, EВ, k. 174, рег. бр. 33/1, Oб.O.Бр. 624.<br />
20<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 293 oд 18. марта 1942.<br />
21<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 338 од 31. марта 1942. Ово решење је с позивом на депешу генерала<br />
Михаиловића бр. 100 (води се и под бројем 120.) која је из земље послата 24. фебруара, а у Лондон<br />
примљена 28. марта 1942; A ВИИ, ЕВ, k. 171, рег. бр. 20/5.<br />
22<br />
A ВИИ, ЕВ, k. 179, рег. бр. 4/1; Исто: k. 38, рег. бр. 25/7 и k. 175, рег. бр. 4/1.
Југословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941 – 1944. 119<br />
које је 26. маја 1942. године потписао Слободан Јовановић, а којим су одузети<br />
чинови и проглашени за војне бегунце резервни пешадијски мајор Димитрије<br />
Љотић и резервни пешадијски капетан Коста Пећанац јер су, како се каже, ,,своје<br />
четничке организације претворили (...) самовласно у оружане банде и ставили<br />
их на расположење Немцима за борбу против српског народа и одреда ђенерала<br />
Михаиловића, који су боре за слободу свог народа и васкрс Отаџбине”. 23<br />
На основу извештаја којима је утврђено да су, како се каже, ,,положили<br />
заклетву дату Краљу и Отаџбини’’, а потом ступили у редове војске НДХ, Слободан<br />
Јовановић је 28. маја 1942. донео решење којим се одузимају чинови и проглашава<br />
за бегунце 140 официра jугословенске морнарице чија су имена наведена. 24<br />
У штабу Врховне команде у Каиру 29. маја 1942. евидентиран је материјал<br />
сакупљен на основу писања листа ,,Хрватска Крила’’ који издаје ваздухопловство<br />
НДХ, а из кога су подаци за двадесетах ваздухопловних официра. 25 Потом је<br />
југословенски штаба команде из Каира 31. маја 1942. године известио Југословенску<br />
краљевску влади у Лондону достављајући имена бивших југословенских официра<br />
који су у Павелићевој војсци (Крен и други). 26<br />
Информације о држању официра у окупираној Југославији и њиховом<br />
прилажењу различитим војним формацијама, због чега им је Југословенска<br />
краљевска влада одузимала чинове, изазивале су унутрашњу расправу у<br />
владиним круговима. Подпредседник владе Миха Крек писао је 1. јуна 1942.<br />
Слободану Јовановићу о југословенским официрима који су ступили у хрватску<br />
војску предлажући да се не лишавају чина, јер постоје индиције да имају тајне<br />
организације и да су они 90% за Југославију. Јовановић је о томе тражио мишљење<br />
шефа Војног кабинета који је 5. јуна 1942. године одговорио: да хрватски официри<br />
активно сарађују са усташама и Немцима у борби против четника, да је у Хрватској<br />
убијено 400.000 Срба, да је Михаиловић наредио да се објави преко лондонског<br />
радиjа да се Срби који чак и само административно сарађују са Немцима стављају<br />
у евиденцију за примену словa ,,З’’, 27 a да они официри Павелићеве војске који<br />
буду сарађивали са Михаиловићем могу бити рехабилитовани. 28<br />
Слободан Јовановић је 1. јуна 1942. године, на основу извештаја и<br />
прикупљених података штаба Врховне команде, донео решење којим се одузимају<br />
чинови и проглашава се војним бегунцима 48 официра jугословенске морнарице<br />
који су прешли у редове војске НДХ. 29 Потом је 3. јуна 1942. године на основу<br />
прикупљених података за пет југословенских ваздухопловних официра који су<br />
23<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Br. 600 oд 26. маја 1942.<br />
24<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Br. 606 од 28. маја 1942.<br />
25<br />
A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 23/2, В.O.Br. 48.<br />
26<br />
A ВИИ, EВ, k. 174, рег. бр. 33/1, Поверљиви деловодни протокол Војног кабинета председника владе,<br />
Oб.O.Бр. 222 oд 31. маја 1942.<br />
27<br />
Милан Терзић, Слово ,,З’’ - Заплашити или заклати (значење и пропагандна употреба током Другог<br />
светског рата), Војноисторијски гласник (ВИГ), бр. 1-2/2002.<br />
28<br />
A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 38/3. Потом је 6. јуна 1942. о овом Крековом предлогу Војни кабинет<br />
известио команду у Каиру; A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 36/3, Пов.V.K.Бр. 784.<br />
29<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 798 oд 1. јуна 1942. Истo: A ВИИ, EВ, k. 162, рег. бр. 22/3, В.K.бр. 798.
120<br />
војноисторијски гласник<br />
ступили у редове војске НДХ, донео решење да су изгубили чин и оглашени<br />
за војне бегунце: ваздухопловни мајори Микец М. Никола и Кело А. Борис,<br />
ваздухпловни капетани прве класе Стипечић Ф. Златко и Шпанић И. Владимир,<br />
као и ваздухопловни поручник Боко Ј. Иво, за које се каже да, су сем првог<br />
(Микец М. Никола), одликовани ,,немачким гвозденим крстом за заслуге у рату<br />
на Источном фронту”. 30<br />
Наглашавамо решење Слободана Јовановића од 3. јула 1942. којим се на<br />
основу предлога Драже Михаиловића (депеше бр. 231 од 9. јуна и 246. од 17. јуна),<br />
како се каже, ,,због прекршаја војничке заклетве и издајства Краља и народа’’, губе<br />
чин и проглашавају се војним бегунцима следећи официри: пешадијски пуковник<br />
Саво Оровић, резервни потпуковник Веко Булатовић, техничко-инжењеријски<br />
мајор Бранко Пољанец, пешадијски капетани прве класе Арсо Јовановић, Велимир<br />
Терзић и Петар Ћетковић, капетан прве класе Рудолф Ф. Свеншек, пешадијски<br />
поручници Милета Ђукић и Ратко Мартиновић, резервни поручник Никола<br />
Шекуларац и коњички пуковник Раде Авшић. 31 Тако први пут срећемо официре<br />
који су прешли у редове другог покрета у земљи - НОП-а, чија је водећа снага<br />
била Комунистичка партија Југославије. Реч је о идеолошком приступу који је у<br />
ратном хаосу који је, са станивишта Југословенске краљевске владе, замагљивао<br />
рационалан приступ антифашизму.<br />
У наредном периоду настављено је са доношењем ових решења. Тако<br />
је Слободан Јовановић 17. августа 1942. године на предлог начелника штаба<br />
Врховне команде (депеше Михаиловића бр. 237 од 11. јуна, 333. од 4. августа<br />
и 357. од 5. августа ) 32 због, како се каже, ,,служења непријатељу’’ лишио чина:<br />
пешадијског пуковника Марокић Боривоја, команданта Недићеве српске страже у<br />
Нишу, артиљеријског потпуковника Мединицу Ј. Мираша, 33 ваздухопловног потпуковника<br />
Басарић Јована из Мостара, резервног ваздухопловног потпуковника<br />
Сондермајер Тадију, артиљеријског капетана друге класе Наумовић Захаријa<br />
(председник Бунарџијске општине), жандармеријског поручника Милачић<br />
Константина, водника жандармеријског вода у Куршумлији и резервног ваздухопловног<br />
поручника Митровић Андру. 34<br />
На основу предлога начелника штаба Врховне команде (депеше<br />
Михаиловића бр. 361 од 5. августа, 369. од 8. августа и 396. од 14. августа 1942.), 35<br />
30<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 638 oд 3. јуна 1942.<br />
31<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 809 oд 3. јула 1942. Ово решење објављено је у Службеним новинама<br />
Краљевине Југославије, 6. септембра 1942. бр. 9. A ВИИ, EВ, k. 29, рег. бр. 16/6.<br />
32<br />
Депеша генерала Михаиловића бр. 333 од 4. августа 1942. у којој је име пуковника Марокића (овде<br />
Марковић); А ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 13/8. Депеша Михаиловића бр. 357 je oд 5. aвгуста 1942; A ВИИ,<br />
EВ, k. 38, рег. бр. 13/8.<br />
33<br />
Депеша Михаиловића бр. 427 oд 22. августа 1942. указује да је у питању грешка јер је дато име<br />
Мираш Меденица, а треба Радојица Ј. Меденица; A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 12/6. Из новембра 1942.<br />
је исправка председништва Југословенске краљевске владе достављена Дирекцији за информације да<br />
се у следећем броју ,,Службених новина’’ уместо имена Мираш Меденица објављено име Меденица Ј<br />
Радослав; AJ, 103-157-569, В.K. Br. 1897 oд 30. новембра 1942.<br />
34<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1021 oд 17. августа 1942.<br />
35<br />
Депеша Михаиловића бр.361 oд 5. августа 1942. у вези мајора Тојића из Крушевца за кога је тражено<br />
да се стави под слово ,,З’’; A ВИИ, EВ, k. 38, рег. бр. 33/7. Депеша Михаиловића бр. 369 je oд 8. aвгуста
Југословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941 – 1944. 121<br />
решењем од 19. августа 1942. године због служења непријатељу одузети су<br />
чинови следећим официрима: пуковнику у пензији Грујић Милану, пешадијском<br />
мајору Тојић Д. Миодрагу, артиљеријском мајору Здравковић Ж. Милораду,<br />
артиљеријским капетанима прве класе Продановић Р. Миловану и Стефановић С.<br />
Миодрагу, пешадијском капетану Коларевић Н. Милошу, пешадијском капетану II<br />
класе Добричић Д. Николи и пешадијском поручнику Младеновић Т. Бориславу. 36<br />
Слободан Јовановић је решењем од 26. августа 1942, на основу предлога начелника<br />
штаба Врховне команде (депеше Михаиловића бр. 404 и 409 од 17. августа, 413.<br />
од 18. августа, 425 и 426. од 22. августа 1942.) 37 због, како се каже, ,,служења<br />
непријатељу’’ лишио чина 17 официра. 38 Потом је Слободана Јовановића на<br />
предлог начелника штаба Врховне команде (депеше Михаиловића бр. 432 од<br />
23. августа и 452 од 24. августа 1942.), 39 због, како се каже, ,,издајства према<br />
Краљу и народу, гажења војничке заклетве и служења непријатељу’’, решењем<br />
од 1. септембра 1942. лишио чина: ваздухопловног капетана Јанковски Ђорђа,<br />
пешадијског поручника Дудић Милоша, артиљеријског поручника Јовановић<br />
Радивоја и нижег војног чиновника Дедић Рафаила. 40<br />
Слободан Јовановић је и 14. новембра 1942.године био потписник<br />
решења донетог на основу извештаја начелника штаба Врховне команде (депеша<br />
Михаиловића бр. 880 од 30. октобра 1942.), 41 да се лишава чина пешадијски<br />
поручник Радичевић Ж. Ненад (ађутант јединице у Соко Бањи) јер је ,,наређење<br />
бацио и псовао јединицу’’. 42 Из децембра 1942. су два решења Слободана<br />
Јовановића. Прво, од 11. децембра 1942. којим су на основу предлога начелника<br />
штаба Врховне команде (депеша Михаиловића бр. 911 од 4. новембра 1942.), 43<br />
одузети чинови због сарадње са непријатељима официрима: пешадијском<br />
потпоручнику Илић Р. Славомиру и пешадијскoм потпоручнику Ђурић Радојку. 44<br />
Друго решење је од 26. децембра 1942. године на основу прикупљених података<br />
о југословенским ваздухопловним официрима који су прешли у војску НДХ, због<br />
1942; A ВИИ, ЕВ, k. 29Г, рег. бр. 29/6. Депеша Михаиловића бр. 369 je oд 14. августа 1942; A ВИИ, EВ,<br />
k. 38, рег. бр. 33/7.<br />
36<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1042 oд 19. августа 1942.<br />
37<br />
Депеша Михаиловића бр. 425 je oд 22. августа 1942; A ВИИ, EВ, k. 38, рег бр. 13/6. Депеша<br />
Михаиловића бр. 426 je такође oд 22. августа 1942; A ВИИ, EВ, k. 38, рег бр. 12/6.<br />
38<br />
Пешадијски судски и артиљеријски капетани прве и дуге клас: Нагоров Н. Алексеј, Крджић Ј. Мирко,<br />
Александровић М. Срећко, Срђ А. Ђорђе, Нововић Н. Војислав, и Ђурановић М. Перо; артиљеријски<br />
резервни и жандармеријски поручници: Топаловић Добрило, Видојевић Жарко, Булатовић Манојло и<br />
Чолић Михајло; резервни потпоручници: Јакић Велимир, Пејановић Милован, Кнежевић Јако, Контић<br />
Живко и Перуничић Милош, као и нижи војни чиновник Точић Радоје; AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1090<br />
oд 26. aвгуста 1942.<br />
39<br />
Депеша Михаиловића бр. 452 je oд 24. aвгуста 1942. да се ваздухопловни капетан Ђорђе Јанковић<br />
стави под слово ,,З’’; A ВИИ, EВ, k. 175II, рег бр. 10/5.<br />
40<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1115 oд 1. септембра 1942.<br />
41<br />
Депеша Михаиловића бр. 880 је oд 30. oктобра 1942. и у њој се говори о случају поручника Радичевића;<br />
A ВИИ, EВ, k. 174, рег. бр. 20/3.<br />
42<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1792 oд 14. новембра 1942.<br />
43<br />
Депеша Михаиловића бр. 911 je oд 4. новембра 1942. и у њој се тражи лишавање чинова поручника<br />
Илића и потпоручника Ђурића; A ВИИ, EВ, k. 29, рег. бр. 18/6.<br />
44<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 1983 oд 11. децембра 1942.
122<br />
војноисторијски гласник<br />
чега губе чинове и оглашавају се војним бегунцима: потпуковник пилот Златко<br />
Н. Шинтић, капетан прве класе пилот Иван Ј. Ценић и чиновник техничке струке<br />
пилот Ернест С. Турко. 45<br />
У 1943. срећемо једно решење које је потписао Слободан Јовановић (6.<br />
април) на предлог начелника штаба Врховне команде (депеша Михаиловића<br />
бр. 1344 од 10. фебруара 1943.) да се због сарадње са непријатељима одузима<br />
чин артиљеријском потпоручнику Недић Б. Ђорђу и пешадијском потпоручнику<br />
Олћан И. Мириславу. 46<br />
На основу података прикупљених из депеша генерала Драже Михаиловића<br />
у штабу команде југословенских снага у Каиру (мајор Глигоријевић – начелник<br />
Обавештајног дела) евидентиран је списак, који је могуће био за унутрашњу<br />
употребу, од 120 војних и грађанских лица у Југославији који сарађују са<br />
непријатељем и који су, како се каже, ,,издали Краља и Отаџбину’’. Реч је највећим<br />
делом о онима који се помињу у претходним решењима за одузимање чинова и уз<br />
чије име је примедба да су у питању сарадници немаца, Љотића и Пећанца. Први<br />
на списку су армијски генерали Милан и Милутин Недић. 47<br />
У 1944. години срећемо два акта од 3. и 10. фебруара, са потписом<br />
председника владе Божидара Пурића, којима се враћају раније одузети чинови<br />
тројици припадника југословенске војске који су повукли ранију изјаву да ступају<br />
у партизанску војску. 48<br />
Oколности настале у наредном периоду утицале су на стварање нове<br />
војнополитичке конфигурације (италијанска капитулација, приближавање<br />
светских фронтова Балкану, пресељавање Југословенске краљевске владе у Каирo,<br />
појачано слање савезничких мисија код партизанског и четничког покрета у<br />
Југославију, сменe владa Слободана Јовановића, Милоша Трифуновића и Божидара<br />
Пурића, уклањање генерала Михаиловића са места војног министра, споразум<br />
Тито-Шубашић итд). Тако, у наредном периоду, не срећемо оваква решења која је<br />
издавала Југословенска краљевска влада.<br />
Подаци указују да су се информације сакупљале на основу извештаја<br />
југословенских дипломатских представника (југословенски конзули у Цириху<br />
и Цариграду), на основу вести објављених у штампи, из службених новина<br />
(,,Службене новине’’ НДХ), прикупљених извештаја штаба Врховне команде, као<br />
и из депеша министра војске, морнарице и ваздухопловства генерала Драгољуба<br />
Михаиловића.<br />
Информације добијене разним каналима ималe су за последицу<br />
одузимање претходно добијених чинова официрима, како оних коју су сарађивали<br />
са окупатором у различитим војним формацијама у Југославији, (војска НДХ,<br />
Недићеве војне формације и присталице Љотићевог ,,Збора’’), тако и присталица<br />
45<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 2083 oд 26. децембра 1942.<br />
46<br />
AJ, 103-157-569, В.K. Бр. 726 oд 6. априла 1943.<br />
47<br />
AJ, 103-115-426.<br />
48<br />
Артиљеријски капетан I класе Трајко Гоговић, ваздухопловни поднаредник Козарски Данило и редов<br />
Колега Стјепан; АЈ, 103-157-569.
Југословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941 – 1944. 123<br />
Народноослобидилачке војске која је у сукобу са окупатором у Југославији и чији<br />
је антифашизам евидентан.<br />
Од преко 700 решења о одузимању чинова скоро 90% односе се на оне<br />
официре који су прешли у војску НДХ, затим 8% до 9% на присталице Недићевог<br />
и Љотићевог покрета који сарађују са Немцима, док је око 2% на оне који су<br />
пришли Народноослободилачком покрету.<br />
Решења о одузимању чинова потписивали су председници владе Душан<br />
Симовић и Слободан Јовановић, а објављивана су у ,,Службеним новинама’’<br />
Jугословенске краљевске владе. Даљи пут тих информација је био њихово<br />
објављивање на лондонском радију или су, као пропагандни материјал, убациване<br />
у земљу (,,Службене новине’’ Југословенске краљевске владе). 49 Тиме се настојало<br />
пропагандно утицати на оне на које се односе решења, на остале официре који су<br />
остали у земљи и који су се колебали, као и на ширу јавност, да слушањем радија<br />
или читањем новина, сазнају ове информације. Југословенска краљевска влада је<br />
тиме настојала да каналише токове у земљи у правцу својих интереса и циљева.<br />
Њена полазишта су била антифашистичка. Међутим, када је у питању решење о<br />
одузимању чинова официрима који су пришли партизанском покрету, као што смо<br />
истакли, њихов антифашизам се није могао доводити у питање. То управо говори<br />
да је Југословенска краљевска влада временом, сужавала своје капацитете што<br />
се не може рећи и за други, партизански покрет који их је управо ширио. Изнете<br />
чињенице нам речито говоре о свој сложености рата у Југославији.<br />
49<br />
О убацивању пропагандног материјала у Југославију видети: Милан Терзић, Југословенска краљевска<br />
влада и убацивање пропагандног материјала у Југославију 1941-1943, Токови историје бр. 4/2006.
124<br />
војноисторијски гласник<br />
ПРИЛОГ:<br />
I - Списак официра којима се, РЕШЕЊЕМ (Ђ. Бр. 68 од 16. јануара 1942)<br />
председника југословенске краљевске владе Слободана Јовановића, одузимају<br />
чинови јер су ,,прегазили заклетву Краљу’’ и ступили у ,,оружану силу...хрватске<br />
државе’’; АЈ, 103-157-569.<br />
1. див. ген. Марић А. Аугуст<br />
2. кон. адм. Лутероти М. Јулијан<br />
3. кон. адм. Домаинкo Ђ. Емил<br />
4. жан. бр. ген. Тартаља М. Квинтиљан<br />
5. сан. бр. ген. Хочевар Др А. Анте<br />
6. ген.штаб. пук. Јендрашић Л. Стјепан<br />
7. генералштабни пук. Томац П. Петар<br />
8. пеш. пук. Томашевић Ц. Иван<br />
9. пешадијски пук. Дефар Ш. Либерат<br />
10. пешадијски пук.Мајетић Л. Богдан<br />
11. пешадијски пук. Хенгл Ђ. Виктор<br />
12. пешадијски пук. Бороша Ј. Едуард<br />
13. коњички пук. Десовић В. Милан<br />
14. коњички пук. Скрињар М. Егон<br />
15. инжињеријски пук. Данда Е. Ћирил<br />
16. кап. бојног брода Ангели Ф. Едгард<br />
17. кап. бојног брода Делија В. Дражен<br />
18. к.б.б. Мундорфер инж. А. Хиацинт<br />
19. кап.б.б. Дујшин инж. С. Већеслав<br />
20. кап. б. б. Чермак инж. Д. Отон<br />
21. кап. бојног брода Закарија Х. Лео<br />
22. кап. бојног брода Векарић Ф. Антон<br />
23. кап. б. б. Нардели И. Никша<br />
24. кап. б. б. Лабаш Ф. Владимир<br />
25. кап. б. б. Андрић Н. Александар<br />
26. кап. бој. брода Андрић Н. Драган<br />
27. рез. кап. б. б. Гогола А. Фридрих<br />
28. жанд. пук. Новак Д. Виктор<br />
29. жанд. пук. Машек Ф. Драгутин<br />
30. судски пук. Томић Др. П. Младен<br />
31. судски пук. Ивачић В. Урош<br />
32. судски пук. Корлает Ј. Стјепан<br />
33. судски пук. Гршковић М. Томо<br />
34. санит. пук. Обершлик Др. Ј. Карел<br />
35. санит. пук. Бруст др Ђ. Драгутин<br />
36. ген.штаб. ппук. Кружић В. Јосип<br />
37. пеш. ппук. Хубер М. Матија<br />
38. пеш. ппук. Реш К. Јулије<br />
39. пеш. ппук. Шулентић Б. Иван<br />
40. артиљ. ппук. Еблингер Ф. Отон<br />
41. артиљ. ппук. Жиборски Н. Вилко<br />
42. коњ. ппук. Долезил В. Стјепан<br />
43. коњ. ппук. Лајман Л. Лубомир<br />
44. коњ. ппук. Стимаковић И. Звонимир<br />
45. коњ. ппук. Шлахер И Мирослав<br />
46. коњ. ппук. Лешнер Љ. Лудевит<br />
47. коњ. ппук. Куленовић Ђ. Бећир<br />
48. коњ. ппук. Јорданић Н. Божидар<br />
49. коњ. ппук. Петровић И. Адам<br />
50. коњ. ппук. Петрухар Ф. Славко<br />
51. коњ. ппук. Сивош И. Ђуро<br />
52. коњ. ппук. Керхин А. Јурај<br />
53. коњ. ппук. Чанић М. Никола<br />
54. ваз. ппук. Лукановић С. Камило<br />
55. ваз. ппук. Лукшић В. Миховил<br />
56. жан. ппук. Кобер И. Драган<br />
57. жан. ппук. Осмахагић М.Чамил<br />
58. жан. ппук. Јаковљевић А. Стјепан<br />
59. жан. ппук. Кнежевић Л. Фрањо<br />
60. аутовозарс. ппук. Подруг Л. Марко<br />
61. судски ппук. Малнар Ј. Лав<br />
62. судски ппук. Долезил В. Владимир<br />
63. судски ппук. Кликић С. Иван<br />
64. инж. ппук. Иштвановић Н. Александар<br />
65. апот. ппук. Бешировић Ј. Славко<br />
66. апот. ппук. Лукшић-Чарлић др М.Јерко<br />
67. ген.штаб. мајор Марковић И. Антон<br />
68. ген.штаб. мајор Бабић Д. Иван<br />
69. пеш. мајор Рабадан И. Иван<br />
70. пеш. мајор Пилић М. Зденко<br />
71. артиљ. мај. Краљевић Ш. Игнац<br />
72. артиљ. мај. Стефановић П. Ненад
Југословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941 – 1944. 125<br />
73. коњ. мај. Клобучарић С. Јосип<br />
74. коњ. мај. Спишић Л. Наум<br />
75. коњ. мај. Крпан М. Антон<br />
76. коњ. мај. Егерсдорфер М. Ото<br />
77. вазд. мај. Долански Ј. Драгутин<br />
78. инж. мај. Ворачек Ф. Јарослав<br />
79. инж. мај. Милеуснић Т. Божидар<br />
80. инж. тех. мај. Александровић А.<br />
Драгутин<br />
81. жан. мај. Арбанас Ф. Драгутин<br />
82. жан. мај. Виндакијевић Л. Стјепан<br />
83. жан. мај. Бервалди Д. Јосип<br />
84. ветерин. мај. Реде Р. Рудолф<br />
85. ветер. мај. Винцековић др М. Ђура<br />
86. апотекар. мај. Белиа П. Божидар<br />
87. апотекар. мај. Појић А. Звонимир<br />
88. суд. мај. Херенда Ј. Винко<br />
89. суд. мај. Варл А. Драгутин<br />
90. пеш. кап. I кл. Кавалец Ј. Јосип<br />
91. пеш. кап. I кл. Томичић Ф. Ђуро<br />
92. пеш. кап. I кл. Шуприна Т. Перо<br />
93. пеш. кап. I кл. Шрајбер Г. Зденко<br />
94. пеш. кап. I кл. Челар К. Елеутерије<br />
95. пеш. мај. екон. Бакотић М. Фрањо<br />
96. коњ. кап. I кл. Вркљан П. Славкољуб<br />
97. коњ. кап. I кл. Пинтарић М. Вјекослав<br />
98. коњ. кап. I кл. Жагар И. Иван<br />
99. коњ. кап. I кл. Крамарић В. Виктор<br />
100. коњ. кап. I кл. Звонаревић Т. Адам<br />
101. коњ. кап. I кл. Виндакијевић Л.Ото<br />
102. коњ. кап. I кл. Рогоз Ј. Владимир<br />
103. коњ. кап. I кл. Вуцела Ј.Звонимир<br />
104. коњ. кап. I кл. Фуртингер Ј.Фрањо<br />
105. ваз. кап. I кл. Галантај Г. Бела<br />
106. ваз. кап. I кл. Стипчић Ф. Златко<br />
107. ваз. кап. I кл. Ференчина А.Владимир<br />
108. ваз. кап. I кл. Фрањеш Ј.Јурај<br />
109. инж. кап. I кл. Медведивић С. Јулије<br />
110. инж. кап. I кл. Скоко Л. Анте<br />
111. инж. кап. I кл. Ибрикс Ј. Оскар<br />
112. инж. кап. I кл. Рађеновић П. Божидар<br />
113. инт. кап. I кл. Манола И. Винко<br />
114. инж. кап. I кл. Марковић П. Фрањо<br />
115. жан. кап. I кл. Недвед Д. Ладислав<br />
116. жан. кап. I кл. Тома Р. Стјепан<br />
117. жан. кап. I кл. Маврић М. Даворин<br />
118. жан. кап. I кл. Дубравчић И.Мате<br />
119. жан. кап. I кл. Чуват Т.Лука<br />
120. жан. кап. I кл. Михалић И.Милан<br />
121. жан. кап. I кл. Сивош И.Стјепан<br />
122. жан. кап. I кл. Срдоч Ј. Иван<br />
123. жан. кап. I кл. Милер Ф. Владимир<br />
124. жан. кап. I кл. Шећер Ј. Стјепан<br />
125. жан. кап. I кл. Брезовић Т. Ђуро<br />
126. жан. кап. I кл. Дробац А. Антун<br />
127. жан. кап. I кл. Пергл В. Већеслав<br />
128. ветерин. кап. I кл.Маролт М.Матко<br />
129. сан. кап. I кл. Јакоповић др Ј.Иван<br />
130. сан. кап. I кл. Линде др К.Ђорђе<br />
131. пеш. кап. Бодрожић Ј.Бранко<br />
132. пеш. кап. Мардешић А. Никола<br />
133. пеш. кап. Стипановић Е. Никола<br />
134. арт. кап. Бач А. Вилко<br />
135. инж. кап. Лапчевић Д. Милорад<br />
136. коњ. кап. Пенава М. Драгутин<br />
137. коњ. кап. II кл. Гмајнер И. Бранислав<br />
138. инж. кап. Делач Л. Милан<br />
139. аутовоз. кап. Улчник Ј. Људевит<br />
140. аутовоз. кап. Мателко А. Антон<br />
141. жан. кап. Карић О. Асим<br />
142. жан. кап. Франк Ј. Андрија<br />
143. жан. кап. Ризмондо М. Милан<br />
144. жан. кап. Грубић М. Лав<br />
145. жан. кап. Илић Д. Јосип<br />
146. жан. кап. Радош Ј. Петар<br />
147. жан. кап. Мауровић А. Андрија<br />
148. жан. кап. Бошњак Н. Петар<br />
149. жан. кап. Куљиш М.Мато<br />
150. жан. кап. Северински И.Рудолф<br />
151. жан. кап. Црнковић М.Славољуб<br />
152. жан. кап. Матешић Н. Анте<br />
153. жан. кап. Марковић А.Ђуро<br />
154. ветерин. кап. II кл. Ваш Ј. Стјепан<br />
155. сан. кап. Корошец Др М.Марко<br />
156. пеш.пор. Шиматовић Н. Славољуб<br />
157. пеш.пор. Вирц Ј. Антон<br />
158. пеш.пор. Башчевић Х. Ибрахим<br />
159. пеш.пор. Добровчић Ш. Марко
126<br />
војноисторијски гласник<br />
160. пеш.пор. Смолчић С. Славко<br />
161. пеш.пор. Лисац Ђ.Томислав<br />
162. пеш.пор. Ковачић Ј. Јурај<br />
163. пеш.пор. Налиш Б.Крунослав<br />
164. пеш.пор. Шарић И. Никола<br />
165. пеш.пор. Јолић С.Иван<br />
166. пеш.пор. Маратовић А. Даниел<br />
167. пеш.пор. Мажуран М. Мате<br />
168. пеш.пор. Регент А. Владимир<br />
169. пеш.пор. Братинић И. Иво<br />
170. пеш.пор. Чауш Ј. Иван<br />
171. коњ. пор. Крапац Ф. Иван<br />
172. коњ. пор. Урбан П.Мирослав<br />
173. коњ. пор. Церић С. Мато<br />
174. коњ. пор. Дамњанић С. Теофило<br />
175. коњ. пор. Чанић М.Карло<br />
176. коњ. пор. Папст И. Фердинанд<br />
177. инж. пор. Думанић С. Марио<br />
178. инж. пор. Дравој П. Стјепан<br />
179. инж. пор. Анзуловић И. Грга<br />
180. аутовоз. пор. Дошен Т. Лавослав<br />
181. жан. пор. Радић И. Звонимир<br />
182. жан. пор. Скаламара И. Лино<br />
183. жан. пор. Тарас М. Никола<br />
184. жан. пор. Бачић И. Никола<br />
185. апотекар. пор. Матица Ј. Иван<br />
186. судски пор. Главан Ј. Богослав<br />
187. сан. пор. Зимоло др А. Антон<br />
188. пеш. п.пор. Керн Ф. Јосип<br />
189. пеш. п.пор. Вукотић С. Ратомир<br />
190. инж. п.пор. Галанта Е. Јулије<br />
191. инж. п.пор. Перцел В. Фрањо<br />
192. ни. вој. тех.чин.Јанковић М.Милан<br />
193. ветерин.помоћ. Пезељ Ј. Антон<br />
194. ветерин.помоћ. Новак М. Љубомир<br />
195. ни. сан.помоћ. Јуричевић А. Антон<br />
196. нижи сан. чин. Хољевац Ј. Милан<br />
197. ветер. помоћ. Зубовић М. Владимир<br />
198. ветерин. помоћ. Хрестак А. Марјан<br />
199. сан. пом. Владисављевић Ђ. Трифун<br />
200. сан. помоћ. Магош М. Иво<br />
201. сан. помоћ. Голеш М. Никола<br />
202. сан. помоћ. Црнобрња Ђ. Петар<br />
203. сан. помоћ. Кључец Ђ. Рудолф<br />
204. ветер. помоћ. Хабулин Р. Звонимир<br />
205. ветерин. помоћ. Парац Ј.Звонимир<br />
206. ветерин. помоћ. Прохаска Ј.Иван<br />
207. ветер. помоћ. Заворовић А.Миливој<br />
208. ветерин. помоћ. Ламаш Ш.Матко<br />
209. ветерин. помоћ. Делтин З. Вилко<br />
210. чин. суд. струке Поповић Д. Душан<br />
211. артиљ. бриг. ген. Клаић К. Драган<br />
212. коњ.кап. I кл. Пинтарић М.Фрањо<br />
213. пеш. кап. Грабушек И. Никола<br />
II – Списак официра којима се, РЕШЕЊЕМ (В. К. Бр. 293 од 18. марта 1942) председника<br />
југословенске краљевске владе Слободана Јовановића, одузимају чинови јер су ,,прегазили<br />
заклетву Краљу’’ и ступили у ,,оружану силу...хрватске државе’’; АЈ, 103-157-569.<br />
Активни официри:<br />
1. контра-адмир. Тијанић Т. Тома<br />
2. инт. ген. Рајаковић П. Милан<br />
3. пеш. пук. Лукић Л. Михајло<br />
4. арт. пук. Франковић Н. Владимир<br />
5. арт. пук. Новак Ђ. Ђорђе<br />
6. арт. пук. Долачки М. Фрањо<br />
7. кап. бој. бр. Крисомали А. Никола<br />
8. кап. бој. бр. Баћић А. др Вилим<br />
9. кап. бој. бр. Улмански А. Иван<br />
10. кап. бој. бр. Томић Б. Славомир<br />
11. инж. пук. Опачић П. Мирослав<br />
12. инт. пук. Милић Л. Лавослав<br />
13. ген.ппук. Пребег А. Матеј<br />
14. пеш.ппук. Глашчић Л. Стјепан<br />
15. пеш.ппук. Перш Ш. Крунослав<br />
16. пеш.ппук. Стипковић М. Иво<br />
17. пеш.ппук. Алкадић Х. Славко<br />
18. пеш.ппук. Бегић Н. Зденко<br />
19. вазд. ппук. Ценчић Ј. Павел<br />
20. кап. фрег. Ковачек Ђ. Болтек<br />
21. пеш. мај. Шолц Ј. Јосип<br />
22. пеш. мај. Поточник Ј. Јаков<br />
23. пеш. мај. Ковачевић В. Вјекослав<br />
24. пеш. мај. Шњур И. Иво<br />
25. кап. фрег. Загода Ђ. Милутин<br />
26. инж. мај. Глобочник Д. Драго<br />
27. ветер. мај. Флабац С. Стјепан
Југословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941 – 1944. 127<br />
28. пеш. кап.I кл. Перис М. Звонко<br />
29. пеш. кап.I кл. Магаш М. Антун<br />
30. пеш. кап.I кл. Рукавина А. Јосип<br />
31. инж. кап. I кл. Реш Д. Хинко<br />
32. инж. кап. I кл. Храмоста Д. Мартин<br />
33. строј. кап. I кл. Рибић А. Антон<br />
34. вазд. кап. I кл. Агић О. Људевит<br />
35. пеш. кап.II кл. Гргечевић Б. Мато<br />
36. пеш.кап. II кл. Хермеђилд А. Видмар<br />
37. вазд. кап. II кл. Престини Р. Иван<br />
38. пор. фрег. Сертић К. Карло<br />
39. пор.б.б. Молбахан Е. Алфред<br />
40. пор.б.б. I кл. Карловац А. Рубенс<br />
41. инж. пор. Пешен А. Петар<br />
42. инж. пор. Чада Љ. Фердинанд<br />
43. пеш. пор. Петровић П. Илија<br />
44. вазд. пор. Дворшак Ф. Марјан<br />
45. вазд. пор. Петре Ј. Антун<br />
46. вазд. пор. Катушић Б. Лајош<br />
47. ниж.вој.тех.чин.Величан М. Фрањо<br />
48. пеш.пук. Ракуша Ф. Медод<br />
49. кап.б.б. Штајнфл Б. Никола<br />
50. пеш. мај. Алфејев Н. Сергеј<br />
51. артиљ. мај. Борота А. Гојко<br />
52. артиљ. мај. Никитин К. Георгије<br />
53. интенд. мај. Гајић Ј. Никола<br />
54. пеш.кап. I кл.Чучковић Љ. Ђуро<br />
55. арт.кап. I кл. Ланг Ф. Јосип<br />
56. арт. тех. кап. I кл. Базјанац В.Даворим<br />
57. пеш.кап. II кл. Амброшић И. Дика<br />
58. арт. тех. кап. II кл. Прелог Ј. Иван<br />
59. инж. кап. II кл. Громовић Л. Ђуро<br />
60. вазд. кап. II кл. Коњахин С. Ђорђе<br />
61. пеш. пор. Ходко М. Миливој<br />
62. пеш. пор. Глигоријев П. Павле<br />
63. пеш. пор. Барјактаревић И. Антун<br />
64. артиљ. пор. Корошец Ј. Јурај<br />
65. ваздух. пор. Жнидарић М. Ервин<br />
66. интенд. пор. Перовић А. Абдон<br />
67. суд. пор. Коцаков В. Дезидерије<br />
68. сан. пор. мор. Паљиј А. Ђорђе<br />
69. нижи вој. чин. Авчин Ј. Јосип<br />
70. стручни пор. Балон Ф. Фрањо<br />
71. нижи вој. чин. Готман К. Иван<br />
72. нижи вој. чин. Бален Ј. Владимир<br />
73. нижи вој. чин. Колар Ј. Франц<br />
74. нижи вој. чин. Флего Ј. Мирослав<br />
75. војни писар Стегер Р. Иван<br />
Резервни официри:<br />
76. вице-адмирал Полић Л. Маријан<br />
77. контра-адмирал Павић А. Армин<br />
78. пеш. пук. Погледић М. Мирко<br />
79. ветер. кап. Клар Ј. Антон<br />
80. жан. ппук. Героч Ј. Милан<br />
81. жан. ппук. Рубин А. Војислав<br />
82. пеш. мај. Лукић А. Фрањо<br />
83. пеш. кап. I кл. Мадраш Ј. Маријан<br />
84. пеш. кап. I кл. Ткалчић Ј. Иван<br />
85. коњ. кап. I кл.Палмар И. Коломан<br />
86. суд. кап. I кл. Бранковић Ђ. Владимир<br />
87. пеш.кап. II кл. Кнежевић Д. Оскар<br />
88. коњ. кап. II кл. Јонековић А. Звонимир<br />
89. пеш. пор. Биличевић А. Рудолф<br />
90. пеш. пор. Микулец С. Андрија<br />
91. пеш. пор. Голубовић Д. Авелин<br />
92. пеш. пор. Данило С. Винко<br />
93. пеш. пор. Влатковић-Бабић П.<br />
Велимир<br />
94. артиљ. пор. Девчић К. Смиљан<br />
95. сан. пор. Влаховић Ј. Др Јосип<br />
96. пеш. ппор. Ећимовић Е. Мирослав<br />
97. пеш. ппор. Ђаковић Ј. Ђуро<br />
98. пеш. ппор. Гол Ј. Стјепан<br />
99. пеш. ппор. Киндл В. Ђуро<br />
100. пеш. ппор. Шејшлар М. Иван<br />
101. пеш. ппор. Видмар К. Карло<br />
102. пеш. ппор. Гргић Н. Андрија<br />
103. пеш. ппор. Саралић Ш. Халид<br />
104. пеш. ппор. Лешић С. Мато<br />
105. пеш. ппор. Кесић М. др Бранко<br />
106. арт. ппор. Хорват А. Јосип<br />
107. инж. ппор. Маркићевић Љ. Богољуб<br />
108. пор. корвете Жуговић П. Перо<br />
109. суд. ппор. Павелић А. Иван<br />
110. апотек. пор. Правдић А. Алфред<br />
111. сан.ппор. Карновић Ш. Маријан<br />
112. нижи вој. чин. Башић С. Иван<br />
113. интенд. пук. Бадер Д. Коста
128<br />
војноисторијски гласник<br />
114. коњ. ппук. Риедл Ф. Фрањо<br />
115. пеш. кап. I кл. Вилхар Иван<br />
116. пеш. кап. I кл. Павелика С. Фрањо<br />
117. пеш. кап. I кл. Шобер Ј. Силвије<br />
118. пеш. кап. I кл. Кровиновић П. Иван<br />
119. пеш. кап. II кл. Палди С. Вилко<br />
120. пеш. кап. I кл. Хетењи А. Милан<br />
121. пеш. кап. I кл. Матијевић М. Нико<br />
122. пеш. кап. I кл. Ступникар И. Петар<br />
123. пеш. кап. I кл. Божић И. Срећко<br />
124. коњ. кап. I кл. Пасторчић К. Квирин<br />
125. коњ. кап. I кл. Хеницз О. Вилим<br />
126. арт. кап. I кл. Фабиани М. Карл<br />
127. пеш. кап. II кл. Црвенковић М.<br />
Владимир<br />
128. пеш. кап. II кл. Прусац М. Иво<br />
129. пеш. пор. Бошњак П. Јурај<br />
130. пеш. пор. Думбовић П. Звонимир<br />
131. пеш. пор. Јамичић М. Грго<br />
132. пеш. ппор. Сушјенко Ј. Драгутин<br />
133. пеш. ппор. Одаџић С. Стјепан<br />
134. пеш. ппор. Каралић Ј. Антун<br />
135. пеш. ппор. Алексић М. Станко<br />
136. пеш. ппор. Беширевић М. Никола<br />
137. пеш. ппор. Крапинец Ђ. Павле<br />
138. пеш. ппор. Павичић Г. Иринеј<br />
139. пеш. ппор. Милошевић М. Иван<br />
140. пеш. ппор. Бегић И. Ђуро<br />
141. пеш. ппор. Мандић М. Тадија<br />
142. пеш. ппор. Ритз Ф. Рудолф<br />
143. пеш. ппор. Молек Ф. Фрањо<br />
144. пеш. ппор. Марић Ђ. Драгутин<br />
145. пеш. ппор. Новачић С. Виктор<br />
146. нижи вој. чин. Бах Ј. Драгутин<br />
III - Списак ,,војних и грађанских лица у Југославији који су сарађивали са непријатељем<br />
и издали Краља и отаџбину’’. Подаци су прикупљени из депеша генерала Драже<br />
Михаиловића у штабу команде Југословенских трупа у Каиру и заведени од стране мајора<br />
Глигоријевића, 15. октобра 1942. (К. Об.О.Бр. 1610). Списак се састоји од редног броја,<br />
занимања, презимена и имена, одекле је (само је за неке назначено), као и примедбе (само за<br />
неке је назначено да је ,,наш поданик’’, ,,немачки агент’’, ,,сарадник Пећанца’’ и ,,Љотићев<br />
агент’’); АЈ, 103-115-426.<br />
1. бив. арм. ген. Недић Милан<br />
2. арм. ген. Недић Милутин<br />
3. арм. ген. Костић Јосиф<br />
4. див. ген. Мајсторовић Жарко<br />
5. арм. ген. Стојановић Александар<br />
6. див. ген. Рупник Лав<br />
7. г.штаб. пук. Соколовић Јован<br />
8. пук. Симић Петар<br />
9. пук. Бабић Љуба<br />
10. пук. Масаловић Милош<br />
11. пук. Марковић Светислав<br />
12. бив. пук. Динић Таса<br />
13. пук. Оровић Саво<br />
14. пук. Марковић Боривоје<br />
15. г.штаб.п.пук. Кукић Илија<br />
16. ппук. Лукић Драгомир<br />
17. ппук. Ребић Драги<br />
18. рез.ппук.Булатић Вељко<br />
19. вазд. ппук. Басарић Јован<br />
20. рез.ппук.адвокат Јеличић<br />
21. ваз.ппук. Сондермајер Тадија<br />
22. ппук. Меденица Ј.Радојица<br />
23. мајор Микић Трифун<br />
24. мајор Кораћ Манојло<br />
25. пук. Грујић Милан<br />
26. арт. мај. Здравковић Д.Милорад<br />
27. инж.тех.мај. Пољанац Бранко<br />
28. пеш.мај. Тојић Миодраг<br />
29. ген.кап. I кл. Нагоров Алексеј<br />
30. кап. I кл. Свеншек Ф.Рудолф<br />
31. кап. I кл. Јовановић Арсо<br />
32. кап. I кл. Ћетковић Т. Перо<br />
33. кап. I кл. Терзић И. Велимир<br />
34. арт. кап. I кл. Продановић Милован<br />
35. кап. I кл. Коларевић Милош<br />
36. арт. кап. I кл. Стефановић С. Миодраг<br />
37. суд. кап. I кл. Крђић Мирко<br />
38. суд. кап. I I кл. Тошић Јован
Југословенска краљевска влада и одузимање чинова официрима 1941 – 1944. 129<br />
39. арт. кап. I I кл. Наумовић Захарије<br />
40. пеш. кап. I I кл. Добричић Никола<br />
41. кап. I I кл. Нововић Војислав<br />
42. пеш. кап. I I кл. Срб А. Ђорђе<br />
43. арт. кап. Ђурановић Петар<br />
44. кап. Тешић Рајко<br />
45. кап. Продановић<br />
46. ваз. кап. Јанковски Ђорђе<br />
47. пеш. пор. Ђукић Милета<br />
48. пеш. пор. Мартиновић Ратко<br />
49. жан. пор. Милачић Константин<br />
50. рез. пор. инж.Митровић<br />
51. пор. Младеновић Т.Борислав<br />
52. пеш.пор. Луђо Д. Милош<br />
53. рез.пор. Секуловић Никола<br />
54. арт.ппор. Јовановић Т.Радивоје<br />
55. наредник Весовић Миломир<br />
56. наредник Полексић Момчило<br />
57. наредник Драгићевић Вељко<br />
58. бив. мин. Аћимовић Милан<br />
59. бив. мин. Натлачен<br />
60. свештеник Булић<br />
61. нач. крагуј. окр. Поповић Душан<br />
62. бив. аташ. за штам. Ранковић Жика<br />
63. новинар Зоркић Петар<br />
64. полиц. ком. Базиновић Анђелко<br />
65. војвода колубарски Скава Јован<br />
66. Папић Његован<br />
67. Брањевић Петар<br />
68. Ђорђевић Цека<br />
69. шеф. стан. Иверак Рајовић Богдан<br />
70. Матић Божа<br />
71. учитељ Матић Љубивоје<br />
72. пред. опш. Попучке Гркић Милован<br />
73. пред. опш. Бранковина Петровић<br />
Милован<br />
74. бив. нар. посл. Михајловић Анђелко<br />
75. пред. опш. Пожега Марјановић Миљко<br />
76. бив. сенатор Поповић Милан<br />
77. срес. нач. у Љубовији Којадиновић Бата<br />
78. бив. сен. Вуковић Ђидо<br />
79. трговац Тадић Драгић<br />
80. новинар Перић Ђорђе<br />
81. Веселиновић<br />
82. инс. мин. фин. Ћоројевић Буда<br />
83. пом.мин. прос. Др Јанковић Велмар<br />
84. Олћан<br />
85. бив. пор. Јањић Страхиња<br />
86. Вуковић Зоран<br />
87. бив. новин. Чвркић Војко<br />
88. Станковић Марко<br />
89. Војновић Милош<br />
90. Пантовић Тадија<br />
91. срес.нач. Лазаревић Момчило<br />
92. суд. чин. Стојковић Драгић<br />
93. срес. чин. Петрић Живадин<br />
94. Поповић Драгутин<br />
95. Ђуровић Машан (Пећанчев војвода)<br />
96. кафеђија ,,Столе Врањски’’ Стојановић<br />
97. новинар Зотовић Мирослав<br />
98. шеф. пол. Живановић Мирко<br />
99. пол. агент Савић Радован<br />
100. п.пред. опш. Крагујевац Свебел<br />
Рудолф<br />
101. агент Богдановић Новак<br />
102. агент Филиповић Стојан<br />
103. агент Поповић Светислав<br />
104. агент Тодоровић Алекса<br />
105. свештеник Обућина Драгослав<br />
106. свештеник Ритеков Анатолије<br />
107. Перишић Драго<br />
108. Јеленић Воја<br />
109. Браловић Раде<br />
110. Бурић Богдан<br />
111. жел. чин. Милић<br />
112. Прокић Лазар<br />
113. пред. инд. бан. Павловић Чеда<br />
114. адват Др Бесаровић Саво<br />
115. поседник Додек Урош<br />
116. Дедић Рафајло<br />
117. Стругаревић Емилија<br />
118. жан. наред. Вавић Карло<br />
119. Стројичевић Јован<br />
120. жан.пор.Колић И. Михајлo
УДК 355.357:[356.3:61(=163.3/.6)(292.554)“1956/1957”<br />
Mр Александар Животић<br />
Институт за новију историју Србије<br />
САНИТЕТСКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ОДРЕДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ<br />
АРМИЈЕ НА СИНАЈУ 1956 – 1967.<br />
АПСТРАКТ: У раду се на основу необјављене грађе Војног архива и доступне<br />
историографске и мемоарске литературе анализира рад санитетских органа Одреда<br />
Југословенске народне армије на синају у саставу међународних мировних снага у периоду<br />
између 1956. и 1967. године. Рад садржи увод, краћи преглед активности Одреда ЈНА на<br />
Синају, приказ организације његове санитетске службе, анализу активности санитетских<br />
органа и ауторову оцену рада санитета југословенских јединица у мировним снагама<br />
Уједињених нација у наведеном периоду.<br />
Увод<br />
Суецка криза комбинована са Другим арапско – израелским ратом<br />
представља једну од кулминационих тачака Хладног рата. Током те кризе дошло<br />
је до директног ангажовања како земаља Истока и Запада тако и блоковски<br />
несврстаних земаља, посебно Југославије и Индије. На површини међународних<br />
односа нашли су се укрштени интереси великих сила и малих земаља. У тим<br />
дешавањима Југославија је активно учествовала заступајући египатске интересе<br />
на политичком, дипломатском, економском, медијском и војном плану, посебно<br />
током расправе и доношења одлука у оквиру органа Уједињених нација и учешћа<br />
у међународним мировним снагама образованим том приликом.<br />
Пошто је Савет безбедности Уједињених нација донео одлуку о формирању<br />
мировних снага за надзирање повлачења англо – француских и израелских војних<br />
снага и контролу демаркационе линије између зараћених страна Југославија је<br />
понудила учешће својих мировних снага у тој операцији, што је прихваћено , па<br />
је Генералштаб ЈНА формирао посебан Одред за ту операцију. Током читавог<br />
трајања Суецке кризе југословенска спољна политика је веома активно деловала<br />
заступајући египатске интересе како у контактима са страним званичницима<br />
<br />
Сем југословенског контигента, прихваћени су и контигенти војних снага Канаде, Индије, Бразила,<br />
Данске, Шведске, Финске, Колумбије и Индонезије
Санитетско обезбеђење одреда југословенске народне армије на синају 1956 – 1967. 131<br />
тако и конкретним акцијама у оквиру органа Уједињених нација. Кулминацију<br />
југословенског спољнополитичког ангажовања током дешавања непосредн везаних<br />
за Суецку кризу представљало је упућивање југословенској војног контигента у<br />
оквиру мировних снага Уједињених нација на простор Синаја.<br />
Најзначајнији извори о раду санитетских органа југословенског Одреда<br />
на Синају налазе се у оквиру фонда ОД – 1 Војног архива . Такође, значајне<br />
податке садрже и студија истакнутог војног психолога Алије Лошића и мемоари<br />
команданта међународних мировних снага генерала Бернса .<br />
Одред ЈНА на Синају<br />
Одлука о упућивању југословенских војних снага у Египат донета је<br />
после консултација југословенских државних органа са египатским званичним<br />
представницима. Египатско државно руководство је врло радо прихватило<br />
југословенско ангажовање у тој мировној операцији. На тај начин, југословенске<br />
војне снаге су први пут ангажоване на задацима који се нису тицали директне<br />
заштите југословенских граница, а задаци су извршавани ван југословенске<br />
територије.<br />
Одред ЈНА је имао специфичну организацијско – формацијску структуру.<br />
Њега су сачињавали Команда, Команда стана, две мотострељачке чете, једна<br />
мотомеханизована чета, инжињеријска чета , чета за везу, техничко – снабдевачка<br />
чета и чета бестрзајних оруђа, као и извиђачки вод, санитетски вод и вод војне<br />
полиције. Иако се радило о јединици ранга батаљона Одред је био опремљен много<br />
сложенијим техничким средствима како би био оспособљен да на адекватан начин<br />
самостално извршава наменске задатке. Укупно се у Одреду налазило 75 официра,<br />
110 подофицира и 573 војника као и 124 моторна возила од чега 8 оклопних<br />
транспортера и 17 оклопних аутомобила. Одред ЈНА за употребу у мировним<br />
снагама на територији Египта формиран је у рекордно кратком временском року.<br />
Кратак рок формирања је захтевао изванредно залагање целокупног састава.<br />
Одред је због широко постављених задатака морао бити опремљен наоружањем<br />
и средствима различите намене, па је зато имао специфичну организацију и<br />
формацију. Јединице Одреда су располагале веома бројним средствима пешадијског,<br />
оклопног и противоклопног наоружања, инжињеријске и позадинске војне опреме<br />
као и средствима везе чије коришћење је подразумевало висок степен обучености<br />
и мотивације. Радило се о најквалитетнијој опреми којом је ЈНА располагала.<br />
После изузетно брзог формирања, јединице Одреда су из сабирног<br />
центра у Загребу пребачене возом у Шибеник одакле су 24. новембра бродовима<br />
отпловиле до Порт Саида у Египту. Укрцавање у Шибенику и превоз до Порт Саида<br />
<br />
Војни архив ( у даљем тексту: ВА ), фонд ОД – 1 ( у даљем тексту: ОД – 1 ).<br />
<br />
A. Lošić, Odred JNA na Sinaju, Beograd 1968.<br />
<br />
E. L. M. Burns, Between Isreal and Arabs, London 1962.
132<br />
војноисторијски гласник<br />
обављени су уз велико залагање Команде, јединица и установа Југословенске<br />
ратне морнарице. Претходница Одреда од 44 официра, подофицира и војника,<br />
формирана у Београду, авионима Југословенског ратног ваздухопловства је стигла<br />
у Абу Сувеир 17. новембра 1956. године . Та група је требало да организује прихват<br />
и подршку главнине југословенских снага. Ту групу је предводио пуковник<br />
Радован Војводић који је одређен за представника Владе ФНРЈ при команди UNEF<br />
– a ( United Nation Emergency Forces ).Током формирања и превожења људство<br />
се међусобно упознавало и припремало за напорно извршавање задатака. Због<br />
кратког рока формирања и неискуства у оваквом типу војних операција појавио<br />
се читав низ проблема организационе и техничке природе. Сви проблеми су<br />
решавани у кратком року како не би каснило извршавање задатака.<br />
По обављеном искрцавању које је почело 30. новембра Одред је смештен у<br />
логор у Ел Балаху, у зони Суецког канала где је стигао 3. децембра. Прве јединице<br />
су кренуле на извршење задатака у Синајској пустињи већ сутрадан. До тренутка<br />
избијања на демаркациону линију 7. марта 1957. године јединице југословенског<br />
Одреда су наступале на три, а потом и четири међусобно дивергентна<br />
комуникацијска правца кроз Синајску пустињу у условима готово потпуно<br />
порушених друмских и железничких комуникација борећи се са различитим<br />
тешкоћама: неспоразумима са Командом UNEF – a, суровом природом, тропским<br />
инфекцијама, техничким кваровима, минским пољима. Упркос тешкоћама,<br />
сви задаци су обављени на планирани начин. За савесно обављање задатака и<br />
коректне односе како са домаћим становништвом тако и са припадницима других<br />
контигената у оквиру мировних снага припадницима југословенског Одреда су<br />
одали признање и органи Уједињених нација и стране у сукобу. Током периода<br />
наступања, од искрцавања у Порт Саиду 3. децембра 1956. до потпуног поседања<br />
демаркационе линије 7. марта 1957. године, Одред Југословенске народне армије<br />
у саставу мировних снага Уједињених нација у Египту је, наводимо илустрације<br />
ради, савладао више од 200 километара пустиње у условима потпуно уништених<br />
комуникацијских праваца, како друмских тако и железничких. На северном<br />
комуникацијском правцу пронађено је и обележено 26 минских поља при чему је<br />
демонтирано око 700 противпешадијских и противтенковских мина. На централном<br />
и јужном комуникацијском правцу направљено је 8 пролаза кроз минска поља и<br />
том приликом је демонтирано 70 мина. Укупно је југословенски Одред на Синају<br />
пронашао и обележио 34 минска поља, од чега је 10 потпуно разминирано, кроз<br />
10 су направљени пролази док је 14 пронађено, обележено и заобиђено. Укупно<br />
је демонтирано око 770 мина различитог типа, порекла и намене. Инжињеријске<br />
јединице су, уз помоћ осталих састава Одреда, изградиле 190 километара колонских<br />
путева. Моторна возила су само за два и по месеца прешла 675.000 километара при<br />
чему је утрошено нешто више од 225.000 литара бензина и 9.250 литара моторног<br />
уља. Техничке јединице су извршиле 670 поправки на различитим техничким<br />
средствима од чега више од 200 већих. Први технички преглед обављен је на 34,<br />
а други на 42 моторна возила. На различите дестинације је довезено 1.635.000<br />
<br />
ВА, АЈНА , ОД – 1, кутија ( у даљем тексту: к. ) 567, фасцикла 2, документ број 5 – 1.
Санитетско обезбеђење одреда југословенске народне армије на синају 1956 – 1967. 133<br />
литара воде . У исто време пољска пекара са ложиштем на дрва, у пустињским<br />
условима где је дрво права реткост, испекла је 112.100 килограма хлеба . Задатке<br />
на простору Синаја Одред је извршава до повлачења мировних снага у јуну 1967.<br />
године. Структура Одреда није битно мењана до 1965. године кад је бројно стање<br />
смањено због финансијских проблема, а Одред реорганизован у три стрељачке<br />
чете. Кроз Одред је прошло 14.265 припадника ЈНА – 1.178 официра, 92 војна<br />
службеника, 2.014 подофицира и 10.892 војника у 22 шестомесечне смене. Све до<br />
1960. године војници су становали под шаторима. Тада су направљени објекти од<br />
чврстог материјала за смештај људи и материјалних средстава . Од дела људства<br />
Одреда на Синају формиран је 1963. године Одред за Јемен који је дејствовао<br />
нешто више од годину дана.<br />
Југословенски Одред је био најбројнији и технички најопремљенији<br />
контигент у оквиру UNEF –a и зато је од претпостављене команде добијао<br />
најсложеније задатке. На тај начин ЈНА је постала важан чинилац југословенског<br />
спољнополитичког ангажмана и ван делокруга заштите сопствених граница.<br />
Учешће југословенских војних снага у мировној операцији на Синају је у великој<br />
мери утицало на афирмацију начела југословенске спољне политике и ширења<br />
позитивне слике у светској јавности о Југославији и њеној војсци, као и на<br />
учвршћивање добрих односа између Југославије и Египта и повезивање блоковски<br />
неангажованих земаља.<br />
Организација санитетске службе одреда<br />
Одред је био потпуно самосталан и погледу логистичке подршке. Позадинске<br />
јединице Одреда су обавиле задатке везане за интендантско, санитетско, техничко,<br />
саобраћајно и финансијско обезбеђење операција Одреда. У систему логистичке<br />
подршке било је највише тешкоћа. Током употребе на песковитој подлози често су<br />
се кварила моторна возила што је изискивало велико напрезање органа техничке<br />
службе. Интендантско обезбеђење је било врло компликовано пошто је било<br />
потребно снабдевати трупе растурене на четири одвојена операцијска правца у<br />
условима великих оштећења ионако оскудне путне инфраструктуре. Санитетски<br />
органи су успели да изврше задатке везане за санитетско збрињавање повређеног и<br />
оболелог људства као и хигијенско – техничку заштиту људства. Због извршавања<br />
задатака на великим међусобним удаљеностима органи саобраћајне службе су<br />
били напрегнути до крајњих граница издржљивости. Органи финансијске службе<br />
су обезбедили редовну исплату финансијских принадлежности људства Одреда<br />
<br />
Илустрације ради, том количином воде могао би да се напуни базен дуг 163, широк 10 и дубок један<br />
метар<br />
<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД - 1, к. 567, фасцикла 2, документ број 5 - 1<br />
<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 559, фасцикла 4, документ број 17 – 9.
134<br />
ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК<br />
и финансирање текућих потреба Одреда. Гледано у целини, логистички органи<br />
Одреда су успели да у отежаним условима испуне своје функције 9 .<br />
Санитетски органи Одреда су били потчињени команданту позадине<br />
Одреда. У команди су се налазили начелник санитета и његов помоћник. Начелнику<br />
санитета Одреда је био потчињен санитетски вод који су чинили командир вода,<br />
његов помоћник и два одељења, односно, 3 официра, 2 подофицира и 19 војника.<br />
Од војне опреме вод је располагао са 13 пиштоља, 10 пушака и једним аутоматом.<br />
Имао је и 4 џипа, једно санитетско возило типа DODGE и GMC. Сем тога, све<br />
самосталне чете и водови су имали своје болничаре.<br />
ШЕМА ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМАНДОВАЊА<br />
Активности санитетске службе одреда<br />
Током формирања јединица Одреда санитетски органи су били задужени<br />
да обаве неопходне санитетске припреме људства. За свега три дана извршени<br />
су лекарски прегледи целокупног људства. Сво људство је вакцинисано против<br />
жуте грознице, колере, великих богиња, тифуса и паратифуса. Вакцинација<br />
у Загребу није обухватила и вакцинацију против тетануса тако да су активни<br />
официри и подофицири на задатак пошли невакцинисани док су војници и рочни<br />
подофицири у својим јединицама нормално вакцинисани. Од око 800 пристиглих<br />
9<br />
ВА, АЈНА, ОД – 1, к. 554, ф. 3, документ број 6 – 28.
САНИТЕТСКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ОДРЕДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ АРМИЈЕ НА СИНАЈУ 1956 – 1967. 135<br />
људи надлежна војна лекарска комисија је као неспособне вратила 115 људи, од<br />
чега 103 војника и 12 официра и подофицира. Због краткоће времена и немања<br />
замена, пошто се радило о специјалистима, упркос одлуци лекарске комисије, на<br />
инсистирање Команде Одреда поведено је 15 људи који су приликом лекарског<br />
прегледа проглашени неспособним. Од тих 15 људи четворица су боловала од<br />
инактивног облика ТВС плућа ( један официр у Команди, два возача и један<br />
механичар ), један радиста је имао проширење аорте док се код осталих радило<br />
о неуролабилности. Током лекарских прегледа у Загребу је је изгубљено 27<br />
војничких здравствених картона као и три здравствене књижице официра и<br />
подофицира тако да их санитетски органи Одреда нису ни примили. На великом<br />
броју здравствених картона том приликом нису уписане крвне групе. У Загребу су<br />
санитетски органи Одреда примили комплетан санитетски материјал и потребна<br />
санитетска возила. 10<br />
Током транспорта Одреда од Загреба до Шибеника, упркос веома лошем<br />
и хладном времену, није било случајева оболевања. Током боравка у Шибенику<br />
и превожења бродовима послове везане за санитетско обезбеђење Одреда<br />
преузели су на себе санитетски органи Команде Југословенске ратне морнарице.<br />
Током превоза Одреда бродовима до Порт Саида у санитетском обезбеђењу је<br />
учествовала и хируршка екипа са Војномедицинске академије из Београда. На<br />
бродовима оболела су четири војника – двојица од бронхитиса и двојица од гнојне<br />
ангине. Они су лечени у бродским амбулантама. Санитетско обезбеђење од стране<br />
Команде ЈРМ –а је било веома добро организовано. Током превожења бродовима<br />
потпуковник др Динковић одржао је читав низ предавања из области хигијенске<br />
заштите као и о најчешћим болестима на простору Египта. По приспећу у Порт<br />
Саид, пре него што је обављено искрцавање, санитетски органи Одреда, Команде<br />
ЈРМ –а и хируршка екипа ВМА извршили су ревакцинацију људства против<br />
колере. На броду Триглав 1. децембра 1956. године војник Хасим Ризвановић је<br />
оперисан од флегмонозног апединцита. 11<br />
По доласку у Ел Балах извршен је санитетски преглед просторија које је<br />
претходно поручник др Јовановић уредио у санитетском смислу. У Ел Балаху је<br />
извршено и распакивање санитетског материјала и попуњавање јединица Одреда<br />
потребном количином санитетског материјала. 12 Формирана је и амбуланта која<br />
је имала пријемно одељење, стоматолошку станицу и болесничку собу са 10<br />
кревета. Извршавани су редовни прегледи и обиласци група које су се налазиле<br />
у наступању на комуникацијама на Синајском полуострву. Овим групама је<br />
достављен допунски санитетски материјал. Успостављена је и сарадња са<br />
централном болницом Команде UNEF –a у Абу Сувеиру коју су организовали<br />
Норвежани. Преко централне болнице је добијан и недостајући санитетски<br />
материјал при чему није било никаквих тешкоћа. Централна болница је, иначе,<br />
10<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 558, фасцикла 11, документ број 1 – 3.<br />
11<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 558, фасцикла 11, документ број 1 – 4.<br />
12<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 558, фасцикла 11, документ број 1 – 5.
136<br />
ВОЈНОИСТОРИЈСКИ ГЛАСНИК<br />
располагала хируршком екипом, екипом за рендгенолоскопију, стоматолошком<br />
амбулантом као и лекарима опште праксе. 13<br />
ШЕМА ОРГАНИЗАЦИЈЕ АМБУЛАНТЕ<br />
Хигијенско стање у логору је било веома добро. Јединице су биле смештене<br />
у готово истрошеним објектима који су имали бетонски под. Војници су спавали<br />
на бетону због чега су, сем шаторских крила добили по три ћебета. Привремено<br />
су постављане и даске које су пронађене у кругу. За пиће је коришћена вода из<br />
водовода за коју је добијено обавештење у писаној форми да је бактериолошки<br />
исправна. Коришћене су две врсте нужника: постојећи, са покретним шољама<br />
које су се празниле у постојеће септичке јаме и новоископани пољски нужници.<br />
Пражњење септичких јама је било организовано преко Команде UNEF – a у<br />
сарадњи са цивилним органима. Сакупљање отпадака је било организовано<br />
по јединицама. Смеће је бацано у ископане јаме, затим хлорисано, паљено и<br />
затрпавано слојем песка. Против инсеката, мува и комараца, вршено је прскање по<br />
баракама. Просторије за обраду хране и њено издавање директно су контролисали<br />
и прскали санитетски органи Одреда. Санитетски органи су дали упутства особљу<br />
кухиње за оцену исправности конзервисане хране и потребу ванредног позивања<br />
санитетских органа ван редовне контроле чега се особље кухиње веома слабо<br />
придржавало. Купање је вршено у постојећим купатилима у логору. Прање веша је<br />
организовано плаћањем цивилних услуга. Лична хигијена је била прилично добра,<br />
изузев код јединица које су извршавале задатке у пустињи. У тим јединицама<br />
старешине и војници су се снабдевали водом из цистерни и спавали у возилима,<br />
па тако није могло бити ни говора о озбиљнијој хигијени. Због тешких услова на<br />
Синају војници су често оболевали од фурункулоза као последица секундарних<br />
инфекција и уједа комараца. 14<br />
Повремено се у виду епидемије мањих размера јављала и дезентерија.<br />
Најчешће се она јаљала код новопристиглог људства и обично је одједном<br />
оболевало 5 – 6 људи. Радило се о случајевима лакше природе који су лечени<br />
13<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 550, фасцикла 1, документ број 1 - 19.<br />
14<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 554, фасцикла 3, документ број 6 – 28.
Санитетско обезбеђење одреда југословенске народне армије на синају 1956 – 1967. 137<br />
у амбуланти. 15 Много шире размере је имао тзв. азијски грип који је током<br />
1957. године захватио око једне трећине људства. Болест су почетком јула<br />
1957. године проширили војници који су били на одмору у Бејруту. Епидемија<br />
је кулминирала крајем јула и почетком августа, а почела је да опада крајем<br />
августа да би потпуно утихнула почетком септембра. Болест је захватила више<br />
од 200 војника и старешина. Сви случајеви су били лакше природе и лечени су у<br />
одредској амбуланти која се за ту прилику морала проширити.Није било смртних<br />
случајева нити озбиљнијих последица по здравље људства.Међу оболелима је био<br />
и командант Одреда 16 . Код људства Одреда забележено је и неколико случајева<br />
неуролабилности проузроковане дугим боравком ван земље, начином живота у<br />
пустињи и извршавањем задатака у специфичним географским и климатским<br />
условима 17 . Такође, у моменту отпочињања борбених дејстава почетком јуна 1967.<br />
године забележени су и случајеви психичке неуравнотежености због појаве страха<br />
и дуготрајног боравка у затвореним објектима привремене фортификације. 18<br />
Посебан проблем је представљала заштита од инсеката и гмизаваца,<br />
посебно змија и шкорпиона. Поред физичке опасности од те врсте животиња<br />
проблем је био и психолошке природе због страха људства од штеточина те<br />
врсте. Зато су приликом постављања и уређења логора предузимане посебне<br />
мере. Настојало се да се логори подижу на терену без жбуња и камења, односно<br />
ако се није могао пронаћи адекватан терен приступало се рашчишћавању терена.<br />
Примењиване су различите мере заштите, од опкопавања логора дубљим ровом<br />
до контроле постељине и обуће пре употребе 19 . Због лоших хигијенских навика<br />
локалног становништва и начина припремања хране и пића целокупном људству<br />
је забрањено узимање и конзумирање свих врста хране и пића од домаћег<br />
становништва 20 .<br />
У глобалу, здравствено стање људства Одреда је било на задовољавајућем<br />
нивоу. Просечно се дневно за лекарску помоћ јављало 15 људи, претежно због<br />
кожних обољења и главобоља. У стационарном делу амбуланте просечно је дневно<br />
лежало 5 болесника. Процес аклиматизације је био релативно лак пошто је време<br />
у том периоду године било доста свеже без већих дневних колебања температуре.<br />
Међутим, при крају процеса наступања Одреда клима је постала топлија па су<br />
санитетски органи Одреда били принуђени да уложе максималан труд како би<br />
заштитили здравље људи и одржали потребан ниво хигијене у логору. Санитетски<br />
материјал који је донет из земље, у главном , је задовољавао. Није било довољно<br />
аналгетика, седатива, алкохола и шприцева што је набављено преко централне<br />
болнице Команде UNEF –a 21 . Бројчано мали, Санитетски вод Одреда, успео је да<br />
15<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 554, фасцикла 3, документ број 5 – 2.<br />
16<br />
Исто.<br />
17<br />
A. Lošić, navedeno delo, 45 – 48. strane.<br />
18<br />
A. Lošić, navedeno delo, 73 – 75. strane.<br />
19<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 554, фасцикла 3, документ број 7 – 21.<br />
20<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 556, фасцикла број 9, документ број 1 – 19.<br />
21<br />
ВА, АЈНА, ф. ОД – 1, к. 556, фасцикла број 9, документ број 3 – 23.
138<br />
војноисторијски гласник<br />
изврши све своје наменске задатке на плану санитетског обезбеђења и хигијенско<br />
– техничке заштите људства Одреда.<br />
Закључак<br />
Одред Југословенске народне армије на Синају у саставу мировних снага<br />
Уједињених нација боравио је на територији Египта од новембра 1956. до јуна<br />
1967. године. Радило се о јединици специфичне организацијско – формацијске<br />
структуре прилагођену извршавању посебних задатака у пустињи. Како је Одред<br />
у кадровском, организационом и логистичком смислу био самостална јединица<br />
располагао је и посебним санитетским органима. Бројчано мале јединице<br />
санитетске службе су имале широк дијапазон наменских задатака од основне<br />
санитетске заштите људства до старања о њиховој хигијени.<br />
Током боравка југословенских војника на Синају санитетски органи<br />
Одреда су се борили са низом проблема. За санитетско особље рад у пустињском<br />
услову је представљао сасвим ново искуство пошто се у својој дотадашњој пракси<br />
нису сусретали таквим околностима. Пре свега, велики проблем су представљале<br />
различите заразне болести карактеристичне за регион, различити пустињски<br />
гмизавци и инсекти, лоше хигијенске прилике на терену, али и повремени<br />
случајеви неуролабилности изазвани условима живота и обављања наменских<br />
задатака на терену. Ипак, упркос низу објективних потешкоћа санитетски органи<br />
Одреда су успели да изврше своје основне наменске задатке на плану санитетске<br />
и хигијенске заштите људства.
SUMMARY<br />
Captain Miljan Milkic, a researcher<br />
Strategic Research Institute<br />
Belgrade<br />
NATIONAL AND RELIGIOUS HOLIDAYS IN THE MILITARIES OF THE<br />
PRINCEDOM AND THE KINGDOM OF SERBIA<br />
In the Serbian military, the state and the religious holidays were celebrated and<br />
rejoiced in a way as it was prescribed by laws and by-laws. A developed ceremonial<br />
of participation of the military units during the celebration of the holidays shows the<br />
significance which military had in the Serbian society. The information that as equal<br />
were considered military commands (commands of the troop regiments and county<br />
regiments), and county offices and county courts, confirms the good reputation and<br />
high rating of the military in the society. Serbian military went to public in all its glory<br />
and power – soldiers participated in the parades under the war equipment, and on the<br />
eve and during the holidays the gun salute was fired.<br />
In the days of National and religious holidays, they used to prepare special<br />
meals in the military. During the holidays, even in the war time, quality meals had to be<br />
provided. The holidays of the national minorities (other religion) in the Serbian military<br />
were celebrated according to the rules of the respective religion and in a way prescribed<br />
by military regulations.<br />
Celebration of the holidays in the military was important for raising morale.<br />
During the First World War both Serbian government and the Serbian military were in<br />
exile, and the ceremonial of celebrating state and religious holidays kept the feeling of<br />
national and religious affiliation. Apart from the ceremonial character, whose importance<br />
was moral above all, the celebration of the holidays was also used for political military<br />
purposes aiming at accomplishing the idea of creating a common Yugoslav state.
140<br />
војноисторијски гласник<br />
Full Prof. AVGUST LEŠNIK, Ph.D.<br />
Philosophy Faculty,<br />
Ljubljana, Slovenia<br />
„BLOOD AND LIFE FOR FREEDOM “ – YUGOSLAV<br />
INTERBRIGADISTS IN SPAIN (1936–1939)<br />
In the military conflict between the ‘two’ Spains – the military one and the<br />
democratic one – more than a million people died. The Spanish Civil War deeply<br />
polarized the world public. While the military junta drew support from the German<br />
Nazism and the Italian Fascism, the democratic world public actively supported defence<br />
of the Spanish Republic. In the period 1936-1938 about 40,000 volunteers from 54<br />
states arrived to Spain, including more than 1,900 ‘Yugoslavs’.<br />
The most comprehensive insight into the given problems is offered in the<br />
collection of papers “Communist Party of Yugoslavia and the Spanish Civil War” which<br />
can be found today in the Archives of Serbia and Montenegro in Belgrade. Although<br />
on the grounds of the Second Yugoslavia there were relatively many published<br />
studies on the theme of the Yugoslav volunteers in Spain (diaries, records, memoirs,<br />
autobiographies, pictures, etc.), we cannot overlook the conclusion that this important<br />
theme of the new world history has never been the subject of a thorough research<br />
work and scientific approach by any institution or an individual in the former Yugoslav<br />
republics who deal with the contemporary history. Everything, more or less, with some<br />
rare exceptions, remained at the level of collecting the memories of the participants in<br />
the Spanish Civil War.<br />
This study is focused on the structural analysis of the Yugoslav volunteers (age,<br />
profession, gender, political affiliation, nationality, etc.) and gives a new name list.<br />
Compared with 1971 (1664 persons) the same list was extended to 1912 persons of the<br />
‘Yugoslav’ origin. It is based on the new international research who included among the<br />
‘Yugoslav’ Spaniards the volunteers who were overlooked before, from the following<br />
categories: 1. economic emigrants from the ‘Yugoslav’ countries before the First World<br />
War and between the two world wars; 2. political emigrants from Yugoslavia between<br />
the two world wars and after the Second World War; 3. the Slovenians and the Croats<br />
from the Julian border area (Venezia Giulia) annexed by the Fascist Italy after the First<br />
World War; 4. the Slovenians from the regions of Koruška and Staerska which were<br />
given to the Republic of Austria; 5. the Croats from the territory of the Croatian coast<br />
annexed by the Fascist Italy after the First World War; 6. the ‘Yugoslav’ Macedonians<br />
from Bulgaria and Greece.
Summary 141<br />
Aleksey TIMOFEEV, M.A.<br />
Institute for the Newer History of Serbia<br />
Belgrade<br />
A HIDDEN ARMY<br />
(Soviet Citizens in Wehrmacht and SS during the Second World War)<br />
The successes of Germany and the USSR in the war of 1941-1945 were<br />
significantly influenced, among the other things, by one neglected factor: sudden<br />
change in the disposition of the population towards the German troops.<br />
Factor of the disposition of the population influenced not only the change in<br />
the military luck, but also the activity of the militant collaborationism. According to the<br />
calculations of the contemporary historians “general number of the USSR citizens and<br />
emigrants, who spent at least some time in service with Wehrmacht troops, SS, police<br />
or paramilitary units, amounted to approximately 1,200,000 men (including up to 700<br />
thousand Slovenes, up to 300 thousand representatives of the Baltic people, up to 200<br />
thousand representatives of Tataro-Turkistan, Caucasian and other smaller nations)”<br />
with the maximum number at one time of 800-900 thousands.<br />
Numerous units were formed by nations which were “annexed” to the USSR<br />
on the eve of the war: the 14 th division “Galicia”, 15 th and 19 th Letonian SS division<br />
“Galicia”, 15 th and 19 th Letonian division SS, 20 th Estonian division. Western Belarusia<br />
and Lithuania did not have independent SS divisions but therefore they gave more<br />
police battalions which were used in suppressing the partisan movement in the northwestern<br />
parts of Russia, in the eastern Ukraine and Byelorussia.<br />
As early as in November 1941, Hitler ordered formation of four national legions<br />
– Turkistan, Georgian, Armenian and Caucasian-Magometan. They formed later on<br />
many police and military regiments and the 162 nd Turkistan division of Wehrmacht.<br />
The Russians formed, besides many small units, the Kozak cavalier corps which was<br />
used for anti-partisan operation in the area of Yugoslavia. The culmination of the policy<br />
of using Russian collaborators of the occupiers was reached within the so-called “Lokot<br />
region”. As late as in 1945, the division ROA of General Vlasov was formed.<br />
After 1991, historiographic fate of the Soviet collaborators varied from<br />
rehabilitation to the continuation of the Soviet historiographic traditions.
142<br />
војноисторијски гласник<br />
Slavica Ratković-Kostić, Ph.D.<br />
Strategic Research Institute<br />
Belgrade<br />
THE DOCTRINE DEVALOPMENT IN THE MILITARY OF THE KINGDOM<br />
OF SERBIA 1882-1903<br />
Serbian military thought in the 19th century was influenced by many factors,<br />
and most of all the experience from the wars waged against Turkey in 1876 and 1877,<br />
and against Bulgaria in 1885, as well as the European military theories, above all the<br />
German, then the French and the Austro-Hungarian. Speaking about a phenomenon<br />
which in the 19 th century was not yet articulated, it may be said that doctrine existed<br />
only in Germany and France. As for the other European militaries, including the Serbian,<br />
it cannot be said that they had a defined, consolidated doctrine. Regarding the general<br />
knowledge, they took most from the Germans, and that was what they considered useful<br />
and usable. Among the Serbian military theoreticians, a prevailing position that the art<br />
of war integrates both the science and the skills, and that one cannot exist without the<br />
other. Officially, the art of war was not divided to the strategy and the tactics, because<br />
they were considered to have narrow links and to interweave. However, such division<br />
was applied in the theory of the art of war for the purposes of easier studying. Not<br />
before the very end of the 19 th century, the Army of the Kingdom of Serbia had ready<br />
war plans in case of war with potential adversaries, Turkey or Bulgaria. The war plans<br />
developed in 1898 represent a basic document for preparation, organization, use and<br />
provision of the military in a possible war with Bulgaria and Turkey, and they can be<br />
considered a document of strategic significance made operational at the operational and<br />
tactical levels. Then, some basic positions of the Serbian military war doctrine were<br />
outlined, and under the influence of the German military doctrine, the attack was given<br />
priority to the defence.
Summary 143<br />
Assoc. prof. Todor Petrov, PhD.<br />
Defence and Staff Coledge, G.S. Rakovski<br />
Sofia, Bulgaria<br />
MILITARY OATH IN THE BULGARIAN ARMY<br />
The article is dedicated to the most important official ritual in the Bulgarian<br />
Army - the military oath. The necessity of its use was laid down in the Constitution of<br />
Turnovo, which was approved in April, 1879 - the main law of the Bulgarian country,<br />
restored in 1878. It was estimated that in this way exercising the duty to the homeland<br />
of all people entering the army will be guaranteed.<br />
From 1878 up to the modern days the text of the military oath has been repeatedly<br />
modified. Initially, until the election of the first prince of Bulgaria - Alexander I, those<br />
entering the Bulgarian infantry, give oath that they will serve “honestly, willingly,<br />
fulfilling their commanders’ orders”. After 1880 the soldiers of the Bulgarian army<br />
swear in the name of the prince and the homeland and after the proclamation of the<br />
independence of Bulgaria in 1908 - in the name of the king and the mother country.<br />
Since the beginning of 1945, each and every one of the departing recruits swear<br />
“before their conscience and their people”, and since 1945 the oath is taken in the name<br />
of “the people and the People’s Republic”. Since 1996 the new text has been used for<br />
the military oath, according to which the soldiers take the oath “in the name of the<br />
Republic of Bulgaria”. Independently and apart from the particular historical moment<br />
in which the oath is taken, the military oath in the Bulgarian army, as well as in the army<br />
of every country is a secret pledge to the homeland, and the day in which it is taken<br />
remains memorable in the lives of soldiers.
144<br />
војноисторијски гласник<br />
Lieutenant Dalibor Denda, a researcher<br />
Strategic Research Institute<br />
Belgrade<br />
THE MOTOR CAR IN THE OPERATIONS OF THE SERBIAN ARMY 1912-<br />
1913.<br />
Serbian Army during the wars of 1912/13 in their operations against the Turkish<br />
and Bulgarian militaries used the cars. Apart from the 48 requisitioned passenger cars<br />
which were used for transport of staff headquarters and maintaining communication in<br />
the military there were 12 cargo and medical vehicles which were used for transport of<br />
food, ammunitions and the wounded. Since the cargo vehicles proved good, especially<br />
in the terrains where there was no railway, Serbian military commanders decided<br />
for the new purchases. Thus, at the beginning of 1913, three passenger cars were<br />
procured and during the year also 35 cargo cars from Germany, so that at the end of<br />
war with the Bulgarians every Serbian division had 4-5 cargo cars in its composition.<br />
This procurement of cars was connected with the training of future instructors for the<br />
Serbian military drivers’ school, which started with its operation in the middle of March<br />
1913, after their return from Germany. The school first trained NCOs for the future car<br />
division commanders and instructors, and than in the summer 1913, they started with<br />
training of soldiers from the service personnel. The newly purchased cars were usefully<br />
used also during the Albanian rebellion, in September 1913, when in the Serbian Army,<br />
for the defence of Gostivar for the first time the car transport of troops of smaller size<br />
was carried out. It happened less than a year before the battle on the Marne River which<br />
is considered a benchmark of the use of car transport for the war purposes.
Summary 145<br />
Dmitar Tasic, M.A.<br />
Strategic Research Institute<br />
Belgrade<br />
SOCIAL AND MATERIAL STATUS OF THE OFFICERS IN THE<br />
YUGOSLAV ROYAL ARMY<br />
(Case Study of the Third Army in 1919 and 1920)<br />
In the victorious year 1918, with creation of a new state, the Kingdom of<br />
Serbians, Croats and Slovenians, Serbian officers joined their new armed forces.<br />
However, Macedonia, Kosovo, Metohia, Sanjak and southern Serbia couldn’t enjoy the<br />
fruits of peace. Situation was characterized by general poorness, irregular provision,<br />
damaged roads and railroads, low cultural, educational and hygiene level of the local<br />
population. During 1919 and 1920, commands and units of the renewed Third army<br />
region operated with great difficulties. Particular problem represented the admittance<br />
of former Austro-Hungarian and Montenegrin officers and NCOs. Everyday life was<br />
followed and protracted by great physical and mental strains. Lack of decent housing,<br />
insufficient wages and irregular provision were just few examples. The Kingdom of<br />
Yugoslavia during its short existence did not achieve political and economic stability.<br />
This affected material status of the members of the Yugoslav Armed Forces which was<br />
particularly visible in South Serbia where, beside backwardness and Osmanic heritage,<br />
constant political instability also brought the physical insecurity of officers, NCOs and<br />
private soldiers. State tried, with shifty success, to protect its operatives and to stimulate<br />
their stay in the instable South.
146<br />
војноисторијски гласник<br />
Milan Terzić, PhD,<br />
Strategic Research Institute<br />
Београд<br />
THE YUGOSLAV ROYAL GOVERNMENT AND DEPRIVING OFFICERS<br />
OF THEIR RANKS IN 1941 – 1944.<br />
The Royal Government gathered information on the situation in Yugoslavia<br />
through different channels (diplomatic representatives, news published in the press,<br />
from the official gazette, dispatch of the General Dragoljub Mihailović, etc.). The<br />
consequences from this information were depriving officers of the previously given<br />
ranks, both for those who collaborated with the occupying army in different military<br />
formations in Yugoslavia (military of Independent State of Croatia (ISC), the Nedić’s<br />
military formation and followers of the Ljotić’s “Zbor”), and the followers of the<br />
National Liberation Army which was in conflict with the occupying army in Yugoslavia<br />
whose anti-fascist commitment was evident. Of over 700 decisions on depriving from<br />
the ranks, almost 90% relate to those officers who went over to the military of ISC,<br />
then from 8% to 9% to the followers of the Nedić’s and the Ljotić’s movements who<br />
collaborated with the Germans, while about 2% were those who entered the National<br />
Liberation Movement. The Solutions on depriving from the ranks were signed by the<br />
Prime Ministers Dušan Simović and Slobodan Jovanović, and they were published in the<br />
,,Official Gazette’’ of the Yugoslav Royal Government, then broadcasted on the London<br />
Radio or, as advertising material, were inserted into the country. By that they tried to<br />
make influence through propaganda in order to channel the events in the direction of<br />
their own interests and goals. The reported facts strongly support the picture of the<br />
overall complexity of the war in Yugoslavia.
Summary 147<br />
Aleksandar Životić, M.A.<br />
Institute for the Neerw History of Serbia<br />
MEDICAL SUPPORT FOR THE DETACHMENT OF THE YUGOSLAV<br />
NATIONAL ARMY IN SINAI IN 1956 – 1967.<br />
The detachment of the Yugoslav National Army in Sinai within the United<br />
Nations Peacekeeping Forces stayed in the territory of Egypt from November 1956 till<br />
June 1967. It was the unit of specific organizational – formational structure adapted to<br />
executing special tasks in the dessert. As the detachment was an independent unit, in<br />
terms of personnel, organization and logistic, it had in its composition special medical<br />
elements. Numerically small units of medical service had a broad range of special tasks<br />
from the basic medical protection of the personnel to taking care of their hygiene.<br />
During the stay of the Yugoslav soldiers in Sinai, the medical elements of the<br />
Detachment fought against series of problems. Medical personnel trained to work in<br />
the desert conditions represented completely new experience since in their practice<br />
so far they never encountered such circumstances. First of all, there was a great<br />
problem of different contagious diseases characteristic for that region, different desert<br />
reptiles and insects, bad hygienic conditions in the field, but also occasional cases of<br />
neurolability caused by the life conditions and accomplishing the specific tasks in the<br />
field. Nevertheless, in spite of a series of objective difficulties, medical elements of<br />
the Detachment succeeded in accomplishing their basic specific tasks in the field of<br />
medical and hygienic protection of the personnel.
148<br />
војноисторијски гласник
ТЕОРИЈА ИСТОРИЈЕ И МЕТОДОЛОГИЈА<br />
УДК 355.48:930<br />
СТИГ ФЕРСТЕР О ВОЈНОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ ДАНАС<br />
Војна историографија код нас већ дуже времена не прати савремена достигнућа ове<br />
историјске дисциплине у свету. Последње значајне радове на ту тему дао је још Петар<br />
Томац педесетих, шездесетих и седамдесетих година ХХ века. Редакцијски одбор<br />
Војноисторијског гласника последњих година покушава да донекле попуни насталу<br />
празнину објављивањем радова посвећених методологији војне историје као научне<br />
дисциплине. Тако су у двобројима за 2004. и 2006. годину објављени текстови немачког<br />
војног историчара др Бернарда Киарија и бугарског посленика ове научне дисциплине,<br />
др Игњата Криворова. Овога пута доносимо избор из текста др Стига Ферстера (Stig<br />
Förster) ,,Vom Kriege“ Überlegungen zu modernen Militärgesihte који прати савремене<br />
светске трендове у овој научној дисциплини.<br />
Др Стиг Ферстер (1951) је професор Опште савремене историје на Универзитету<br />
у Берну (Швајцарска). Објавио је неколико радова из области војне историје од којих<br />
издвајамо: ,,Barbaren” und ,,Weise Teufel”. Kulturkonflikte und Imperialismus in Asien<br />
vom 18. bis zum 20. Jahrhundert (1997) у коауторству са Евом-Маријом Аух (Eva-Maria<br />
Auch); Genozid in der modern Geshihte. Jarbuch für historishe Friedensforschung 7 (1999)<br />
у коауторству са Герхардом Хиршфелдом (Gerhard Hirschfeld); Great War – Total War.<br />
Combat and Mobilization on the Western Front, 1914 –1918, (2000) у коауторству са Роџером<br />
Чикерингом (Roger Chickering).<br />
Приређивач<br />
***<br />
Било је потребно да прође много, чак исувише времена да наука о<br />
војној историји усвоји Клаузевицеву методу. Управа за војну историју пруског<br />
Генералштаба одбила је да у својим приказима немачких ратова за уједињење<br />
<br />
Рад ,,Vom Kriege“ Überlegungen zu modernen Militärgesihte, је објављен у хрестоматији Was ist<br />
Militärgesihte?/Hrsg. Thomas Kühne/Benjamin Ziemann, Padeborn-München-Wien-Zürich-Schöningh<br />
2000, (Krieg in der Geschihte, Bd. 6), 265 – 281.
150<br />
војноисторијски гласник<br />
прихвати постојање политичких утицаја и друштвено-политичких предпоставки.<br />
Уместо тога приказивана је детаљна анализа операције. Хелмут фон Молтке је у<br />
својој расправи о немачко-француском рату ишао тако далеко да је једноставно<br />
утајио његов веома значајан обрачун са Бизмарком, који је пресудно утицао<br />
на однос између политичког и војног руководства. С обзиром на владајућиу<br />
,,научну мисао” у Немачкој, историчар Ханс Делбрик, који је свесно користио<br />
Клаузевицову методу, остао је усамљена фигура. Тек у касним шездесетим<br />
годинама ХХ века је англосаксонска школа ,,Рат и друштво”, коју су предводили<br />
сер Мајкл Хауард (Michael Eliot Howard), Џефри Бест (Geoffrey Best) и Брајан<br />
<br />
<br />
Ханс Делбрик (Hans Delbrück), немачки војни историчар (1848 – 1926). Студирао је на Универзитетима<br />
у Хајделбергу и Бону. Промовисан је за доцента на Берлинском Универзитету 1881. на основу уводног<br />
предавања о пруско-аустријском рату 1866, уз отпор конзервативних историчара који су сматрали<br />
да Војној историји није место на Универзитету. Професор савремене историје на Берлинском<br />
Универзитету постао је 1885. Био је члан немачког Рајхстага од 1884. до 1890, као и члан немачке<br />
делегације у току мировних преговора у Версају, након Првог светског рата. Делбрик је један од првих<br />
модерних војних историчара који је свој истраживачки метод заснивао на критичком сагледавању<br />
историјских извора, коришћењу помоћних историјских наука као што су демографија или економске<br />
науке, да би употпунио анализе и вршио компарацију међу различитим епохама и да би испитао развој<br />
војних институција. У свом великом војноисторијском делу Geschichte der Kriegs-kunst im Rahmen<br />
der politischen Geschichte, I –IV, 1900 – 1920, (Историја ратова у склади са поставкама политичке<br />
историје) спојио је филолошку критику извора и критику чињеница у јединствену научну критику,<br />
чиме је постигао велике, данас опште прихваћене резултате.<br />
Остали значајни радови Делбрика су: Die Perserkriege und die Burgunderkriege (1887); Die Strategie<br />
des Perikles erläutert durch die Strategie Friedrichs des Grossen (1890); Das Leben des Feldmarrshalls<br />
Grafen Neidhardt von Gneisenau (1894). У питању модерних ратова Делбрик се слагао са Клаузевицом,<br />
правећи разлику између две могуће ратне стратегије: стратегије слабљења и потпуног уништења<br />
непријатеља (слично Клаузевицевој стратегији тоталног и ограниченог рата), износећи да избор<br />
зависи од политичких и економских ограничења, као и од односа снага. После рата 1914-1918 оштро<br />
је критиковао рад генерала Е. Лудендорфа у 1918-ој и адмирала А.Тирпица, немачког министра<br />
морнарице од 1897. до 1916. године због програма изградње флоте (Ludendorff, Tirpitz, Falkenhayn,<br />
1920; Ludendorf Selbstporträt, 1922). Генерално, Делбрик је својим радовима посматрао војну историју<br />
као део историјске науке уопште. Он је гледао на ратове као на изузетно значајан део културног<br />
наслеђа једног друштва од утицаја на његов политички и економски развој.<br />
Сир Мајкл Елиот Хауард (1922) је британски војни историчар, професор ратне историје и савремене<br />
историје на Оксфордском Универзитету (Oxford University), као и професор војне и поморске историје<br />
на Универзитету Јејл (Yale University). Образовао се на Велингтон Колеџу и Крајст Чрч на Оксфорду<br />
(Wellington College and Christ Church, Oxford). Учествовао је и удругом светском рату, у Италијанској<br />
кампањи, где је два пута рањен, заслуживши орден Војничког крста. Након завршетка студија започео<br />
је са предавачким радом на Кингс Колеџу у Лондону, где је био оснивач катедре за војне науке. Са<br />
позиције у Кингс Колеџу био је један од најутицајнијих Британаца за развој стратегијских студија као<br />
дисциплине која је на заједничком послу повезвала владу, војску и академску заједницу на послу око<br />
осмишљавања политике одбране и националне безбедности много шире и дубље него што је то раније<br />
био случај. Био је један од оснивача Међународног института за стратегијске студије (International<br />
Institute for Strategic Studies). И ако је имао блиске везе са Лабуристима био је и један од саветника<br />
Маргарет Тачер. Хауард је свакако најпознатији по свом приступу проучавању војне историје<br />
кроз повезивање традиционалног приступа истраживања кампања и битака са ширим приступом<br />
заснованом на дискусији о друштвеној специфичности рата. У свом раду о Француско-пруском рату<br />
1870/71, Хауард је обратио пажњу и на чињеницу колико су француска и пруска војска одражавале<br />
социјалну структуру две нације. Он је свакако и један од водећих интерпретатора дела Карла фон<br />
Клаузевица крајем 20. века. Значајнија дела: Disengagement in Europe (1958); The Franco-Prussian<br />
War: The German invasion of France 1870 – 1871 (1961); The Lord Haldane and The Territorial Army<br />
(1967); The Mediterranean Strategy in the Second World War (1967) ; Studies in War and Peace (1970);<br />
The Continental Commitment: The Dilemma of British Defense Policy in the Era of Two World Wars (1972);<br />
Clausewitz (1983); The Lessons of History (1991); The Invention of Peace (2000); The First World War<br />
(2003); Captain Professor: A Life in War and Peace ( Autobiography 2006); Liberation or Catastrophe?:<br />
Reflections on the History of the 20 th Century (2007).
Стиг ферстер о војној историографији данас 151<br />
Бонд (Brian James Bond), помогла да се афирмише Клаузевицев приступ. Од<br />
тог времена ратна историја се на многим местима систематски истражује у<br />
социо-културном и друштвено-политичком окружењу, при чему се пуна пажња<br />
посвећује аспектима као што су историја економије, историја свакодневнице,<br />
историја односа између полова и развој технологије које Клаузевиц није узимао<br />
у разматрање. Пол Кенеди је у свом делу Успон и пад великих сила (Rise and Fall<br />
of the Great Powers) дао одличан пример такве историографије. Историја Другог<br />
светског рата, у више томова које је до сада објавила Служба за војноисторијска<br />
истраживања Бундесвера (MGFA) у Немачкој, у целости је на нивоу савремене<br />
војне историографије која потиче од Клаузевица.<br />
Ипак, изоловано, чисто војно посматрање историје рата нипошто није<br />
ишчезло. Типичан пример таквог гледишта је књига Џона Кигена (John Keegen)<br />
<br />
Сир Мајкл Елиот Хауард (1922) је британски војни историчар, професор ратне историје и савремене<br />
историје на Оксфордском Универзитету (Oxford University), као и професор војне и поморске историје<br />
на Универзитету Јејл (Yale University). Образовао се на Велингтон Колеџу и Крајст Чрч на Оксфорду<br />
(Wellington College and Christ Church, Oxford). Учествовао је и удругом светском рату, у Италијанској<br />
кампањи, где је два пута рањен, заслуживши орден Војничког крста. Након завршетка студија започео је<br />
са предавачким радом на Кингс Колеџу у Лондону, где је био оснивач катедре за војне науке. Са позиције<br />
у Кингс Колеџу био је један од најутицајнијих Британаца за развој стратегијских студија као дисциплине<br />
која је на заједничком послу повезвала владу, војску и академску заједницу на послу око осмишљавања<br />
политике одбране и националне безбедности много шире и дубље него што је то раније био случај. Био<br />
је један од оснивача Међународног института за стратегијске студије (International Institute for Strategic<br />
Studies). И ако је имао блиске везе са Лабуристима био је и један од саветника Маргарет Тачер. Хауард<br />
је свакако најпознатији по свом приступу проучавању војне историје кроз повезивање традиционалног<br />
приступа истраживања кампања и битака са ширим приступом заснованом на дискусији о друштвеној<br />
специфичности рата. У свом раду о Француско-пруском рату 1870/71, Хауард је обратио пажњу и на<br />
чињеницу колико су француска и пруска војска одражавале социјалну структуру две нације. Он је<br />
свакако и један од водећих интерпретатора дела Карла фон Клаузевица крајем 20. века. Значајнија дела:<br />
Disengagement in Europe (1958); The Franco-Prussian War: The German invasion of France 1870 – 1871<br />
(1961); The Lord Haldane and The Territorial Army (1967); The Mediterranean Strategy in the Second World<br />
War (1967) ; Studies in War and Peace (1970); The Continental Commitment: The Dilemma of British Defense<br />
Policy in the Era of Two World Wars (1972); Clausewitz (1983); The Lessons of History (1991); The Invention<br />
of Peace (2000); The First World War (2003); Captain Professor: A Life in War and Peace (Autobiography<br />
2006); Liberation or Catastrophe?: Reflections on the History of the 20th Century (2007).<br />
<br />
Paul Kennedy, The Rise and fall of the Great Powers. Economic Change and Military Conflict from 1500<br />
to 2000, London 1988; Српско издање: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, Službeni list SRJ, Beograd<br />
2003<br />
<br />
Das Deutche Reich und der Zweite Weltkrieg, 10 Bände, MGFA, Stuttgart-München 1979 - 2005; Последња<br />
књига 9/2, Die deutche Kriegsgesellschaft 1939 bis 1945, изашла је из штампе 2005. године.<br />
<br />
Сир Џон Киген (1934) је британски војни историчар, професор и новинар. Он је данас свакако<br />
најпознатији војни историчар у англосаксонским земљама, насупрот чињеници да никада није служио<br />
чак ни војни рок. Објавио је више радова из области природе сукоба од 14. до 21. столећа, разматрајући<br />
копнени, ваздушни, поморски и обавештајни рат, као и психологију биткe. Студирао је на Вимблдон<br />
Колеџу (Wimbledon College) и Балиол Колеџу (Balliol College, Oxford). Након дипломирања радио је<br />
три године као службеник у амбасади САД у Лондону. Као предавач Војне историје на Краљевској<br />
војној академији Санхрст (Royal Military Academy Sandhurst) ради од 1961 до 1997. У току тог периода<br />
предавао је и као гостујући професор на Универзитету Принстон (Princeton University). По напуштању<br />
Војне академије ради као војностручни коментатор и уредник за питања одбране у Дејли Телеграфу<br />
(The Daily Telegraph). За заслуге у Заливском рату постао је витез реда Британске Империје. Кигенове<br />
књиге укључују традиционалан приступ описа конфликта од битке до битке, укљујчујући искуства<br />
појединца, историјску позадину војних догађаја, и технолошке промене од утицаја на ратну вештину,<br />
стратегију и командовање и руковођење. Киген је био критикован од стране савременика због његових<br />
критичких ставова према Карлу фон Клаузевицу. Киген је према њиховим речима описан као човек<br />
који прави изузетне грешке, док је Кристофер Басфорд изјавио да: Ништа у Кигеновим радовима – и<br />
поред многих напада на Клаузевица и његове следбенике - не указује на то да је Киген прочитао било
152<br />
војноисторијски гласник<br />
Част Адмиралитета (The Price of Admiralty), где се британска победа на мору код<br />
Трафалгара објашњава Нелсоновим изванредним стратешким и тактичким умећем,<br />
а да се не спомиње да је због револуције француска флота у погледу људства била<br />
квантитативно, а пре свега квалитативно, толико ослабљена да је, упркос бољој<br />
опремљености, тактички била неупоредиво слабија од Краљевске морнарице. <br />
Слично томе, амерички војни историчар Расел Вејгли (Russell F. Weigley), у свом<br />
делу Време битака (The Age of Battles), изричито одбија социјално- и политичкоисторијска<br />
становишта. 10 Уместо тога, Вејгли је ратну историју од Густава Адолфа<br />
до Велингтона свео само на војне операције, при чему на местима од пресудног<br />
значаја користи веома поједностављена политичка објашњења. Неопозитивизам<br />
те ,,Нове школе историје битака”, како су је неки злонамерно називали, чинило<br />
се да поседује методе, јер у англосаксонским земљама тај правац доживљава<br />
забрињавајући препород. У истом правцу се креће захтев за ,,војно-иманентном<br />
историографијом” који је недавно у немачкој поставио Дитер Шторц. 11 Према<br />
том захтеву, војску треба стилизовати као једини предмет студије, неуважавајући<br />
политичку, друштвену, економску и културну позадину. Шторцова студија о<br />
схватању рата у европским армијама до 1914. године сасвим јасно показује колико<br />
је погрешно такво становиште. При покушају да објасни противречност, чак<br />
апсурдност у мишљењу и делању европских војних лица – то доказују примери<br />
као што је Шлифенов план и политика наоружавања војске Вилхелмовог царства<br />
- ,,војно-иманентни” приступ веома брзо доспева до својих хеуристичких граница.<br />
Таква врста историографије доведена је у опасност да потпадне под уништавајући<br />
вердикт Сер Басила Лидела Харта: ,,Постављање позиције и праћење дејства<br />
<br />
<br />
шта што је Клаузевиц написао. Најзначајнија Кигенова дела су: Barbarossa: Invasion of Russia, 1941<br />
(New York, 1971); The Face of Battle (London, 1976); Six Armies in Normandy (London 1982); The Price of<br />
Admiralty (London 1988); The Second World War (Viking Press, 1990); A History of Warfare (London, 1993);<br />
Warpaths (Pimlico, 1996); Fields of Battle: The Wars for North America (1997); The First World War (New<br />
York: Knopf, 1999); Intelligence in War: Knowledge of the Enemy from Napoleon to Al-Qaeda (2003); The Iraq<br />
War (2004), и тако даље.<br />
John Keegan, The Price of Admiralty. War at Sea from Man of War to Submarine, London 1988, S. 9-95, bes.<br />
S.20 f.<br />
Расел Ф. Вејли (1930 – 2004) је био редовни професор историје на Темпл Универзитету (Temple University),<br />
Филаделфија (САД) и један од најпознатијих америчких војних историчара. Похађао је Пенсилванијски<br />
Универзитет, док му је ментор при изради докторске дисертације био Рој Ф. Николас (Roy F. Nichosl),<br />
историчар, добитник Пулицерове награде. Његова дисертација објављена је под називом: Quartermaster<br />
General of the Union Army: A Biography of M.C. Meigs (Columbia University Press, 1959). Вејли је након<br />
одбране дисертације предавао новинарство на Дрексел Универзитету (Drexel University) од 1956 до<br />
1962, а након тога постаје професор на Tемпл Универзитету, где је дочекао и пензију, 1999. године. Као<br />
гостујући професор предавао је на Дартмоут Колеџу (Dartmouth College) и Школи Националне Одбране<br />
америчке војске (U.S. Army College) у Карислу (Carlisle) Пенсилванија. Вејли је као историчар војну<br />
историју посматрао кроз призму реконструкције ратних операција, развоја војне мисли о рату, миру и<br />
оружаним снагама, укључујући и сагледавање места војника у држави и друштву. Значајнија дела су му:<br />
Towards an American Army: Military Thought from Washington to Marshal (1962); The American Way of War:<br />
A History of United States Military Strategy and Policy (1973); Eisenhower’s Lieutenants: The Campaign of<br />
France and Germany, 1944 – 1945 (1981); History of the United States Army (1984); The Age of Battles. The<br />
Quest for Decisive Warfare from Breitenfeld to Waterloo (1991).<br />
10<br />
Russell F. Weigley, The Age of Battles. The Quest for Decisive Warfare from Breitenfeld to Waterloo,<br />
Bloomington 1991, bes. S. XVII.<br />
11<br />
Погледати: Dieter Storz, Kriegsbild und Rüstung vor 1914. Europäische Landstrreitkräfte vor dem Ersten<br />
Weltkrieg, Herford 1992
Стиг ферстер о војној историографији данас 153<br />
батаљона и батерија од вредности је само за скупљаче антиквитета, а још више за<br />
трговца лажним антиквитетима”. 12<br />
Још више проблематична – али и опаснија – су настојања да се бављење<br />
војном историјом, уз сужавање сазнајног интереса, учини корисним за актуелно<br />
планирање и васпитање у војсци. Концентрисањем на чисто оперативне радње,<br />
треба да се успостави једно ,,научно-ратно” гледиште, које може да пружи<br />
мисаону подлогу за поступање активних официра. На тај начин би се потпомогло<br />
оно интелектуално отуђење и једностраност војних лица који су у западном свету<br />
ипак донекле били превазиђени. Зар ће официри стварно смети да се, изоловано<br />
од политичких основа своје струке, поново одају само граматици рата? Зар ће на<br />
тај начин поново бити могуће да се војна дела немачког Вермахта, која засигурно<br />
нису за потцењивање, издигну из злочиначког окружења, које је њиховом<br />
карактеру дало печат, да би се за будуће генерације створили сумњиви узори?<br />
Каквом сликом о војнику се овде, заправо, манипулише? И то није све, такве<br />
представе погодују стварању искривљене, чак шта више слике о безазленом рату,<br />
а вероватно и подизању борбене готовости.<br />
Критика израелског војног историчара Мартина ван Кревелда (Martin van<br />
Creveld) 13 упућена Клаузевицевом целокупном стваралаштву не погађа суштину<br />
ствари. У својој књизи Трансформација рата (The Transformation of War) ван<br />
Кревалд оптужује Клаузевица да је рат посматрао као међудржавни феномен,<br />
дакле у светлу државног монопола над силом, при чему је потценио узнапредовалу<br />
тенденцију ка герилском рату који не контролише држава. 14 Ова оптужба није<br />
коректна, самим тим што је Клаузевиц темељно изучавао герилски рат на<br />
примеру Шпанског устанка из 1808. године. Осим тога, ван Кревелд је превидео<br />
да је Клаузевицево схватање политичке условљености сваког рата створило ту<br />
12<br />
Basil H.Liddell Hart, Sherman. Soldier, Realist, American, New York 1958, S.VIII.<br />
13<br />
Мартин ван Кревелд (1946) је израелски војни историчар и теоретичар. Рођен је у Холандији, али је још<br />
у раном детињству прешао да живи у Израел. Дипломирао је на Лондонској школи за Економске науке<br />
(London School of Economics) и Хебрејском Универзитету у Јерусалиму. Aутор je 15 књига посвећених<br />
војној историји и стратегији, од којих су најпознатије: Command in War (1985); Supplying War (1977, 2nd<br />
edition 2004); The Transformation of War (1991); The Sword and the Olive (1998) и The Rise and Decline<br />
of the State (1999). Ван Кревелд је предавао на готово сваком стратегијском институту, било војном,<br />
било цивилном у Западном свету, укључујући и америчку Морнаричку Школу Националне Одбране<br />
(U.S. Naval War College). У својим војно-теоретским радовима ван Кревелд развија, како је он зове нетроструку<br />
теорију рата, спорећи са чувеним делом Клаузевица О рату. Клаузевицев троструки модел рата<br />
(ван Кревелдов термин) прави разлику између делатности становништва, војске и владе. Ван Кревелд<br />
критикује ту филозофију, сматрајући је сувуше уском и фокусираном на државу, и неприменљивом на<br />
оне конфликте у које су умешани један или више недржавних актера. Уместо тога, он предлаже пет<br />
кључних питања за сагледавање рата: 1. Ко води рат? (државни или недржавни актери); 2. Шта све<br />
чини рат? (односи између учесника у рату и између њих и свих који су ван сукоба); 3. Како се води рат?<br />
(питања стратегије и тактике); 4. Због чега се води рат? (да ли због увећања националне моћи или због<br />
самоодржања); 5. Зашто се води рат ? (мотивација обичног војника). Ван Кревелд примећује да су многи<br />
од ратова вођених после 1945. у ствари сукоби ниског интензитета, у којима су, што је парадоксално,<br />
моћне државе поражена страна. Остали значајни радови: Hitler’s Strategy 1940 – 1941: the Balkan Clue,<br />
Cambridge University Press, 1973; Military Lessons from the Yom Kippur War: Historical Perspectives, Beverly<br />
Hills ; Sage Publications, 1975; Fighting Power: German and U.S. Army performance 1939 – 1945, Westport,<br />
Conn: Greenwood Press 1982; The Training of Officers: From Military Professionalism to Irrelevance, New<br />
York: Free Press 1990; Men, Women and War, London: Cassell 2000; Moshe Dayan, London: Weindenfeld &<br />
Nicolson, 2004; The Changes Face of War: Lessons from the Marne to Iraq, New York: Presidio Press, 2006<br />
14<br />
Martin van Creveld, Die zukunft des Krieges (zuerst 1991), München 1998.
154<br />
војноисторијски гласник<br />
херменаутичку претпоставку, управо због тога да би на основу њихове друштвенополитичке<br />
условљености објаснио те различите облике рата – дакле у оквиру и<br />
изван државног монопола над силом. У тој основној Клаузевицевој спознаји лежи<br />
предпоставка за све савремене историографије.<br />
Од каквог је то значаја у историографској пракси показује следећи пример:<br />
Дана 3. септембра 1796. године, у жестокој бици код Вирцбурга учествовало<br />
је 44.000 Аустријанаца предвођених надвојводом Карлом и 30.000 Француза<br />
под вођством маршала Журдана. Бројно надмоћни Аустријанци потиснули су<br />
Французе. Журдан је потом наредио контра напад пешадије на непријатељски<br />
центар. Наведени напад аустријска коњица је одлучно одбила, тако да су Французи<br />
морали да се повуку уз велике губитке. Након пораза код Вирцбурга, француске<br />
револуционарне армије су биле принуђене да прекину поход на Немачку да би се<br />
повукле иза леве обале реке Рајне.<br />
Бесмислено је сматрати да је разлог неуспеха француског похода на<br />
Немачку 1796. године била само битка код Вирцбурга или да су то пак генијалне<br />
способности надвојводе Карла. Французи су, заправо, започели офанзиву у<br />
пролеће 1796. са 150.000 људи. С обзиром на бројну надмоћ француске војске,<br />
пробоју те снажне инвазионе армије Аустријанци се не би могли одупрети на<br />
бојном пољу. Ипак током ратних похода Французи су били принуђени да две<br />
трећине својих трупа употребе за обезбеђење позадинских линија и сходно томе<br />
ослабе снаге за напад. Ова ситуација је настала, јер Директоријум у Паризу, због<br />
унутрашњо-политичке ситуације у Француској, није био у могућности да снабдева<br />
војску у Немачкој, а уместо тога је од војсковођа захтевао да пљачком запоседнуте<br />
територије прехране своје људство. Наведене владине мере спровођене су са<br />
крајњом бруталношћу и стално је долазило до преступа. Томе се може придодати<br />
и недисциплина француских војника, почев од неовлашћених пљачки па све до<br />
насиља, која је била директан резултат унутрашње структуре револуционарних<br />
армија, због чега је њихово заустављање било немогуће. Услед тога, немачко<br />
цивилно становништво доспело је до очајничког положаја, што је уз потпуни<br />
слом државног поретка, довело до устанака и препада широм земље и на крају до<br />
правог герилског рата. Већи део окупационе војске морао је тако да буде ангажован<br />
у гарнизоној и етапној служби. Ове трупе стога нису могле да учествују у даљем<br />
продору, тако да су због тога, код Вирцбурга, Аустријанци ступили на бојно поље<br />
чак бројно надмоћнији. Француска офанзива је прекорачила кулминациону тачку<br />
оперативног напада, чију важност је Клаузевиц поново истакао.<br />
Због свега изреченог се наведени француски пораз не може објаснити<br />
на основу догађаја у току битке код Вирцбурга. Да би се разумели узрочнопоследични<br />
односи, потребно је, ради објашњења разлога ускраћеног снабдевања,<br />
испитати политичку ситуацију у Француској и анализирати револуциону армију<br />
са војносоциолошког аспекта. Такође би требало са привредног, друштвеног и<br />
политичко-историјског становишта претрести узроке и токове герилског рата у<br />
јужној Немачкој. Дакле, сам опис битака није довољан. Не узимајући у обзир<br />
укупне историјске односе, а уз неспремност да се прихвати политичка утемељеност
Стиг ферстер о војној историографији данас 155<br />
рата у најширем смислу те речи, војна историографија у том случају, као и било<br />
где другде, неће моћи да продре до дубоке спознаје своје материје.<br />
Сада смо дошли до суштине ствари: Откада је Клаузевиц открио еминентни<br />
политички карактер рата, чиста, изолована војна историографија постала је<br />
бесмислица. Уколико она данас жели да ишта постигне или да буде озбиљно<br />
схваћена и да се не ограничи само на прикупљање антиквитета, онда мора да се<br />
сврста у велику област укупне историје, историје друштва у најширем смислу.<br />
Само на тај начин, дакле само уз свест о научној методи Клаузевица, она може<br />
да да користан и интересантан допринос савременом историјском истраживању.<br />
Прикривени орјентир је свакако феномен рата. Историја, Богу хвала, није само<br />
историја ратова, али су ратови и припреме за рат имале, на жалост, пресудну<br />
улогу у развоју човечанства. Војна историографија која је друштвено-историјски<br />
усмерена, биће важан партнер не само другим историчарима, већ и шире.<br />
Осим тога, сам интегративни приступ војној историографији може да<br />
помогне да се она ухвати у коштац са проблемом рата у свој својој историјској<br />
комплексности и значају. Роџер Чикеринг за проблем тоталног рата каже: ,,Тотални<br />
рат захтева тоталну историју”.<br />
15 Познаваоци других историјских епоха, старог<br />
или средњег века, такође полажу право на основну мисао ове реченице. Реално,<br />
дакле, морамо да се упознамо, не само са светом мисли војсковођа и активностима<br />
јединица под оружјем. Историјску реалност рата можемо да схватимо само ако је<br />
интерпретирамо на основу детаљних сазнања о њеном укупном историјском систему,<br />
на коме је заснована, и уз признавање утицаја узајамног деловања са невојним<br />
светом. То важи и за догађаје на самом бојном пољу. Није довољно ако се ставимо у<br />
положај савремених генерала и иза радног стола стотине хиљада и милионе војника<br />
посматрамо као анонимни ,,људски материјал”. Морамо се уживети у искуствени<br />
свет и менталитет обичног војника, ако заиста желимо да разумемо како се у сваком<br />
појединачном историјском случају догодила примена ратне силе.<br />
Пре свега, рат не сме да се учини безазленим помоћу његове апстракције<br />
у клинички чист посао. Осим изучавања оперативних црта и тактичких одлука,<br />
мора се истражити и вођење рата против цивилног становништва – морају се<br />
узети у обзир глад, бомбардовање простора, масовно тлачење и на крају геноцид.<br />
И на крају, сваком студенту војне историје мора да буде јасно да војници обично<br />
не доживе јуначку смрт проузроковану једним ,,чистим” хицем у груди, већ<br />
задобијају опекотине, губе делове екстремитета, метак им однесе пола лица или<br />
им тело буде разнето. Када ратна реалност буде истражена у свој својој суровости,<br />
онда ће војна историографија дати свој најбољи допринос, то јест, једног далеког<br />
дана њен предмет истраживања имаће само историјски значај.<br />
Одабрао и превео: Др Венцеслав Глишић<br />
Приредио: поручник Далибор Денда<br />
15<br />
Roger Chickering, Total War. The Use and Abuse of a Concept, in: Boemke u.a, Anticipating Total War, S. 13<br />
– 28, Zitat S.27
156<br />
војноисторијски гласник
К Р И Т И К Е И П Р И К А З И<br />
Peter Jackson, The Mongols and the West 1221-1410, Pearson, Harlow 2005, pp. 414+xxxiv<br />
Односи средњовековне Европе<br />
и Монголског царства актуелна су тема<br />
у медиевистици и у последњих неколико<br />
деценија појавило се више синтеза<br />
које се баве додирима истока и запада<br />
у XIII и XIV веку, у доба тзв. “Монголских<br />
освајања”. Настале из пера<br />
врхунских истраживача Ђан Андрија<br />
Бецоле, Фелицитас Шмидер и Антија<br />
Руотсале, оне су изазвале интересовање<br />
у стручној јавности, али, због кратког<br />
хронолошког оквира или уско ограничене<br />
на контакте краљева, царева и<br />
папа на западу са кановима на истоку,<br />
нису могле пружити целовиту слику<br />
ове проблематике (G. A. Bezzola, Die<br />
Mongolen in abendländischer ndischer Sicht (1220–<br />
1270). Ein Beitrag zur Frage der Völkerbegegnungen,<br />
Bern - München 1974; F.<br />
Schmieder, Europa und die Fremden. Die<br />
Mongolen im Urteil des Abendlandes vom<br />
13. - 15. Jahrhundert, Sigmaringen 1994;<br />
A. Ruotsala, Europeans and Mongols<br />
in the Middle of the Thirteenth Cenury -<br />
Encountering the Other, Helsinki 2001.).<br />
У изузетно обимној књизи Питера<br />
Џексона, за разлику од наведених дела,<br />
пажња је посвећена и подручју источне<br />
и југоисточне Европе и утицају степских<br />
народа на нама блиском простору. Она<br />
обухвата готово двовековни временски<br />
опсег, почевши од 1221. године када су<br />
војске Чингис-кана први пут досегнуле<br />
географске границе старог континента,<br />
до 1410. године и битке код Таненберга<br />
која је симболизовала почетак неповратног<br />
опадања Златне хорде и која се<br />
одиграла неколико година после смрти<br />
Тамерлана, последњег великог монголског<br />
освајача. Коначно, допадљиви и<br />
једноставни стил писања и излагања,<br />
погодан за “његово величанство” просечног<br />
читаоца, представљају још један,<br />
свакако не мање вредан разлог, да се<br />
истакне ова студија.<br />
The Mongols and the West је<br />
плод Џексоновог дугогодишњег истраживања<br />
на пољу историје Монголског<br />
царства и његових држава-наследница,<br />
исламског света у раздобљу позног<br />
средњег века и крсташких држава на<br />
Леванту. Међу његовим досадашњим<br />
бројним радовима могу се истаћи монографије<br />
The Cambridge History of<br />
Iran, vol. VI - The Timurid and Safavid<br />
periods, Cambridge 1986 (приређивач) и<br />
The Delhi Sultanate, Cambridge 1999, као<br />
и критички превод дела фрањевачког<br />
путника и дипломате Виљема Рубрука,<br />
објављен под насловом The Mission of<br />
Friar William of Rubruck. His Journey<br />
to the Court of the Great Khan Möngke,<br />
1253-1255., London 1990.<br />
Да би се у потпуности приступило<br />
теми односа Монгола и европских<br />
држава потребно је контролисати раштркану<br />
и фрагментарну изворну грађу<br />
на многим језицима: персијском,
158<br />
војноисторијски гласник<br />
кинеском, латинском, грчком, разним<br />
словенским наречјима, да поменемо само<br />
неке. Прикупљање, систематисање<br />
и проучавање овог материјала представља<br />
задатак који би био немогућ за било<br />
ког појединца, да нису узета у обзир<br />
досадашња проучавања, као и преводи<br />
средњовековних источњачких текстова<br />
на модерне европске језике. Да ли се<br />
уопште може замерати истраживачу који<br />
се бави овом темом на чињеници да<br />
није био у стању да све изворе чита у<br />
оригиналу, потпуно је излишно говорити.<br />
У сваком случају, о марљивости и<br />
студиозности Џексоновог рада сведочи<br />
и библиографија на тридесетак страна<br />
(pp. 372-400) где су побројани само они<br />
наслови на које је указано више пута у<br />
основном тексту. Уз то, он се није ослањао<br />
само на досадашња сазнања већ је<br />
дао и свој лични истраживачки печат<br />
проучавањем необјављене документарне<br />
грађе расуте широм западноевропских<br />
универзитетских архива и библиотека.<br />
Дело се састоји из дванаест поглавља.<br />
Прва два, Latin Christendom<br />
and its Neighbours in the Early Thirteenth<br />
Century (pp. 8-30) и A World-empire in<br />
the Making (pp. 31-57) уводе читаоца<br />
у основну материју, прво из западне, а<br />
друго из источне перспективе. Трећа<br />
целина, The Mongol Invasions of 1241-4<br />
(pp. 58-86) бави се монголском инвазијом<br />
на Европу и њиховим раним провалама<br />
на Блиски исток. Следи поглавље<br />
A remedy against the Tartars (pp.<br />
87-112), окренуто успостављању првих<br />
контаката латинског света са највећом<br />
копненом империјом у историји човечанства<br />
и путовањима фрањеваца Јована<br />
Плано-Карпинија и Виљема Рубрука<br />
у Монголију, а потом и The Halting of<br />
the Mongol Advance (pp. 113-134) у коме<br />
се анализирају поводи и узроци<br />
заустављања монголских освајања и<br />
територијално растакање Чингисидског<br />
наслеђа. Шесто поглавље, Images<br />
of the Enemy (pp. 135-164), прекида дотадашњи<br />
хронолошки континуитет и<br />
даје увид не само у западњачко виђење<br />
Монгола, већ и обратно – настојећи да<br />
оцрта перспективу из које су номади<br />
посматрали седелачке народе, посебно<br />
хришћане на западу. Како се став Европљана,<br />
захваљујући обавештењима<br />
првих путника и мисионара, према њима<br />
мењао и како су чињени покушаји<br />
успостављања хришћанско-монголског<br />
савеза против заједничког исламског<br />
непријатеља тема су седмог поглавља<br />
An Ally against Islam: The Mongols in the<br />
Near East (pp. 165-194), у коме се аутор<br />
поново враћа хронолошком излагању. У<br />
наредним целинама From confrontation<br />
to coexistence: The Golden Horde (pp.<br />
196-234) и Temür and Latin christendom<br />
(pp. 235-255) Џексон се фокусира на<br />
две државе, наследнице Чингисидске<br />
империје: Златну хорду и ефемерно Тамерланово<br />
царство и њихове односе са<br />
европским земљама. Мисионари, трговци<br />
и авантуристи, као посебне категорије<br />
људи који су боравили на истоку<br />
тема су следећа два поглавља: Mission<br />
to the infidel (pp. 256-289) и Traders and<br />
Adventurers (pp. 290-328). У дванаестом,<br />
под насловом A new world discovered?<br />
(pp. 329-357) аутор се бави последицама<br />
европског упознавања Монголског<br />
царства, новим погледима на свет који<br />
истискују традиционалну средњовековну<br />
слику и њиховим утицајем на каснија<br />
географска открића.<br />
Неколико једноставних, али<br />
сасвим адекватних историјских мапа,<br />
генеалошке и хронолошке таблице монголских<br />
владара, папа и европских мо-
Критике и прикази 159<br />
нарха, заједно са речником монголских<br />
и исламских термина олакшавају читаоцу<br />
праћење ауторовог излагања. Такође,<br />
Џексон је у додатку дао и лично виђење<br />
дела Марка Пола (Appendix I, pp.<br />
363-366), које je, нарочито после књиге<br />
Френсис Вуд (F. Wood, Did Marco Polo<br />
go to China?, London 1995.) поново усталасало<br />
спор око аутентичности казивања<br />
млетачког путописца. Он одлучно<br />
стаје у одбрану става већине својих колега<br />
да су Полова обавештења већином<br />
заснована на личним опажањима и сто-<br />
га представљају прворазредни извор.<br />
Аутор се углавном суздржава од<br />
извођења далекосежнијих закључака,<br />
уопштавања и грађења теорија. Штавише,<br />
чини се да је његова намера била<br />
да свакоме остави могућност да сам<br />
изрекне суд о томе зашто су се дивљи<br />
коњаници мистериозно и необјашњиво,<br />
како се савременицима чинило, повукли<br />
из Европе, када се западна цивилизација<br />
под њиховом претњом нашла на<br />
ивици уништења или зашто међусобна<br />
сарадња на Блиском истоку није уродила<br />
плодом иако су чињени искрени напори<br />
са обе стране. Ипак, Џексонова<br />
нарација није ограничена на пуко набрајање<br />
војних похода и дипломатских<br />
мисија слатих са запада на исток и vice<br />
versa. Из његовог излагања извире јасна<br />
и живописна слика коју су номади<br />
из дубина Азије остављали на хришћане<br />
или муслимане, тешкоће како физичке<br />
тако и менталне природе са којима<br />
су се суочавали мисонари на путу у<br />
далеки, непрегледни, пагански свет далеког<br />
истока и напори да се превазиђе<br />
језичка и културна баријера у међусобним<br />
контактима људи одраслих у различитом<br />
поднебљу, другачијих обичаја и<br />
система вредности. Самим тим они су<br />
чешће били осуђени на неуспех него<br />
што су давали резултате.<br />
Како је већ напоменуто, аутор је<br />
обратио пажњу и на утицај и војно присуство<br />
Монгола јужно од Дунава, почев<br />
од 1241. до битке код Велбужда 1330.<br />
године. Он нарочито наглашава индиректне,<br />
али благотворне последице Тамерланових<br />
освајања и његових окршаја<br />
са Османлијама, који су продужили<br />
егзистенцију хришћанским државним<br />
творевинама на Балкану (pp. 237-243).<br />
Треба истаћи да његова истраживања<br />
дају и скроман допринос нашим познавању<br />
српске средњовековне историје.<br />
Уобичајено је да се српско освајање Браничева<br />
датује у 1291. годину, а до овог<br />
закључка дошао је пре више од осам<br />
деценија бугарски историчар П. Ников,<br />
анализирајући једну повељу угарског<br />
краља Андрије III (1290-1301) у којој<br />
се, без ближе хронолошке одреднице,<br />
спомиње татарско пустошење Мачве<br />
и јужне Угарске. Ников је повезао ове<br />
нападе са сукобом које је Стефан Драгутин,<br />
“сремски краљ” водио са господарима<br />
Браничева Дрманом и Куделином,<br />
када је био принуђен да потражи помоћ<br />
свог брата Милутина. Он је претпоставио<br />
да је до овог напада дошло на самом<br />
почетку владавине Андрије III<br />
1290. године, а да је заједничка Милутинова<br />
и Драгутинова акција против господара<br />
Браничева и њихов војни слом<br />
уследила годину дана касније, када је и<br />
ова област постала саставни део државе<br />
Немањића (П. Никовъ, История на Видинското<br />
княжество до 1323. година,<br />
София 1922, 60-62.). Међутим, међу необјављеним<br />
документима које је Џексон<br />
користио налази се једна диплома, коју<br />
је такође издао Андрија III и која такође<br />
спомиње татарске нападе на Мачву и<br />
јужну Угарску, с тим што су у њој ови<br />
догађаји датовани другом годином његове<br />
владавине (pp. 205-206). Из тога је ја-
160<br />
војноисторијски гласник<br />
сно да је до напада дошло 1291/2. године<br />
а самим тим је извесно да здружени<br />
одговор Милутина и Драгутина на њих,<br />
су политички поступци, вршене генерализације,<br />
„описивани“ догађаји, „поимани“<br />
проблеми, „подучаване“ генерације<br />
ђака и студената, доношене „одлуке“ са<br />
далекосежним последицама. Све то провоцира<br />
потребу да се изнова вратимо<br />
историјским изворима и озбиљној научној<br />
литератури насталој из потребе да<br />
се прошлост истражује а истина о њој<br />
сазнаје и саопштава.<br />
„Сумња без краја“ предуслов<br />
је досезања до научних резултата који<br />
савлађују полузнања и отклањају<br />
предрасуде, колективне илузије и заблуде.<br />
„Сумња без краја“ већ четврт века<br />
обузима и др Душана Батаковића – ангажованог<br />
интелектуалца, обавештеног<br />
саговорника, дипломату са интегритетом,<br />
научника у политици, историчара<br />
формираног у најбољим традицијама<br />
српске и европске историографије<br />
и трајно посвећеног темама модерне<br />
и савремене историје Балкана. Када је<br />
почетком 80-тих година XX века закорачио<br />
у историографију знања о историји<br />
српског народа у Старој Србији била<br />
су недовољна, несистематична, непродубљена,<br />
скромна. Била је потребна<br />
велика енергија и рад да једна сасвим запуштена<br />
и свесно „заборављена“ тема<br />
задобије научни легитимитет а знање<br />
о њој досегне такав ниво који га укљупотом<br />
и освајање Браничева, није могао<br />
уследити 1291, већ барем годину дана<br />
касније.<br />
Александар Узелац<br />
Душан Батаковић, Дечанско питање, Београд 2007, 354;<br />
Косово и Метохија у српско-арбанашким односима, Београд 2007, 393;<br />
Косово и Метохија - историја и идеологија, Београд 2007, 469;<br />
У српској али и европској историографији<br />
осетан је недостатак поузданих<br />
истраживачких резултата, а самим<br />
тим и поузданог знања, о бројним странама<br />
живота на Косову и Метохији током<br />
минулих година, деценија и векова.<br />
Време је показало да површне анализе<br />
и препричавање опште познатих докумената,<br />
мањак знања, стручно занемаривање<br />
појединих тема, производи значајне<br />
последице. Насупрот оскудној<br />
научној литератури историјску и друштвену<br />
свест савременика формирала је<br />
сумњива „историографија“, писана без<br />
увида у историјске изворе, познавања<br />
историографског наслеђа, поштовања<br />
основних методолошких постулата<br />
струке којој је посвећен историчар. Наглашено<br />
идеологизована и политизована<br />
та је „литература“, у највећем броју<br />
случајева, кривотворила прошлост, занемаривала<br />
чињенице, субјективизмом<br />
поништавала „ригорозну анализу друштвених<br />
реалности“, адаптирала закључке<br />
у складу са политичким циљевима<br />
и очекивањима, давала предност<br />
интерпретацијама у односу на чињенице,<br />
користила аналогије, стереотипе, паушалне<br />
оцене, замагљивала све видове<br />
истине. На темељу таквих сумњивих и<br />
политички пројектованих „знања“, са<br />
недопустивом лакоћом аргументовани
Критике и прикази 161<br />
чује у међународну размену научних<br />
информација. На том послу Душан Батаковић<br />
није био сам али није било ни<br />
много оних који су се за тај широки<br />
тематски круг питања истински и дуготрајно<br />
занимали.<br />
Трокњижје које је пред читаоцима<br />
(„Дечанско питање“, „Косово и<br />
Метохија у српско - арбанашким односима“,<br />
„Косово и Метохија - историја<br />
и идеологија“) чине радови разнородни<br />
по историографској форми и научном<br />
захвату (од монографије, преко научних<br />
расправа и чланака до ангажованих аналитичких<br />
текстова и приређених докумената),<br />
хронолошком опсегу, обиму<br />
и структури, времену и околностима<br />
настанка. Мозаичну структуру књига<br />
твори једна монографија, 28 научних и<br />
прегледних чланака, 27 вредних и актуелних<br />
прилога (историјских извора). Душан<br />
Батаковић исписује 1.217 страница<br />
текста, даје 15 увек „гласних“, емоционалних<br />
и сугестивних фотографија,<br />
презентује 12 разнородних карата (етничких,<br />
верских, историјских, економских...)<br />
над којима се мора застати, нуди<br />
9 табела које додатно рационализују<br />
историјско мишљење. Пређени стручни<br />
пут аутора, који на особен начин исказује<br />
структура трокњижја, говори да научна<br />
утемељеност претходи ангажованости.<br />
Понуђени историјски извори, опет,<br />
омогућавају увид у „чврсто тло историје“<br />
на коме почивају основни стручни<br />
судови аутора и отварају могућност критичког<br />
преиспитивања написаног.<br />
Више тематских кругова, уклопљених<br />
у једну кохерентну мисаону<br />
целину, обликује трокњижје Душана Батаковића.<br />
У широким потезима („вертикале<br />
историје“) са застајањем на микро<br />
плану („студије проблема“) аутор је проговорио<br />
о сложеној и слојевитој историји<br />
Балкана (европског Југоистока) која<br />
се не може , сем насилно (како то чини<br />
део политиком инспирисане „научне литературе“<br />
посвећене овим питањима),<br />
свести на црно-беле представе. Своју<br />
пажњу посветио је: простору Косова и<br />
Метохије - конкретно присутном и везаном<br />
за живот, верске традиције, епско<br />
наслеђе, прошлост и будућност; народима<br />
- пре свега Србима и Албанцима<br />
који на том простору живе, сматрају<br />
га „својим“, око њега се споре, свађају,<br />
ратују, мрзе, презиру, понижавају,<br />
поништавају; политици великих сила<br />
и малих држава – са јасно дефинисаним<br />
интересима и циљевима, стратегијом<br />
и тактиком која одатле проистиче,<br />
реалним могућностима и нереалним<br />
жељама; идејама и идеологијама – које<br />
обликују националну и државну самосвест<br />
и идентитет; историографији<br />
(тумачењима историје) – која, пречесто,<br />
својом селективном и спекулативном<br />
аргументацијом поткрепљује националне,<br />
државне, идеолошке пројекте.<br />
У вертикали дугој осам векова<br />
израња читава периодизација историје<br />
српског народа. Колега Батаковић<br />
пише о „добу успона“ (српски средњи<br />
век), „добу искушења“ („пад“ у државу<br />
Османлија), „добу сеоба“ (повратку<br />
Срба на историјску позорницу 1683<br />
– 1804), „добу зулума“ (1804-1945), „добу<br />
комунизма“ (1945-1991), времену<br />
неизвесности које, још увек, живимо.<br />
Унутар тих великих „блокова“ историје,<br />
са јасним уочавањем прекретних догађаја<br />
(хронолошки везаних за године<br />
1166-1371; 1371-1389; 1459-1557; 1683-<br />
1690; 1804-1814; 1875-1878; 1912-1918;<br />
1941-1945; 1989-2000...), аутор прати<br />
кључне историјске процесе. Њихово<br />
идентификовање води читаоца ка разумевању<br />
сложене и целовите историје.
162<br />
војноисторијски гласник<br />
У њој посебно место имају друштвени<br />
феномени попут: анархије, терора и<br />
страха са коима је једно друштво срасло<br />
и који испуњавају све сфере живота; миграција<br />
које празне простор и изазивају<br />
дугорочне економске и демографске поремећаје;<br />
исламизације и албанизације<br />
које трајно мењају верску и националну<br />
структуру становништва; комунизма<br />
који уноси нове поделе и не успева да<br />
помири нарасле искључивости. Политика,<br />
присутна у десетинама видова је<br />
та која „распиње“ Косово и Метохију<br />
у времену и простору, између Срба и<br />
Албанаца, великих сила и балканских<br />
држава, идеје о Великој Албанији и<br />
српске „заветне мисли“, заосталости и<br />
модерности, прошлости и будућности,<br />
истине и лажи, остајања (опстајања) и<br />
исељења, наде и очаја.<br />
Истраживања Душана Батаковића<br />
недвосмислено показују да је на<br />
Балкану политика, готово увек, схватана<br />
као власт која се не мора повиновати<br />
другим правилима сем правилима очувања.<br />
Као таква она је увек привремена,<br />
без принципа и заснована на сили која<br />
штити конкретне интересе. То најдиректније<br />
одређује техике владања, поништава<br />
религијска и морална правила,<br />
крши идеолошке норме, намеће националне,<br />
економске или државне програме,<br />
провоцира сукобе и ратове, доноси<br />
мале успехе и велика разочарења. Политичке<br />
амбиције ретко када имају границе<br />
и осећај за реалност. Увек нови<br />
почетци, промене „политичког курса“<br />
и варљива „освајања“ перспектива, троше<br />
читаве генерације.<br />
Унутрашње и спољно изграђивање<br />
државе, тражи време, континуитет,<br />
озбиљност, план, упорност. Витални<br />
интереси нације, како нас учи историја,<br />
штите се војском и дипломатијом<br />
али, још много ефикасније, школом,<br />
знањем, слојевитим сагледавањем и<br />
разумевањем процеса „дугог трајања“,<br />
изналажењем алтернатива. Томе служи<br />
и познавање прошлости без кога нема<br />
рационалног сагледавања садашњости<br />
и добре процене будућности. У том контексту,<br />
сабрани на једном месту, историографски<br />
радови Душана Батаковића,<br />
посвећени историји српског народа на<br />
Косову и Метохији, драгоцени су и добродошли.<br />
Проф. др Љубодраг Димић<br />
Terence Zuber, Inventing the Schlieen effen lan. Plan. ean German Wa War laning Planing 11-1914, 1871-1914, Oxford<br />
University Press, Oxford 2002. 340 + xii pp.<br />
Докторска дисертација Теренса<br />
Забера, о којој је овде реч, изазвала је<br />
бројне полемике војних историчара.<br />
Ова реакција не треба да чуди, када се<br />
има у виду чињеница да је аутор својим<br />
истраживањем бацио потпуно ново<br />
светло на проблематику немачког ратног<br />
плана на почетку Првог светског<br />
рата. У свом делу аутор је оспорио доминантно<br />
гледиште у историјској науци<br />
да су Немци покушали на Западном<br />
фронту да потпуно униште француску<br />
војску у једној великој офанзиви која<br />
би резултирала катастрофом за непријатеља,<br />
а како тај план није спроведен<br />
услед неспособности немачког генералштаба<br />
и појединих официра.
Критике и прикази 163<br />
Теренс Забер, пензионисани<br />
официр војске САД, објавио је свој први<br />
научни чланак 1999. године и већ тада<br />
изазвао реакције стручне јавности дотадашњим<br />
резултатима својих истраживања<br />
о Шлифеновом плану. Докторирао<br />
је на унверзитету у Вирцбургу и његова<br />
дисертација је објавњена у Оксфорду<br />
2002. године. Аутор је и монографије<br />
German War Planning, 1891-1914:<br />
Sources and Interpretations, Rochester<br />
2004, као и неколико чланака из области<br />
немачке војне историје пре Првог<br />
светског рата.<br />
Заберову пажњу привукао је низ<br />
контрадикторности које су постојале у<br />
дотадашњим анализама Шлифеновог<br />
плана и које се нису уклапале у представу<br />
о идеалном војном плану који одражава<br />
сву агресивност немачког милитаризма.<br />
Стога је аутор желео да пронађе одговоре<br />
на неколико важних питања: због чега<br />
је Шлифенов нацрт предвиђао да Источна<br />
Пруска буде небрањена на почетку<br />
рата, зашто су приликом распоређивања<br />
јединица кориштене непостојеће дивизије,<br />
на који начин се желео надоместити<br />
недостатак неопходног људства, које су<br />
биле сличности и разлике између нацрта<br />
и стварних ратних планова Немачке<br />
у периоду 1905-1908. године, тј. док<br />
Хелмут фон Молтке млађи није унео „фаталне“<br />
промене у размештање јединица<br />
на Западном и Источном фронту. Поред<br />
Шлифеновог нацрта аутор је анализирао<br />
и развој немачке оперативне мисли<br />
у периоду између Пруско-француског и<br />
Првог светског рата, како би проверио<br />
тезе које су поставили историчари, попут<br />
Делбрика (Hans Delbrück), Ритера<br />
(Gerhard Ritter) и Фишера (Fritz Fischer),<br />
који су раније проучавали војну и политичку<br />
историју Немачке у периоду од<br />
1871. до 1914. године.<br />
Главни проблем за ово истраживање<br />
представљао је недостатак великог<br />
дела грађе који је изгорео у пожару<br />
током бомбардовања Потсдама 14.<br />
априла 1945. године. Стога је аутор био<br />
у немогућности да користи оперативна<br />
и велики део обавештајних докумената<br />
немачке војске, осим дела оперативне<br />
документације баварске војске који је<br />
сачуван у Ратном архиву у Минхену.<br />
Услед ових недостатака Забер се превасходно<br />
ослонио на грађу архива у Саксонији,<br />
Баварској и Баден-Виртембергу,<br />
где је сачуван део војних аката ових<br />
држава и своје истраживање је засновао<br />
на: неоперативним документима,<br />
фрагментарним подацима из званичних<br />
публикација немачких архива, необјављеним<br />
рукописима службеника архива<br />
и мемоарској грађи. Шлифенов нацрт,<br />
који је датиран крајем 1905. године<br />
али је завршен почетком 1906. године,<br />
остао је сачуван у оригиналу будући<br />
да је био изнет из архива у Потсдаму<br />
пре априлског пожара. Аутор је имао<br />
на располагању и недавно пронађени<br />
документ мајора др Вилхелма Дикмана<br />
(Wilhelm Dieckmann) написан 1920, под<br />
називом Der Schlieffenplan. У овом рукопису<br />
је изложен развој војне мисли<br />
Алфред фон Шлифена до 1904. године,<br />
а заснован је на данас изгубљеној архивској<br />
грађи.<br />
Заберово дело је подељено у<br />
шест поглавља која су насловљена: 1.<br />
Inventing The Schliffen Plan 2. Moltke’s<br />
Ostaufmarsch, 1871-1886 3. Fortresses,<br />
spies and crisis, 1886-1890 4. Schlieffen’s<br />
War Plan, 1891-1905; 5. Moltke’s War Plan,<br />
1906-1914 6. Excuses and accusations.<br />
Композиционо ова књига се може поделити<br />
у три веће целине.<br />
Прво поглавље представља у том<br />
погледу и прву целину, у оквиру којег ау-
164<br />
војноисторијски гласник<br />
тор пружа увид у досадашње перцепције<br />
стратегија немачког генералштаба у<br />
историографији излажући постојеће<br />
анализе Шлифеновог плана, развоја<br />
војне мисли и ратних планова у периоду<br />
између 1871. и 1914. године. Своје<br />
излагање аутор започиње детаљном анализом<br />
радова и публикација две струје<br />
у немачкој војној историографији које<br />
су проучавале узроке пораза у Првом<br />
светском рату, тезе пензионисаних официра<br />
о постојању Шлифеновог плана и<br />
поставке Ханса Делбрика о погрешном<br />
избору ратне стратегије. Полемика ове<br />
две школе добија нову димензију са радом<br />
Герхарда Ритера Der Schlieffenplan.<br />
Kritik eines Mythos, München 1956, у<br />
којем је први пут објављен нацрт из<br />
1906. године у целости, уз оцену да је<br />
овај план био одраз агресивног немачког<br />
војног планирања. Питање победе<br />
на Истоку или Западу, уништења или<br />
исрпљивања, милитаризма или цивилног<br />
друштва, према мишљењу Забера у<br />
многоме је искривило слику историчара<br />
о самом плану.<br />
У другој целини, која обухвата<br />
наредна четири поглавља, изложен је<br />
развој војне мисли немачких начелника<br />
Генералштаба: Хелмут фон Молткеа старијег,<br />
Алфред фон Валдерзеа, Алфред<br />
фон Шлифена и Хелмут фон Молткеа<br />
млађег. Ово уједно преставља и окосницу<br />
анализе како Шлифеновог плана,<br />
тако и немачког војног планирања уопште.<br />
У другом поглављу свог рада<br />
Забер својом анализом оспорава устаљену<br />
слику коју пружају војни историчари,<br />
како је после 1871. године Молтке<br />
офанзиву на истоку сматрао као једино<br />
решење за победу (Siegesrezept) у<br />
предстојећим сукобима са Француском<br />
и Русијом. Два главна елемента у развоју<br />
стратегије током 1859-1914. године<br />
били су развој железничке мреже и<br />
масовност армија, и управо анализом<br />
употребе ових фактора аутор је дошао<br />
до занимљивих резултата о немачким<br />
ратним плановима. Молтке је поставио<br />
основе будућих немачких стратегија<br />
и јесте потенцирао први удар на источном<br />
фронту као пожељно упошљавање<br />
немачких једнинца, али је временом<br />
променио мишљење и определио се за<br />
западни правац. Са овим мишљењем се<br />
сложио и Валдерзе, али нити један од<br />
њих није успео да осмисли одговарајуће<br />
стратешко решење за новонасталу<br />
ситуацију услед развоја артиљеријског<br />
наоружања.<br />
Треће поглавље аутор је посветио<br />
анализи промене стратешке и<br />
тактичке улоге утврђења услед развоја<br />
артиљерије, што је било од посебног<br />
значаја за промену планова Молткеа и<br />
тиме је практично оповргао аргументе<br />
Делбрика и његових настављача.<br />
Проучавајући развој идеја од<br />
1890. до 1912. године, у четвртом поглављу,<br />
Забер је закључио да се Шлифен пре<br />
свега посветио: стварању нових војних<br />
планова који би могли успешно да се примене<br />
у предстојећим сукобима и превладавању<br />
бројчане надмоћи непријатеља<br />
на оба фронта. Начелник генералштаба<br />
напустио је неке од основних премиса<br />
Молткеових планирања: уместо статичне<br />
одбране увео је динамичност у<br />
манервисању јединица, посветио се додатном<br />
искоришћавању надмоћности<br />
немачких железница, уместо фронталног<br />
напада потенцирао је нападе по боковима,<br />
упошљавање свих расположивих<br />
активних и резервних јединица на<br />
фронту како би се донекле надоместила<br />
инфериорност у људству. Забер закључује<br />
да није постојао тзв. „Шлифенов
Критике и прикази 165<br />
план“ који је захтевао јако десно и слабо<br />
лево крило како би се опколио Париз<br />
и у једној великој бици била уништена<br />
читава француска војска. Заправо је<br />
у периоду 1890-1905. развијена нова<br />
немачка стратегија која је требало да<br />
омогући да се до максимума искористе<br />
све предности и превладају сви недостаци<br />
немачке војске.<br />
У петом поглављу аутор се потрудио<br />
да реконструише немачке ратне<br />
планове у последњој деценији пред<br />
отпочињање сукоба, на основу невеликог<br />
броја докумената сачуваних у архивама.<br />
Забер закључује да је немачки<br />
прелазак са дефанзивне на офанзивну<br />
стратегију био условљен променом у<br />
спољнополитичкој констелацији снага,<br />
као и све бржим припремама Антанте<br />
за рат. Аутор је покушао да, на основу<br />
сачуване грађе, реконструише немачки<br />
план за стратешки распоред и циљеве<br />
јединица за 1914. годину како би показао<br />
да се ова планирања нису заснивала<br />
на Шлифеновом нацрту из 1906. На<br />
тај начин аутор завршава аргументовано<br />
излагање о неодрживости тезе да су<br />
Немци на почетку Првог светског рата<br />
желели да примене „Шлифенов план“<br />
из 1905/6. године.<br />
Последње поглавље, које представља<br />
засебну целину, је посвећено проучавању<br />
свих докумената, публикација<br />
и мемоара који у одређеном контексту<br />
покрећу питање постојања „Шлифеновог<br />
плана“ да би се показало да је то заправо<br />
било средство којим су се официри<br />
немачке, баварске и саксонске војске<br />
међусобно оптуживали за поразе и правдали<br />
своје поступке. Такође указује на<br />
извесни континуитет у немачкој војној<br />
мисли и после 1918. године који се заснивао<br />
на идејама фон Шлифена.<br />
Тиме је аутор завршио своје<br />
излагање показујући неколико ствари:<br />
Шлифенов нацрт из 1905/6. био је само<br />
један од идејних пројеката фон Шлифена<br />
који је био неостварив за немачку<br />
војску како 1905/6. тако и 1914. године,<br />
указао је на развој идеје о постојању<br />
идеалног плана и рецепта за победу која<br />
се развијала у немачкој историографији<br />
после 1918. године и изнео је своје<br />
предпоставке о томе који официри су<br />
били најзаслужнији за стварање мита о<br />
постојању таквог ратног плана.<br />
Доказивањем да „Шлифенов<br />
план“ за Западни фронт није постојао<br />
аутор сматра да је успео да покаже да се<br />
овај нацрт из 1906. године мора изоставити<br />
из аргументације о агресивности<br />
немачког милитаризма. Међутим Забер<br />
иде и корак даље и у једној површној<br />
опсервацији поредећи француске, руске<br />
и немачке војне планове закључује<br />
да се циљеви Рајха нису сувише истицали<br />
својом агресивошћу у односу на<br />
циљеве његових суседа. Будући да ово<br />
није главна тема његовог рада, аутор се<br />
није потрудио да темељније аргументује<br />
овај став, већ је изложен као успутна<br />
констатација.<br />
Резултати до којих је Забер досегао<br />
током својих истраживања нису<br />
оставили историчаре равнодушним.<br />
Настојања да се његови закључци поткрепе<br />
или оборе допринела су поновном<br />
преиспитивању одређених ставова<br />
у вези са немачком војном историјом у<br />
периоду до почетка сукоба и током прве<br />
године Великог рата; и управо стога ова<br />
монографија заслужује пажњу и наших<br />
војних историчара.<br />
Срђан Мићић
166<br />
војноисторијски гласник<br />
Љубомир Петровић, Невидљиви гето. Инвалиди у Краљевини Југославији 1918-1941,<br />
Београд 2007, 341стр.<br />
У патријахалном друштву, какво<br />
је било друштво Краљевине Југославије<br />
у годинама 1918-1941, готово да није<br />
било места за групе маргинализоване<br />
својом појавом и социјалним статусом.<br />
Отуда и историографија, до сада, том<br />
важном друштвеном феномену није посвећивала<br />
потребну пажњу. То посебно<br />
важи за све категорије инвалида који се,<br />
у историографским радовима, најчешће<br />
помињу уз навођење мало поузданих<br />
бројки које, на нивоу статистика, говоре<br />
о последицама ратова. Уколико је радова<br />
о некој од категорија особа са инвалидитетом<br />
и било карактерисала их је<br />
фрагментарност, издвајање питања из<br />
општег друштвеног, политичког, економског<br />
и културног контекста. Отварајући<br />
питања из друштвене историје,<br />
српска и југословенска историографија<br />
неминовно је морала да продре до „зида<br />
тишине“ који је деценијама спутавао<br />
да положај и живот особа са инвалидитетом,<br />
та важна историографска тема,<br />
постане предмет занимања историчара.<br />
Целовитим приступом теми која у<br />
свеоме средишту има проучавање ограничене<br />
социјалне групе дисертација<br />
колеге Љубомира Ж. Петровића истовремено<br />
„отвара“, дефинише а једним<br />
делом и заокружује то широко истраживачко<br />
поље савремене историје о коме<br />
се до сада недовољно знало.<br />
Обимно истраживање које је<br />
са успехом обавио колеге мр Љубомир<br />
Ж. Петровић и резултат до кога је досегао,<br />
нема узора у српској, југословенској<br />
али ни европској историографији<br />
у овом тренутку. Из тог угла гледано<br />
књига колеге Петровића сасвим је<br />
нова, пионирска и, већ самим тим, од<br />
посебног значаја. У њеном средишту<br />
је слојевит однос друштва, државе и<br />
инвалида као њиховог саставног дела,<br />
испуњен предрасудама, примитивизмом,<br />
нереалним надама и изневереним<br />
очекивањима. Историографско истраживање<br />
положаја и живота инвалида у Краљевини<br />
Југославији 1918-1941. и мултидисциплинарни<br />
приступ сложеној теми,<br />
које је са успехом обликовано у докторској<br />
тези под истим називом, отуда не<br />
испуњава само потребу историјске науке<br />
да о наведеним појавама критички<br />
суди, већ и ширу потребу друштва да,<br />
ослањајући се на анализе научника, рационално<br />
сагледа себе.<br />
Изворну основу својих истраживања<br />
колега Петровић је пронашао<br />
у архивским фондовима Архива Србије<br />
и Црне Горе (18 фондова и збирки)<br />
и Историјског архива Ужица (4 фонда),<br />
објављеним изворима превасходно законодавне<br />
природе (30 наслова), градји<br />
инвалидских и хуманитарних удружења,<br />
сачуваној штампи и периодици<br />
(12 наслова), службеним гласницима,<br />
статистикама, буџетима, специјализованим<br />
медицинским часописима, обимној<br />
историографској, правној, медицинској,<br />
дефектолошкој литератури. Коришћени<br />
извори су разноврсни али и расути. По<br />
својој вредности издваја се грађа сачувана<br />
у фонду Двора Краљевине Југославије,<br />
Министарства социјалне политике<br />
и народног здравља, Министарства<br />
просвете, Министарства правде...<br />
Изворна основа за писање докторске<br />
дисертације о положају и животуо инвалида<br />
била би недовољна да кандидат<br />
део драгоцених извора није пронашао у<br />
објављеним Годишњим извештајима и<br />
Споменицама Средишњег уреда за осигурање<br />
радника (Загреб), Извештајима
Критике и прикази 167<br />
Средишњег одбора удружења ратних<br />
инвалида Краљевине Југославије за године<br />
1934-1937, Записницима са седница<br />
Министарског савета. Разумевању<br />
наведене проблематике допринела је<br />
штампа и периодика („Ратни инвалид“,<br />
„Глас недужних“, „Радничка заштита“,<br />
„Социјални препорођај“, „Гласник<br />
Централног хигијенског завода“), без<br />
које тешко да би било могуће реконструисати<br />
однос јавности према питању<br />
инвалида и условима у којима живе.<br />
Прибрана документација омогућила је<br />
кандидату да са великом поузданошћу<br />
посматра и анализира проблеме ратних<br />
инвалида, популације која је инвалидност<br />
стекла на радном месту и деце<br />
чија је инвалидност последица веома<br />
ниске здравствене и опште културе, социјалних<br />
и хигијенских прилика.<br />
О истраживачким проблемима<br />
са којима се аутор суочио веом речито<br />
говори структура дисертације. Уз<br />
предговор, увод и закључак материја је<br />
изложена путем шест тематски структуираних<br />
поглавља. Унутар њих постоје<br />
32 уже проблемске целине које граде мозаичну<br />
слику о положају и животу инвалида<br />
у Краљевини Југославији.<br />
У уводним деловима текста (7-<br />
32 стр.) аутор је, путем историјске вертикале,<br />
проговорио о расту друштвене<br />
свести о постојању и потребама људи<br />
погођених инвалидношћу и обликовању<br />
правног система и социјалне политике<br />
која води рачуна о тој популацији<br />
држављана. Дефинисан је оновремени<br />
појам, суштина и пракса социјалне политике<br />
схваћене као облик законодавства<br />
и бриге државе да заштити инвалиде<br />
и укључи их у друштвене токове.<br />
Скицирана је историја односа према<br />
инвалидима у свету пречесто испуњена<br />
презиром, предрасудама, бруталношћу,<br />
одбацивањем особа са инвалидитетом.<br />
Презентована је законодавна и институционална<br />
основа југословенског државног<br />
система социјалне и здравствене<br />
заштите у годинама 1918-1941, који је<br />
у многим својим елементима био неадекватан.<br />
Средишњу тему првог поглавља<br />
(33-82 стр.) чини социјално психолошка<br />
позадина односа према инвалидима у<br />
југословенском друштву у годинама<br />
1918-1941. У тим деловима књиге аутор<br />
је указао на раскорак између теоријског,<br />
законодавног и институционалног поимања<br />
социјалне политике и практичних<br />
потреба државе каква је била Краљевина<br />
Југославија. Приказ положаја<br />
инвалида у југословенским земљама<br />
до 1918. у функцији је раузмевање појаве<br />
дугог трајања и сложеног карактера<br />
која се у прошлости мора посматрати<br />
кроз верске назоре, социјални положај,<br />
елементе правне заштите, укорењене<br />
предрасуде, формирање првих институција<br />
за заштиту инвалида. Посебно<br />
је анализирана здравствена ситуација у<br />
Краљевини Југославији као извориште<br />
стицања инвалидности. Веома богата и<br />
у неким деловима фактографски сасвим<br />
нова грађа омогућила је анализе аутора<br />
које истичу значај укорењених навика,<br />
културе становања, хигијенских прилика,<br />
социјалних болести, опште непросвећености,<br />
лоше здравствене заштите,<br />
недостатка установа за лечење, одсуства<br />
заинтересованости политичког чиниоца<br />
за здравље друштва, као битних<br />
узрока стицања инвалидности. Пажњи<br />
колеге Петровића није промакао ни<br />
тежак положај руских инвалида који нису<br />
имали статус носилаца инвалидских<br />
пензија и видови њиховог социјалног<br />
збрињавања. Веома је вредна и сасвим<br />
оригинална и целина у којој аутор анализира<br />
језик инвалиднсоти присутан у<br />
свакодневном говору (народни изрази)
168<br />
војноисторијски гласник<br />
али и његову брзу еволуцију у јавним<br />
документима, уџбенуичкој литератури,<br />
књижевности. На основу прикупљеног<br />
лингвистичког материјала аутор говори<br />
о предрасудама, дискриминацији, страху<br />
од инвалидности и друштвеном миљеу<br />
у коме, најчешће, особе са инвалидитетом<br />
живе изопштено.<br />
Однос југословенске државе<br />
према инвалидима у годинама 1918-<br />
1941. обрађен је у другом поглављу књиге<br />
(83-156 стр). У тим деловима текста<br />
анализиране су правне норме и указано<br />
ко је по њима имао „статус“ инвалида,<br />
како је тај „статус“ стицао, који су<br />
државни ресори били задужени да воде<br />
бригу о особама са инвалидитетом,<br />
шта је суштински исцрпљивао појам<br />
„друштвене бриге“ о инвалидима, како<br />
су инвалиди били организовани и друго.<br />
Истраживање показује да законске<br />
норме нису потискивале предрасуде<br />
становништва према инвалидима. Анализа<br />
правног система заштите инвалида<br />
(уставне одредбе и позитивно законодавство)<br />
показала је његове слабости<br />
и пропусте. Инвалиди никада нису<br />
уживали правну и економску једнакост<br />
са осталим држављанима Краљевине.<br />
Брзина са којом су мењани закони<br />
и „ревизије“ које су их пратиле, што<br />
је посебно погађало категорију ратних<br />
инвалида, уносила је несигурност и повећавала<br />
утицај државне бирократије<br />
у решавању егзистенцијалних питања<br />
инвалида. Инсистирање државне администрације<br />
на штедњи порађало је додатне<br />
тешкоће популацији инвалида која<br />
је најдиректније погођена смањивањем<br />
социјалних давања (у једном тренутку<br />
и особе са 40% ивалидидтета остају без<br />
социјалних права и заштите). У том контексту<br />
је и покушај аутора да утврди<br />
тачан број инвалида, што га је увело у<br />
упоредну анализу доступних статистичких<br />
података о броју и категоријама<br />
инвалида (државне и приватне статистике).<br />
У оквиру посебних тематских<br />
целина проговорено је о здравственој<br />
заштити инвалида и међународној сарадњи<br />
југословенских инвалидских<br />
организација. Однос инвалидских организација<br />
према политици посматран је<br />
путем реконструкције њихових веза са<br />
Двором, политичког надзора над удружењима<br />
инвалида, „церемонијалног“<br />
укључивања ратних инвалида у политику.<br />
Кандидат отуда закључује да су инвалиди<br />
коришћени за креирање пожељног<br />
политичког и националног идентитета<br />
преко инструментализације прошлости.<br />
Треће поглавље књиге (157-218.<br />
стр.) посвећено је економским аспектима<br />
инвалидности у Краљевини Југославији<br />
1918-1941. Колега Петровић је<br />
уочио сложеност односа који се у сиромашном<br />
аграрном друштву успоставља<br />
између економских моћи државе и реализације<br />
социјалне политике која би<br />
задовољила минимум потреба популације<br />
којој је намењена. У том контексту<br />
анализирана је финансијска политика<br />
државе, разматране идеје о решавању<br />
проблема инвалидских пензија, скренута<br />
пажња на економске одредбе инвалидског<br />
законодавства, посматрана<br />
буџетска политика према инвалидима,<br />
концентрација инвалидских фондова и<br />
проналажење додатних прихода које би<br />
обезбедиле опстанак инвалидских организација.<br />
У оквиру посебних подпоглавља<br />
размотрено је питање превоза и<br />
смештаја инвалида (бесплатан превоз,<br />
трајно збрињавање, отварање домова<br />
инвалида), државне политике запошљавања<br />
ратних инвалида (запошљавање,<br />
опстајање на нестабилном тржишту радне<br />
снаге и отпуштање), расподеле хуманитарне<br />
помоћи (хуманитарне акције,
Критике и прикази 169<br />
државна помоћ, обезбедјење исхране за<br />
сиромашне, помоћ Двора...нису у стању<br />
да измене материјални статус инвалида)<br />
и инвалидског задругарства које је,<br />
суштински, претрпело неуспех услед не<br />
постојања правног решења о њиховом<br />
функционисању у инвалидском законодавству.<br />
Анализе које је колега Петровић<br />
обавио указују на перманентну<br />
економску маргинализацију инвалида<br />
у друштву које је имало недовољне економске<br />
капацитете и држави која била<br />
дужник, уз остало, и према категорији<br />
својих држављана са инвалидитетом<br />
(неисплаћене пензије).<br />
Четврто поглавље књиге (219-<br />
250. стр.) посвећено је инвалидима рада<br />
који су били готово прећутана категорија<br />
инвалидности. Аутор је указао на<br />
појаву инвалида рада, скренуо пажњу<br />
на њихов положај у Немачкој, Аустроугарској<br />
и Краљевини Србији, дефинисао<br />
радничко осигурање. Анализом<br />
реформисања социјалног осигурања,<br />
политике смањивања броја инвалида рада,<br />
несрећа које су проузроковале инвалидитет<br />
и недостатака у законодавству<br />
које је третирало проблематику заштите<br />
на раду, прецизно је презентовао југословенско<br />
искуство. Веома исцрпно<br />
је описао систем социјалног осигурања,<br />
позабавио се бројем осигураника,<br />
приказао делатност Средишњег уреда<br />
за осигурање радника. Уочио је и проблеме<br />
правне перцепције осигурања<br />
других држава, образложио критеријуме<br />
за стицање права на пензију, указао<br />
на болести и несреће на раду као запостављени<br />
сегмент осигурања, трендове<br />
повећања броја инвалида, ризике појединих<br />
занимања и малверзације које<br />
су пратиле рад институција социјалног<br />
осигурања. Истраживање које је колега<br />
Петровић обавио показује да је неуспешност<br />
социјалне политике југословенске<br />
државе последица екстремних<br />
контраста који су се у тој области исказивали.<br />
Када су у питању инвалиди рада<br />
њихову егзистенцију су одређивали<br />
анахроно законодавство неприлагођено<br />
потребама друштва и модерне установе<br />
заштите које су их одбацивале.<br />
Последња два поглавља књиге<br />
„Невидљиви гето“ посвећена су образовању<br />
деце ометене у развоју ( 251-284.<br />
стр.) и перцепцији и рецепцији инвалидности<br />
( 285-310. стр). У првом од њих<br />
је презентована кратка историја специјалног<br />
школства, указано на диспропорцију<br />
између могућности и потреба<br />
школовања инвалидне деце, дати услови<br />
у којима се одвијао образовни процес.<br />
Размотрена је политика отварања<br />
школа и одељења за дефектну децу, процедура<br />
уписа, развој специјалног школства,<br />
наставни планови и програми, формирање<br />
наставничког кадра стручно<br />
оспособљеног за рад у специјалним<br />
одељењима. Перцепција и рецепција<br />
инвалидности дата је путем анализе<br />
медијског наступа инвалидских организација,<br />
присуства инвалидског питања<br />
у јавности, статуса инвалида у југословенском<br />
друштву. Анализа народне<br />
књижевности, уметничке књижевности<br />
и кинематографије такође је омогућила<br />
аутору да проговори о перцепцији инвалидности<br />
испуњеној презиром, предрасудама<br />
и политиком, која паралелно<br />
постоји и у стварности и у сфери имагинарног.<br />
Тематски нова, фактографски<br />
богата и мисаоно кохерентна и слојевита<br />
књига колеге Љубомира Петровића<br />
„Невидљиви гето. Инвалиди у Краљевини<br />
Југославији 1918-1941“ несумњиво<br />
значајно обогаћује наша сазнања о друштву<br />
Краљевине Југославије.<br />
Проф. др Љубодраг Димић
170<br />
војноисторијски гласник<br />
László Borhi, Hungary in the Cold War 1945-1956. Between the United States and the Soviet<br />
Union, Budapest (Central European University), 2004, 352 стр.<br />
Педесетогодишњица Мађарске<br />
револуције 1956. прошла је у стручној<br />
српској јавности готово незапажено.<br />
Томе има више разлога, али један од<br />
њих свакако се налази у чињеници да<br />
је грађа Координационог одељења, тј.<br />
Државне безбедности у оквиру Министарства<br />
иностраних послова Југославије,<br />
касније Србије, још увек недоступна,<br />
као и грађа осталих полицијских архива.<br />
Грађа других релевантних домаћих<br />
архива прегледана је од извесног броја<br />
истраживача још током деведесетих година<br />
прошлог века и коришћена у њиховим<br />
радовима приликом обележавања<br />
четрдесетогодишњице, а и касније.<br />
Оно што је домаћим истраживачима<br />
ускраћено у земљи, надокнађује<br />
се обиљем публиковане грађе мађарске,<br />
руске (тј. совјетске) и америчке провенијенције,<br />
као и доступношћу архива њихових<br />
тајних служби и тајних служби<br />
осталих земаља некадашњег Источног<br />
блока. На основу ове грађе са извесном<br />
дозом сигурности се може утврдити и југословенска<br />
позиција у односу на Мађарски<br />
октобар, коју, уосталом, потврђују<br />
доступни југословенски извори, али би<br />
одређену тежину представљању српске<br />
историографије широј научној јавности<br />
дала могућност поређења грађе наших<br />
тајних архива са документима сличних<br />
служби страног порекла.<br />
Ласло Борхи, мађарски историчар,<br />
један је од истраживача који су<br />
на најбољи могући начин искористили<br />
доступност архивске грађе током<br />
деведесетих година. Његова књига<br />
Мађарска у Хладном рату 1945-1956.,<br />
објављена у издању Средњоевропског<br />
Универзитета у Будимпешти, то и пока-<br />
зује. Своје вишегодишње истраживање<br />
историје Мађарске и њеног положаја<br />
између Сједињених Америчких Држава<br />
и Совјетског Савеза у годинама непосредно<br />
после Другог светског рата, како<br />
је истакнуто и у поднаслову књиге,<br />
Ласло Борхи је започео још крајем осамдесетих<br />
година прошлог века, у Историјском<br />
институту Мађарске академије<br />
наука, која му је и данас матична установа.<br />
Истраживање је наставио у америчким<br />
архивима 1994. године у оквиру<br />
међународног пројекта Хладни рат<br />
(Cold War Inernational History Project<br />
of the Woodrow Wilson Center), да би<br />
крајем те деценије уз финансијску подршку<br />
будимпештанског Сорос фонда<br />
обавио и истраживање у Москви. Ово<br />
је његова четврта књига везана за Мађарску<br />
у поменутом периоду: њоме је<br />
заокружио резултате својих истраживања<br />
у мађарским, руским, француским и<br />
америчким архивима, а објављивањем<br />
књиге на енглеском језику отворио је<br />
мађарске архиве ширим научним круговима.<br />
Мађарска у Хладном рату је<br />
прва научна монографија у којој се анализира<br />
изградња совјетске империје<br />
у Мађарској, њена консолидација и начин<br />
очувања, и амерички покушаји да<br />
<br />
Претходне три: Az Egyesült Államok és a szovjet<br />
zóna, 1945-1990. (Сједињене Америчке Државе<br />
и совјетска зона, 1945-1990) Budapest: História,<br />
1994.; Megalkuvás és Erõszak – Az Egyesült<br />
Államok és a szovjet térnyerés Magyarországon,<br />
1944-1949. (Опортунизам и насиље - Сједињене<br />
Америчке Државе и совјетска експанзија у Мађарској,<br />
1944-1949) Debrecen: KLTE, 1997.; A<br />
Vasfüggöny mögött – Magyarország nagyhatalmi<br />
erõtérben, 1945-1968, (Иза Гвоздене завесе<br />
– Мађарска у пољу Великих сила, 1945-1968)<br />
Budapest: Ister, 2000.
Критике и прикази 171<br />
се томе стане на пут. Оцена тог процеса,<br />
истовремено дата из мађарске, совјетске<br />
и америчке перспективе, је оно што ову<br />
књигу чини изузетном и представља значајан<br />
помак у историографији, за шта<br />
је Л. Борхи добио признање од свих водећих<br />
историчара Хладног рат.<br />
Уводни део своје студије Ласло<br />
Борхи је започео констацијом да су се<br />
Мађари, као и други мали народи средње<br />
Европе затечени у борби за континенталну<br />
превласт средином 20. века, нашли у<br />
погрешно време на погрешном месту.<br />
Остварила су се извесна мрачна предвиђања<br />
из 19. столећа да ће Мађарска бити<br />
у саставу Руског царства. Да ли је могло<br />
бити другачије? Да ли су мали народи<br />
Источне Европе могли сами одредити<br />
своју судбину, или је она била последица<br />
политике великих сила? Аутор закључује<br />
да се на ова питања може наћи<br />
одговор у оквиру проучавања совјетскоамеричког<br />
ривалства које је коначно и<br />
довело до поделе Европе. Мало историчара<br />
доводи у питање совјетску тежњу<br />
да има одлучујући утицај на источни<br />
део континента, али су вођене велике<br />
дебате о томе да ли је увођење стаљинистичког<br />
режима било неизбежно. Многи<br />
историчари сматрају да је совјетизација,<br />
уствари, била одговор Москве на<br />
спољну опасност. Други, пак, тврде да<br />
је Москва од почетка имала намеру да<br />
устоличи свој режим на истоку Европе,<br />
али је време и начин остварења тог циља<br />
зависио од регионалних посебности.<br />
И традиционалисти, који одговорност<br />
за почетак Хладног рата приписују Совјетском<br />
Савезу, и ревизионисти, који<br />
криве Сједињене Америчке Државе и<br />
за совјетско-амерички сукоб и за бољшевизацију<br />
територија окупираних од<br />
стране Совјета, као и млађи истраживачи,<br />
слажу се у једном: судбина Источне<br />
Европе била је главни узрок спорења у<br />
развоју совјетско-америчког сукоба.<br />
Проучавање комунистичког<br />
освајања власти показује да се тактика<br />
Сојвета у постизању тог циља разликовала<br />
од земље до земље, при чему се подједнако<br />
водило рачуна и о унутрашњим<br />
и о спољашњим факторима. Из првог<br />
дела књиге Ласла Борхија, односно, из<br />
прва три, од укупно шест поглавља, можемо<br />
видети како се тај процес одвијао<br />
у Мађарској и како су Сједињене Америчке<br />
Државе покушавале да пацификују<br />
Совјетски Савез.<br />
Прво поглавље We Do Not Wish<br />
to Move a Finger (Не желимо ни прстом<br />
да мрднемо, стр. 17-45) аутор започиње<br />
прегледом спољне политике Мађарске<br />
у току рата, која се заснивала на претпоставци<br />
да би се Мађарска могла наћи на<br />
англо-америчком путу ка Берлину. Међутим,<br />
пробританским елементима у мађарској<br />
влади је дуго требало да схвате да<br />
је Мађарска крајем 1943. године постала<br />
део совјетске интересне сфере. Осим тога,<br />
владајућа класа која је увела земљу<br />
у рат, није била у стању да одвоји Мађарску<br />
од немачког савеза. Крај Другог<br />
светског рата представљао је и крај традиционалне<br />
политичке елите. Мађарска је<br />
прошла кроз драстичне економске, политичке<br />
и друштвене промене. Фенклин Рузвелт<br />
је настојао да обезбеди Стаљинову<br />
сарадњу и после рата, макар то подразумевало<br />
совјетску доминацију у Источној<br />
Европи, док је Винстон Черчил желео да<br />
сачува Грчку како би Велика Британија<br />
одржала бар статус медитеранске силе.<br />
Цена је била совјетска доминација у Дунавском<br />
басену.<br />
Пре него што су демократске<br />
снаге у Мађарској добиле прилику да се<br />
консолидују, комунисти су већ заузели<br />
командне позиције у локалној админи-
172<br />
војноисторијски гласник<br />
страцији, контролисали новоформирану<br />
полицију и безбедносне структуре и<br />
убацили људе од поверења у остатке војних<br />
снага. Москви је било допуштено<br />
да одреди услове примирја на основу којих<br />
је обезбеђена совјетска политичка<br />
и економска доминација. Савезничка<br />
контролна комисија била је, такође, под<br />
њеном контролом, чиме је омогућено<br />
легално увођење Комунистичке партије<br />
у власт. Управо начин на који су комунисти<br />
освојили власт, у светлу међусобних<br />
односа у троуглу Будимпешта – Москва<br />
– Вашингтон од 1945. до 1947. године,<br />
је тема другог и трећег поглавља, The<br />
Myth of Democracy (Мит о демократији,<br />
стр. 47-109) и The Communists Take<br />
Over (Комунисти преузимају контролу,<br />
стр. 111-138). Пошто се коалициона влада<br />
одржала све до 1947. године, многи<br />
историчари су совјетизацију Мађарске<br />
објашњавали спољним фактором, као<br />
последицу агресивних америчких акција,<br />
попут Труманове доктрине, или, Маршаловог<br />
плана. Такав закључак се заснивао<br />
на тврдњи да је у току 1947. дошло<br />
до великог заокрета у совјетској политици<br />
према Мађарској. Ласло Борхи<br />
истиче да у изворима није нашао потвду<br />
за овакво објашњење, већ да мађарски<br />
архиви садрже многобројне доказе да је<br />
Мађарска постала затворена зона чим је<br />
Црвена армија крочила у њу. За разлику<br />
од флексибилног приступа према Источној<br />
Немачкој, совјетско руководство је<br />
Мађарску од почетка сматрало ратним<br />
пленом, који треба максимално експлоатисати.<br />
Током 1945. комунисти су тврдили<br />
да још није сазрела ситуација за диктатуру<br />
пролетеријата. Према Стаљиновим<br />
упутствима, нису се изјашњавали<br />
против приватне својине и иницијативе.<br />
Али, унутар њиховог круга није била<br />
тајна да је ово упутство за уздржавање<br />
само привремена мера: Маћаш Ракоши,<br />
партијски вођа, отворено је говорио о<br />
малом значају парламентарних избора<br />
1945. године за Комунистичку партију,<br />
а у мају 1946. је објавио да је на реду<br />
изградња диктатуре пролетеријата.<br />
Врхунац ликвидирања политичких противника<br />
одиграо се годину дана касније,<br />
када је Ференц Нађ, председник владе и<br />
један од лидера Партије малих поседника,<br />
био приморан на оставку.<br />
Амерички дипломатски представници<br />
у Мађарској сматрали су да мађарске<br />
ствари не треба да утичу на односе<br />
између Вашингтона и Москве. Иако су<br />
били забринути због ликвидације демократске<br />
владе, строго су се придржавали<br />
принципа немешања. Вашингтон<br />
је помно пратио сва дешавања, али је<br />
ипак одлучено да се примат Москве не<br />
доводи у питање. Мир је зависио од совјетско-америчких<br />
односа, а не од демократије<br />
у Мађарској, констатује Ласло<br />
Борхи, истичући да Американцима ни<br />
мало није био лак избор. Међутим, без<br />
британске подршке није било довољно<br />
простора за дипломатску акцију.<br />
У другом делу књиге дата је<br />
анализа природе совјетског режима и<br />
амерички напори да се тај режим приведе<br />
крају. Заправо, сва три поглавља<br />
другог дела су под истоветним насловима<br />
објављена као краће студије у периоду<br />
од 1999. до 2002. године. <br />
<br />
«Merchants of the Kremlin: The Economic Roots<br />
of Soviet Expansion in Hungary, 1945-1948.»<br />
Working Paper 28, Woodrow Wilson Center<br />
International Cold War History Project, 2002.;<br />
«Empire by Coercion: The Soviet Union and<br />
Hungary in the 1950s.» Cold War History, 2000-<br />
2001, Volume I, Issue 2, January 2001.; «Rollback,<br />
Liberation, Containment or Inaction? The U.S.<br />
and Eastern Europe in the 1950s.» Journal of Cold<br />
War Studies, Volume I, No. 3, Fall 1999.
Критике и прикази 173<br />
Четврто поглавље The Merchants<br />
of the Kremlin (Трговци из Кремља,<br />
стр.139-196.) бави се мало познатом<br />
страном совјетизације Мађарске, економском<br />
пенетрацијом у првим послератним<br />
годинама, на коју истраживачи<br />
до Л. Борхија готово да нису<br />
обраћали пажњу. Безочна економска<br />
експлоатација започела је трошковима<br />
које је Мађарска сносила за одржавање<br />
совјетских окупационих трупа, демонтирањем<br />
и премештањем фабрика у<br />
Совјетски Савез, потпуном исплатом<br />
репарација, чак присвајањем имовине<br />
мађарских Јевреја, коју су Совјети<br />
претходно прогласили немачком имовином.<br />
Комбиновано са стратешким<br />
предностима контроле Дунавског басена,<br />
економска вредност присвојених<br />
мађарских богатстава, утицала је на<br />
совјетски став да је контрола над Мађарском,<br />
много важнија од политичке<br />
предности која би следила из наставка<br />
сарадње са Сједињеним Америчким<br />
Државама. Поређења ради, грубе процене<br />
показују да је вредност укупних<br />
добара које је Совјетски Савез извукао<br />
из Мађарске до 1948. године, једнака суми<br />
коју је Аустрија добила укључивши<br />
се у Маршалов план, преко једне милијарде<br />
долара.<br />
Совјетско-мађарски односи<br />
педесетих година прошлог века тема је<br />
петог поглавља Empire by Ceorcion (Силом<br />
наметнута империја, стр. 197-268.).<br />
Супротно од «империје по позиву»<br />
(Empire by Invitation је и наслов његовог<br />
најпознатијег чланка), како је америчко<br />
послератно присуство у Западној<br />
Европи назвао норвешки историчар Г.<br />
Лундестад, совјетско присуство у Источној<br />
Европи било је силом заведено. У<br />
годинама које су претходиле 1956-ој политички,<br />
социјални и економски систем<br />
у Мађарској копирао је совјетски систем.<br />
Све време мађарско руководство<br />
користило је Москву као спољни извор<br />
силе којом је учвршћивало свој ауторитет<br />
у земљи. Према званичном политичком<br />
канону Совјетски савез је ослободио<br />
Мађарску од нацизма и отворио пут<br />
револуционарном развоју ка социјализму.<br />
Ова идеологија је дала легитимитет<br />
економском израбљивању и контроли, а<br />
непостојање правно регулисаних односа<br />
између две земље Москва је обилно<br />
користила, при том резервишући право<br />
да се меша у све унутрашње послове. У<br />
циљу припреме за предстојећи рат са<br />
западним силама, од почетка 1951. Совјетски<br />
Савез је гурнуо Мађарску у хипериндустријализацију,<br />
која ју је потпуно<br />
економски осиромашила и довела до<br />
побуне 1956. године.<br />
Ласло Борхи сматра да су два разлога<br />
навела Москву да се одлучи на војну<br />
интервенцију 1956.: први, ситуација<br />
у Будимпешти је измакла контроли; други<br />
разлог је промењена међународна ситуација<br />
бомбардовањем Египта, што је<br />
могло пореметити глобалну равнотежу.<br />
Требало је брзо деловати и стабилизовати<br />
ситуацију у Источној Европи.<br />
У последњем, шестом поглављу<br />
Conmainmenm, Rollback, Liberation or<br />
Inaction? (Спречавање ширења постојећег<br />
стања, повратак на старо, ослобађање,<br />
или, пасивност, стр. 269-324.) аутор<br />
је покушао да одговори на питање<br />
да ли је кратко после Стаљинове смрти<br />
постојала могућност да се промени статус<br />
qуо у Средњој Европи., тј. да ли је<br />
једина сила која је имала моћ да то учини,<br />
Сједињене Америчке Државе, имала<br />
политичку вољу да врати Совјетски<br />
Савез на старе позиције.<br />
Америчка политика према Совјетском<br />
Савезу и Источној Европи је
174<br />
војноисторијски гласник<br />
кроз цео разматран период била препуна<br />
контрадикција. Совјетско присуство<br />
у средишту Европе сматрано је штетним<br />
по западне безбедносне интересе, али<br />
војна средства за његово елиминисање<br />
нису долазила у обзир. У завршним<br />
анализама администрација америчких<br />
председника у овом периоду веровало<br />
се да би употреба оружја за потискивање<br />
Совјета са истока Европе значила<br />
оружани конфликт између Сједињених<br />
Америчких Држава и Совјетског Савеза,<br />
што је пак могло довести до нуклеарног<br />
рата. Процењено је, имајући у<br />
виду искуство Другог светског рата, да<br />
би у том случају цена плаћена за слободу<br />
Источне Европе била сувише висока.<br />
Отуда је потицао крајње нејасан, чак<br />
двосмислен амерички став према читавом<br />
региону, који се није променио ни у<br />
току мађарске кризе 1956. године.<br />
Након краћег закључка у коме<br />
су сумирани резилтати ауторовог<br />
истраживања, у главним цртама изнети<br />
у горњем тексту, следи богата библиографија<br />
и регистар. Књига је такође<br />
опремљена фотографијама главних<br />
актера, а предња страна омота украшена<br />
је оновременом мађарском карикатуром,<br />
која на најбољи начин илуструје<br />
реакцију америчке администрације на<br />
совјетску интервенцију – демонстрирање<br />
забринутости и прихватање чињеничног<br />
стања. Књига Ласла Борхија, заснована<br />
на енормном броју оргиналних<br />
извора веома је критична не само према<br />
Совјетском Савезу, већ и према Сједињеним<br />
Америчким Државама. Огољено<br />
или прикривено водећи политику силе,<br />
обе државе нису имале ни мало обзира<br />
према судбини Мађара. Као што и сам<br />
Л. Борхи каже, то је заједничка судбина<br />
свих малих народа.<br />
Катарина Ковачевић<br />
Иван Лаковић, Западна војна помоћ Југославији 1951-1958, Подгорица 2006, 293.<br />
Питање војне помоћи земаља<br />
Запада Југославији, у годинама 1951-<br />
1958, једна је од оних тема о којима, до<br />
сада, историчари нису писали. Политичка<br />
осетљивост питања на то је пресудно<br />
утицала. Учесници у догађајима<br />
се нису оглашавали. Извори су били<br />
недоступни. Самим тим и могућност<br />
да историчари досегну до “чврстог тла<br />
историје” које им омогућава да пишу<br />
“онако како је уистину било”, готово да<br />
није постојала. Тако се о интензивној<br />
војној сарадњи Југославије и Запада,<br />
која се огледала у набавци наоружања<br />
и опреме, школовању кадрова, увођењу<br />
иновација у обуци и организацији оружане<br />
силе, променама у сфери политике<br />
и идеологије, није писало. Уколико<br />
је радова о појединим темама и било,<br />
одликовала их је фрагментарност, јер<br />
се о војној помоћи Југославији писало<br />
у склопу истраживања положаја државе<br />
у хладном рату, њеном општем односу<br />
са Западом, политичко-дипломатској<br />
страни догађаја. Отварање архивских<br />
фондова и строго чуваних колекција<br />
историјских извора и у земљи и у иностранству<br />
(пре свега у САД), до кога је<br />
дошло у претходним годинама, учинило<br />
је ову тему за историчаре савремене<br />
историје сасвим легитимном.<br />
Тема о којој пише колега Иван<br />
Лаковић не исцрпљује се само на<br />
идентификовању типова и количина
Критике и прикази 175<br />
наоружања које је приспело са Запада.<br />
Она, пре свега, значи отварање питања<br />
политичких односа које Југославија има<br />
са Западом и Истоком, указивање на заједничке<br />
интересе који премошћују<br />
идеолошке разлике, уочавање модернизационих<br />
ефеката коју сарадња собом<br />
носи. Посебну пажњу аутор је посветио<br />
идеологији и стратегији Југославије и<br />
Запада, геополитичком положају и стратешком<br />
значају, опремљености и војној<br />
концепцији Југославије. Није занемарен<br />
ни општи политичко-дипломатски миље<br />
унутар кога и долази до првих захтева,<br />
испорука и, касније, обустављања војне<br />
помоћи. Тежиште истраживања је било<br />
на утврђивању обима, садржаја, квалитета<br />
и особина примљене војне помоћи,<br />
са посебним освртом на копнену војску,<br />
ратно ваздухопловство, ратну морнарицу.<br />
Прецизно су посматрани ефекти модернизације<br />
југословенских оружаних<br />
снага до којих долази кроз програм војне<br />
помоћи.<br />
За израду књиге “Западна војна<br />
помоћ Југославији 1951-1958” била је<br />
превасходно коришћена необјављена<br />
грађа која се чува у фондовима Архива<br />
Војно-историјског институте, Дипломатског<br />
архива Савезног министарства<br />
иностраних послова, Архива Србије<br />
и Црне Горе. У питању су документи<br />
које до сада истраживачи делом користили<br />
али и читави фондови до којих<br />
је аутор први стигао. То књизи колеге<br />
Лаковића даје посебан значај. Ту пре<br />
свега мислимо на грађу похрањену у<br />
Архиву Војно-историјског института<br />
(Одељење за пријем војне помоћи и Друга<br />
управа Генералштаба), која је, својим<br />
квалитетом и обимом, омогућила да се<br />
до детаља сагледају све фазе у процесу<br />
примања војне помоћи коју је пружио Запад<br />
и идентификује део југословенских<br />
ратних планова и процена. На жалост,<br />
из објективних разлога, ван домашаја<br />
колеге Лаковића остала је грађа која се<br />
налази у Public Record Office-u у Лондону<br />
(фонд ФО-371) и документација која<br />
се чува у National Archives and Record<br />
Administration у Вашингтону (посебно<br />
документација АМАS-а). Тај хеуристички<br />
недостатак надокнађен је консултовањем<br />
објављених годишњих извештаја<br />
Foreign Office-a (ИВ том едиције<br />
“Jugoslavija: political diaries 1918-1945”<br />
који се односи на године 1945-1965),<br />
постојећим домаћим збиркама историјских<br />
извора (7), штампом и периодиком<br />
(7), релевантном литературом (71<br />
наслов) и информацијама са интернет<br />
страница (61 адреса). Колеги Лаковићу<br />
је из објективних разлога, остала недоступна<br />
вишетомна едиција “Foreign<br />
Relations of the United States” (делови<br />
који се односе на Југославију, СССР<br />
и Балкан у годинама функционисања<br />
администрације председника Трумана<br />
и Ајзенхауера). Међутим, и поред тога<br />
сматрамо да је истраживачки резултат<br />
до кога је досегао колега Влаховић више<br />
него импресиван.<br />
Уз инструктивни предговор (9-<br />
15 стр.), утемељени увод (16-30 стр.),<br />
развијени закључак (279-289 стр.) и<br />
списак извора и литературе (297-303<br />
стр.) књигу чине три маркантна поглавља<br />
посвећена војној помоћи као<br />
компоненти политичког приближавања<br />
Западу (31-147 стр.), току и функционисању<br />
програма војне помоћи (148-225<br />
стр.) и утврђивању садржаја и структуре<br />
примљеног материјала у копненој<br />
војсци, ваздухопловству и морнарици<br />
(226-278стр.).<br />
У уводним деловима књиге расветљен<br />
је однос Југославије са великим<br />
силама на прелазу из 40-тих у 50-те
176<br />
војноисторијски гласник<br />
године XX века. Указано је на блискост<br />
са СССР-ом, односе са суседима, заоштравање<br />
сукоба са Италијом око Трста,<br />
умешаност Југославије у грађански рат<br />
у Грчкој. Приказане су фазе сукоба Југославије<br />
и земаља Информационог<br />
бироа. Скренута је пажња на страх од<br />
совјетске војне интервенције и последице<br />
економске изолације. Дати су разлози<br />
који су “подстицали” југословенски<br />
политички врх али и западне политичке<br />
и војне структуре на сарадњу која је водила<br />
активној југословенској партиципацији<br />
у западним одбрамбеним плановима.<br />
Указано је на институционално<br />
приближавање Југославије НАТО-у и<br />
САД уз сталну тежњу политичког врха<br />
земље да тај процес буде контролисан<br />
и не прерасте у “утапање” у западни<br />
војни савез. Проговорено је о конзервативизму<br />
америчких војних структура<br />
и неусаглашености западних интереса<br />
као још једном од разлога онемогућавања<br />
потпуне сарадње, посебно на војном<br />
плану. Уочена је међузависност војне помоћи<br />
и спољнополитичке орјентације и<br />
идентификоване дилеме на који начин<br />
изградити модерну армију а при том не<br />
жртвовати део суверенитета земље.<br />
Колега Лаковић је посебну пажњу<br />
посветио војној помоћи као битној<br />
компоненти политичког приближавања<br />
Западу. Његово истраживање показује<br />
сложеност и међузависност коју је собом<br />
носило политичко престројавање ка<br />
земљама и поретку који је постојао на<br />
Западу, могућа реакције СССР-а и земаља<br />
“народне демократије” и перцепција<br />
“политичког заокрета” у очима јавности,<br />
партијских и војних кругова у земљи.<br />
Аутор је указао на сусздржаност и неповерљивост<br />
коју су земље запада “примиле”<br />
информацију о сукобу унутар<br />
“социјалистичког света”. Расветлио је<br />
комплексност положаја у коме се Југославија<br />
нашла покушавајући да настави<br />
политику независног односа према<br />
СССР-у, јасног приближавања Западу и<br />
прихватања помоћи у наоружању. Упоредо<br />
са тим презентовани су и мотиви<br />
западних земаља, посебно САД, да оружјем<br />
помогне Југославију (стратешки,<br />
финансијски, политички). Јасно су приказане<br />
фазе у уобличавању нове југословенске<br />
политике, идентификовани њени<br />
актери, презентовани методи, концепти<br />
одбране, циљеви којима се тежило. Веома<br />
исцрпно су приказани стратешки<br />
преговори са политичким и војним<br />
структурама западних земаља (Прва и<br />
Друга трипартитно-југословенска конференција<br />
у Београду и Вашингтону) и<br />
резултати који су на њима постигнути.У<br />
тим деловима текста, рад колеге Лаковића<br />
је хеуристички утемељен у до сада не<br />
коришћеним изворима, веома исцрпан,<br />
са мноштвом детеља и добро изабраних<br />
цитата, сазнајно сасвим нов.<br />
Току и функционисање програма<br />
војне помоћи посвећено је посебно<br />
поглавље у књизи колеге Ивана Лаковића.<br />
У том делу тексат аутор је посебно<br />
указао на оперативну проблематику<br />
рада на војној помоћи (рокови испоруке,<br />
структура војне помоћи, вредност<br />
пошиљки, планирање и програмирање<br />
помоћи), која је најдиректније зависила<br />
од процена политичких фактоара и<br />
анализа војних структура. Педантност<br />
у регистровању свих видова помоћи<br />
резултирала је прецизним утврђивањем<br />
целокупне вредности програма, обима<br />
наоружања видова војске, раскорака<br />
између планираног оствареног војном<br />
помоћу (58,5% за копнену војску, 37%<br />
за ваздухопловство, 4,5% за морнарицу).<br />
Са подједнаком пажњом истражено<br />
је школовање, обуку и дообука кадрова
Критике и прикази 177<br />
југословенске војске. Реконструисан<br />
је рад америчког одељења за војну помоћ<br />
(American Military Assistence Staff<br />
– AMAS). Са подједнаком темељношћу<br />
истражени су и презентовани допунски<br />
програми уз програм војне помоћи и њихово<br />
спровођење, учешће осталих земаља<br />
НАТО у војној помоћи Југославији и<br />
гашењу и обустављању програма наоружања.<br />
Уз масовну употребу проверених<br />
бројева поједини делови овог поглавља<br />
плене егзактношћу свога исказа.<br />
Књигу колеге Ивана Лаковића<br />
закључује поглавље посвећено садржају<br />
и структури примљене војне помоћи.<br />
У том поглављу уочљиве су три<br />
целине унутар којих је проговорено о<br />
особеностима наоружавања копнене<br />
војске, ваздухопловства и морнарице.<br />
Аутор је исцрпно дао војно-борбене карактеристике<br />
свих типова пешадиског<br />
наоружања и опреме, артиљеријског наоружања,<br />
оклопно-механизованих јединица,<br />
опреме коју су добиле јединице<br />
инжињерије, позадине и везе. На исти<br />
начин презентоване су и карактеристике<br />
клипне ловачко-бомбардерске авијације,<br />
млазне авијације, транспортне<br />
авијације, хеликоптера и радарских<br />
система. Знатно мање простора поклоњено<br />
је типовима наоружања које је<br />
примила ратна морнарица. Добро познавање<br />
наоружања и ратне технике омогућило<br />
је аутору да се суверено креће<br />
кроз материју која, за мање едукованог<br />
истраживача, свакако представља велику<br />
непознаницу.<br />
У посебним прилозима уз рад<br />
аутор је дао прегледне табеле војне<br />
опреме и наоружања као и карте распореда<br />
војних снага у региону и могућих<br />
војних напада на Југославију.<br />
Сматрамо да је књига колеге<br />
Ивана Лаковића “Западна војна помоћ<br />
Југославији 1951-1958” од посебне важности<br />
за све оне који се занимају за<br />
војну историју и историју наоружања.<br />
Проф. др Љубодраг Димић<br />
Драган Богетић, Нова стратегија спољне политике Југославије 1956-1961, Београд<br />
2006, 384.<br />
Колега др Драган Богетић свакако<br />
је један од најбољих познавалаца<br />
спољне полиике југословенске државе<br />
у годинама после Другог светског рата.<br />
Дугогодишње занимање и темељан рад<br />
у домаћим и страним архивима резултирали<br />
су, до сада, бројним монографијама,<br />
тематским зборницима грађе, чланцима<br />
и прилозима високог стручног домета.<br />
Том опусу, стручно високо вреднованом<br />
и у земљи и у иностранству, сада<br />
се придружује обимни рукопис „Нова<br />
стратегија Југословенске спољне политике<br />
1956-1961“ (384 стр. текста). Слободни<br />
смо да одмах напоменемо да је<br />
у питању, до сада, највредније дело колеге<br />
Богетића.<br />
Структуру књиге, уз веома<br />
инструктивни увод, чине четири маркантна<br />
поглавља посвећена: прерастању<br />
доктринарних начела југословенске<br />
државе у спољну политику несврстаности;<br />
рађању нове спољне политике<br />
и отпорима (оптужбама) који су према<br />
Југославији постојали на Истоку и Западу;<br />
сарадњи Југославије са земљама<br />
Африке и Азије која се одвијала у сенци<br />
новог идеолошког сукоба са земљама
178<br />
војноисторијски гласник<br />
„социјалистичког лагера“ и интензивније<br />
политичке и економске сарадње са Западом;<br />
настојањима да буде формиран<br />
покрет ванблоковских држава. Унутар<br />
наведених великих тематско хронолошких<br />
поглавља материја је изложена путем<br />
више десетина мањих целина, мисаоно<br />
кохерентних и уколпљених у општи<br />
ток приче о спољној политици Југославије<br />
у годинама 1956-1961. Свака од њих<br />
представља значајан „историографски<br />
рукавац“ у који је колега Богетић закорачио,<br />
истражио и објаснио, за собом не<br />
остављајући непознанице. Број подпоглавља<br />
и мањих целина истовремено говори<br />
о сложености догађаја које је аутор<br />
истраживао и многостраности са којом<br />
је посматрао процес промена, које су Југославију<br />
удаљавале од Европе, Истока<br />
и Запада учиниле блиском земљама Азије<br />
и Африке.<br />
Изворну подлогу књиге чини грађа<br />
похрањена у Архиву Србије и Црне<br />
Горе, Архиву Министарства спољних<br />
послова Србије и Црне Горе, Архиву<br />
Јосипа Броза Тита, Националном архиву<br />
- Лондон. Упоредо са тим аутор је користио<br />
серије објављених историјских<br />
извора (на енглеском, руском и српском<br />
језику), штампу, периодику. Богата литература<br />
посвећена феномену „хладног<br />
рата“, из које се могу сагледати ставови<br />
Истока, Запада и Југославије, додатно<br />
је допринела квалитету истраживања<br />
и сигурности закључака до којих је колега<br />
Богетић досегнуо. Свакако треба<br />
напоменути да су тако резултати бројних<br />
научника, посебно оних који стварају<br />
у водећим историографијама света<br />
и пишу на више светских језика, преко<br />
анализа колеге Богетића посредно постали<br />
доступни читаоцима на српском<br />
језику. То додатно говори о вредности<br />
истраживања и важности рукописа „Нова<br />
стратегија југословенске спољне политике<br />
1956-1961“.<br />
Књига колеге Богетића посвећена<br />
је покушајима југословенског<br />
државног и партијског врха да досегне<br />
до политичке алтернативе која би му, када<br />
је у питању спољна политика, омогућила<br />
да избегне „смтроносни загрљај“<br />
Истока и Запада који су Тито и Југославија<br />
искусили у претходној деценији.<br />
Отуда прича коју аутор приповеда и почиње<br />
дефинисањем односа који је југословенски<br />
партијски и државни врх имао<br />
према главним процесима, збивањима<br />
и субјектима у међународној заједници.<br />
Пре него што се упустио у елаборацију<br />
спољне политике Југославије колега Богетић<br />
је, са посебном пажњом, дефинисао<br />
совјетске и америчке ставове према<br />
ванблоковској политици. На тај начин<br />
читаоцу је презентован „оквир“ међународних<br />
односа који је, у много чему,<br />
условљавао и спољнополитички наступ<br />
Југославије.<br />
„Притиснута“ сарадњом са Западом,<br />
која је све више постајала оптерећујућа<br />
и добијала нежељени курс и наговештајима<br />
помирења са Истоком, који<br />
су код дела партијских кадрова изнова<br />
пробудили старе илузије, Југославија<br />
је средином 50-тих грчевито трагала за<br />
„спољнополитичком алтернативом“. Тој<br />
важној преломници у спољној политици<br />
посвећено је прво поглавље књиге колеге<br />
др Драгана Богетића. Из њега се може<br />
сагледати процес „сужавања“ односа са<br />
Западом, успостављање тајне партијске<br />
преписке СКЈ и КПСС, „спремност“ Запада<br />
да прихвати југословенски „неутрализам“,<br />
прво Титово путовање у Индију<br />
и Бурму и контакти са будућим лидерима<br />
покрета несврстаних, последице које<br />
је „нови курс“ југословенске спољне политике<br />
произвео на Западу.
Критике и прикази 179<br />
У другом поглављу књиге<br />
исцрпно је приказана нормализација<br />
југословенско совјестских односа, склапање<br />
Московске декларације, догађаји<br />
у Мађарској и Пољској, сумња и неповерење<br />
које је обузимало југословенски<br />
партијски и државни врх, неминовни<br />
сукоб који је обележио односе Москве<br />
и Београда крајем 1956. и почетком<br />
1957. године. Опирање „укључивању“<br />
у „лагер“ социјалистичких земаља и<br />
афирмисање југословенске концепције<br />
„мирољубиве коегзистенције“ у средишту<br />
су интересовања аутора. Њих прате<br />
нови идеолошки спорови и „старе<br />
оптужбе“ које, посредно, сведоче о природи<br />
система који су изграђивани у Југославији<br />
и земљама Источног блока.<br />
Упоредо са тим колега Богетић је веома<br />
исцрпно приказао условљености и садржаје<br />
односа које је у тим годинама<br />
Југославија имала са Западом. Проговорио<br />
је о економским односима који су<br />
уместо помоћи били дефинисани режимом<br />
кредита и трговинских аражмана.<br />
Веома прецизно је анализирао факторе<br />
који су ограничавали сарадњу Југославије<br />
и Запада У тим деловима текста<br />
аутор је указао на проблеме које су производили<br />
„помирење“ са СССР-ом и<br />
хипотетичке могућности укључивања<br />
Југославије у „лагер“, што је резултирало<br />
обуставом војне помоћи и одлагањем<br />
посете Јосипа Броза САД. Скренута је<br />
пажња на последице и специфичности<br />
које је, у односима са Западом, проузроковао<br />
прекид дипломатских односа са<br />
СР Немачком. Указано је на улогу Југославије<br />
у „Суецкој кризи“, решавању<br />
„Алжирског питања“, подршци коју је<br />
југословенска држава пружала новоослободјеним<br />
земљама Африке и Азије и<br />
ставу који је имала према процесу деколонизације.<br />
Посебан напор колега Богетич<br />
је учинио да разјасни политичке<br />
односе које је Југославија успоставила<br />
са Индијом, персоналне односе Тита и<br />
Нехруа, економску сарадњу две државе.<br />
Са подједнаком пажњом и веома аналитички<br />
указано је на сличности спољнополитичких<br />
концепција Југославије и<br />
Египта али и на проблеме који су пратили<br />
економску сарадњу. Дужна пажња посвећена<br />
је „израстању“ југословенског<br />
спољнополитичког концепта „мирољубиве<br />
коегзистенције“ и успостављању<br />
блиских политичких односа са Индонезијом,<br />
Сиријом, Бурмом, Етиопијом.<br />
Чини нам се посебно важним да напоменемо<br />
да истраживања колеге Богетића<br />
умногоме одбацују један идеализовани<br />
стереотип о природи сарадње Југославије<br />
са „неангажованим“ земљама и<br />
снагом аргумената говоре о различитим<br />
погледима каснијих лидера тог покрета<br />
Нехруа и Тита, сумњи и неповерењу,<br />
бројним тешкоћама, незаинтересованости,<br />
сучељеним интересима, персоналној<br />
страни контакта која је често била<br />
далеко од идеалног. Ти делови текста су<br />
сазнајно сасвим нови и посебно вредни.<br />
У трећем поглављу књиге аутор<br />
је веома исцрпно приказао сукоб Југославије<br />
са СССР-ом и социјалистичким<br />
земљама у годинама 1957-1959. Указано<br />
је на бројна оптерећењима прошлости<br />
(случај Имре Нађ), концептуалне разлике<br />
у сфери идеологије (нацрт Програма<br />
СКЈ из 1958), чињеницу да светске кризе<br />
„консолидују“ односе између социјалистичких<br />
земаља (криза на Блиском и<br />
Далеком истоку), природу и ригидност<br />
идеолошких пропагандних капања, суштину<br />
сукоба измедју СКЈ и КПСС у<br />
1959. години. Упоредо са тим колега<br />
Богетић је на богатом емпиричком материјалу<br />
темељно анализирао дихотомни<br />
однос „сарадње и спорења“ који
180<br />
војноисторијски гласник<br />
је Југославија имала са Западом. Сучељавање<br />
са Француском око подршке<br />
алжирском Фронту за национално ослобођење,<br />
оптужбе и реакције које су из<br />
Лондона стизале на рачун „политичких<br />
процеса“ које је режим у Југославији водио<br />
против својих неистомишљеника,<br />
критике и неприхватање југословенске<br />
политике „неутрализма“ од стране водећих<br />
држава Запада, југословенске<br />
реакције на догађаје на Блиском истоку<br />
и у Берлину сведочили су, како показује<br />
колега Богетић, да су односи са Западом<br />
били далеко од идеалних. Ипак,<br />
из овог истраживања, постаје видно са<br />
колико је напора „пробијена“ међународна<br />
изолација којој је Југославија била<br />
изложена после идеолошког сукоба са<br />
СССР-ом и земљама „лагера“ на крају<br />
50-тих.<br />
Књигу „Нова стратегија спољне<br />
политике Југославије 1956-1961“ засвођује<br />
поглавље посвећено иницијативама<br />
које је Југославија предузимала са<br />
циљем формирања покрета ванблоковских<br />
држава. У тим деловима текста<br />
приказана су путовања Јосипа Броза у<br />
земље Африке и Азије, указано на значај<br />
контаката које је на својим путовањима<br />
Тито стварио, проговорено о првим<br />
корацима учињеним на повезивању ванблоковских<br />
држава. Истраживање показује<br />
са којом је упорношћу Тито градио<br />
свој концепт окупљања „ванблоковских<br />
држава“ уз отпоре на које је наилазио<br />
код протагониста политике регионалне<br />
сарадње земаља Азије и арапског уједињења.<br />
Различите политичке традиције,<br />
економска развијеност, поимање политике,<br />
интереси, нераскидива везаност<br />
за некадашње метрополе, како показује<br />
ово истраживање, били су на путу који<br />
је требало превалити од Бандунга до Београда.<br />
Сложеност односа и природа веза<br />
ванблоковских земаља о којима пише колега<br />
Богетић руше пропагандни стереотип<br />
о идиличним односима унутар покрета<br />
који је настајао у другој половини<br />
50.тих и почетком 60-тих. Инсистирајући<br />
на детаљу уклопљеном у процес аутор<br />
је успео да укаже на историчност<br />
процеса, његове мене и фазе, чињеницу<br />
да покрет несврстаних, суштински, и није<br />
дефинитивно настао на конференцији<br />
у Београду на којој је, уз остало, „отворен“<br />
проблем институционализације сарадње<br />
ванблоковских држава.<br />
Књига колеге др Драгана Богетића<br />
„Нова стратегија југословенске<br />
спољне политике 1956-1961“ представља<br />
сигуран темељ и веома инспиративан<br />
и иснструктиван путоказ са свако<br />
даље бављење овом сложеном и важном<br />
темом. Мишљења смо да је у питању<br />
историографски резултат који завређује<br />
сваку пажњу. Темељно истраживање<br />
које доноси мноштво нове фактографије,<br />
оригинална структура књиге, бројна<br />
отворена питања, понуђени одговори и<br />
тумачења, указивање на нове скупове<br />
односа у прошлости, свакако ће задовољити<br />
стручну публику али неће оставити<br />
равнодушним ни обавештеног читаоца<br />
спремног да се упусти у авантуру<br />
савлађивања њених сложених садржаја.<br />
Проф. др Љубодраг Димић
Д О К У М Е Н Т И<br />
УДК 327(497.1:439)“1956/1957”(093.2)<br />
355.404.1(439) “1956/1957”(093.2)<br />
Др Ненад Ж. Петровић<br />
Институт за стратегијска истраживања<br />
Београд<br />
ДЕПЕШЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВОЈНОГ ИЗАСЛАНИКА ИЗ<br />
БУДИМПЕШТЕ 1956-1957. ГОДИНЕ<br />
Пола столећа је минуло од догађаја у Мађарској који су снажно уздрмали<br />
тек створени Варшавски уговор, као и однос снага произашао из резултата<br />
Другог светског рата. У последњих десетак година објављена су документа из<br />
будимпештанских и московских архива која добрим делом потврђују оно што<br />
се одмах знало или наслућивало, али и показују нове чињенице. Док је старија<br />
литература углавном мемоарска, књижевна или исполитизована оптерећеностима<br />
које овакве форме пружају (премда ни строга научност није имуна од истих),<br />
дотле нови радови покушавају да сажму доступна знања. <br />
<br />
<br />
<br />
Већ током догађаја у оптицају су била два изразито поларизована термина: револуција и<br />
контрареволуција. Осим њих у употреби су неутралнији изрази као - побуна, устанак, револт,<br />
мађарска превирања, мађарска криза... Термин контрареволуција (данас готово напуштен) послужио<br />
је ондашњој дневнополитичкој сврси за дисквалификацију противника социјалистичког поретка у<br />
Мађарској а и другде. Са друге стране, револуција је политиколошки термин који је у нашем времену<br />
обавијен ауром позитивности, напретка... па би сви хтели да појаву коју подржавају или симпатишу<br />
њоме означе. У овом прилогу определили смо се за неутралније изразе.<br />
Леонид Гибијански, “Совјетско-југословенски односи и Мађарска револуција 1956. године”,<br />
Југословенски историјски часопис, 1-2, Београд 1996, стр. 151-170. /Аутор је осим иностраних<br />
консултовао и наше архиве: Архив Југославије (фонд ЦК СКЈ) и Архив МИП-а (фонд Политички<br />
архив)/. Jenő Győrkei, Miklos Horvat (eds.), Soviet Military Intervention in Hungary, Budapest 1999.<br />
Laszlo Borhi, Hungary in the Cold War 1945-1956, Budapest 2004.<br />
Од старије литературе споменимо из пропагандних разлога насталу “белу књигу” - Политика<br />
Југославије према Мађарској и случај Имре Нађа, Београд 1959. Потом новинске репортаже тада<br />
поверљиве личности Титовог режима, који се критичних дана “обрео” у Будимпешти како би<br />
извештавао за београдске листове - Добрица Ћосић, Седам дана у Будимпешти, Београд 1957. Роман<br />
водећег мађарског дисидента пружа литерарни увид у судбину интелектуалца у пресудним догађајима<br />
и годинама у Мађарској током двадесетог века - Ђерђ Конрад (Győrgy Konrad), Губитник, Београд
182<br />
војноисторијски гласник<br />
У лето 1953. године, тек неколико месеци по смрти Јосифа Висарионовича<br />
Џугашвилија - Стаљина, дошло је до првих “ комешања “ унутар Источног блока<br />
(у том часу још увек не формално војног савеза). Демонстрације грађевинских<br />
радника у Источном Берлину, њихово брутално гушење, потом као једна од<br />
последица збацивање и ликвидација Лаврентија Берије (виђеног као Стаљиновог<br />
наследника), демонстрације у Пољској - наговештавали су још бурнија превирања.<br />
Јуна 1953. године, комунистички дисидент под режимом Маћаша Ракошија<br />
(Матyас Ракоси), професор Имре Нађ (Имре Нагy) враћен је у партију и преузима<br />
председавање владом. Међутим, убрзо бива смењен јер је партијско руководство<br />
проценило да Нађ исувише попушта пред захтевима који су стизали са десна. Три<br />
године касније, уз подразумевајући благослов Хрушчова, дефинитивно одлази са<br />
власти Стаљинов кадровик Ракоши. Истовремено, југословенски диктатор Тито,<br />
борави у узвратној посети Хрушчову којом приликом се разговарало и о ситуацији<br />
у Мађарској. Хрушчов је знао, или барем наслућивао, колика је “упућеност”<br />
југословенског руководства у мађарске прилике. Приликом једне доцније Титове<br />
“туристичке” посете Криму, совјетска страна вешто намешта састанак Броза и<br />
новог мађарског шефа партије Ерне Гереа (Ерне Гőрő). Ту се договара сусрет<br />
две државно-партијске делегације у Београду, до којег ће доћи између 15. и 22.<br />
октобра 1956. Сутрадан, одмах по повратку делегације из Југославије, догађаји су<br />
се почели муњевито одигравати.<br />
Тог 23. октобра, већ припремљене манифестације подршке демонстрацијама<br />
и захтевима из Познања (Пољска), претвориле су се у оружану побуну која је са<br />
краћим затишјима потрајала до почетка новембра. У међувремену су се одиграле<br />
две совјетске војне интервенције: 23/24. октобра на захтев новоформиране владе<br />
Имре Нађа, и друга 3/4. новембра без формалне сагласности Нађеве владе али<br />
по позиву новоформиране Кадареве владе (“револуционарна радничко-сељачка<br />
влада”).<br />
1990. Коначно овде спадају и мемоарско-дневничке белешке две водећа југословенска политичка<br />
делатника онога доба: Строго пов.1955 - 1958. Необјављени рукопис Вељка Влаховића, Београд 1998.<br />
и Вељко Мићуновић, Московске године 1956/58, Загреб 1977. / Аутор је овде први обелоданио у<br />
целости неформални записник састанка одржаног на Брионима ноћу 2/3. новембра 1956. на којем су<br />
се совјетска и југословенска страна усагласиле око друге војне интервенције у Мађарској. Оригинал<br />
овог документа је у Архиву Јосипа Броза Тита, фонд Кабинет Председника Републике, I - 3 - a, СССР,<br />
1956./ Од новијих радова осим поменутог Л. Гибијанског, в. Љубодраг Димић, “ Јосип Броз, Никита<br />
Сергејевич Хрушчов и Мађарско питање 1956-1957., Токови историје, 1-4, Београд 1998, стр. 23-59. /<br />
рађено углавном на основу партијских докумената ЦК СКЈ /; Ђоко Трипковић, “Југославија и питање<br />
азила Имре Нађа”, Историја 20. века, 1, Београд 1997, стр. 61-73. / писано на основу партијских и<br />
дипломатских докумената домаћег порекла /; Катарина Ковачевић,” Мађарске избеглице у Југославији<br />
1956. године “,Токови историје, 1-2, Београд 2003, стр. 91-124. Иван Ивањи, Мађарска револуција<br />
1956, Београд 2007. Као добар увод у проблематику могу послужити: Дарко Бекић, Југославија у<br />
хладном рату. Односи с великим силама 1949-1955, Загреб 1988; Балкански пакт, зборник докумената,<br />
Београд 2005; Јан Пеликан,.”Југославија и Источни блок 1953. године”, БАЛКАН ПОСЛЕ ДРУГОГ<br />
СВЕТСКОГ РАТА (зборник радова ), Београд 1996, стр. 98-116; Љубодраг Димић, “Југословенскосовјетски<br />
односи у 1954. години”, БАЛКАН ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, стр. 155-165; Ђоко<br />
Трипковић,”Нормализација Југословенско-совјетских дипломатских односа 1953. године”, Историја<br />
20. века, 1, Београд 1994, стр. 111-122; Ђоко Трипковић, “Југославија - мост или тампон између Истока<br />
и Запада 1944-1955. године”, Историја 20. века, 1-2, Београд 1993, стр. 112-116.
Документи 183<br />
У ноћи друге интервенције, премијер Нађ и један број његових министара<br />
и сарадника пронашао је азил у Амбасади ФНРЈ у Будимпешти, док је мађарски<br />
кардинал Миндесенти (Миндесзенти) заштиту потражио код Американаца. Вођени<br />
су преговори у троуглу Москва - Будимпешта - Београд око судбине азиланата.<br />
Док је трајала опсада југословенског дипломатског представништва из совјетског<br />
борног возила рафалном паљбом усмрћен је један службеник Амбасаде. ФНРЈ<br />
се задовољила релативно млаким демаршом, неуобичајеним ако се има у виду<br />
оштрина реаговања на поступке СССР-а и његових савезника у другим приликама.<br />
Коначно, 22. новембра, према писменом споразуму потписаном између влада<br />
ФНРЈ и Мађарске требало је да се сви азиланти врате кућама и да се против њих<br />
не води поступак. Међутим, под околностима које су крајње сумњиве, аутобус са<br />
азилантима “скренут” је са предвиђене путање па су се сви обрели у совјетској<br />
команди града. Одатле су Нађ и један број азиланата пребачени у Букурешт. На<br />
суђењу затвореном за јавност Нађ је био осуђен на смрт и погубљен, заједно са<br />
још неколицином оптужених. ФНРЈ је уложила протест, сматрајући да су њена<br />
права као државе-јемца азила повређена. Игра југословенских државника ни до<br />
данас није у потпуности разјашњена.<br />
На страницама које следе обелодањујемо део депеша југословенског војног<br />
изасланика које, по нама, најречитије говоре о овим догађајима. Оне покривају<br />
период од неколико месеци (крај 1956. и почетак 1957. године). Депеше показују<br />
слику бурних политичких догађаја у Будимпешти и Мађарској насталих као<br />
покушај да ова држава изађе из Варшавског уговора. Такође, показана документа<br />
додатно бацају светло на политику југословенске владе и њену заинтересованост<br />
за развој мађарских догађаја.<br />
Најранија депеша која наговештава догађаје је са почетка октобра:<br />
“ Бр. 117/8. октобар 1956.<br />
Међу официрима влада велико задовољство због предстојећих<br />
међупартијских разговора./.../ Говорећи о сахрани Рајка и осталих, пуковник<br />
Нагy Габор, између осталог је рекао: “ Све оно што се радило у СС рађено је<br />
по истом рецепту и у Мађарској. Сваки онај који је нешто вредео и покушао да<br />
мисли својом главом окарактерисан је као опасан и уклоњен. Тако је прошао и<br />
<br />
Архив Војноисторијског института у Београду, фонд ЈНА, кутија 376, фасцикла 1, редни број 2<br />
(депеше на линији Седмо одељење Генералштаба ЈНА - Војни изасланик у Будимпешти за 1956.<br />
годину). Постоје само долазне депеше из Будимпеште. Сва документа су под наведеном сигнатуром<br />
уколико није другачије назначено и писана су латиницом. Правописне и језичке грешке, као и<br />
уобичајена “гутања” речи у телеграмима, нису исправљани осим када је мењан смисао. У таквим<br />
случајевима исправке су назначене у напомени. Сва истицања у депешама (курзив) су ауторовa,<br />
да би се нагласио значај тог дела текста.<br />
<br />
Ласло Рајк (Laszlo Rajk), предратни комуниста и шпански борац. Као министар унутрашњих послова<br />
ухапшен је маја 1949. године заједно са групом руководилаца и оптужен да је уз подршку режима из<br />
Југославије припремао преврат у Мађарској са циљем да је издвоји из социјалистичког блока. Осуђен<br />
је на смрт и погубљен. Рехабилитован је као неправедно осуђен и свечано сахрањен уочи октобарских<br />
догађаја 1956. године.<br />
<br />
Совјетски Савез.
184<br />
војноисторијски гласник<br />
Рајк, а с њим и многи други./.../ Стаљин је главни кривац за све ово. Неће бити<br />
једноставно уклонити његов споменик са трга.”” <br />
Већ следећа сачувана депеша јавља драматичним тоном о развоју догађаја<br />
под назнаком Верy ургент. Преносимо је у целости:<br />
“ Бр. 124/24. октобар 1956.<br />
Манифестације солидарности са познањским догађајима, које су почеле<br />
јуче у 15 часова, претвориле се у току ноћи у масовне демонстрације. До оружаног<br />
сукоба дошло око радиостанице после говора Гереа синоћ у 20 часова. Гере није<br />
ни поменуо демонстрације, које су већ биле у току, што изазвало још већи револт<br />
маса.<br />
ЦК омладине ставио се на чело демонстрација и издавао прогласе у<br />
току ноћи. Демонстранти су срушили Стаљинов споменик, посели многе јавне<br />
зграде у току ноћи стално настојали да заузму радиостаницу, код које пуцњава<br />
ни јутрос није престала. Јако истакнут национални и антисовјетски карактер<br />
демонстрација. Било и реакционарних иступања - али без подршка масе. У овом<br />
погледу вести радио Будимпеште нису тачне. <br />
Испред наше амбасаде демонстранти су клицали: “ Живио Тито “. многе<br />
групе долазиле да траже нашу помоћ. Ноћас око 5 часова дошли код мене у стан<br />
и обавестили да долазе совјетске трупе да интервенишу. Војска и полиција држе<br />
се солидарно са народом коме дају и оружје. Боре се једино јединице АВХ. 10<br />
Нереди су избили и у осталим местима у Мађарској, нарочито у<br />
Секешфехервару, Сегедину и Дебрецену. Између 4 и 5 часова у Будимпешту стигла<br />
из реона Цеглед Солнок<br />
руска тенковска дивизија и посела мостове и све важније објекте у граду.<br />
Тенкови чувају совјетску амбасаду.<br />
Ноћас на заседању ЦК извршено кооптирање нових чланова и избор новог<br />
Полит. бироа. Отпали су Ракошијеви људи, а међу њима и министар војске Бата.<br />
Нађ 11 постао председник владе која је јутрос око 8,30 издала проглас у коме захтева<br />
разилажење демонстраната и прети смртном казном онима који буду правили<br />
нереде. Нешто касније саопштено да су совјетске трупе које сходно В. П. 12 бораве<br />
у Мађарској позване у помоћ, јер мађарска војска није била спремна, а нападнута<br />
је. Ово није тачно јер су демонстранти нападали само органе АВХ. У саопштењу<br />
се позива народ да сарађује са совјетским и мађарским трупама. Ово саопштење<br />
<br />
Још првог дана демонстрација, 23. октобра, срушен је Стаљинов споменик на тргу испред<br />
Парламента.<br />
<br />
Вероватно је известилац хтео да каже како су вести будимпештанског радија о томе да преовладавају<br />
реакционарна (десничарско-националистичка) иступања нетачне.<br />
<br />
Из касарне Килијан у Будимпешти однете су велике количине оружја. Команда те касарне без отпора<br />
је пустила демонстранте да се снабдеју наоружањем. Такође, велике количине оружја као и људство<br />
(емигранти) у данима који су претходили немирима без проблема су пребацивани из Аустрије.<br />
(Совјетски савез је 1955. године повукао трупе из своје окупационе зоне у Аустрији.).<br />
10<br />
Скраћеница за снаге Државне безбедности.<br />
11<br />
Предратни комуниста, професор универзитета. Дуго је живео у СССР-у где је примио и држављанство..<br />
Крајем осамдесетих година прошлог века рехабилитован и сахрањен у Будимпешти.<br />
12<br />
Варшавски пакт.
Документи 185<br />
највероватније је диктирано од стране Руса као и наредба владе. Нереди још увек<br />
трају. Заведено ванредно стање. Руси пуцају на масу. Има много жртава. Очекују<br />
се руска појачања из Секешфехервара.<br />
Скрећемо пажњу да Амбасада од јуче непрекидно прати догађаје и шаље<br />
обавештења.<br />
Дробац.” 13<br />
Депеше из наредних дана описују конфузно стање, масовна убиства<br />
извршена над нижим припадницима партијске и државне номенклатуре, деловање<br />
совјетских трупа. Депеша “веома хитно” јавља о контактима Амбасаде са<br />
факторима у мађарској армији:<br />
“ Бр. 135/30. октобар 1956., експедована 31. октобра у 01,45 х.<br />
Данас у 15,00 били у команди ваздухопловства и ПАО 14 , која се прогласила<br />
револуционарним Комитетом. Командант утиче на владу и МНО 15 да успостави<br />
контакт са масама и да енергично захтевају повлачење совјетских трупа. Команда<br />
има пуно поверење у потчињеним јединицама и подржава Нађа. Ради хитности<br />
остало јављено депешом амбасаде 548. /.../ Гро наших информација користи<br />
амбасада јер ми нисмо у стању да вам их пренесемо.<br />
Дробац”<br />
Наредни документ-депеша показује да су из Команде ПАО “цуриле<br />
информације” право југословенском војном изасланику.<br />
“ Бр. 137/1. новембар 1956., експедована 2. новембра у 02,30 х.<br />
Према податцима команде ПАО у 10.00 стање совјетских трупа је следеће:<br />
У ширем реону Будимпеште налази се око 2.000 тенкова. Највећа групација<br />
у реону Текел - 320 тенкова, 14 авиона ИЛ-28, 6 МИГ и 24 ЛИ-2, затим јужно<br />
од Будаорш - 300 тенкова и 150 возила. Сви улази у Будимпешту су затворени<br />
/.../ Најбоље стање је у ПА јединицама и авијацији. Све старешине потчињене<br />
су министарству, изузев пука у Веспрему, који је јавио да ће извршавати само<br />
наређења из Ђера./.../”<br />
Војни изасланик Дробац, лично је контактирао са највишим војним<br />
факторима мађарске армије тих критичних дана. О томе сведочи следећа депеша<br />
под назнаком ВЕРY УРГЕНТ:<br />
“ Бр. 138/1. новембар 1956.<br />
Посетио у 14.00 часова новог начелника ГШ генерал-мајора Ковача./.../<br />
Ковач сматра, а тврди да је то мишљење и Нађа да је основни услов за успостављање<br />
реда споразум са Совјетима о повлачењу трупа. Поновно ангажовање Совјетских<br />
трупа изазвало би рат између Мађарске и СС, јер би цео народ устао против<br />
13<br />
Потпуковник Милан Дробац, војни изасланик у Мађарској. Као адресати на овој и следећим депешама<br />
наведени су: генерали Иван Гошњак, Љубо Вучковић, Богдан Орешчанин, Милан Купрешанин, Отмар<br />
Креачић, Војо Николић, Милош Шумоња; пуковник Јакшић, Коча Поповић, Добривоје Видић, Срђан<br />
Прица и Радоје Зец.<br />
14<br />
Противавионска одбрана.<br />
15<br />
Министарство народне одбране.
186<br />
војноисторијски гласник<br />
Руса./.../ Молио ме да ово пренесем посланику и да га замолим да обавести нашу<br />
владу, коју моли да утиче на Совјете.<br />
Армија је консолидована и претставља гаранцију да ће социјалистички<br />
поредак бити очуван./.../ Рачунају на помоћ Југославије и Пољске. Ако се Руси<br />
умешају онда ће бити изгубљене све шансе и мађарски народ ће страдати као<br />
никад до сада./.../”<br />
О другој совјетској војној интервенцији казује депеша број 145 од 5.<br />
новембра у 16,15 часова! Догађаји о којима је реч одиграли су се више од двадесет<br />
четири сата пре тренутка њеног експедовања па је основана сумња како је морало<br />
бити ранијих телеграма са извештајима о томе који се на жалост нису сачували.<br />
Ипак, и овај штури службени телеграм доста тога открива: 4. новембра, у рано<br />
јутро, совјетске трупе изненадиле су Будимпешту, док је “Јово 16 отсечен у Будиму.<br />
Код њега у стану налази се још пет из владе.” 17<br />
Тек у поруци послатој пет дана након претходне дају се потпунији подаци<br />
о особама и околностима под којима су се исте нашле у Вукмировићевом стану:<br />
“ Бр. 151/10. новембар 1956.<br />
Код Вукмировића у стану налазе се: пуковник Надор са женом и дететом,<br />
новинар Васархелyе 18 Миклош и публициста Ердес 19 Петер. Расположење код њих<br />
је добро, сви решени да се користе правом азила и да оду у Југославију. Пуковник<br />
Надор каже да ни под којим условима неће остати у служби у мађарској армији и<br />
да је решен да емигрира у Југославију. Органи АВХ често ме позивају телефоном<br />
и распитују се за Надора јављајући се као његови пријатељи. Такође се распитују<br />
и за нашег пријатеља пуковника Нагy-а команданта ПАО о коме незнамо ништа.<br />
Надор каже да је Нађ успео да напусти команду./.../ Предузели смо мере да Надор<br />
напише извештај о армији и ваздухопловству као и биографије високих војних<br />
руководилаца.<br />
Дробац”<br />
Депеше бр. 153/11. новембар и бр. 155/12. новембар 1956. извештавају о<br />
престанку борби у Будимпешти. Још има активности мањих оружаних група. Међу<br />
цивилима има доста оружја. Међутим, политичка ситуација у читавој Мађарској<br />
још извесно време неће бити стабилизована због штрајкова у појединим градовима<br />
и регионима.<br />
Пуковник Надор, како је јављено депешом бр. 151, доставио је тражена<br />
обавештења о мађарској армији, о чему војни изасланик јавља:<br />
“ Бр. 169/20. новембар 1956.<br />
Према Надору, мађарске оружане снаге после смањења и реорганизације<br />
у октобру о. г. имале су у саставу:<br />
16<br />
Јово Вукмировић, свакако војно лице чији чин нисмо у стању утврдити. Заменик војног изасланика<br />
потпуковника Милана Дробца.<br />
17<br />
Под овим “ још пет из владе “ требало би ваљда разумети да су у стану Вукмировића осим лица која<br />
се наводе у следећем телеграму и још петорица чланова владе Имре Нађа?<br />
18<br />
Вашархеље.<br />
19<br />
Ердеш.
Документи 187<br />
а) једну (прву) армију са седиштем у Будимпешти. Командант Усзта 20 , а<br />
заменик Ковацс 21 Имре. Армији су била потчињена два корпуса са командама у<br />
Кесцкемету 22 и Сзекесфехервару 23 . Корпуси су имали у саставу по три дивизије<br />
( једна моторизована и две стрељачке ). Корпус у Будимпешти (један арт.)<br />
расформиран је с тим што су неке јединице постале ПБК 24 , а у неким деловима<br />
попуњени су корпуси у саставу армије.<br />
б) У ПБК: једна самостална стрељачка дивизија, једна артиљеријска<br />
дивизија и неколико самосталних пукова (везе, инжињерије и др.)<br />
ц) Заједничка команда ваздухопловства и ПАО била је преко генералмајора<br />
Мадарасза 25 непосредно потчињена МНО. Ваздухопловство је имало три<br />
авиодивизије (Кецскемет, Тисзар 26 , Сзекесфехервар), две ловачке и једну јуришну<br />
у Сзекесфехервару. Ваздухопловство је имало две школе, једну у Сзолноку 27 и<br />
једну у Будаерс 28 . Бројала је 16.000 људи. Команда ПАО је располагала са четири<br />
дивизије: две за одбрану Будимпеште, једну у Мисколцу 29 и једна у Весзпрему 30 .<br />
Укупно бројно стање око 18.000 људи.<br />
Надор сматра да је пре почетка друге руске интервенције армија била<br />
обезглављена и неспособна да успостави ред. Он мисли да је доведена у такву<br />
ситуацију смишљено-деструктивним радом стаљиниста уз помоћ Руса, који нису<br />
желели да домаће снаге ликвидирају контрареволуционарне групе. Ово им је<br />
било потребно, између осталог, и због оправдања прве интервенције. Непосредно<br />
пред другу интервенцију на територији града налазила су се два тенковска и три<br />
стрељачка пука, укупно око 12.000 војника. Дробац.” 31<br />
Колико су биле дубоке “ везе “ југословенских војнообавештајних органа на<br />
тлу Мађарске показује и податак да су добијали прецизне податке и од преводиоца<br />
у совјетској команди града:<br />
“ Бр. 160/14. новембар 1956.<br />
Мађарски официр који је тумач у совјетској команди града испричао је<br />
Ралановићу да се међу Русима говори да су имали велике губитке. Погинуло је<br />
око 600 официра и подофицира и око 7.000 војника. Број рањених је неколико<br />
пута већи. Велики губитци су последица и бројних неспоразума између јединица<br />
у којима су отварали ватру једни на друге.<br />
20<br />
Уста.<br />
21<br />
Ковач.<br />
22<br />
Треба: Кечкемет (Kecskemet).<br />
23<br />
Секешфехервар.<br />
24<br />
Посебан будимпештански корпус ?<br />
25<br />
Мадарас.<br />
26<br />
Тисар.<br />
27<br />
Солнок.<br />
28<br />
Будаерш.<br />
29<br />
Мишколц<br />
30<br />
Веспрем<br />
31<br />
Осим редовних адресата овај телеграм достављен је и Врховном команданту.
188<br />
војноисторијски гласник<br />
Снабдевање је врло слабо и нередовно. Војници често гладују, па и због<br />
тога има много случајева пљачке, што старешине уопште не спречавају. Једино<br />
се кажњава за случајеве насиља над женама./.../ Јутрос ми рекао командир нашег<br />
обезбеђења да су јуче стигле из СС веће количине горива и хране, тако да ће се<br />
ситуација у том погледу брзо опоравити./.../”<br />
У опреци са наведеним стоје извештаји обавештајних центара са подручја<br />
Југославије који су пратили стање у Мађарској. О приликама уз границу на сектору<br />
Сегед - Келебија - Бачалмаш - Баја, износи се:<br />
“ Центар - Нови Сад, екс. бр. 3112/6. децембар 1956.<br />
/.../ Према становништву 32 се понашају коректно, ништа не одузимају а<br />
ако нешто траже, то плате./.../ Граничним јединицама 33 је наређено да извештавају<br />
о неправилним поступцима Руса према становништву./.../”<br />
Из још једног сачуваног извештаја тих дана сазнајемо:<br />
“ Центар - Загреб, експ. бр. 3163/8. децембар 1956.<br />
/.../ Руски војници имају доста новца - форинти. Једну кокош плаћају<br />
100 и више форинти. 34 Информација вероватно тачна. Извор сарадник сигуран.-<br />
Душан”<br />
У депеши бр. 193 од 5. децембра, послатој из Будимпеште, наводи се како<br />
су совјетске патроле у околини Келебије дошле у сукоб са становништвом због<br />
пљачке и напаствовања жена. У другој пак, послатој две седмице касније, такође<br />
из Војног изасланства, каже се:<br />
“ Бр. 209/20. децембар 1956.<br />
/.../ Држање совјетских војника према цивилном становништву било<br />
је углавном коректно. Било је случајева ситно појединачне пљачке, али то није<br />
била масовна појава. Треба имати у виду и чињеницу да су у прво време војници<br />
били често гладни, без икаквог снабдевања. Ово су нам сами причали. Случајева<br />
насиља над женама није било, што се може тумачити и постојањем наредбе према<br />
којој је за овакве случајеве предвиђена смртна казна./.../”<br />
Обавештајни центри уз границу прикупљали су податке од пребеглих<br />
грађана а особито су обраћали пажњу на војна лица. Истовремено су пребацивани<br />
људи преко границе са радио-станицама док су их вешти фалсификатори опремали<br />
лажним исправама:<br />
“ Центар - Загреб, експ. бр. 2863/21. новембар 1956.<br />
Радиостаница уручена Златку. Успостављена веза 16 новембра. Ми њега<br />
одлично чули. Златко нас није чуо. Веза поново заказана за 29. новембар. На<br />
32<br />
Испуштено: совјетски војници.<br />
33<br />
Испуштено: Мађарске армије.<br />
34<br />
Из контекста је видљиво да је то била добра цена. Један каснији телеграм Војног изасланства који<br />
казује о размени новца даје податак како је Амбасада на црној берзи мењала амерички долар за сто<br />
тридесет форинти. (в. депешу бр. 213/28. децембар 1956.).
Документи 189<br />
заказани састанак 14 новембра није дошао јер је био заузет куповином ствари за<br />
женидбу. 35<br />
Славко био у Герову. Управа логора има наређење Брајника 36 да се са<br />
пребеглима ништа не ради до даљег наређења. Потребно је да се издејствује<br />
слобода акције Центра међу пребеглим војним лицима. О даљем поступању одмах<br />
нас обавестите.<br />
Јавите нам да ли можемо добити неиспуњених личних мађарских карата, а<br />
поред тога и потребне штамбиље. Ово нам је неопходно потребно. Душко” 37<br />
Случајеви Надор и Нађ<br />
Из до сада изложеног видљиво је како су обавештајни органи ЈНА имали<br />
дубље корене у мађарској армији или је део армијских структура непосредно пре<br />
самих догађаја и током њих сам затражио контакт? Имена двојице пуковника<br />
учестало се јављају у депешама: Надор и Нађ.<br />
У јеку уличних борби и нереда у Будимпешти потпуковник<br />
Дробац контактирао је пуковника Надора тада постављеног за команданта<br />
ваздухопловства:<br />
“ Бр. 134/29. октобар 1956.<br />
Данас у 10.00 били у команди ваздухопловства. Дуго разговарали са<br />
пуковником Надором, коме су од сада потчињене све снаге ваздухопловства и<br />
ПАО. Захваљујући ауторитету Надора, авијација је остала у целини компактна и<br />
повезала се са претставницима омладине и радника./.../ У оним гарнизонима где<br />
су били сналажљиви и паметни команданти дошло је одмах до контакта између<br />
војске и претставника омладине и радника. Створени су комитети у којима су<br />
и претставници армије. Ови комитети држе власт и обезбеђују поредак./.../ Али<br />
у многим местима јединице су се супротставиле омладини и радницима и ту<br />
још трају нереди./.../ Тешка је ситуација у селима, где су на многим местима<br />
35<br />
Ово је свакако шифровани део.<br />
36<br />
Еди Брајник. Камник, Словенија, 1922. Пуковник ЈНА. После рата био помоћник савезног секретара и<br />
државни подсекретар у савезном СУП-у. Касније и на другим функцијама. Носилац ордена Народног<br />
хероја и других одликовања../ Војна енциклопедија, друго издање, том 1, Београд 1970, стр. 789./<br />
Герово (код Копривнице у Хрватској) било је један од прихватних центара у који су смештане<br />
избеглице из Мађарске.<br />
37<br />
Катарина Ковачевић најпре тврди на основу аустријских архивских извора да је око 200.000 Мађара<br />
емигрирало током ових догађаја а од тог броја 180.000 у Аустрију а 20.000 у ФНРЈ. ( К. Ковачевић, н.<br />
р., стр. 97.) Одмах се коригује и доводи у сумњу ову тврдњу као претерану. ( Исто, нап. 25 на стр.<br />
97 ) Ауторка на темељу документације Савезног министарства иностраних послова ФНРЈ износи<br />
следеће цифре о Мађарским избеглицама у Југославији: од 23. октобра 1956. до 31. децембра 1957.<br />
избегло је у ФНРЈ укупно 19.857 особа. Од њих је 16.374 емигрирало на Запад, 2.773 се репатрирало<br />
( вратило се у Мађарску ), 634 се настанило у Југославији док се 76 водило као нестали. (Исто, стр.<br />
98, 124.) Статистички преглед избеглица према социјалном одн. професионалном статусу на дан 18.<br />
марта 1957. године показује да је од укупног броја избеглих било 26 војних стручњака и 56 војних<br />
лица. (Исто, стр. 123).
190<br />
војноисторијски гласник<br />
обесили партиске секретаре, попалили пореске књиге и расформирали задруге.<br />
Непријатељски елементи и даље хушкају на нереде. Воде их официри бивше<br />
армије. Двојица су ухваћена у старој униформи. 38<br />
У Кечкемету су били ослобођени бивши робијаши којима су се на чело<br />
ставили бивши официри. Приликом ликвидације ових група заплењено је два<br />
вагона муниције, као и наоружање немачког и другог порекла. Имали су чак и<br />
тешко наоружање. Били су потпуно организовани. 39 /.../<br />
Команда ваздухопловства преко својих веза обавештава владу о ситуацији<br />
у земљи. Надор преноси вести Кадару 40 , који му је рекао да је од њега добио<br />
више корисних информација него од ма ког другог. Надор је уплашен. Каже да<br />
би поднео оставку, јер га стаљинисти из његове средине попреко гледају. Ужива<br />
поверење садашњег руководства. Саветовали смо му да остане на положају, јер би<br />
напуштање значило глупост у овој ситуацији./.../”<br />
Друга личност која нас овде занима, пуковник Нађ, који се непосредно<br />
ангажовао око ступања у везу са војним конструкторима и учествовао у<br />
аранжману њиховог пребегавања 41 био је отпуштен из војске после друге совјетске<br />
интервенције. Док је пуковник Надор, по изласку из азила који му је у свом стану<br />
пружио Вукмировић био “задржан у Министарству “, дотле је судбина Нађа била<br />
нешто другачија:<br />
“ Бр. 170/20. новембар 1956.<br />
Пуковник Нађ послан је данас кући - “ на одмор “. Руководства јединица и<br />
установа најтеже се одлучују да поново приме у службу стручњаке и интелектуалце.<br />
Надор је задржан у Министарству и према његовој поруци наводно ће у току дана<br />
доћи кући./.../”<br />
Ипак, Надор се вратио кући тек 4. децембра:<br />
“ Бр. 193/5. децембар 1956.<br />
38<br />
Односи се на официре предратне и ратне мађарске војске и на њихове униформе.<br />
39<br />
Оружана побуна је и са пропагандно-психолошке и са војне тачке организована и спроведена без<br />
икаквог ометања од стране власти! Начелник будимпештанске полиције налазио се у самом језгру<br />
завере! Он је ујутру, критичног дана, наредио шефовима свих подручних полицијских станица да не<br />
сузбијају демонстрације а уколико демонстранти нападну на станице да их не бране већ да се предају!!!<br />
Вече уочи демонстрација одржани су зборови на факултетима где су студенти придобијени за учешће.<br />
Такође су и запослени у фабрикама, предузећима и установама организовано одведени на митинг!!!<br />
Завереници су месецима пре избијања нереда користили као јавну форму деловања Петефи кружок<br />
да би низом масовно посећених трибина у организацији овог уметничког друштва припремали терен<br />
за “ јеретичке “ захтеве: вишепартизам, слободно тржиште, напуштање Варшавског уговора, одлазак<br />
Совјетских трупа...И највећи листови у престоници - формално још под контролом Партије - постали<br />
су њихова гласила. Такође је и Радио Слободна Европа из Беча припремала духове за акцију. Оружје<br />
и људство пребацивани су из “неутралне” Аустрије...(“Бела књига” мађарског МИП-а /превод на<br />
српски/, Архив МИП-а Србије, Политички архив, 1956., ф. 50, кл. 100, бр. 423916.)<br />
40<br />
Јанош Кадар (Janos Kadar), члан владе Имре Нађа, генерални секретар Мађарске партије трудбеника.<br />
Током друге совјетске интервенције самопрогласио “ револуционарну радничко-сељачку владу “ на<br />
чијем је челу био. До смрти крајем 80-их година минулог века играо је важну улогу у политичком<br />
животу Мађарске. Лавирао је између захтева Москве и нерасположења већине Мађара према<br />
социјализму и СССР.<br />
41<br />
Видети нап. 50.
Документи 191<br />
/.../ Пуковник Надор дошао синоћ кући. Нађ ће данас с њим разговарати, а<br />
после тога састаће се с Вукмировићем. Дробац”<br />
Следеће депеше извештавају шта се дешавало са пуковником Надором по<br />
напуштању југословенског азила.<br />
“ Бр.195/7. децембар 1956.<br />
Надора су испитивали да ли је издао наређење да авијација отвори ватру<br />
на совјетске трупе. Пошто је утврђено да није пуштен је на слободу./.../”<br />
“ Бр. 196/8. децембар 1956.<br />
После напуштања азила пуковник Надор је отишао код генерала Усте, који<br />
га је врло лепо примио и изразио задовољство што се враћа у службу. Када је<br />
напустио његову канцеларију речено му је да га треба генерал Тихонов ( начелник<br />
инструкторске групе ). После краћег разговора Надор је ухапшен од стране руских<br />
официра и спроведен у затвор у ФЕ (СИЦ) улици ( познати затвор АВХ ), где је<br />
затворен у самицу. У истом затвору налази се пуковник Копацси Сандор 42 ( сада<br />
тешко болестан ) затим генерал Ковацс Истван 43 пуковник Сусц 44 . Затвор припада<br />
Русима.<br />
Првих неколико дана Надора нико није саслушавао и он је почео да<br />
штрајкује глађу. Након 5 дана штрајка позвали су га на саслушање. Испитивали<br />
су три ствари:<br />
1) Да 45 је западним војним претставницима издао војне тајне/.../<br />
2) Да је имао везу са нама пошто се не може узети као случајно што је<br />
користио азил баш код Југословена. На овоме нису много инсистирали<br />
и ствар је одбачена брзо.<br />
3) Да је био у руководству оружане контрареволуције/.../ Помоћу сведока<br />
Надор је оповргао и ову тврдњу. Руси су се према њему коректно<br />
понашали и све оптужбе врло пажљиво испитивали. Међутим, Мађари<br />
који сарађују са Русима ( припадници КОС-а и АВХ ) под сваку цену су<br />
настојали да докажу да је Надор стари фашиста. И Руси су га у почетку<br />
називали фашистом. На крају су га звали “ друже пуковниче “ што је<br />
значило да су дефинитивно изменили став према њему. Руси су му<br />
саветовали да се врати у армију. Он је изразио жељу да се запосли као<br />
инжињер у некој фабрици./.../<br />
Сада се Надор налази код куће и вероватно ће у болницу пошто има<br />
озлеђена плућа ( раније повреде у једној вазд. несрећи )./.../”<br />
Међутим, већ 14. децембра, Надор је био позван код генерала Хорвата 46<br />
који је тада био члан комитета за организовање војске. Генерал му је рекао да<br />
42<br />
Копачи Шандор.<br />
43<br />
Ковач Иштван.<br />
44<br />
Требало би: Шуч (Sucs).<br />
45<br />
Испуштено: ли.<br />
46<br />
Хорват Михаљ (Horvat Mihaly), генералмајор. Касније виђен за министра војске. (в. депешу бр. 215/29.<br />
децембар 1956.)
192<br />
војноисторијски гласник<br />
се слаже са Надоровим поновним постављењем за команданта ваздухопловства.<br />
Према известиоцу који шаље ову депешу, идеја је била да се компромитовани<br />
Надор искористи и за покретање производње у војним предузећима. Са краја овог<br />
телеграма, као слику стања у мађарској армији, наводимо:<br />
“ Бр. 205/17. децембар 1956.<br />
/.../ Јутрос се јавио потпуковник Капланy 47 - бивши заменик команданта<br />
ваздухопловства и тражио да га запослимо за шофера. У среду ћемо се видети и<br />
Покушати га наговорити да се врати у армију. Дробац”<br />
Као наставак, следећа депеша (бр. 208/19. децембар 1956.) препричава<br />
шта им је све Каплањ рекао о стању у војсци: да се 60% официрског кора није<br />
хтело вратити у службу јер нису вољни потписати изјаву која их обавезује на<br />
службу Кадаровој влади. Пуковник Нађ је донео одлуку да се врати у службу.<br />
Они који одбију да служе новој “револуционарној радничко-сељачкој влади “ у<br />
одржавању реда и поретка добијају на потпис изјаву да “ добровољно “ напуштају<br />
службу. Такви онда не могу добити никакав посао у државној служби, чак ни као<br />
фабрички радници!<br />
Пуковник Надор споменут је у последњем сачуваном телеграму из 1956.<br />
године и то као извор обавештења и коментатор најновијих персоналних промена<br />
у врху армије. 48<br />
И на почетку 1957. године 49 , контакти нису јењавали:<br />
“ Бр. 2/5. јануар 1957, Будимпешта.<br />
Пре пар дана Надор се интересовао за пуковника Нађа, пошто га овај дуго<br />
није посетио. Том приликом рекао да жели да га наговори да се врати у службу.<br />
Нађа сматра скромним и врло поштеним. Желимо да Вам скренемо пажњу на<br />
наше обавезе према њему. Још пре октобарских догађаја са њим смо имали добре<br />
односе, који су водили ка потпуној сарадњи. За време устанка без резерве давао<br />
нам је информације које смо тражили, при чему је то увек радио без присуства<br />
других. У акцији Д. имао највише заслуга, што се види из наше преписке по овом<br />
случају. 50 Верујемо да ће бити задовољан са сасвим скромним условима живота и<br />
рада. 51 Дробац”<br />
Истога дана уследила је нова депеша:<br />
“ Будимпешта, бр. 3/5. јануар 1957.<br />
Пошто сређујемо картотеку официрског кадра молимо да нам помогнете<br />
у следећем: да тражите од Нађа и капетана Цсиба 52 ( а и од осталих официра ако<br />
47<br />
Каплањ.<br />
48<br />
Депеша бр. 215/29. децембар 1956.<br />
49<br />
Депеше из ове године налазе се у фонду: Архив Војноисторијског института, ЈНА, кутија 376. ф.<br />
1,редни број 4 (депеше на релацији Седмо одељење Генералштаба - Војно изасланство).<br />
50<br />
Реч је о инжењеру Јаношу Дару (Janos Daru) и организовању пребегавања њега и групе конструктора<br />
једне војне фабрике у Будимпешти о чему намеравамо да пишемо у посебном чланку.<br />
51<br />
Подразумева се условима у Југославији.<br />
52<br />
Лајош Чиба (Lajos Csiba), капетан, командант некомплетног пука у Килијан касарни у Будимпешти.<br />
“/.../ Он је поред Малетера руководио борбама против Руса. Сада је склоњен у једној болници, јер<br />
га траже Руси. Намерава да побегне у Југославију - пошто неће да иде на Запад./.../ Капетана Csiba
Документи 193<br />
их тамо има ) да израде спискове свих официра са најосновнијим подацима који<br />
они познају - од Цсиба посебно тражите податке о пуковнику Малетеру. Уједно са<br />
горњим пошаљите нам и препис ваше картотеке официрског кадра. Ми смо овде<br />
- имали картотеку гарнизона, коју смо запалили. 53 Ако нешто слично поседујете,<br />
молимо да нам пошаљете копију - која би нам послужила за обављање овог посла.-<br />
Дробац”<br />
Из претходне две депеше очигледно је како су пуковник Нађ и капетан<br />
Чиба већ били пребегли у Југославију, као и то да пуковник Надор о томе није<br />
ништа знао.<br />
Нормализацијом стања, органи мађарске безбедности консолидовали су се<br />
и почели да хватају конце игре коју им је исплела југословенска војна обавештајна<br />
служба - али узалуд и касно:<br />
“ Будимпешта, бр. 6/10. јануар 1957.<br />
Органи безбедности посетили Надора и распитивали се за пуковника Нађа.<br />
Испричали му да су били у његовом стану где нису нашли никакве одеће нити хране,<br />
што их је навело на помисао да је побегао. Из артиљеријског института нестао је<br />
конструктор са више инжињера. Тај конструктор се често виђао у друштву Нађа<br />
на основу чега закључујемо да је ту Нађи (СИЦ) нешто организовао. Трагање за<br />
Нађем уследило је када се почело са испитивањем кадра ПАО./.../ Молимо да нас<br />
обавестите да ли је долазак групе Д. 54 легализован.Дробац”<br />
Београд је на горњи упит одговорио:<br />
“ Бр. 55/11. јануар 1957.<br />
/.../ Нађ и група Д. добили политички азил и тиме њихов долазак<br />
легализован. /.../<br />
Ваш став по овом питању остаје и надаље исти тј. да Вам у вези ове ствари<br />
није ништа познато.Пехачек 55 ”<br />
Образована је партијска комисија за војне кадрове при Министарству<br />
оружаних снага. Она је замишљена као филтер за кадрове нове армије која се<br />
стварала:<br />
“ Будимпешта, бр. 5/10. јануар 1957.<br />
требају такођер као сведока. Оптужују га да је војнике присиљавао да пуцају на Русе и да је наредио<br />
ликвидацију многих припадника АВХ. Пуковник Малетер Пал налазио се на дужности начелника<br />
одељења за правила и прописе МНО./.../” (депеша бр. 188/3. децембар 1956.)<br />
53<br />
В. депешу бр. 186/3. децембар 1956. Овде је објављујемо у POST SCRIPTUMU. Када је реч о пуковнику<br />
Малетеру, на тајном састанку одржаном на Брионима 2/3. новембра Хрушчов и Маљенков спомињали<br />
су у негативном светлу ову личност. “ Међу Југословенима има несигурности ко је Молетер (SIC<br />
), нико га не познаје нити зна поуздано о њему. Хрушчов и Маљенков и овде резервисани и ако се<br />
касније показало да они Молетера сматрају за једног од вођа конрареволуције.” Ово можда и због тога<br />
што је Малетер био одређен за шефа мађарске делегације за преговоре о повлачењу совјетских трупа.<br />
(Архив Јосипа Броза Тита, Кабинет Председника Републике, I - 3 - a, СССР, 1956, стр. 7-8.).<br />
54<br />
Видети нап. 50.<br />
55<br />
Радо Пехачек. Илирска Бистрица, Словенија, 1913. Генералпуковник ЈНА. После рата шеф војне<br />
мисије у Берлину, начелник Седмог одељења Генералштаба ЈНА (обавештајно), командант корпуса и<br />
др. Одликован орденом Народног хероја и другим одликовањима. / Војна енциклопедија, друго издање,<br />
том 6, Београд 1973, стр. 617./
194<br />
војноисторијски гласник<br />
/.../ Испитивала је случај Надора и том приликом предочила му отворено<br />
оптужбе против њега, а на крају суочила с њим пуковнике Галгоци и Менyхарт-а 56<br />
(начелник политичке управе команде ваздухопловства и ПАО) који су поднели<br />
оптужбе. Те оптужбе теретиле су Надора да је око себе окупљао непријатељски<br />
расположене грађанске елементе. Да је дозволио да се за време устанка растура<br />
проглас команде ваздухопловства и ПАО ( јавили смо садржај овог прогласа који је<br />
био умножен и растуран) и на крају да је отишао у азил у југословенску амбасаду.<br />
Испитивањем сведока и суочавањем комисија је Надора ослободила сваке кривице.<br />
У погледу азила Надор је рекао комисији да се на то одлучио после многих<br />
упозорења да се припрема његово хапшење. Чак и један совјетски генерал га је<br />
питао шта се то с њим догађа. Спомињали су долазак америчког ваздухопловног<br />
аташеа Даллама у његову команду. У оваквој ситуацији, уместо затвора, изабрао<br />
је азил код Југословена. Чланови комисије су примили ово објашњење и рекли му<br />
да они Југославију сматрају за пријатељску земљу и да му нико не замера што се<br />
користио азилом код нас./.../ На крају му је Гyурко 57 у име комисије саопштио да<br />
партија у њега има пуно поверење и да тражи помоћ у организовању нове армије<br />
чак и за време лечења./.../”<br />
Последњи податак на који смо наишли о пуковнику Надору и његовој<br />
судбини потиче из јуна 1957. године. Као одговор на депешу из Будимпеште 58 , из<br />
Београда је отписано:<br />
“ Бр. 916/3. јуни 1957.<br />
/.../ Слажемо се да му пружите материјалну помоћ у форми која га неће<br />
повредити.<br />
Што се тиче његовог преласка код нас, спремни смо да му дамо азил.<br />
Међутим, у самом пребацивању неможемо учествовати, нити за то имамо<br />
могућности. Војводић 59 “<br />
Post Scriptum<br />
“ Москва, бр. 98/12. децембар 1956.<br />
На коктелу 11 децембра у разговору са мном и Аранцем 60 о догађајима у<br />
Мађарској амерички војни изасланик пуковник Мернс између осталог је изнео<br />
“ ја потпуно разумем настојање Руса да употребом силе задрже Мађарску под<br />
својом контролом. Тако би и ми вероватно поступили када би била у питању<br />
једна од земаља западне Европе која у војном погледу претставља за нас оно<br />
56<br />
Мењхарт.<br />
57<br />
Ђурко.<br />
58<br />
Бр. 79/30. мај 1957.<br />
59<br />
Радован Војводић. Глухи До код Бара, Црна Гора, 1922. Генералпотпуковник ЈНА. После рата<br />
представник владе ФНРЈ при штабу снага ОУН у Египту (Синај), војни изасланик у Грчкој и Великој<br />
Британији, начелник катедре на Ваздухопловној војној академији и др. Носилац више високих<br />
одликовања./Војна енциклопедија, друго издање, том 10, Београд 1975, стр. 589./<br />
60<br />
Треба: Иранцем.
Документи 195<br />
што Мађарска за Совјете. Она је важан стратегијски плацдарм у подунављу и<br />
центру Европе и Руси је нису хтели пустити. Свако директно мешање од стране<br />
запада у Мађарској изазвало би општи рат. Ми као војници разумемо совјетске<br />
интересе.”/.../” 61<br />
“ Бр. 186/3. децембар 1956.<br />
Када су избили нереди у Будимпешти амбасада је добила наређење ДСИПа<br />
да се спали целокупна архива и документација и да посланик са још неким<br />
службеницима, укључујући комплетно војно изасланство напусти Мађарску.<br />
Поступајући по овом наређењу спалили смо поверљиву архиву, картотеку<br />
личности, евиденцију и публикације управе које смо имали овде.<br />
Ово наређење повучено је касније.-Дробац”<br />
* * *<br />
Оно што најпре пада у очи након увида у службене телеграме размењене<br />
између Будимпеште и Београда током 1956. године, јесте изостанак писаних<br />
трагова о боравку Имре Нађа у Посланству ФНРЈ, као и изостанак извештаја о<br />
хапшењу њега и групе азиланата?! Претпостављамо да је депеша о овако важним<br />
догађајима морало бити, али да су накнадно уништене. Иначе, у тој опскурној<br />
епизоди затичемо потпуковника Милана Дробца заједно са првим секретаром<br />
посланства Миланом Георгијевићем. 62 У опширном препуцавању Мађарске<br />
и Југославије насталом након хапшења Нађа и других, обе су стране желеле<br />
да се прикажу чистим. Тако су написане обострано оптужујуће “ беле књиге “<br />
докумената. Међутим, један детаљ чини нам се битан. У опширном совјетском<br />
писму-одговору на Титову поруку од 3. децембра 1956., наведено је како је Јосип<br />
Броз у разговору са совјетском војном делегацијом 18. новембра на Брионима,<br />
изјавио: “ Да совјетске јединице нису биле искоришћене за гушење побуне онда<br />
би у том циљу биле уведене у Мађарску југословенске јединице које су у то<br />
време биле покренуте према југословенско-мађарској граници.” Исто је, према<br />
совјетском писму, поновио неколико дана касније генерал Иван Гошњак државни<br />
секретар са народну одбрану, пред истом совјетском делегацијом. 63 Свакако је<br />
индикативно што Тито одговарајући на горње Хрушчовљево писмо ни речју не<br />
демантује наведену тврдњу! 64<br />
61<br />
Свеска депеша на линији Војни изасланик у Москви - Седмо одељење Генералштаба (Архив<br />
Војноисторијског института, фонд ЈНА,1956, кутија 376, фасцикла 1, број 2.)<br />
62<br />
Када су се азиланти 22. новембра укрцали у аутобус који је требало да их развезе кућама заједно са<br />
њима били су Дробац и Георгијевић. Пред сам полазак један совјетски официр ускаче (?!) у возило и<br />
наређује двојици Југословена да изађу што они послушно и чине!!! Аутобус потом по наредби истог<br />
официра одлази пред Команду града праћен совјетским борним колима. Нађ и још неколицина из<br />
групе бивају авионима пребачени у Румунију где ће им бити суђено. ФНРЈ је уложила оштар протест.<br />
(Ђоко Трипковић, Југославија и питање азила Имре Нађа, Историја 20. века, бр. 1, Београд 1997, 68;<br />
Политика Југославије према Мађарској и случај Имре Нађа (бела књига.), Београд 1959, 149.).<br />
63<br />
Ђ. Трипковић, н.р., 70.( Цитат је из документа-писма ЦК КПСС - ЦК СКЈ од 10. јануара 1957. / Архив<br />
Југославије, фонд 507 ( ЦК СКЈ), IX, 119/I-92, листови 22-23 превода писма на српскохрватски./).<br />
64<br />
Ђ. Трипковић, н.р., 70.( Одговор ЦК СКЈ - ЦК КПСС од 1. фебруара 1957. /Архив Југославије, фонд<br />
507 (ЦК СКЈ),IX, 119/I-95/).
196<br />
војноисторијски гласник<br />
На тајном састанку одржаном на Брионима у ноћи 2/3. новембра било је<br />
речи о планираној совјетској војној интервенцији али нико од присутних није<br />
говорио о таквом ангажовању ЈНА. Важно је истаћи да је југословенски врх<br />
(Тито, Ранковић и Кардељ а у присуству московског амбасадора Мићуновића)<br />
последњи обавештен о намераваном али је очигледно њихово мишљење било<br />
за совјете најважније. Пре тога Хрушчов, Молотов и Маљенков обавестили су<br />
руководства Пољске, Румуније, Бугарске, Чехословачке и Кине.Само је пољско<br />
руководство донекле имало дисонантан став али је и оно стало уз план о сузбијању<br />
контрареволуције и рестаурације капитализма.<br />
Тито је заједно са југословенским политичарима истицао Јаноша Кадара<br />
као најбољег кандидата за новог председника владе па је чак Броз и кумовао новој<br />
влади: његова је идеја била да се она назове “ револуционарна влада радника и<br />
сељака “. Совјети су пак више истицали Ференца Миниха, некадашњег мађарског<br />
амбасадора у Москви. Колики је био уплив југословенске стране види се и по<br />
томе што је Кадар коначно постао председник владе упркос сумњи и резерви које<br />
су Хрушчов и Маљенков према њему гајили! Такође је индикативна брига коју<br />
су југословенски саговорници показивали за даљу судбину Имре Нађа и његово<br />
ангажовање у смиривању стања.На овом састанку је скренута пажња совјетском<br />
руководству да су неки мађарски руководиоци сондирали терен за склањање у<br />
југословенску амбасаду (Нађ у том контексту није изричито споменут). “Хрушчов<br />
и Маљенков се држали врло меко и повучено, увек склони да прихвате све што<br />
им се каже са југословенске стране без обзира како о томе стварно мисле.” 65 О<br />
пружању азила групи Имре Нађа и потоњем хапшењу и одвођењу у Румунију<br />
разговарале су тајно делегације две владајуће партије (СКЈ и Румунска партија<br />
трудбеника). До састанка је дошло на тражење румунског Политбироа. Састанку<br />
су са југословенске стране присуствовали Вељко Влаховић, Александар Ранковић<br />
и Едвард Кардељ а са румунске Боднарош и Борила. Састанак је требало да се<br />
одржи у Вршцу али је ипак одржан у Београду. О њему сазнајемо из дневничког<br />
записа Вељка Влаховића датираног непрецизно са “ новембар 1956 “. Запис долази<br />
након детаљних описа посете партијске делегације предвођене Влаховићем која<br />
је од 17. до 29. децембра 1956. боравила у посети Пољској. Изгледа као да је<br />
накнадно убачен или је омашка у датирању. У сваком случају овај разговор је<br />
морао бити вођен после 22. новембра као датума хапшења Нађа и његове групе.<br />
Румунски руководиоци су обавестили своје југословенске саговорнике да су<br />
ухапшени смештени по вилама а Нађ у санаторијуму због лошег здравља. Изгледа<br />
како је још увек веровао Титу и нешто од њега очекивао: “На Титов говор јуче је<br />
Нађ поново рекао: “Видећете шта ће Тито још рећи”.” 66<br />
65<br />
Архив Јосипа Броза Тита, КПР, I - 3 - a, СССР, 1956, стр. 1-15; навод са стране 14.<br />
66<br />
Архив Југославије, фонд 512 ( лични фонд Вељка Влаховића ), II/ 4 - c - 68, навод са листа 106. /<br />
Документ је објављен у Строго пов. 1955 - 1958. Необјављени рукопис Вељка Влаховића, Београд<br />
1998, стр. 131 - 135./
Упутство за предају рукописа:<br />
Часопис Војноисторијски гласник објављује текстове на српском уз<br />
резиме на енглеском језику. Аутори из иностранства могу послати текстове на<br />
свом матерњем језику и у том случају они ће бити преведени и објављени на<br />
српском. Сви текстови морају бити праћени апстрактом који не прелази 100 речи<br />
и резимеом који не прелази 250 речи. Текстови не би требало да буду већи од<br />
25 страна (укључујући фусноте, табеле, резиме и списак литературе), осам за<br />
приказе. Сви прилози ( чланци, прикази, грађа ) морају бити куцани на компјутеру<br />
у неком од верзија МS Word, ћириличним писмом, и снимљени у формату МS Word<br />
документа. Обавезно је коришћење фонта Times New Roman, величина слова 12,<br />
проред 1,5. У фуснотама и резимеима величина слова је 10 уз једноструки проред.<br />
Прва страна треба да садржи поред наслова рада и име аутора и институцију у<br />
којој ради. Текстове приложити у штампаној верзији и уз дискету. Рецензије су<br />
анонимне. Прилоге слати на адресу:<br />
Институт за стратегијска истраживања<br />
Одељење за војну историју<br />
Незнаног јунака 38<br />
11000 Београд<br />
Упутства за писање напомена и библиографија:<br />
Име и презиме аутора: курент ( обична слова )<br />
Наслов чланка или прилога: курент под наводноцима<br />
Наслов књиге: курзив<br />
Назив часописа: курзив<br />
Исто: курзив<br />
н.д.: курзив<br />
Цитирање књиге:<br />
Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd 1994,<br />
str. 121.<br />
Цитирање чланка у часописима:<br />
Mile Bjelajac, “Vojska Kraljevine Jugoslavije 1918-1941”, Vojnoistorijski<br />
glasnik, 1-2/1993, Beograd 1993, str.115<br />
Исто. стр. 114
Цитирање прилога у књигама или зборницима:<br />
Мр Мира Радојевић,“Избегличка влада Краљевине Југославије и<br />
Југословенска државна идеја”, Други свјетски рат – 50 година касније, 1,<br />
Југославија – окупација и антифашистички отпор, Научни скуп, ( ур.Владо<br />
Стругар), Подгорица 1997, стр. 215-226.<br />
Цитирање штампе:<br />
А. Марић, “О тенковима”, Ратник, I-III, Београд 1921, стр.98<br />
Службени војни лист (даље СВЛ), 24.04.1881, бр.17,стр.359-360<br />
Цитирање архивских фондова:<br />
Архив Војноисторијског института (даље: АВИИ), Пописник 17 (даље: П-<br />
17), Кутија 45 (даље: К- 45), Фасцикла 1 (даље: Ф-1), Регистарски број 1/1 (даље:<br />
р.б. 1/1)<br />
Архив Југославије (даље: АЈ), Емигрантска влада (даље: ЕВ ), 103-61-281,<br />
Дипломатски архив Министарства иностраних послова (даље: ДАМИП),<br />
Политичка архива ( даље: ПА ), стр.пов,1950, Ф-6, 1469<br />
Цитирање из енциклопедија:<br />
“Oružane snage”, Vojna enciklopedija, 6, Beograd 1973, str. 448<br />
Цитирање са World Wide Web:<br />
Милковский А.И, “Автомобильные подвозки по опыту Западного фронта<br />
“Автомобильные подвозки по опыту Западного фронта<br />
Империялистической войны 1914 – 1918 гг “, издание академии ВАММ, 1934.<br />
http://militera.lib.ru/h/milkovsky_ai/title.html, (11th of June 2007).