2771.84 KB PDF - Институт за стратегијска истраживања

Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 27
Као заједничка карактеристика углавном свих сећања, па и Југословена учесника
у одбрани републиканске Шпаније, истиче се околност што се у њима не виде,
не третирају и не траже узроци пораза и капитулације републиканске Шпаније,
нарочито не са становишта сумње да се борбеним операцијама републиканске
војске шпекулирало и усмеравало у правцу нечијих интереса и потреба изван
Шпаније, што тврди нпр. Jesus Hérnandes. 21 На крају морамо још упозорити, да је
југословенска хисториографска литература о шпанском грађанском рату допуњена
и обогаћена преводима. 22
Комунистичка партија Југославије и Шпански грађански рат
КПЈ била је главни и могло би се казати једини организатор у Краљевини
Југославији у пружању подршке и помоћи републиканској Шпанској у борби
против побуњеника и фашизма. Иако је било и других покушаја организирања
помоћи, те су се акције углавном одвијале у оквирима акција и дјеловања КПЈ на
свијест свих прогресивно-демократских снага земље: „Борба херојског шпанског
народа није само борба која ће имати за резултат побједу или пораз демократије
само у Шпанији, него је то почетак оружаног сукоба фашизма и демократије
читавог света [...]“ (Проглас ЦК КПЈ, 23. октобра 1936). 23 Управо је свијест о
фашизму, његовом карактеру и намерама, као и брзо спознање да се у Шпанији
води антифашистичка борба за слободу од чијег је исхода овисила и слобода
југословенских народа, била је најбитнија тековина ових акција, што ће посебно
доћи до изражаја у југословенском народноослободилачком покрету у току Другог
светског рата.
Захваљујући оцјени и акцијама КПЈ, шпански су догађаји брзо и снажно
одјекнули у Југославији, а ЦК КПЈ већ 31. јула 1936. у свом телеграму ЦК КП
Шпаније истиче да радничка класа Југославије с „дивљењем прати јуначку
борбу шпанског народа против фашизма [...] Радничка класа земаља Југославије
придружује се међународној акцији солидарности пролетаријата и пријатеља
слободе цијелог света, која ће помоћи вашу борбу.“ 24 ЦК КПЈ 8. августа 1936.
одржава састанак на којем даје анализу догађаја, уочава узроке који су изазвали
побуну и истиче друштвено-економске и међународне чињенице које су дјеловале
21
H. Ernandez, Republikanska Španija i Sovjetski Savez, Beograd, 1953.
22
Npr.: A. Koestler, Španski testament [Ein spanisches Testament], Ljubljana, 1939; L. Renn, Španski rat [Der
spanische Krieg], Sarajevo, 1959; L. Longo, Internacionalne brigade u Španjolskoj [Le brigate internazionali
in Spagna], Zagreb, 1967; M. Tuńon de Lara, „Španska državljanska vojna“ [La guerra civile spagnola], u:
R. Bonchio (ur.), Zgodovina revolucij XX. stoletja, tom 2 [Storia delle rivoluzioni del XX secolo], Ljubljana,
1971, стр. 85–285; T. Hugh, Gradjanski rat u Španiji [The Spanisch Civil War], Rijeka, 1980; P. Broué, E.
Témime, Španska revolucija in državljanska vojna [La révolution et la guerre d’Espagne], Ljubljana, 1986;
M. Blinkhorn, Demokracija in državljanska vojna v Španiji, 1931–1939 [Democracy and Civil War in Spain],
Ljubljana, 1995, itd.
23
B. Petranović, M. Zečević, Jugoslavija 1918/1988. Tematska zbirka dokumenata, Beograd, 1988, стр. 378–
379.
24
АЈ, ф. ЦК КПЈ, фас. бр. 4/1936.