2771.84 KB PDF - ÐнÑÑиÑÑÑ Ð·Ð° ÑÑÑаÑегиÑÑка иÑÑÑаживаÑа
2771.84 KB PDF - ÐнÑÑиÑÑÑ Ð·Ð° ÑÑÑаÑегиÑÑка иÑÑÑаживаÑа
2771.84 KB PDF - ÐнÑÑиÑÑÑ Ð·Ð° ÑÑÑаÑегиÑÑка иÑÑÑаживаÑа
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 33<br />
Судјеловање у јединицама армије Шпанске Републике<br />
Највећи број Југословена борио се у саставу међународних бригада, али<br />
их је било и у другим јединицама. У приказу борбеног доприноса Југословена<br />
ствари Републике и антифашизма у Шпанији постоје двије фазе, фаза милиције и<br />
фаза регуларне армије.<br />
С обзиром на сложен начин на који су пристизали југословенски<br />
добровољци, је немогуће прецизно реконструирати њихово судјеловање у<br />
јединицама милиција. У шпанској статистици забележени су малобројни бројчани<br />
показатељи за ту рану фазу рата. Преглед јединица милиција у којима су се борили<br />
Југословени углавном је без бројчаних показатеља. Једино у табели распореда<br />
Југословена у републиканској армији – је забележено, да су у Columna „Libertad“<br />
била три милиционара, а у Columna „Oliver Palas“ и Columna „España Libre“ по<br />
један, те један у Milicia de Bilbao.<br />
Квалитетно нова фаза наступила је формирањем првих међународних<br />
јединица републиканске армије, у којима су се борили и Југословени: Edgar<br />
André (36), Ernst Thälmann (93), Garibaldi (40), Dombrowski (120). Шпанска<br />
статистика наводи, да је било у XI интернационални бригади (батаљуни Edgar<br />
André i Dombrowski) укупно 82, у XII (батаљони Thälmann i Garibaldi) 99, у XIII<br />
(батаљун Чапајев) 78, у XIV (мјешовити митраљески батаљун, балканска чета)<br />
33, у XV (батаљун Димитров) 49, те у 129. мјешовити интернационални бригади<br />
543 Југословена: батаљoн Димитров (чете Матија Губец и Иван Цанкар) 191,<br />
батаљун Ђаковић 150, батаљун Масарик 4, батаљун Divisionario 108, те без<br />
прецизирања батаљуна 90. Даље, у 35. дивизији 7; у 45. дивизији (батаљони<br />
Divisionario /јединица коњице/ 13; у бази интернационалних бригада укупно 53;<br />
у артиљерији укупно 131 (I група тешке артиљерије Eslavo /батаљон Коларов/<br />
21, II група тешке артиљерије Шкода /батерија Лиебкнецхт/ 22, III група тешке<br />
артиљерије 18, IV група противтенковске артиљерије /батерија Стјепан Радић/ 38,<br />
Артиљеријска група 35. дивизије Ана Паукер 6, Артиљеријска група 45. дивизије<br />
Роза Луxембург 5, Батерија Gottwald 21); у авијацији 4; у тенковским јединицама<br />
12; у ратни морнарици 1; у санитетски служби интернационалних бригада 33;<br />
као партизани (герила) 26. Поред тога се је и 65 Југословена борило у шпанским<br />
јединицама републиканске армаде.<br />
Споменути морамо, да је било међу југословенским добровољцима и 14<br />
жена (3 лијечнице, 2 медицинске сестре, 4 раднице, 2 студентице, 1 службеница, 2<br />
без занимања). Из Југославије их је дошло 5, из Француске 4, из Чехословачке 2 и<br />
по 1 из Алжира, Белгије и Уругваја. Југословенке су биле укључене у санитетску<br />
службу међународних бригада, као лијечнице, медицинске сестре и неговатељице,<br />
али у болницама а не на фронту.<br />
Шпанска статистика о војним и другим функцијама показује, да су<br />
официри чинили 12,4% (148), подофицири 11% (133), политички комесари 4%<br />
(48), санитетско особље 2,8% (33, од тога 15 санитетских официра), а војници<br />
67% (802, међу њима је било 35 секретара партијских организација) од 1192