2771.84 KB PDF - Институт за стратегијска истраживања

СКРИВЕНА АРМИЈА (совјетски држављани у Вермахту и СС током Другог светског рата) 51
војних архива за рад истраживача, као и захваљујући објективнијем упоређивању
резултата историјских истраживања написаним на разним странама барикада
Хладног рата. Одређени број тврдњи које су износиле генерације историчара без
могућности увида у архивску грађу (или без могућности слободног изношења
својих ставова у условима тоталитарног социјализма) није у овим новим условима
могао бити потврђен од стране меродавних извора и био је побијен.
На пример, објављени статистички подаци Руске Државне Војне Архиве
сведоче да за време „чистке“ официрских редова 1937-1938. није било 40 хиљада
репресираних као што је тврдио Д.А. Волкогонов. У овом раздобљу било је
отпуштено 37 хиљада, од којих због политичких разлога - 29 хиљада (остали због
дисциплинских прекршаја, пијанства и аморалног понашања), с тим да је од ових
политичких осуђеника до 1940, 13 хиљада било враћено у војску, осам хиљада је
било затворено и пет хиљада стрељано. Битно је да се истакне и та непобитно
доказана од стране савремених истраживача чињеница да се образовни ниво вишег
официрског кора (објективно мерило нивоа) значајно повисио услед „чистке“
у редовима војске. У првој половини тридесетих година постотак лица између
припадника ове групације официрског кора је био између 30 и 40%. Пре почетка
репресија 29% имало је високу војну школу, 1938. академаца је већ било 38%, а
1941. - 52%. Између новопостављених виших официра било је 45% више академаца
него код избачених официрa на чија места су они дошли. Мора да се истакне и
та чињеница да између официра страдалих од репресије значајни део је припадао
тзв. „политичким“ командирима, који су добили велики подстрек својој каријери
не захваљујући истицању у борби против организоване непријатељске војске, већ
у току Грађанског рата у току кога су вршили „посебна“ наређења бољшевичке
партије. Према мишљењу савремених истраживача базираном на истраживању
квантитета и квалитета дисциплинских прекршаја за Црвену армију до чистки
1937-1938. био је типичан мањак дисциплине, уредности и организације.
Побијене су и омиљене тврдње совјетских историчара о томе да је
Хитлер 1941. имао безбројне, наоружане до зуба савршеним оружјем, трупе за
разлику од мирољубљивог СССР-а који је у пацифистичком заносу занемаривао
развој војних технологија и ослањао се само на међународне уговоре. Пре свега
мора да се каже да у војно-техничком смислу совјетске трупе нису заостајале
иза немачких. Например већ до почетка рата биле су разрађене БМ-13 (чувене
„каћуше“) и најбољи тенк Другог светског рата, Т-34, који је добио највеће похвале
О појави “ревалоризације” ревалоризираних ставова у историји види: И. Пыхалов, Великая оболганная
война, Москва, 2005.
Д.А.Волкогонов, Триумф и трагедия./ Политический портрет И.В.Сталина, I-II., Москва, 1989,
с.I/51.
Н.С.Черушев, 1937 год: Элита Красной Армии на голгофе, Москва, 2003, с.39; Черушев Н.С.
Статистика антиармейского террора, Военно-исторический архив, 3/1998, с. 41-49.
Г.И. Герасимов, Действительное влияние репрессий 1937-1938 гг. на офицерский корпус РККА,
Российский исторический журнал, 1/1999, с.48-49.
Смирнов А. Большие манёвры, Родина, 4/2000, с.93.
1941 год, (саст. Л.Е.Решин и др.), Москва, 1998; А. Исаев, Антисуворов. Десять мифов Второй
мировой, Москва, 2004.