2771.84 KB PDF - Институт за стратегијска истраживања

Југословенски нтербригадисти у Шпанији (1936–1939) 25
Од грађе управних органа власти у Краљевини Југославији у првом
реду треба споменути фонд Министарства унутрашњих послова, посебно
његовог одјељења за државну заштиту, који се такође чува у Архиву СЦГ. Ово
је Министарство будно пратило активности напредних снага за помоћ Шпанској
Републици и готово свакодневно разашиљало окружнице подређеним органима –
бановинама и котарским областима у којима је налагало репресивне мјере против
чланова КПЈ и против свих оних који су на било који начин исказивали своје
симпатије за Шпанску Републику или покушавали прећи границу с намером да
се прикључе Шпанској републиканској војсци. Као прилози полицијских списа
нису ријетка писма југословенских Шпанаца, које је цензура заплијенила. Од
1938. упадљиво су учестали записници о ригорозном полицијском саслушању
свих повратника из Француске. Споменути треба и полицијске картоне чланова
КПЈ и других учесника у шпанском грађанском рату те евиденцијску полицијску
картотеку, у којој су евидентирани не само југословенски Шпанци, него и велики
број најистакнутијих функционара КП Шпаније, чланова републиканске владе и
других политичких и војних руководилаца Шпанске Републике.
Једно од најдрагоценијих свједочанства о учешћу Југословена у борби
за одабрану Шпанске републике представљају њихове рукописне оставштине и
мемоарска грађа. Тако се чува нпр. у Архиву СЦГ у Београду особни фонд Вељка
Влаховића и Дневник (1935–1937) Владимира Чопића (Сењка), 12 у Државном
архиву у Љубљани особни фонд Драготина Густинчича, у Државном архиву
Хрватске у Загребу особни фонд Божидара Аџије и Августа Цесарца.
У богатим збиркама фотографија које чувају музеји, институти и поједини
архиви налазимо доста фотографија југословенских Шпанаца с фронте, а још
више из логора у Француској. 13
Штампани материјали, као што су летци, плакати и прогласи те новине и
часописи онога времена 14 такођер су повијесни извор, којег не треба занемарити.
Овакве материјале посједују сви садашњи државни архиви (Словеније, Хрватске,
Србије, Црне Горе, Босне, Македоније), а и већина локалних архива на тлу бивше
Југославије, те бројне библиотеке, особито Народна и универзитетска библиотека
у Загребу, Љубљани.
Сачувана документарна грађа нам пружа цјеловиту слику о учешћу југословенских
добровољаца у Шпанској републиканској војсци, о широко разгранатој
и многострукој активности КПЈ на пружању помоћи Шпанској Републици и
масовној подршци напредне јавности, али исто тако и о узалудним мјерама власти
да онемогући и ову помоћ и одлазак својих грађана као добровољаца у Шпанију.
12
АЈ, ф. Шп., 2., фас. бр. IV-д/1. Ћопић (један од оснивача КПЈ) је био политички комесар и касније
командант 15. интернационалне бригаде Lincoln; у новембру 1938 био је позван у Москву, хапшен и
априла 1939 убијен. Види: I. Očak, Vojnik revolucije. Život i rad Vladimira Ćopića, Zagreb, 1980).
13
Npr: Aleš Bebler (ur.), Naši Španci. Zbornik fotografija i dokumenata o učešću jugoslovenskih dobrovoljaca
u Španskom ratu 1936-1939, Ljubljana, 1961.
14
Репринт издање: Dimitrovac /organ bataljuna „Dimitrov“, 1937/ (Beograd, 1968); „Nuestros Espanoles“.
Ediciones del Comesariado de las brigadas internacionales, Madrid, 1937 (Sarajevo, 1984); Krv i život
za slobodu. Slike iz života i borbe studenata iz Jugoslavije u Španiji, U.F.E.H., Barcelona, 1938. (Beograd,
1969).