2771.84 KB PDF - Институт за стратегијска истраживања

Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 35
да појединачно напишу изјаве у којима би на одређени начин изразили своје
кајање за добровољно учешће у рату на страни републиканске Шпаније (сви су
их одбили!). Кад је Француска 22. јуна 1940. капитулирала, постојала је велика
опасност, да бивше шпанске борце немачке окупационе снаге побију или одведе у
логоре у Немачку. Национални комитети КПЈ у логорима одмах доносе одлуку о
брзом организирању пунктова за пребацивање интернираца за Југославију. Од 250
југословенских шпанских добровољаца који су успели – преко илегалних канала
КПЈ – да се пребаце из Француске у Југославију, 130 их је погинуло у биткама
током народноослободилачког рата (1941–1945), а током завршних великих
операција на тлу Југославије против фашистичких војних снага, све четири
армије народноослободилачке војске Југославије предводили су команданти,
бивши југословенски добровољци из шпанског рата (Коча Поповић, Пеко
Дапчевић, Коста Нађ, Петар Драпшин). Свакако су код народа и бораца „Шпанци“
представљали један узвишени појам и прави култ личне храбрости, патриотизма
и оданости борби против фашизма.
Списак ’Југословенских’ интертбригадиста*
У оквиру пројекта »Југословени у шпанском грађанском рату« (1971.
године) било је евидентирано 1664 југословенских добровољаца. 41 Овај,
проширени списак (садржи имена 1912 лица ‘југословенског’ порекла) резултат
је међународних истраживања који међу ‘југословенске’ Шпанце оправдано
сврставају до сада превиђене добровољце из следећих категорија:
- економски емигранти из ‘југословенских’ земаља пре Првог светског
рата и између два светска рата (досадашње статистике многе од њих су
убрајале међу Американце, Канађане и др.);
- политички емигранти из Југословије између два светска рата и после
Другог светског рата (многи намерно превиђени због политичких
разлога);
- Словенци и Хрвати са подручја Јулијске крајине (Venezia Giulia) коју је
анектирала фашистичка Италија после Првог светског рата (досадашње
статистике многе од њих су убрајале међу Италијане);
- Словенци из предела Корушке и Штајерске који су после Првог светског
рата припали под Републику Аустрију (досадашње статистике убрајале
су их међу Аустријанце);
- Хрвати са територије Хрватскога приморја коју је анектирала
фашистичка Италија после Првог светског рата (досадашње статистике
многе од њих су убрајале међу Италијане);
- ‘Југословенски’ Македонци из Бугарске и Грчке (досадашње статистике
убрајале су их међу Бугаре, односно Грке).
41
AЈ, ф. Шп.; Kapor (ur.), Španija 1936–1939, tom 5, стр. 499–576: “Spisak španskih boraca iz Jugoslavije”.