Boj iznad vekova - Kumanovska bitka - niska rezolucija

СТО ГОДИНА ОД КУМАНОВСКЕ БИТКЕ

ПРИНЦИП ПРЕС

ПОГЛАВЉЕ

Бој из над ве ко ва 

СТО ГО ДИ НА ОД КУ МА НОВ СКЕ БИТ КЕ 

Бе о град 

2012.

„У сла ву, част и спо мен ју на ка ко је ро ди Ср би ја, от хра ни их и по сла под 

сво јим бе лим ор лом да про сла ве ње не за ста ве и по ло же жи вот за ве ру, 

отаџ би ну и сло бо ду.“ 

(Са пе р га мен та узи да ног у те мељ спо ме ни ка срп ским 

рат ни ци ма на Зе бр ња ку, код Ку ма но ва) 

Ова књи га об ја вље на је под по кро ви тељ ством Ми ни стар ства ра да и 

со ци јал не по ли ти ке Ср би је, Сек то ра за бо рач ко-ин ва лид ску за шти ту

ПОГЛАВЉЕ5 

5 

По глед са Зе бр ња ка

Оста ци мо ну мен тал ног спо ме ни ка 

срп ским рат ни ци ма на Зе бр ња ку 

(са ко стур ни цом), по диг ну тог 

по про јек ту Мо ми ра Ко ру но ви ћа 

и осве шта ног 31. ок то бра 1937, 

сру ше ног од стра не бу гар ске 

оку па ци о не вој ске 24. ма ја 1942.

Про лог 

У ок то бру 2012. на вр ша ва се век од зна ме ни те 

Ку ма нов ске бит ке. 

Том бит ком ни је за по чео са мо Пр ви бал кан ски 

рат, не го и за вр шна ета па Срп ске ре во лу ци је дуге 

сто че тр на ест го ди на. Кру ни са ње гран ди о зних 

осло бо ди лач ких на по ра срп ског на ро да, у ко је је 

уло же но све што је тај на род имао. Баш све. 

Том бит ком, на са мом ње го вом по чет ку, нео чеки 

ва но и за са ме уче сни ке, од лу чен је ис ход Пр вог 

бал кан ског ра та. 

Мо жда да нас ни је та ко, али та да су сви зна ли, 

од кра ља до по след њег ре до ва у Срп ској вој сци, 

да је та бит ка у нај не по сред ни јој ве зи са ар хе типским 

Ко сов ским бо јем из 1389. Та дав на и све време 

на срп ска бит ка над бит ка ма сим бо лич ки је 

за вр ше на 80 ки ло ме та ра ју го и сточ но од Ко со ва 

по ља и 523 го ди не ка сни је. Ку ма нов ском бит ком 

1912. озна чен је крај тур ске им пе ри је на Бал ка ну. 

Ис пи са на јед на од нај слав ни јих и нај по тре сни јих 

стра ни ца у исто ри ји кр ште не Евр о пе. Уз диг нут 

хе рој ски при мер ко јим се мо же из ме ри ти сва ко 

вре ме, сва ко по ко ле ње и свак од нас по је ди нач но. 

Чак и да си ту а ци ја у Ста рој Ср би ји ни је она ква 

ка ква је да нас, се ћа ње на Ку ма нов ску бит ку (у којој 

је Пр ву срп ску ар ми ју пред во дио пре сто ло на 

ПРЕ СВЕГА 

9

Хри стос 

Пан то кра тор и 

Све ти Ге ор ги је, 

фре ске из ма на сти ра 

Све тог Ђор ђа у 

Ста ром На го ри ча ну, 

сред њов ек овне 

за ду жби не срп ског 

кра ља Ми лу ти на 

(вла дао 1282-1321) 

по диг ну те од 1313. 

до 1318. на те ме љу 

хра ма из 1071. 

го ди не. До из град ње 

спо мен-ко стур ни це 

на Зе бр ња ку, у овој 

све ти њи по чи ва ли 

су по смрт ни оста ци 

678 срп ских рат ни ка 

по ги ну лих у 

Ку ма нов ској би ци 

Па ја Јо ва но вић, 

„Осве та Ко со ва 

– Ко сов ска ви ла“, 

уље на плат ну, 1913. 

след ник Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић лич но) наш је дуг и пре ма пре цима 

и пре ма по том ци ма. Пре ма исто ри ји и исти ни, ети ци и на у ци. 

А у Ста рој Ср би ји опет је отво рен онај исти ко сов ски круг као пре 

ви ше од шест ве ко ва. Зна ли су то и мо дер ни го спо да ри ра та и ми ра, 

па су по ку ша ли да га ла жно за тво ре, да „ку ма нов ским спо ра зу мом“ 

из 1999. пре ва ре и вре ме и исто ри ју и срп ско ср це. 

За луд. 

Сва ко Ко со во, па и ово вре ме но, тра жи сво је Ку ма но во. 

Пра во Ку ма но во, ко је не под ле же ин тер пре та ци ја ма и не мо же се 

од глу ми ти. 

Све до тле, сва пи та ња та мо су отво ре на, сва ка ре че ни ца без тач ке, 

сва ки ра чун без крч ма ра. 

Сту пи мо са да на пу те ве се ћа ња, жи вог тач но оно ли ко ко ли ко смо 

жи ви и ми са ми. 

10 ПРЕ СВЕГА

Исто риј ски и по ли тич ки оквир 

„Нај но ви ји до га ђа ји ста ви ли су опет на днев ни ред ре ша ва ње 

суд би не Бал кан ског по лу о стр ва, па с тим и суд би не Ста ре Ср би је, 

те слав не, али ту жне мај ке на ше Кра ље ви не, где је исто риј ско је згро 

срп ске др жа ве, ста рих кра ље ва и ца ре ва, где су слав не не ма њић ке 

пре сто ни це но во па зар ски Рас, При шти на, Ско пље, При зрен, где жи ве 

на ша бра ћа по кр ви, по је зи ку, по оби ча ју, по на род ној све сти, же ља ма 

и те жња ма. (...) Мо ја ће вој ска у Ста рој Ср би ји за те ћи, по ред 

хри шћа на, и Ср бе му сли ма не, ко ји су на ма та ко исто дра ги, а с њи ма и 

Ар ба на се, хри шћа не и му сли ма не, с ко ји ма наш на род жи ви за јед но 

хи ља ду и три сто ти не го ди на, обич но де ле ћи с њи ма сре ћу и не сре ћу. 

Ми им сви ма но си мо сло бо ду, брат ство и у све му јед на кост са Ср би ма.“ 

(Из Про кла ма ци је на ро ду срп ском кра ља 

Пе тра Пр вог Ка ра ђор ђе ви ћа, 18. ок то бра 1912)

Мај ски пре врат и дру ге пре крет ни це 

По чет ком XX ве ка у Ср би ји су се де си ле зна чај не про ме не. Дуго 

већ зе мља ни је би ла баш на до бром гла су у Евр о пи, због ра зних 

скан да ла у вла дар ској ку ћи Обре но ви ћа, др жав них уда ра, уки да ња 

Уста ва, хап ше ња и про го на по ли тич ких про тив ни ка. Мај ски пре врат 

1903, ко јим је сврг ну та ди на сти ја Обре но ви ћа, исто риј ска је пре кретни 

ца у раз во ју Кра ље ви не Ср би је. Уби ство кра љев ског па ра ква ри ло 

је од но се Ср би је са ве ћи ном евр оп ских зе ма ља, иза зва ло не по ве ре ње 

и по бу ђи ва ло оп шту па жњу. Чак ни број ни по ка за те љи да је Ср би ја 

од та да сту пи ла у „злат но до ба де мо кра ти је“ (1903-1914) ни су мо гли 

ла ко да по вра те сим па ти је у европ ском јав ном мне њу. 

На уну тра шњем пла ну, те ле гра ми по др шке ко ји су дан на кон превра 

та при сти за ли у Бе о град би ли су углав ном удво рич ки и бе зна чајни. 

Пре ма твр ђе њу Вла ди ми ра Јо ва но ви ћа, при вре ме ну вла ду чи нили 

су ста ри обре но ви ћев ски по ли ти ча ри, углав ном ли бе ра ли, ма хом 

по ве за ни род бин ским и ку мов ским ве за ма са офи цир ским кри лом 

за ве ре. Они су бр зо обе ло да ни ли да ра де на усто ли че њу кне за Пе тра 

Ка ра ђор ђе ви ћа на срп ски кра љев ски пре сто. 

Пре ма оп штем за па жа њу исто ри ча ра, на су прот лич ном ре жи му 

по след њих Обре но ви ћа, Пе тар Ка ра ђор ђе вић ис ти цао је устав ност 

као основ но на че ло сво је уну тра шње по ли ти ке и тог на че ла се дослов 

но при др жа вао. Глав ну реч у зе мљи пре у зе ла је осна же на бу р жоа 

зи ја, чи ји је нај гла сни ји пред став ник би ла Ра ди кал на стран ка. Она је 

већ ра ни је из гу би ла свој пр во бит ни се љач ки ка рак тер и пре тво ри ла 

се у стран ку бо га тих дру штве них сло је ва. 

Вла ди мир Ћо ро вић на во ди да је На род на скуп шти на 2. ју на 1903. 

за но вог кра ља Ср би је иза бра ла Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа, си на кне за 

Пе тар Пр ви 

Ка ра ђор ђе вић и 

Јо ван Ава ку мо вић 

ис пред Же ле зничк е 

ста ни це у 

Бе о гра ду 1903. 

УВОД 

15

Алек сан дра и уну ка Во жда Ка ра ђор ђа. Не што пре ње го вог до ла ска 

у зе мљу, Скуп шти на је по но во при зна ла Устав из 1888. го ди не, али 

са ма њим из ме на ма. Краљ је 12. ју на, по до ла ску из Же не ве, по том 

Уста ву по ло жио за кле тву и за по чео вла да ви ну ко ја је Ср би ји до не ла 

пре по род. По бе да гра ђан ске де мо кра ти је и па р ла мен та ри зма огле дала 

се у ра ду На род не скуп шти не и по ли тич ких стра на ка. Овај пе ри од 

ка рак те ри ше и ствар на сло бо да штам пе, а про тив ни ци ре жи ма ни су 

би ли за тва ра ни ни про га ња ни. Краљ Пе тар спа дао је у ред нај ли берал 

ни јих вла да ра Евр о пе тог вре ме на. 

Пре ма истом ауто ру, у офи цир ском ко ру, уме сто ста ле шке из двоје 

но сти, по че ла се све ви ше осе ћа ти не по сред на по ве за ност са наро 

дом. На ра ста ње оп штег па три о ти зма до ве ло је до то га да су млађи 

офи ци ри по че ли да у с к а чу у Ста ру Ср би ју и Ма ке до ни ју и да се 

бо ре као чет ни ци. Јед но вре ме ме ђу офи ци ри ма је по ста јао оштар 

ан та го ни зам из ме ђу оних ко ји су уче ство ва ли у за ве ри свр га ва ња 

Обре но ви ћа, и оста лих, оних ко ји су ди пло мат ски ста ја ли по стра ни. 

У зе мљи је још би ло на чел ног осу ђи ва ња офи ци ра ко ји су, пре кршив 

ши за кле тву, ско ва ли за ве ру и бру тал но уби ли за ко ни тог кра ља. 

Не ке ве ли ке си ле, у пр вом ре ду Ен гле ска, због тог уби ства пре ки ну ле 

су ди пло мат ске ве зе са Ср би јом, де лу ју ћи та квим ста вом и на не ке 

ути цај не лич но сти у зе мљи. Кри за би се си гур но оду жи ла да је ни су 

пре кра ти ли ак ту ел ни спољ но по ли тич ки до га ђа ји. 

Ћо ро вић на во ди: „Бу гар ска је свом си лом на сто ја ла да иза зо ве нере 

де у Ма ке до ни ји, у на ди да би они мо гли би ти ре ше ни ства ра њем 

ауто но ми је за ту област, ко ја би се, као и у ис точ ној Ру ме ли ји, мо гла 

пре о бра ти ти у ње ну ко рист.“ Илин ден ски уста нак по диг нут је 1903, 

али га је ту р ска вој ска кр ва во угу ши ла. Усле ди ли су по гро ми над хришћан 

ским ста нов ни штвом у свим тур ским бал кан ским по кра ји на ма. 

Због та кве си ту а ци је, у Ср би ји је од лу че но да се офор ми ја ка оружа 

на си ла и скло пи са вез са бал кан ским зе мља ма, уз нео п ход ну подр 

шку ру ске ди пло ма ти је за пре мо шћа ва ње ра ни је ство ре ног ја за 

из ме ђу Ср би је и Бу гар ске. Ни ко ла Па шић се 27. ок то бра обра тио посла 

ни ци ма срп ске скуп шти не и упо зо рио их на сло же ну ме ђу на родну 

си ту а ци ју. Оба ве стио их је о сна же њу ко мит ских и ан дарт ских 

че та у Ма ке до ни ји, а по себ но о су ро во сти ту р ске упра ве и ре пре си ји 

16 УВОД

ту р ске вој ске и по ли ци је. Ова окрут ност у ту р ским бал кан ским провин 

ци ја ма пре тва ра се у по ко ље над хри шћан ским ста нов ни штвом. 

Ве ли ке си ле пот пу но су не е фи ка сне у по ку ша ји ма да за шти те жи воте 

ци ви ла; да не во ља бу де још ве ћа, упор но на сто је да очу ва ју sta tus 

quo на Бал ка ну. 

За кљу чак је во дио по сло ви ци: „У се и у сво је кљу се.“ Ини ци ра но 

је до но ше ње по хит ном по ступ ку Уред бе о но вој фо р ма ци ји вој ске, 

ко јом ће би ти пред ви ђе но да се, по ред оста лог, у слу ча ју ра та фо р мира 

пет ди ви зи ја дру гог по зи ва (до тад су би ли пред ви ђе ни шта бо ви 

са мо две та кве ди ви зи је). Пред у зе те су и ве ли ке ка дров ске про ме не 

и по пу не у на о ру жа њу. 

Бе о град ска 

твр ђа ва, по че так 

дру ге де це ни је 

XX ве ка 

УВОД 

17

Сто јан Но ва ко вић 

(1842-1915), ве ли ки 

срп ски исто ри чар 

и по ли ти чар 

18 

УВОД


Ка ра ђор ђе вић 

(1844-1921), 

краљ Ср би је и 

др жа ве СХС од 

15. ју на 1903. до 

16. ав гу ста 1921.

Ни ко ла Па шић (1845-1926), 

од Мај ског пре вра та до кра ја 

Пр вог свет ског ра та пред сед ник 

Вла де Кра ље ви не Ср би је 

у че ти ри на вра та 

20 

УВОД

Ми ло ван Ми ло ва но вић (1863-1912), 

те о ре ти чар др жа ве и пра ва, 

ди пло ма та и по ли ти чар, ми ни стар 

спољ них по сло ва 1908-1909, 

пред сед ник Вла де 1911-1912. 

УВОД 

21

Ра до мир Пут ник (1847-1919), 

на чел ник Шта ба Вр хов не ко ман де 

Срп ске вој ске, на кон Ку ма нов ске 

бит ке уна пре ђен у чин вој во де 

22 

УВОД

Жи во јин Ми шић (1855-1921), 

по моћ ник на чел ни ка Шта ба 

Вр хов не ко ман де Срп ске вој ске, 

на кон Ку ма нов ске бит ке 

уна пре ђен у чин ге не ра ла 

УВОД 

23

Ми лан Ра кић (1876-1938), 

пе сник и ди пло ма та, од 1905-1911. 

слу жбе ник срп ског кон зу ла та у 

При шти ни и кон зул, у осло бо ди лач ком 

ра ту 1912. чет ник-до бро во љац 

24 

УВОД

Ге не рал Сте па Сте па но вић 

(1856-1929), ко ман дант 

Дру ге ар ми је Срп ске вој ске у 

Пр вом бал кан ском ра ту, 

у чин вој во де уна пре ђен на кон 

по бе де у Цер ској би ци 1914. 

УВОД 

25

Срп ске чет нич ке вој во де 

из Ста ре Ср би је, око 1908.

Ца рин ски рат: сен ке и осве шће ња 

Аустро у гар ска је хте ла да ис ко ри сти по сто је ће ста ње, рат Ру си је са 

Ја па ном, те да учвр сти свој по ло жај и да при пре ми на сту па ње пре ма 

Со лу ну. Нај о збиљ ни ја пре пре ка за то су би ли Ср би, па сто га Беч, као 

про тив те жу, си сте мат ски по ма же Бу га ре и Ар на у те. По чет ком 1904. 

аустриј ска штам па те сти ра јав но ми шље ње пи шу ћи о мо гућ но сти 

екс пан зи је пре ма Со лу ну, и то не са мо пре ко Сан џа ка не го и Мо равском 

до ли ном. Гроф А. Глу хов ски, По љак, та да аустриј ски ми ни стар 

ино стра них де ла, ова ко је из ла гао став сво је вла де: 

„Не ћу до зво ли ти ства ра ње јед не Ве ли ке Ср би је или Ве ли ке Цр не 

Го ре. Исто та ко, не мо же би ти го во ра да Ца ри град при пад не Ру си ји. 

Од оног ча са ка да би Ру си ја би ла у Ца ри гра ду, или ка да би се из ме ђу 

Адри је и Ду на ва ство ри ла јед на ве ли ка сло вен ска др жа ва, Аустри јом 

се ви ше не би да ло упра вља ти. Цен три фу гал ни сло вен ски еле мен ти 

би је рас трг ну ли. Пре не го што би Аустри ја до зво ли ла и јед ну од ове 

две евен ту ал но сти, ра ди је бих апе ло вао на мач.“ 

Пре ма гро фу Глу хов ском, те ри то ри ја Ту р ске у Евр о пи би се мо рала 

пре кро ји ти но вим др жа ва ма: што ве ћом Грч ком, ве ли ком Ру муни 

јом, ве ли ком Бу гар ском, сла бом Ср би јом и ма лом Цр ном Го ром, 

нај зад и сло бод ном Ал ба ни јом. 

Ова из ја ва да та је не ду го по до ла ску на власт кра ља Пе тра. Та да се 

још ни је зна ло ка ква ће би ти спољ на по ли ти ка но вог кра ља Ср би је, 

ни ти је би ло вре ме на и мо гућ но сти да би ло ко ја ње го ва ак тив ност 

иза зо ве ова кав став Бе ча. На про тив, пре ма твр ђе њу В. Ћо ро ви ћа, првих 

го ди на сво је вла да ви не краљ Пе тар по ка зи вао је нај и скре ни ју 

же љу да са свим су сед ним зе мља ма гра ди нај бо ље мо гу ће од но се. 

Због ова квих стре мље ња Бе ча, до шло је до скла па ња по ли тич ког 

спо ра зу ма из ме ђу Ср би је и Бу гар ске. До ду ше, Бу га ри ни су има ли 

про блем са Аустри јом, али је су са Ту р ском. Не по сре дан по вод за дого 

во ре био је страх Бу га ра од мо гу ћег ра та про тив Ту ра ка. Уго вор је 

имао два де ла: пр ви, отво рен за јав ност (ко ји се од но сио на ца рин ски 

са вез две др жа ве), и дру ги, тај ни (о по ма га њу ре фор ми и спре ча ва њу 

оку па ци је сва че ти ри ту р ска ви ла је та, као и за јед нич кој од бра ни у 

слу ча ју на па да би ло ко је тре ће др жа ве). 

28 УВОД

Ка да је аустриј ска вла да до зна ла да је из ме ђу Ср би је и Бу гар ске 

до шло до не ка квог спо ра зу ма, и на кон што је кра јем 1905. об ја вље но 

да је пот пи сан срп ско-бу гар ски ца рин ски са вез, 22. ју на 1906. бечка 

вла да је пре ки ну ла све тр го вач ке спо ра зу ме са Ср би јом. Уве ла је 

еко ном ски ем бар го, за бра ни ла увоз свих срп ских про из во да. Срп ска 

вла да је од го во ри ла ре ци проч ним ме ра ма и та ко је за по чет чу ве ни 

Ца рин ски рат (1906-1911). Аустро у гар ска је би ла го то во је ди ни изво 

зни па рт нер Ср би је (84 од сто, што је об у хва та ло ско ро 4/5 укуп не 

срп ске про из вод ње). У Ср би ји се та ко по ја вио огр о ман ви шак си рови 

на, пре вас ход но по љо при вред них про из во да. То је до ве ло до хитног 

ства ра ња пре ра ђи вач ке ин ду стри је, на ро чи то кла нич ке, и осва јања 

но вих тр жи шта пре ко бу гар ских и грч ких лу ка. Ср би ја је та ко из 

Ца рин ског ра та иза шла као по бед ник. 

Кра јем 1906. на по ло жај аустриј ског ми ни стра ино стра них де ла, 

уме сто гро фа Глу хов ског, до ла зи ба рон Алојз Лек са фон Ерен тал. 

Ње гов пр ви ко рак био је да тра жи од По р те кон це си је за град њу желе 

зни це ко ја би се про те за ла кроз Но во па зар ски сан џак, од бо сан ске 

гра ни це до Ми тро ви це, где би се на до ве зи ва ла на већ из гра ђе ну пругу 

за Со лун. Ту р ска вла да да ла је тра же ну до зво лу 18. ја ну а ра 1908. 

Као од го вор на аустриј ски зах тев, срп ска вла да је тра жи ла да се и њој 

одо бри же ле знич ка ли ни ја ко ја би са Ду на ва, пре ко Ср би је и под ручја 

под ту р ском вла шћу во ди ла на Ја дран ско мо ре. Тај срп ски зах тев 

по др жа ва ле су све си ле сем Аустри је, а на ро чи то Ру си ја и Ита ли ја. 

У пр во ја ну ар ском из да њу По ли ти ке из 1907. пи ше: „За 1906. го дину, 

као и за ње ну прет ход ни цу, мо же се ре ћи да смо је про ве ли у непре 

кид ном ба вље њу око спо ра са Аустро у гар ском. У том смо зна ку 

жи ве ли пу не три го ди не. Сва оста ла пи та ња би ла су спо ред на и сва 

су за ви си ла са мо од јед но га: ни шта ни је мо гло да се ре ши док се тај 

наш спор са са Аустро у гар ском не из ве де на чи сто.“ 

И још: „Упо ре до са пре ки да њем тр го вач ких од но са са Аустро у 

гар ском ишло је и по ја ча ва ње на ших и тр го вин ских и по ли тич ких 

ве за са зе мља ма За пад не Евр о пе... Гра ви ти ра ју ћи на ту стра ну, Срби 

ја мо же са мо да до би је. Ни јед на од тих зе ма ља не ма осва јач ких 

на ме ра пре ма Бал ка ну: све оне тра же код нас са мо пи ја це за сво ју 

инд ус т риј у. “ 

УВОД 

29

Ту р ска пре ви ра ња и бал кан ске оп се си је Бе ча 

По чет ком XX ве ка Ту р ска је још увек ап со лу ти стич ка и фе у дал на 

мо нар хи ја, ко јој су би ле нео п ход не ко ре ни те ре фор ме. Због та квог 

ста ња и по тре ба што су про ис ти ца ле, стал на су би ла ме ша ња страних 

си ла у уну тра шње по сло ве ове зе мље, као и по тра жи ва ња ра зних 

кон це си ја на ра чун ту р ских др жав них ин те ре са. То је ства ра ло утисак 

да је ту р ској ад ми ни стра ци ји по треб но спољ но ту тор ство. Под 

ути ца јем мо дер них стре мље ња, и ту по чи ње да се кроз ви ше де це ни ја 

фо р ми ра но ви слој дру штва, та ко зва но ли бе рал но гра ђан ство, ко је је 

с еб е наз ив ало м л ад о ту р ци м а. Мла до тур ска ре во лу ци ја 1907. иза звала 

је не ста бил но сти у Осман ском ца р ству. Пр во бит но оду ше вље ње је 

убр зо спла сну ло и по ка за ло се да Ту р ска има мно го ви ше про бле ма 

не го што се ми сли ло на пр ви по глед. То се ни је мо гло ла ко от клони 

ти обич ним ад ми ни стра тив ним ме ра ма. Уз мла до тур ке при ста јали 

су углав ном мла ђи офи ци ри и не што ин те ли ген ци је шко ло ва не 

у Не мач кој; оста ло ста нов ни штво је би ло, по тра ди ци ји, па сив но. У 

пр во вре ме Мла до тур ска ре во лу ци ја ни је до не ла успе ха, а сул тан Абдул 

Ха мид II, уз по моћ ца ра Вил хел ма и Не мач ке, остао је на вла сти. 

Уз вра ћа ју ћи за пру же ну по моћ, сул тан је дао Не мач кој спе ци јал не 

по вла сти це на те ри то ри ји це ле сво је ца ре ви не, па и до пу ште ње за 

град њу Баг дад ске же ле зни це. 

Мла до тур ци су ипак 1908. осво ји ли власт и до ве ли на пре сто новог 

сул та на. Без во љан и склон ка пљи ци, сул тан Мех мед V по ку шао је 

да ре ор га ни зу је вој ску уз по моћ не мач ке вој не ми си је. 

Мла дим ли бе рал ним сна га ма ко је су до шле на че ло др жа ве није 

се до па ло то што у јед ном де лу Ту р ске, Бо сни и Сан џа ку, не ма 

ту р ске упра ве. Же ле ћи да по но во ус по ста ве ту р ску упра ву на тим 

про сто ри ма, не про ми шље но су ис про во ци ра ли Анек си о ну кри зу у 

Бо сни. Аустро у гар ска анек си ја Бо сне и Хе р це го ви не про гла ше на је 

5. ок то бра 1908. и пред ста вља ла је ме ђу на род но по ли тич ку пре кретни 

цу. Би ло је то јед но стра но кр ше ње ме ђу на род ног пра ва, од но сно 

спо ра зу ма ве ли ких си ла скло пље ног на Бе р лин ском кон гре су у ле то 

1878. По од ред ба ма тог спо ра зу ма, БиХ је оста ла под су ве ре ни те том 

Ту р ске, али је исто вре ме но ста вље на под оку па ци о ну упра ву Аустро 

30 УВОД

у гар ске. Али тог 5. ок то бра, су прот но свим та да ва же ћим ме ђу народ 

ним пра ви ли ма и спо ра зу ми ма, Аустро у гар ска при сва ја Бо сну и 

Хе р це го ви ну и при кљу чу је је сво јој те ри то ри ји. Од та да Бо сна ни је 

ви ше у са ста ву Ту р ске, а гра ни ца Аустро у гар ске се зна чај но по ме ра 

ка ис то ку – са Уне на Дри ну. 

Пре ма В. Ћо ро ви ћу, Вла да у Бе чу је сво је по те зе пред ста ви ла као 

же љу да по сте пе но ци ви ли зу је Бо сну и Хе р це го ви ну и при пре ми је 

за пра ви по ли тич ки жи вот. Беч се прав дао да не мо же још ду го да одла 

же пи та ње по ли тич ких пра ва у Бо сни, ка да их је Ту р ска да ла свим 

сво јим по да ни ци ма. За пра во, аустриј ски ми ни стар спољ них по сло ва 

Ерен тал је цео свет ста вио пред свр шен чин. 

Објек тив но, анек си ја Бо сне и Хе р це го ви не има ла је за циљ да учврсти 

по љу ља ни двој ни си стем Аустри је и Ма ђар ске, те на не се уда рац 

на ци о нал ним и по ли тич ким те жња ма сло вен ског ста нов ни штва, првен 

стве но оса мо ста љи ва њу и по ли тич кој афир ма ци ји Ср би је. Те жило 

се ус по ста вља њу чвр сте кон тро ле Аустро у гар ске над што ве ћим 

де лом Ју жних Сло ве на, у то до ба ро ман ти чар ски за не тих иде јом о зајед 

нич кој др жа ви. И ка ко ре че исто ри чар Ђо р ђе Ђ. Стан ко вић, тре бало 

је да се ство ри „сло вен ска ку ћа са аустриј ском фа са дом“. Ства ра ње 

слич не др жа ве са Ср би јом на че лу сма тра но је по губ ним по Ге р ма не. 

Стра ху ју ћи од на ци о нал не ре ак ци је Ср ба, ве ћин ског на ро да у 

Бо сни и Хе р це го ви ни, Аустро у гар ска се по на ша ла као им пе ри ја листич 

ка си ла и по ку ша ла да по ли ти ком од на ро ђа ва ња раз би је срп ске 

ет нич ке и крв не ве зе са ма ти цом. За ве ла је сво је вр сну дик та ту ру у 

на ме ри да скр ши на род ни от пор. Аустро у гар ска власт по ку ша ла је 

про мо ви ше „бо сан ску на ци ју“, да ћи ри ли цу про гла си бо сан чи цом, да 

срп ски је зик пре и ме ну је у бо сан ски, да сред њо ве ков не стећ ке предста 

ви као све до чан ство о по сто ја њу по себ не „бо сан ске цр кве“. 

„У Ср би ји је анек си ја иза зва ла ве ли ко уз бу ђе ње“, за бе ле жи ли су 

хро ни ча ри. „Би ло је ја сно да Аустро у гар ска ти ме ду бо ко угр о жа ва 

бу дућ ност Ср ба и же ли да уни шти све на де да ће би ти ство ре на вели 

ка и са мо стал на срп ска др жа ва. Ср би су би ли спрем ни на бор бу, 

на ци о нал но је дин ство по стиг ну то је као мо жда ни ка да до та да, на 

про те сти ма ко ји су се ши ри ли евр оп ским пре сто ни ца ма спа љи ва не 

су аустро у гар ске за ста ве.“ 

УВОД 

31

Че жња за осло бо ђе њем, ује ди ње њем и са мо стал но шћу, че жња за 

Др жа вом ка кву су има ли у свом „злат ном сред њо ве ко вљу“ – на кон 

сто ле ћа роп ства под Тур ци ма и стал ног ге р ман ско-угар ског при тиска 

– по при ми ла је „мит ски тон и раз ме ре кул та“. Му дри ту ма чи кажу 

да је упра во то се ћа ње на ста ра го спод ства, на ве ли ке кра ље ве 

сред њо ве ков не срп ске др жа ве ко ји су зна ли ка ко да се из бо ре са обе 

не ма ни, на ро ду да ва ло ону „нео бја шњи ву сна гу“ да пре жи ви та му 

мно гих ве ко ва. Сто га, ни ка ква жр тва за осло бо ђе ње исто риј ски и етнич 

ки срп ских зе ма ља ни је до во ђе на у пи та ње. 

На род на скуп шти на Кра ље ви не Ср би је је 12. ок то бра 1908. до не ла 

ре зо лу ци ју ко јом је енер гич но про те сто ва ла про тив анек си је, из разив 

ши спрем ност на све жр тве. Пред ло же на је вла ди на про тест на 

но та ко јом се од ве ли ких си ла тра жи ло да Бо сна и Хе р це го ви на доби 

је пот пу ну ауто но ми ју уну тар Ту р ске. По сто јао је опре зни став у 

не ким срп ским кру го ви ма да је анек си ја не ми нов ност и да би Ср бија, 

у но во на ста лој си ту а ци ји, тре ба ло да тра жи друк чи ју на док на ду. 

Пре све га, ми сли ло се на коп не ни про лаз уз Дри ну, с бо сан ске стра не 

(кроз По ли мље и Хум), ко јим би се Ср би ја те ри то ри јал но спо ји ла са 

Цр ном Го ром и исто вре ме но до би ла из лаз на мо ре. Тим по те зом би ла 

би ство ре на и ба ри је ра за да љи про дор Аустро у гар ске ка ју го и сто ку. 

Но, пред лог ни је при хва ћен. 

У вр тло зи ма ва тре них па три от ских емо ци ја, Ср би ја је до жи ве ла 

ре не сан су већ го то во за мр лих на ци о нал них ор га ни за ци ја: Дру штва 

„Све ти Са ва“, Ко ла срп ских се ста ра, Дру штва кне ги ње Љу би це... 

(На слов у ша љи вим но ви на ма: Хва ла Бе чу што се из бе чио на нас.) 

Ство ре не су и не ке но ве ор га ни за ци је: На род на од бра на, Кул тур на 

ли га. Је дин стве ни от пор Ср би је осна жио је њен ме ђу на род ни по ложај, 

а срп ско пи та ње је по ста ло ши ро ко по зна то у евр оп ској јав ности. 

Ак тив ност сло вен ске омла ди не у то вре ме би ла је ве о ма жи ва. 

Аги то ва ло се у јав но сти на све на чи не. Ста ри ли сто ви, као сплит ска 

Слоб од а и ши бен ски На пре д ак, до би ја ју од је се ни 1912. мла де уредни 

ке О. Та р та љу и М. Ба р ту ли цу. Исто вре ме но, по кре ну ти су но ви 

омла дин ски ли сто ви: Пре по род у Љу бља ни, Срп ска омла ди на у Са раје 

ву, Но ви Ср бин у Сом бо ру... У мо ди су би ла и тај на ђач ка дру штва. 

Та ко су ђа ци са ра јев ске гим на зи је 1896. осно ва ли Дру штво „Срп ска 

32 УВОД

сви јест“, а сед ни це су по чи ња ле и за вр ша ва не хим ном Бо же прав де. 

Алек са Шан тић је 1907. јав но пр ко сио аустро у гар ским вла сти ма: 

... Ми зна мо суд бу и све што нас че ка, 

Ал страх нам не ће за ле ди ти гру ди! 

Во ло ви ја рам тр пе а не љу ди, 

Бог је сло бо ду дао за чо ве ка. 

Сна га је на ша пла нин ска ре ка, 

Њу не ће ниг да за у ста вит ни ко! 

На род је овај уми ра ти свик’о, 

У сво јој смр ти да на ђе ле ка. 

Ми пут свој зна мо, пут бо го чо ве ка, 

И сил ни, к’о пла нин ска ре ка, 

Сви ће мо по ћи пре ко оштрог ка ма! 

Све та ко да ље, та мо до Гол го те, 

А кад нам му шке уз ме те жи во те, 

И гро бо ви на ши бо ри ће се с ва ма! 

Књи жев ник Пе тар Ко чић (1877-1916) још 15. апри ла 1898, у сво јој 

22. го ди ни, пи сао је свом оцу: „Мо ја све ти ња на пр вом ме сту је осло бође 

ње мо је до мо ви не и ује ди ње ње рас ко ма да ног срп ства.“ (Као на ци о 

нал ни и со ци јал ни ре во лу ци о нар, Ко чић је био ве о ма оми љен у на роду. 

У Бо сни се на ње га гле да ло као на је дан од сим бо ла срп ске сме ло сти 

и по но са. То до би ја на зна ча ју уто ли ко ви ше што је срп ски на ци о на лизам 

у аустро у гар ској др жа ви, ко ја је раз ми шља ла оку па тор ском ло гиком, 

сма тран го то во смрт ним гре хом. Сто га су аустро у гар ски др жав ни 

ор га ни и Ко чи ћа че сто хап си ли и кри вич но го ни ли.) 

Бе ле же ни су ма сов ни пре бе зи омла ди на ца из Бо сне у Ср би ју и 

Цр ну Го ру. При сту па ли су у клу бо ве На род ног ује ди ње ња. У сво јим 

се ћа њи ма Ми лан Сто ја ди но вић, ка сни ји пред сед ник вла де Кра ље вине 

Ју го сла ви је из ме ђу два свет ска ра та, за пи сао је: „Ја сам та да био 

сту дент пра ва и ка да је био об ја вљен упис до бро во ља ца био сам ме ђу 

пр ви ма да се при ја вим. По че ше ве жбе на Топ чи дер ском бр ду, ко је је 

он да би ло не на се ље но. Би ло нас је за је дан ба та љон, око 800 до брово 

ља ца. За ве жба ње до би смо др ве не пу шке, јер пра вих ни ре дов на 

УВОД 

33

вој ска ни је има ла у до вољ ној ме ри... Је ди но вој нич ко обе леж је био је 

ко жни опа сач ко ји смо но си ли пре ко на шег ци вил ног оде ла...“ 

Ђ. Стан ко вић ука зу је да у вре ме Анек си о не кри зе бо га то др жавнич 

ко ис ку ство Ни ко ле Па ши ћа, иако он ни је био члан вла де Ср би је, 

ни је мо гло да се за о би ђе. Чим је до шло до кри зе, ми ни стар ино страних 

де ла Ми ло ван Ми ло ва но вић од мах је упу тио Па ши ћа у Ру си ју 

с по себ ним ди пло мат ским за дат ком. Са во Ско ко и Пе тар Опа чић у 

свом де лу Вој во да Сте па Сте па но вић твр де да је Ми ло ва но вић био 

пот пу но упо знат са тре нут ном си ту а ци јом у вој сци, јер је од на челни 

ка вој ног Сте пе Сте па но ви ћа још ра ни је до био по ра жа ва ју ћи изве 

штај о вој ним мо гућ но сти ма Ср би је. Рас по ла га ло се оруж јем и муни 

ци јом до вољ ним за са мо 40.000 вој ни ка. Под тим усло ви ма, Ср би ја 

ни је мо гла да из др жи рат ду же од пет на ест да на! Кра јем ок то бра и 

пр вом по ло ви ном но вем бра 1908, Па ши ће ва де ле га ци ја, на чи јем челу 

је са мо фо р мал но ста јао пре сто ло на след ник Ђо р ђе, бо ра ви ла је 

у Пе тро гра ду с на ме ром да у за по че тој би ци про тив Аустро у гар ске 

при до би је Ру си ју. У раз го во ри ма са Алек сан дром П. Из вољ ским, мини 

стром уну тра шњих де ла Ру си је, а 10. но вем бра и са са мим им пера 

то ром Ни ко ла јем II, Па шић је до био са мо усме на уве ра ва ња о благо 

на кло но сти Ру си је пре ма Ср би ји, али не и кон крет ну по др шку у 

слу ча ју ра та са Аустро у гар ском. 

Пре ма Ђ. Стан ко ви ћу, по сле по врат ка из Ру си је Ни ко ла Па шић, 

бу ду ћи да ни је имао фор мал не од го вор но сти у др жа ви и да је ову 

за па љи ву си ту а ци ју сло бод но мо гао да ко ри сти за сти ца ње соп ствених 

по ли тич ких по е на, бра нио мак си ма ли стич ке зах те ве и по др жавао 

рат ну стру ју, прав да ју ћи то уве ре њем да са мо на тај на чин Ср би ја 

не ће ком про ми то ва ти сво ју „на ци о нал ну ми си ју“. Ми ло ван Ми ло вано 

вић, као ми ни стар ино стра них де ла, сле дио је тра го ве Па ши ће ве 

на ци о нал не про па ган де, али је по сту пао знат но оба зри ви је. Стал но 

је ис ти цао да Ср би ја ни је спрем на за рат без по др шке ве ли ких си ла. 

По себ но се ни је сла гао са офан зив ном по ли ти ком на ју гу, где је Пашић, 

ми мо ње го вог зна ња, имао мно го по вер љи вих љу ди и еми са ра 

ко ји су под сти ца ли Ар ба на се на по бу ну про тив Ту р ске. 

„За пад не си ле, Фран цу ска и Ве ли ка Бри та ни ја, про ти ви ле су се 

анек си ји, али са мо фо р мал но и ни су би ле спрем не да ра ту ју због ње“, 

34 УВОД

на во де исто ри ча ри. „Ру си ја, ко ја је зна ла да ће до чи на анек си је до ћи, 

ни је ни шта пред у зе ла. (Би ла је још вој но сла ба, због по ра за у ра ту са 

Ја па ном и по ку ша ја ре во лу ци је.) Под при ти ском оп штег не рас по ложе 

ња у Евр о пи, у же љи да спор убла жи, а да при том из ву че мак симал 

ну ко рист, Аустро у гар ска је са Ту р ском скло пи ла спо ра зум 26. 

фе бру а ра 1909. и пла ти ла од ште ту од 2,5 ми ли о на фун ти.“ 

Као „усту пак и из раз до бре во ље“ пре ма Ту р ској, Аустри ја је на јави 

ла да се по вла чи из Сан џа ка ко ји је до та да др жа ла под оку па цијом. 

Исто вре ме но је по че ла рат не при пре ме да си лом угу ши срп ске 

про те сте. У са деј ству са Аустри јом, Бу гар ска се дан ра ни је про гласи 

ла за „не за ви сно ца р ство“. До та да је би ла ауто ном на кне же ви на у 

окви ру Ту р ске. И Гр ци су, ко ри сте ћи ме ђу на род но ко ме ша ње, исто га 

да на про гла си ли при са је ди ње ње ауто ном ног Кри та ма ти ци зе мљи. 

У за пад ним пре сто ни ца ма иг но ри са ње по ло жа ја Ср би је би ло је на 

по чет ку кри зе то ли ко да је у Лон до ну тре ба ло об ја шња ва ти за што се 

Ср би ја уоп ште ја вља у ве зи са овим пи та њем, кад ни је ни би ла потпи 

сни ца Бе р лин ског уго во ра и кад се пи та ње Бо сне ти че ту р ског а не 

ње ног су ве ре ни те та! 

Анек си о на кри за је за вр ши ла по ра зом Ср би је, под при ти ском вели 

ких си ла, по сле ше сто ме сеч ног сна жног от по ра. Кон цен тра ци о на 

срп ска вла да, са ста вље на од че ти ри гра ђан ске стран ке, ко нач но је изја 

ви ла 31. ма р та 1909. да „анек си ја не по га ђа ње не ин те ре се“ и да ће 

на сво јој те ри то ри ји спре чи ти де ло ва ње про тив Аустро у гар ске. Умеша 

ла се и Ен гле ска и њен пред сед ник вла де Греј, ко ји су по сре до ва ли 

у пра вље њу из ја ве вла де Ср би је. Кад је при мио по ру ку из Лон до на да 

Ср би ја нај зад при хва та из ну ђе ну из ја ву, Ерен тал је са звао са рад ни ке 

и три јум фал но са оп штио да је бит ка у пот пу но сти до би је на. 

УВОД 

35

36 

УВОД

По не де љак, 5. ок то бар 1908, 

шест по под не: По че так 

про те ста на По зо ри шном 

тр гу у Бе о гра ду про тив 

аустро у гар ске анек си је БиХ 

УВОД 

37

Бра ни слав Ну шић 

(1864-1938) на Ко со ву, 

1912, са на о ру жа ним 

пра ти о ци ма (ка ва зи ма) 

38 

УВОД

Бранислав Нушић у Београду, 

крајем треће деценије XX века 

УВОД 

39

„Тре ну так је 

суд бо но сан! Наш не мар 

у овом тре нут ку кле ли 

би уну ци и пра у ну ци 

на ши, на на шим 

гро бо ви ма ле жа ла би 

кле тва без број по ко ле ња“: 

Јо ван Ду чић (1872-1943), 

пе сник и ди пло ма та, 

пр во у пи са ни на 

спи ску срп ских 

до бро во ља ца 1908. 

40 

УВОД

Ге не рал Бо жи дар Јан ко вић 

(1849-1920), пр ви пред сед ник 

На род не од бра не, 

у Пр вом бал кан ском ра ту 

ко ман дант Тре ће ар ми је 

Срп ске вој ске, ко ја је 

осло бо ди ла Ко со во 

и Ме то хи ју 

УВОД 

41

42 

УВОД

УВОД 

43

Ори јен та ци ја на Југ 

Ка ко на во ди Ђ. Стан ко вић, срп ска спољ на по ли ти ка у на ред ном 

пе ри о ду пре у сме ре на је ка ју гу. У ма р ту 1910, на Па ши ће ву ини ција 

ти ву, у Пе тро гра ду је бо ра ви ла др жав на де ле га ци ја Ср би је у свом 

нај ре пре зен та тив ни јем са ста ву: краљ Пе тар, та да већ пред сед ник 

вла де Ни ко ла Па шић и ми ни стар ино стра них де ла Ми ло ван Мило 

ва но вић. Цен трал на те ма раз го во ра би ла је ста ра иде ја осни ва ња 

Бал кан ског са ве за, ко ји је са да по стао пре ка по тре ба. Пред став ни ци 

Ср би је тра жи ли су од Ру си је да из вр ши при ти сак на Бу гар ску да се 

од рек не сан сте фан ских пре тен зи ја и да се Ср би ји при зна пра во на 

це лу Ма ке до ни ју. 

Бал кан ски са вез се за сни вао на дво стру ким уго во ри ма, вој ним 

кон вен ци ја ма и спо ра зу ми ма из ме ћу Ср би је и Бу гар ске, Бу гар ске и 

Грч ке, Бу гар ске и Цр не Го ре, Цр не Го ре и Ср би је. По што су исто време 

но и Ср би ја и Бу гар ска сма тра ле да има ју пра во на ве ћи део Маке 

до ни је, кључ Бал кан ског са ве за чи нио је упра во спо ра зум из ме ђу 

њих. На год ба из ме ђу Ср би је и Бу гар ске пот пи са на је 13. ма р та 1912. 

Ср би ја је Бу гар ској при зна ла пра во на обла сти се вер но и се ве ро запад 

но од Ро до па до Шар-пла ни не. 

Не тре ба смет ну ти с ума да је по чет ком 1910. на по ли тич кој позор 

ни ци Бал ка на по но во ак ти ви ра но ал бан ско пи та ње, с тим у вези 

и об но вље ни про блем из ла ска Ср би је на мо ре. Са ми Ар ба на си су 

у свом од но су пре ма Ту р ској и су сед ним на ро ди ма би ли по де ље ни. 

Углав ном су би ли у при кри ве ној по ли тич кој опо зи ци ји пре ма По р ти, 

због ње них на сто ја ња да цен тра ли стич ким ме ра ма и ото ма ни за цијом 

јав не упра ве уки не њи хо ве дав на шње ло кал не суд ске, при вред не 

и вој не по вла сти це. 

Пи смом од 28. ма р та 1910. Ми лан Ра кић, срп ски кон зул у При штини, 

оба ве шта ва Ми ни стар ство да је „на гла про ме на у од но си ма власти 

спрам гра ђа на“, по сле мла до тур ског пре вра та, иза зва ла огр ом но 

не за до вољ ство код Ар на у та: „Од вај ка да кон зер ва тив ни и на вик ну ти 

на хи је рар хиј ске од но се у по ро ди ци и др жа ви, на по вла ђи ва ње и попу 

шта ње вла сти и на из ве сне при ви ле ги је, Ар на у ти ни су мо гли би ти 

за до вољ ни но вим по рет ком.“ 

44 УВОД

Су о че на са тим про бле мом, ту р ска власт је „ме то дом по пу шта ња 

по ку ша ла да их при до би је“. Ме ђу тим, са да је ишла та ко да ле ко да је 

у до ста кра је ва уоп ште ни је би ло. Пре ма Ра ки ће вом из ве шта ју, „цео 

крај из ме ђу Ђа ко ви це и Пе ћи фо р мал но се од мет нуо од вла сти“. 

При су ство Аустри је на овим про сто ри ма и ње на бо р ба за ути цај 

очи ти су од 1615. Она се на мет ну ла као за штит ни ца ка то ли ка у Ту р 

ској и на сто ја ла да ка то лич ке Ар ба на се, пре ко све ште ни ка ко је je она 

сла ла и пла ћа ла, што ви ше и мо рал но и фи нан сиј ски ве же за се бе. 

Ака де мик Ми ло рад Ек ме чић твр ди да још ни је до кра ја раз ја шње но 

ко ји је ствар ни удео Бе ча у по ку ша ју из град ње мо дер ног ал бан ског 

на ци о нал ног по кре та, у стан дар ди за ци ји ал бан ског је зи ка, усва јању 

ла тин ског ал фа бе та, кон стру и са њу на ци о нал них сим бо ла, па и у 

на кнад ном из ма шта ва њу и до ми шља њу де ло ва њи хо ве на ци о нал не 

исто ри је. Уз је дан до пис хаб сбур шког ми ни стар ства спољ них по слова 

од 25. но вем бра 1897, ко ји се чу ва у са ра јев ском ар хи ву, по сто ји 

и ра чун од 15 фо рин ти ко је су ис пла ће не јед ном беч ком сли ка ру „за 

сли ка ње гр ба и за ста ве“ Ар ба на са. 

Па шић је сма трао да Аустро у гар ска же ли да ис ко ри сти на ци о нални 

по крет Ар ба на са „као сво је сред ство-шти ће ни ка, да по мо ћу њих 

су зби је на пре до ва ње Ср би је и од рек не Бал кан ском по лу о стр ву словен 

ски ка рак тер“. Пот по ру беч ке вла де Ар ба на си ма ту ма чио је и жељом 

ве ли ке су сед не мо нар хи је да спре чи из лаз Ср би је на Ја дран ско 

мо ре. По тре бу из ла ска Ср би је на мо ре Па шић је об ја шња вао еко номским 

раз ло зи ма и пот кре пљи вао исто риј ским пра вом: „Ср би ја иде 

на сво ја ста ра при ста ни шта, а пре ко зе ма ља ко је су по ста ри ни би ле 

срп ске и ко је је Ту р ска од Ср би је оте ла.“ 

Пре ма твр ђе њу Љи ља не Алек сић Пеј ко вић, због ути ца ја Аустроу 

гар ске, спољ но по ли тич ка ак тив ност Цр не Го ре за до вр ше ње на цио 

нал ног ује ди ње ња би ла је пре у сме ре на са осло бо ди лач ког по кре та 

окол ног срп ског ста нов ни штва у Хе р це го ви ни и Но во па зар ском санџа 

ку, и са та да шњих гра ни ца Ср би је, на пра вац Ме то хи је и се вер не 

Ал ба ни је. Ка овим обла сти ма je и Ср би ја има ла од ре ђе не пре тен зи је. 

Уз то, по ја вом ди на стич ких ам би ци ја и дру гих по себ них ин те ре са, 

ко ји су се све ви ше су да ра ли са слич ним у Ср би ји, по ве ћа ва ло се ривал 

ство две ју срп ских др жа ва. На сто ја ње Ар ба на са да до би ју ауто но 

УВОД 

45

ми ју у окви ру Ту р ске, а у по ли тич ком са ве зу са Цр ном Го ром, па чак 

и у скло пу цр но гор ске др жа ве, под гре ја ва ли су код двор ских кру го ва 

у Цр ној Го ри уве ре ње да се цр но гор ска др жа ва мо же про ши ри ти на 

се вер не обла сти да на шње Ал ба ни је. На рас пи ри ва ње ова квих на да 

ути ца ле су и род бин ске ве зе са ита ли јан ском ди на сти јом, те по ја ча но 

ин те ре со ва ње ита ли јан ског ка пи та ла за цр но гор ско-ска дар ско подруч 

је и Ал ба ни ју. А ка да се по врат ком Ка ра ђор ђе ви ћа у Ср би ју гу бе 

из гле ди да цр но гор ска ди на сти ја до ђе јед ног да на на че ло обе срп ске 

др жа ве, тен ден ци ја ка об на вља њу не ка да шње Ду кље, од но сно Зе те 

под Цр но је ви ћи ма, по ста ја ла је све из ра зи ти ја, на ро чи то по сле прогла 

ше ња кра ље ви не 1910. 

Под ути ца јем ра та са ка то лич ком Ита ли јом, ја ви ла се у Ту р ској јака 

стру ја ме ђу чи нов ни ци ма и вој ни ци ма ко ји ни су хте ли да про тив 

по бу не Ар ба на са му сли ма на упо тре бља ва ју си лу. „Ар на у ти су би ли 

до бри по да ни ци ра ни је, за Ту р ску увек по у зда ни ји и при хва тљи ви ји 

од хри шћа на.“ Али, осе тив ши умор и ра сла бље ност Ту р ске, по ди гли 

су низ уста на ка ко ји су по тра ја ли пу них пет го ди на, до про ле ћа 1912. 

У пре сто ни ци Ту р ске, да ле ко од жа ри шта до га ђа ја и пра вог са гледа 

ва ња ства ри, мно ги су про те сто ва ли: „За што да пра во вер ни ди жу 

ру ку на сво ју јед но вер ну бра ћу?“ 

„На том пи та њу, по чет ком ју ла 1912, пао је цео ту р ски ка би нет, а у 

но ву вла ду ушао је, као ми ни стар уну тра шњих де ла, Ар ба нас Фе ридпа 

ша. Ан ти хри шћан ско рас по ло же ње узе ло је ма ха у це лој Ту р ској. 

Као по бед ни ци, у огр ом ним ма са ма, са оруж јем у ру ци, Ал бан ци су 

ушли у сва глав на ме ста Ко сов ског Ви ла је та. Да де лу је на њих, и сам 

је сул тан Мех мед био до шао на Ко со во“, пи ше Вла ди мир Ћо ро вић 

(„Бал кан ски ра то ви“, Исто ри ја срп ског на ро да I). 

46 УВОД

У пре двор ју ра та 

У пи сму од 17. ју на 1912, Ми лан Ра кић из ве шта ва Ми ни стар ство 

о до ла ску у При шти ну сул та на Мех ме да V Ре ша да, бра та сврг ну тог 

сул та на Аб ду ла Ха ми да II: 

„Ат мос фе ра је би ла та ква да су шко ле, и пред став ни ци ра зних кор 

по ра ци ја и на род би ли по ста вље ни на ула зу у ва рош, са же ле знич ке 

ста ни це. У са мој ва ро ши и ули ци ко јом је сул тан ишао сем вој ске 

ни је смео би ти ни ко, што ће да ље ре ћи да је он у њој прак тич но поздра 

вљао са мо вој ни ке. Ње го вом до ла ску су при су ство ва ли Ар на у ти 

и Ср би ко је је власт по ди гла и до ве ла. Ар на у ти из При зре на, Пе ћи и 

Ђа ко ви це ни су ту би ли. Уку пан број уче сни ка у до че ку кре тао се око 

20.000 љу ди.“ 

У пи сму под истим да ту мом, Ра кић пи ше и да је „сул тан већ истог 

да на от пу то вао за Ско пље и Со лун. Уме сто три да на, ко ли ко је би ло 

пла ни ра но, за др жао се у При шти ни тек јед но не це ло ју тро. У пе так, 

3. ју на, сул тан је по се тио и раз гле дао Му ра тов гроб, да би по сле то га 

от по че ла мо ли тва. На кон мо ли тве је про чи та на ње го ва „Ам не сти ја 

свим по ли тич ким крив ци ма ко ји су се на ла зи ли у зе мљи и ван ње“. 

Об ја вље но је да он из сво је при ват не ка се да је „три де сет хи ља да ту р 

ских ли ра за ма ње кр ви ме ђу Ар на у ти ма, а да ће вла да, ако то не бу де 

до вољ но, ис пла ти ти оста так из сво је ка се“. 

Под вла че ћи свој лич ни ути сак о сул та но вој по се ти, Ми лан Ра кић 

из ри чи то на гла ша ва: „Не сум њи во да је ве р ско-по ли тич ка ма ни феста 

ци ја на Му ра то вом гро бу ути ца ла на фа на тич не еле мен те Ту р ске 

и, до не кле, да се ра зно род не му ха ме дан ске ра се осе те бли же јед на 

дру гој, или да се бар ја че ис так не јед на мо рал на ве за ме ђу њи ма – једин 

ство ре ли ги је и фа на ти зма. Са дру ге стра не, те шко је и за ми сли ти 

да од то га мо же би ти зна чај них и трај них ре зул та та ко ји би би ли од 

ко ри сти за ту р ску по ли ти ку и ту р ску власт у овим кра је ви ма. Ар нау 

ти су и до са да би ли до бри му сли ма ни; њи хо ве во ђе су се и до са да 

ис ти ца ле као пр ви за то че ни ци ве ре и не стр пљи ви фа на ти ци, али им 

ве ра ни је сме та ла да уста ју про тив др жав не ту р ске вла сти и да, наро 

чи то у по след ње вре ме, сма тра ју Ту р ке за отво ре не не при ја те ље. 

Не за ви сно од те ве р ске ма ни фе ста ци је на Му ра то вом гро бу, ути сак 

УВОД 

47

Сул та но вог пу та на Ар на у те био је слаб. Пр во што па да у очи је рела 

тив но ма ли број Ар на у та ко ји су до шли на Ко со во. Ка да се узме у 

об зир шта зна чи сул тан за му ха ме дан це, да је Мех мед V пр ви сул тан 

ко ји, у ми р но до ба, до ла зи у ове кра је ве, циљ сул та но вог пу та и давна 

шње спре ме за ње га, нај зад, при влач ност ова кве ве р ске ма ни феста 

ци је на Ко со ву, мо гло се оче ки ва ти да ће сто ти не хи ља да Ар на у та 

пре кри ли ти Ко со во по ље. Њих, ме ђу тим, ни је би ло ви ше од 30.000, 

ра чу на ју ћи и При штин це.“ 

Ћо ро вић бе ле жи да је Аустро у гар ска пред ло жи ла да се Ал банци 

ма да ши ро ка ауто но ми ја, и то на ра чун хри шћан ских по да ни ка. 

Аустриј ски пред лог је на и шао на оп шту ре ак ци ју и не за до вољ ство 

ме ђу ве ли ким си ла ма. Ру си ја је тра жи ла да се по вла сти це да те Арба 

на си ма про ши ре и на оста ле хри шћа не. Бал кан ски са ве зни ци су 

у том сми слу де ло ва ли и код По р те. Али, у Ту р ској је вла да ла оп шта 

анар хи ја. Раз у ла ре не му сли ман ске ма се, ме ђу њи ма и Ар ба на си, чини 

ли су за то вре ме по ко ље над хри шћа ни ма. На ро чи то су упам ће ни 

они у Ко ча ни ма и Бе ра на ма. Краљ Ни ко ла је због то га тра жио од вели 

ких си ла по др шку. 

Ка рак те ри стич но је да ал бан ски по кре ти 1908-1912. иг но ри шу посто 

ја ње и пра ва срп ског, бу гар ског и грч ког на ро да у Ту р ској. Њи хов 

је дин ствен циљ је „ет нич ки чи ста“ Ал ба ни ја, у мак си мал ним гра ница 

ма, без об зи ра на по сле ди це. 

По сле по бе де Ита ли ја на у Ту р ско-ита ли јан ском ра ту (1911-1912), 

про тив ни ци осман ске им пе ри је на Бал ка ну схва ти ли су по тре бу зајед 

нич ког де ло ва ња. Ује ди ње ни у пра во сла вљу, Ср би, Бу га ри и Гр ци 

има ли су за јед нич ки циљ: про те ри ва ње Ту ра ка са сво јих исто ријских 

те ри то ри ја и при кљу че ње ма ти ци де ло ва на се ље них њи хо вим 

с унар одниц им а . 

Бу га ри, ко ји су 1909. оси гу ра ли по твр ду о сво јој не за ви сно сти, желе 

ли су Ве ли ку Бу гар ску. Ср би су, у ду би на ма сво га би ћа и све сти, снева 

ли „злат но сред њо ве ко вље“ и Ду ша но во ца р ство. Про блем је био у 

то ме што те две „ве ли ке др жа ве“ ни су мо гле да оп ста ну јед на по ред 

дру ге у ми ру, јер су им се те ри то ри јал не пре тен зи је пре кла па ле. И Буга 

ри и Гр ци пре тен до ва ли су на Тра ки ју, и Грч ка и Ср би ја и Бу гар ска 

на Ма ке до ни ју, и Цр на Го ра и Ср би ја на оба ле Ја дран ског мо ра. 

48 УВОД

У овој за мр ше ној си ту а ци ји, нај му дри је је би ло пр во по бе ди ти Тур 

ке, а за тим се по за ба ви ти тим те ри то ри јал ним про бле ми ма. Ствара 

ње Бал кан ског са ве за и на го ве штај ра та ни су од го ва ра ли ве ли ким 

си ла ма. На ро чи то су се у про те сти ма ис ти ца ле Фран цу ска и Аустроу 

гар ска. Про це њи ва ли су да би бу ду ћи до га ђа ји угр о зи ли њи хо ве инте 

ре се. Али, та кви про те сти ни су да ли ре зул тат. 

Осман ли је су 1912. би ле у те шкој по зи ци ји. Још увек у јед но го дишњем 

не у спе шном ра ту про тив Ита ли ја на у Ли би ји (тра јао до 18. 

ок то бра), ни су мо гли да се зна чај ни је вој но ор га ни зу ју на Бал ка ну. 

Исти на, Ита ли ја се на зах тев Аустро у гар ске, и по са ве ту дру гих си ла, 

тру ди ла да су коб огра ни чи на ван бал кан ске про сто ре, али јој је труд 

остао уза лу дан. 

Па ипак, узда ју ћи се у Аустро у гар ску и Не мач ку, Ту р ска је би ла 

аро гант на и не по пу стљи ва пре ма бал кан ским на ро ди ма. „Шта ви ше, 

11. сеп тем бра 1912. на ре ђу је мо би ли за ци ју де сет евр оп ских ди ви зи ја 

и пред у зи ма, че ти ри да на по том, де мон стра тив не ма не вре на бу гарској 

гра ни ци“, пи ше В. Ћо ро вић. „Бал кан ски са ве зни ци, по што су се 

уза луд обра ти ли ве ли ким си ла ма и мо ли ли да спре че по кре те ту р ске 

вој ске, об ја ви ли су 17. сеп тем бра сво ју мо би ли за ци ју.“ 

Пре ма до го во ру са ве зни ка, Цр на Го ра је би ла пр ва чла ни ца ко ја је, 

8. ок то бра 1912, об ја ви ла рат Ту р ској. Оста ле три чла ни це су 13. ок тобра 

по сла ле за јед нич ки ул ти ма тум По р ти, ко ји је уру чи ла Бу гар ска. 

Зах те ва на је ауто но ми ја Ма ке до ни је и не тур ских на ро да Бал ка на, по 

на че лу ет нич ке по де ле, са при су ством гу вер не ра из не у трал них држа 

ва (Бел ги је и Швај цар ске). Та ко ђе, тра же но је да се осну ју шко ле за 

Гр ке, Бу га ре, Ср бе и да се де мо би ли ше ве ћи на ту р ске ар ми је у ре ги о 

ну. Ту р ска је ка те го рич ки од би ла усло ве ул ти ма ту ма и пре ки ну ла све 

ди пло мат ске ак тив но сти са бал кан ским др жа ва ма. Ср би ја и Бу гар ска 

об ја ви ле су јој рат 17, а Грч ка 18. ок то бра. 

УВОД 

49

Бит ка 

„Ср би ја за све вре ме овог ра та ни је из гу би ла ни јед ну бит ку. 

Она је про ди ра ла у ле ту. У сит ни јим окр ша ји ма, у љу тим бо р ба ма, 

у ве ли ким бит ка ма, јед на ко је по бе ђи ва ла. Про ла зи ла је не про ход ним 

пу те ви ма Ал ба ни је и за у зи ма ла ско ро не при сту пач не клан це. Где је 

би ло по треб но га зи ла је ре ке, усред нај стра хо ви ти је бор бе, и ње на се 

вој ска бо ри ла сто је ћи до пре ко по ја са у во ди. Где ни је ни ка ко мо гла да 

из ву че сво је то по ве, ју ри ша ла је на ту р ске ба те ри је са са мо пре го ре ва њем 

ко је пре ва зи ла зи обич но у ју на штво. Не ки над чо веч ни за нос об у зео 

бе ше ту вој ску. Ишла је не у мор но пе ва ју ћи на пред, а кад за пу ца ше 

пу шке, чу ло се са мо: На пред! На пред! То ни је би ла ко ман да офи ци ра. 

То бе ше оп шти по клич вој ске. И то: На пред, на пред! бе ше све сил ни је, 

стра шни је, и ако про тив ник ни је од сту пио, на ста јао је ју риш.“ 

(Ја ша То мић, „Рат на Ко со ву и Ста рој Ср би ји, 1912. го ди не“)

Мо би ли за ци ја 

Сту па њем на пре сто ди на сти је Ка ра ђор ђе вић, у Кра ље ви ни Срби 

ји су се ла га но, али нео д ступ но од ви ја ле ко ре ни те про ме не у свим 

об ли ци ма др жав ног и дру штве ног жи во та. Ка ко смо већ на ве ли, и 

вој ска је би ла об у хва ће на ти ме. Окон ча ње вој них ре фор ми озва ниче 

но је 1911, ка да је до не та но ва вој на док три на (Рат н а слу ж ба ), а 

од ба че на до та да шња из 1894. Уоб ли ча ва ње рат них и по чет них опера 

циј ских пла но ва за вр ше но је у ле то 1912, ка да су они ускла ђе ни и 

са већ пот пи са ним спо ра зу ми ма бал кан ских са ве зни ка. Још док су 

ре фор ме у вој сци би ле у пу ном за ма ху, кра јем пр ве де це ни је XX века, 

срп ски по сла ни ци су у Скуп шти ни при зна ли: „Ви ше се слу же ње 

вој ске не до жи вља ва као те шка ро би ја. Вој ни по зив је не што што се 

жељ но иш че ку је.“ Не вољ но ће ове про ме не кон ста то ва ти аустро у 

гар ски вој ни иза сла ник Ото Ге ли нек, 1912, при ме ћу ју ћи да је Срп ска 

вој ска у сва ком по гле ду по ста ла ре спек та бил на сна га са ко јом се мора 

озбиљ но ра чу на ти. 

Да би се ова кав успех по сти гао, тре ба ло је ре ши ти мно штво спољних 

и уну тра шњих про бле ма, за ко је се по не кад чи ни ло да су не ре шиви. 

У окви ру уну тра шњих про бле ма, они ко ји су оп те ре ћи ва ли вој ску 

би ли су мо жда и нај ве ћи. Пи та ње за ве ре ни ка, на ко је се на до ве за ло 

и пи та ње „за ве ри те ља“, си ту а ци ја са пре сто ло на след ни ком Ђо р ђем 

(ко ји је, по сле свих ин ци де на та, мо рао да аб ди ци ра, али је по сле изве 

сног вре ме на опет же лео на пре сто), фо р ми ра ње ме ђу офи ци ри ма 

пр во „Цр не ру ке“, по том и „Бе ле ру ке“ (ор га ни за ци је са из ра зи тим 

по ли тич ким на ме ра ма), под о фи цир ска кон тра за ве ра у Кра гу јев цу и 

мно го то га дру гог, на сле ђе ног из ра ни јих пе ри о да – то је био тек најви 

дљи ви ји део укуп ног те шког ста ња са ко јим је вој ни врх мо рао да 

БИТКА 

53

се су о чи и да га ре ши. Срам ни по раз на Слив ни ци, 1885, про из вео је 

та кву сли ку срп ске вој ске у зе мљи и Евр о пи да је ни ко ни је узи мао за 

озбиљ но. Тре ба ло је вра ти ти мо рал и ство ри ти по бед нич ки дух. 

Ве ли ка је др жав на му дрост, мо жда и сре ћа, што су се на че лу Мини 

стар ства вој ног у тих де се так го ди на – од до ла ска Пе тра I Ка рађор 

ђе ви ћа, па до 1912. –на ла зи ле вој ско во ђе ко је су би ле „фа на ти ци 

слу жбе“: Ра до мир Пут ник и Сте па Сте па но вић. На ро чи то је ин те ресант 

на лич ност ге не ра ла, а по сле Ку ма нов ске бит ке вој во де Ра до мира 

Пут ни ка, ко ји је у по ме ну том пе ри о ду у ви ше на вра та оба вљао 

ду жност ми ни стра. Ни је спа дао у оми ље не офи ци ре, на про тив. Не ки 

вој ни исто ри ча ри бе ле же да га „ра ни је ни су мно го во ле ли ни ста ри ји, 

ни мла ђи офи ци ри. То ком свог пен зи о нер ског ‘ка ран ти на’ раз о ча рао 

се у љу де, па се пре мо гао сма тра ти ми зан тро пом. Али, роб ду жности 

и фа на тик слу жбе, ус пео је да сво јим де ли ма и ре чи ма код свих 

стек не ве ли ко по што ва ње.“ Ка ко се од но сио пре ма се би, та кав је био 

и пре ма дру ги ма: пе р со нал на ре ше ња су за ви си ла од по тре ба вој ске 

и тра же ног ква ли те та, не од сум њи вих пре по ру ка, ве за, по знан ста ва 

и све га оног то ли ко уоби ча је ног у „јав ном жи во ту“, та да шњем као 

и са да шњем. Ка ко је у сво јим се ћа њи ма за бе ле жио ка сни ји вој во да 

Жи во јин Ми шић – ко га су за ве ре ни ци „као обре но ви ћев ца“ пен зи о 

ни са ли, а Пут ник вра тио у слу жбу и то као свог по моћ ни ка, на чел ника 

Ге не рал шта ба (!) – у ка би не ту ми ни стра Пут ни ка „не бе ше ни чега 

сем јед ног скр ом ног мин дер лу ка (ду гач ког ото ма на са ја сту ци ма), 

аста ла без по кри ва ча и јед не сто ли це“. 

То ком Анек си о не кри зе 1908, ка да је сна жно ма ни фе сто ва но наци 

о нал но је дин ство и со ли дар ност, уз сна жан бо р бе ни за нос и захтев 

на улич ним де мон стра ци ја ма да се сту пи у рат про тив Аустри је, 

Пут ник и Сте па но вић су хлад но и ра ци о нал но од го ва ра ли да Ср би ја 

ни је спрем на за рат и да ра та би ти не ће. Та ко је на ста вље на сна жна 

мо дер ни за ци ја вој ске и ства ра ње но вог (ста рог) по бед нич ког ду ха, 

пре ма про гра му из 1904. 

До ра та, пр вог у ни зу ве ли ких ко је је ве ли чан стве но во ди ла Српска 

вој ска, до ћи ће ок то бра 1912, и то не про тив Аустро у гар ске, ка ко 

је јав ност зах те ва ла 1908, већ са ви ше ве ков ним оку па то ром – Османским 

ца р ством. 

54 БИТКА

Ука за ли смо да Мла до тур ска ре во лу ци ја, 1907, ни је до при не ла побољ 

ша њу по ло жа ја хри шћан ског ста нов ни штва у евр оп ском де лу 

Ту р ске. На про тив, те рор и зло чи ни над њи ма су се по ве ћа ли. Си ту а 

ци ја је до дат но за ком пли ко ва на Ита ли јан ско-ту р ским ра том из 1911, 

ка да је бал кан ским зе мља ма за пре ти ла опа сност да да осман лиј ску 

оку па ци ју за ме ни не ка дру га. По је ди на ал бан ска пле ме на, по вла шћена 

под јед ним сул та ном, оста ла су без при ви ле ги ја под дру гим, што је 

иза зва ло уста нак Ал ба на ца, ко ји се то ком 1911. про ши рио, а стра дања 

не ко ли ко ми ли о на пра во слав них хри шћа на (нај ви ше Бу га ра, око 

ми ли он Ср ба и не ко ли ко сто ти на хи ља да Гр ка) са мо су се уве ћа ла. 

Штам па бал кан ских зе ма ља је не пре ста но из ве шта ва ла о то ме, по дижу 

ћи иона ко ви со ку тен зи ју. Хро ни ка стра да ња хри шћа на је ве ков на 

књи га стра шних зло чи на, не за тво ре на до да на да на шњег. 

Срп ска др жа ва је у то вре ме раз ви ла од лич ну про па ган ду. У на ро ду 

је ство ре но ве ли ко оду ше вље ње за осло бо ди лач ки рат про тив Ту р ске 

и за Осве ће ње Ко со ва. Ујед но, све што се де ша ва ло на про сто ри ма Старе 

и Ју жне Ср би је до ве ло је до при бли жа ва ња у исто ри ји не на ро чи то 

бли ских бал кан ских др жа ва, пре свих Ср би је и Бу гар ске. Ве ли ке си ле 

су би ле про тив ра та и на сто ја ле су да га спре че. Ка да по је ди нач ни 

на по ри ни су уро ди ли пло дом, усле дио је за јед нич ки де марш шест држа 

ва ко јим је ста вље но до зна ња да, чак и ако до ђе до ра та про тив Тур 

ске, ни ка кве про ме не гра ни ца се не ће то ле ри са ти. Ме ђу тим, са мом 

чи ње ни цом да су гра ни це већ из ме ње не Ита ли јан ско-ту р ским ра том, 

1911, ка да је Ита ли ја за у зе ла Три по лис, Ки ре на и ку и не ка остр ва, учини 

ле су овај став бе сми сле ним. Ка да је по ста ло ја сно да ће ра та би ти, 

Ру си ја је уми ри ла ве ли ке си ле ста вом да је бит но да се су коб за др жи 

под кон тро лом, од но сно да се ло ка ли зу је на је дан про стор. 

Пре го во ре о ства ра њу Бал кан ског са ве за Ср би ја и Бу гар ска по чињу 

од 1911. Али, ка ко су обе зе мље има ле раз ли чи те по гле де на ци љеве 

овог са ве за, пре го во ри су се оте гли, па је Уго вор о при ја тељ ству и 

са ве зу из ме ђу Кра ље ви не Ср би је и Кра ље ви не Бу гар ске пот пи сан 13. 

ма р та 1912. Ни та да, пак, не су гла си це ни су от кло ње не. Уго вор је имао 

и Тај ни до да так о ли ни ји раз гра ни че ња две др жа ве у Ва р дар ској Маке 

до ни ји, али ће раз ли чи та ту ма че ња тог до дат ка и уло ге Ру си је, као 

за јед нич ки од ре ђе ног ар би тра, ство ри ти ка сни је мно го про бле ма. 

БИТКА 

55

У скла ду са пот пи са ним Уго во ром, Ра до мир Пут ник и на чел ник 

бу гар ског Ге не рал шта ба ге не рал Иван Фи чев, за ко га срп ски војни 

исто ри ча ри ка жу да је био ва тре ни по бор ник срп ско-бу гар ског 

при ја тељ ства, по чет ком ма ја 1912. у ма на сти ру Бу ко ву код Не го ти на 

за по чи њу пре го во ре о Вој ној кон вен ци ји, ко ја је пот пи са на 2. ју ла 

те го ди не. Кон вен ци јом је би ло пред ви ђе но да Ср би ја и Бу гар ска у 

ра ту про тив Ту р ске деј ству ју са нај ма ње 350.000 вој ни ка: Бу гар ска 

са 200.000 и Ср би ја са 150.000. Иако су Бу га ри има ли оба ве зу да на 

ва р дар ско ра ти ште по ша љу 100.000 вој ни ка, они су овај део оба ве зе 

из бе гли, па је срп ска вој на ко ман да мо ра ла да при ста не да Бу гар ска 

та мо по ша ље са мо јед ну ди ви зи ју. 

Кра јем сеп тем бра срп ска вла да по сла ла је у Лу церн пот пу ков ника 

Пе тра Пе ши ћа, ко ји је са Јо ва ном Пла мен цем и Јо ва ном Бе ћи ром, 

пред став ни ци ма вла де и вој ске Кра ље ви не Цр не Го ре, са чи нио на црт 

По ли тич ке и Вој не кон вен ци је о за јед нич кој ак ци ји Ср би је и Цр не 

Го ре про тив Ту р ске. Оба до ку мен та пот пи са на су 6 ок то бра. Кон венци 

јом је би ло пред ви ђе но да глав не сна ге Цр не Го ре деј ству ју општим 

прав цем Ска дар–Да бар–Би тољ, а по моћ не у Но во па зар ском 

сан џа ку. Ако би Аустро у гар ска на па ла цр но гор ске тру пе у сан џа ку, 

до го во ре но је да обе зе мље све сна ге по ша љу та мо. Пи та ње раз грани 

че ња оста вље но је за јед нич кој ко ми си ји, а Цр на Го ра се оба ве за ла 

да пр ва за поч не рат. 

Са Грч ком је Ср би ја има ла мно го про бле ма око скла па ња спора 

зу ма, јер је Грч ка од би ја ла да пру жи по моћ Ср би ји у слу ча ју напа 

да Аустро у гар ске, па тај спо ра зум ни је ни пот пи сан. Бал кан ском 

са ве зу је Грч ка ипак при сту пи ла, пре ко спо ра зу ма ко ји је има ла са 

Бу гар ском. Због на сле ђе них ком пли ко ва них од но са, као и раз ли читих 

ин те ре са мла дих бал кан ских др жа ва, Бал кан ски са вез ни је имао 

је дин стве не до ку мен те не го је за сно ван на не ко ли ко би ла те рал них. 

Осно ву је чи нио срп ско-бу гар ски спо ра зум. Бу гар ска и Грч ка су Уговор 

о са ве зу за од бра ну пот пи са ле је 29. ма ја 1912, а усме ни до го вор 

Бу гар ска је по сти гла са Цр ном Го ром сре ди ном сеп тем бра те го ди не. 

Већ је ре че но да су се ве ли ке си ле про ти ви ле ства ра њу Бал кан ског 

са ве за и на ме ра ма зе ма ља чла ни ца да поч ну рат про тив Ту р ске. Међу 

тим, по сле ту р ских по ко ља над срп ским жи вљем у Ко ча ни ма, Бе 

56 БИТКА

ра на ма и Сјед ни ци, ши ре ња ал бан ског устан ка и њи хо вог за у зи ма ња 

При шти не, Пе ћи, При зре на и Ско пља, што је до ве ло до но вог ма совног 

стра да ња хри шћан ског ци вил ног ста нов ни штва, ни су има ле аргу 

мен те за про ти вље ње. По ста ло је ја сно да је рат не ми но ван. У оваквој 

си ту а ци ји и Ту р ска се по на ша ла крај ње иза зи вач ки: за др жа ла је 

ве ли ки број грч ких бро до ва ко ји су из Ру си је пло ви ли са то ва ри ма 

жи та, уки ну ла већ из да ту до зво лу Ср би ји за тран спорт рат ног ма тери 

ја ла пре ко Со лу на, да би на кра ју, под из го во ром да вр ши ма не вре 

у око ли ни Је дре на, 23. сеп тем бра 1912. на ре ди ла мо би ли за ци ју сво је 

евр оп ске вој ске. 

На ово су бал кан ски са ве зни ци од го во ри ли 30. сеп тем бра 1912. 

про гла си ма о оп штој мо би ли за ци ји. Тог да на, у 11.30, срп ски ми нистар 

вој ни ђе не рал Ра до мир Пут ник од нео је кра љу Пе тру I на пот пис 

Указ о мо би ли за ци ји вој ске. Два са та ка сни је, те ле гра фи су бру ја ли 

раз но се ћи Пут ни ко во на ре ђе ње: „Ње го во Ве ли чан ство краљ на ре дио 

је мо би ли за ци ју I, II и III по зи ва на род не вој ске и по след ње од бра не. 

Пр ви дан мо би ли за ци је: 3. ок то бар. На ре ђу јем из вр ше ње.“ 

Ово крат ко и ја сно на ре ђе ње иза зва ло је не ве ро ват но оду ше вљење 

у це лој Ср би ји, али и на свим дру гим про сто ри ма где су Ср би 

жи ве ли. Те шко да се ика да до тад у срп ској исто ри ји до го ди ло да цео 

на род та ко „ди ше као је дан“. Де си ла су се пра ва чу да: не са мо да су 

се мо би ли за ци ји ода зва ли сви по зва ни, већ се ја ви ло и пре ко 20.000 

оних ко ји ни су до би ли по зив, али су зах те ва ли да бу ду рас по ре ђени 

у је ди ни це. Бол ни це су на пу шта ли и ра ње ни и бо ле сни, са мо ако 

су мо гли да се кре ћу. Ве ли ки број до бро во ља ца из ино стран ста ва, 

углав ном из Се вер не Аме ри ке, по хи тао је да се ста ви на рас по ла гање 

Отаџ би ни. Из Ту р ске су кри шом бе жа ли Ср би осман лиј ски држа 

вља ни, па је од њих фо р ми ра на по себ на је ди ни ца од 8.500 љу ди. 

Хро ни ча ри су за бе ле жи ли и осни ва ње сред њо школ ских од бо ра ко ји 

су, у име сво јих шко ла, од ла зи ли у ко ман де зах те ва ју ћи да и они бу ду 

мо би ли са ни. То, на рав но, ни је мо гло би ти усво је но, али су рас по ређи 

ва ни у ма га ци не, пе ка ре, дру ге по моћ не слу жбе по гра до ви ма и 

на се љи ма Кра ље ви не, да ле ко од фрон та. Сви су же ле ли да бу ду део 

оства ре ња ве ков ног сна це лог на ро да: да су де лу ју у про те ри ва њу Тура 

ка и Осве ће њу Ко со ва. Ве ли ко оду ше вље ње за рат, као и рат ни пла 

БИТКА 

57

но ви раз ра ђе ни до нај сит ни јих де та ља, учи ни ли су да пе ша ди ја бу де 

мо би ли са на за че ти ри, а ко њи ца и ар ти ље ри ја за шест да на. Штам па 

је за бе ле жи ла да се у Срп ском по двор ју у Мо скви вр ши упис Ру садо 

бро во ља ца, ме ђу ко ји ма и кав ка ских ко за ка, ко ји же ле да ство ре 

„Сло вен ску вој ску“. „Све тац се по зна је по ве чер њу, а ис ход ра та по 

мо би ли за ци ји“, ста ра је срп ска му дрост. 

Пре ма по да ци ма др Са ва Ско ка, Кра ље ви на Ср би ја мо би ли са ла је 

укуп но 345.708 љу ди, 57.718 ко ња, 42.611 во ло ва и 23.558 ко ла. Об везни 

ци I и II по зи ва (опе ра тив на вој ска – укуп но 268.818 љу ди) фо р 

ми ра ли су де сет пе ша диј ских и јед ну ко њич ку ди ви зи ју, а об ве зници 

III по зи ва (55.580 љу ди) пет на ест пе ша диј ских пу ко ва и три де сет 

по зи циј ских ба те ри ја. При пад ни ци по след ње од бра не – 3.310 љу ди 

– упо тре бље ни су за спо ред не за дат ке. Од на о ру жа ња Срп ска вој ска 

је има ла 288.142 пу шке, 230 ми тра ље за, 544 то па и 10.028 са бљи. Гене 

рал на смо тра тру па из вр ше на је 6. ок то бра уве че, а већ на ред ног 

ју тра сто ти не хи ља да љу ди кре ну ло је од јед ном на по ло жа је, без икаквог 

за сто ја. До пи сни ци стра них но ви на ве о ма су те шко успе ва ли да 

пра те срп ско на пре до ва ње. 

На дан кад је Цр на Го ра об ја ви ла рат Ту р ској, 8. ок то бра 1912, стигао 

је већ по ми ња ни де марш „шест ве ли ких“, са на ме ром да се рат 

спре чи и уз обе ћа ње да ће над зи ра ти ре фор ме ра ди по бољ ша ња поло 

жа ја хри шћа на у Ту р ској. Од го во ре но им је да бал кан ски са ве зни ци 

ве ру ју ве ли ким си ла ма, али не и Ту р ској, па су тра жи ли да и пред ставни 

ци зе ма ља чла ни ца Бал кан ског са ве за бу ду над зор над спр о во ђењем 

ре фор ми. Сма тра ју ћи овај зах тев ве ли ким по ни же њем, Ту р ска је 

опо зва ла по сла ни ке из Ср би је, Бу гар ске и Грч ке. 

Као од го вор на по вла че ње ту р ских по сла ни ка, до шло је до об ја ве 

ра та: Ср би ја и Бу гар ска су рат Ту р ској об ја ви ле 17. ок то бра, Грч ка 

два да на ка сни је. Об ја ва ра та до че ка на је с ве ли ким оду ше вље њем, 

а обра ћа ње кра ља Пе тра од јек ну ло је чак и у Ца ри гра ду: „За сло боду 

на ше бра ће, за бо љи жи вот и раз вој Срп ске Кра ље ви не, на ре дио 

с амо почет а к Све тог ра та на шој ју нач кој ар ми ји. Ју нач ке ар ми је наших 

са ве зни ка, за јед но са на ма, на пре ду ју пре ма не при ја те љу. Има мо 

за јед нич ки ин те рес, за то што смо ве ко ви ма де ли ли исте пат ње. На 

оним ме сти ма ко је ће осло бо ди ти, мо ја ће ар ми ја на и ћи на му сли 

58 БИТКА

ман ске Ср бе, али и хри шћан ске и му сли ман ске Ар на у те. И у сре ћи и 

у пат њи, ско ро увек смо би ли за јед но са њи ма. Сви ма њи ма до но симо 

исту сло бо ду, брат ство и је дин ство.“ 

На об ја ву ра та, по ли тич ки крат ко ви до по на ша ње ис по љио је и 

аустро у гар ски ми ни стар спољ них по сло ва Ле о полд Брет холд. Не само 

да ни та да ни је по ку шао да спре чи рат, већ је за до вољ но тр љао 

ру ке твр де ћи да ће „Ту р ска згр о ми ти Ср би ју“. У сво јим ме мо а ри ма, 

штам па ним по сле Ве ли ког ра та, кнез Би лов је на гла ша вао да је воде 

ћа иде ја аустро у гар ске бал кан ске по ли ти ке од у век би ла „по ни зи ти 

Ср би ју и др жа ти је у не мо ћи“, да би се у по год ном мо мен ту „опе ри сало 

ово сле по цре во Евр о пе“. 

Беч, пр ва де це ни ја XX ве ка: „Ве ли ко јед но 

до тра ја ло цар ство, пре свог рас па да, осе ћа ло је 

над ме ни пре зир пре ма свом пла нин ском су се ду. 

Сав је свет, уоста лом, био под ути ском те беч ке 

илу зи је да, од ла зе ћи у рат, Ср би ја од ла зи у про паст. 

По след ња ха лу ци на ци ја Хаб збур га.“ (Ми лош Цр њан ски) 

БИТКА 

59

60 

БИТКА

Краљ Пе тар Пр ви у Ни шу, 

са са рад ни ци ма, ок то бар 1912. 

У по за ди ни Ни ко ла Па шић и 

кнез Па вле Ка ра ђор ђе вић 

Вла да ри др жа ва ко је су ушле у Бал кан ски са вез: 

Краљ Цр не Го ре Ни ко ла Пр ви, краљ Ср би је Пе тар Пр ви, 

краљ Бу гар ске Фер ди нанд Пр ви и краљ Грч ке Ђор ђе Пр ви. 

Де сно: Вр хов на ко ман да Срп ске вој ске 1912. 

БИТКА 

61

За осло бо ђе ње и ује ди ње ње: 

Пр ви дан мо би ли за ци је 

у Бе о гра ду, ок то бар 1912. 

62 

БИТКА

БИТКА 

63

Штаб Вр хов не ко ман де 

Срп ске вој ске, 1912. 

64 

БИТКА

БИТКА 

65

66 

БИТКА

Штаб срп ске Ко њич ке 

ди ви зи је 1912. У сре ди ни 

се ди њен хра бри ко ман дант 

кнез Ар сен Ка ра ђор ђе вић 

(1859-1938), мла ђи брат 

кра ља Пе тра Пр вог, 

нај ви ше пу та од ли ко ва ни 

офи цир Срп ске вој ске 

БИТКА 

67

Кнез Ар сен Ка ра ђор ђе вић на 

Тру пал ском по љу код Ни ша, 1912. 

68 

БИТКА

БИТКА 

69

„Наш за да так је ја сан: 

сло бод на и це ла Отаџ би на!“ 

70 

БИТКА

БИТКА 

71

Срп ска брд ска ар ти ље ри ја по ла зи 

на фронт у Ста ру Ср би ју 

72 

БИТКА

БИТКА 

73

74 

БИТКА

Прошлост и будућност: Срп ска вој ска пре ла зи при вре ме ну 

гра ни цу и сту па у оку пи ра не обла сти Ста ре и Ју жне Ср би је 

БИТКА 

75

Вој но-стра те гиј ска по ла зи шта 

Тре ба ло је да Ту р ска у овој си ту а ци ји во ди од брам бе ни рат, ра ди 

очу ва ња сво јих евр оп ских по се да. Ме ђу тим, њен ми ни стар ра та био 

је На зим-па ша, за ко га исто ри ча ри ве ле да је био чо век ри тер ског 

мен та ли те та и сле пи по бор ник фран цу ске офан зив не док три не. Он 

је из ме нио основ не по став ке ту р ске рат не док три не, ко ју је по ста вио 

ре фор ма тор ту р ске вој ске не мач ки офи цир Кол мар фон де Голц. Том 

док три ном би ло је пред ви ђе но да у ова квој си ту а ци ји ту р ске сна ге, 

у пр вој фа зи ра та, оста ну у де фан зи ви и на ис точ ном (тра киј ском) 

и на за пад ном (ва р дар ском) фрон ту. На зим-па ша је, пак, на ре дио да 

се на оба во ји шта пре ду зме офан зи ва. На ме ра вао је да пр во по ту че 

срп ску вој ску, а да се по том окре не ка оној ко ју је сма трао опа сни јом: 

бу гар ској. Став да је срп ска вој ска слаб фак тор за у зи ма ло је це ло купно 

јав но мње ње Евр о пе, по сле по ра за на Слив ни ци 1885. 

У осно ви, био је ово до бар план, али тур ска др жа ва, цео њен апарат, 

вој ска пре све га, ни су ви ше би ли она си ла ко ја је до бар план могла 

да из не се. По сто ја ла је је ди но на ци о нал на са мо об ма на, илу зи ја, 

про гла ше на за ствар ност. 

Мо би ли за ци ја ту р ске вој ске об ја вље на је 1. ок то бра 1912. Већ та да 

се ви де ло да у тој вој сци мно го то га ни је ка ко тре ба, али се од за црта 

них пла но ва ни је од у ста ја ло. Сул та но ва про кла ма ци ја – од но сно 

об ја ва ра та – у бе о град ској По ли ти ци оце ње на је ре чи ма ко је се до 

та да ни су ко ри сти ле: ци ни зам, ту р ски ше ре тлук, лаж. 

По што је за нај о па сни јег про тив ни ка у овом ра ту сма тра ла бу гарску 

вој ску, Ту р ска је ка њој усме ри ла сво ју Ис точ ну ар ми ју, мно го јачу 

од За пад не, ко ја је тре ба ло да ра ту је про тив оста ла три не при ја теља. 

За бо р бе про тив Ср би је од ре ђен је са мо део За пад не – Ва р дар ска 

ар ми ја. Ср би ја је пот це ње на, што ће се по ка за ти као нај ве ћа у мо ру 

по чи ње них ту р ских гре ша ка, а Цр на Го ра го то во да ни је ни има ла 

озби љан трет ман. Тек се то по ка за ло као про ма шај. 

Ту р ски исто ри ча ри сма тра ју да је цео др жав ни апа рат за ка зао, 

од но сно да ни је био спо со бан да схва ти шта се де ша ва, те ни је ни 

имао сна ге ни мо гућ но сти да се на сту па ју ћим про ме на ма, по Ту р 

ску ка та стро фал ним, од у пре. Ис ти че се, на при мер, да ни сул тан ни 

76 БИТКА

По р та ду го ни су има ли пој ма да бал кан ске др жа ве ства ра ју са вез, с 

на ме ром да Ту р ску из ба це из Евр о пе. Кад су то схва ти ли, за по че то 

је при ку пља ње вој ске, али мо би ли за ци ја ни ти је из вр ше на на вре ме 

(про гла ше на је 1. ок то бра и тра ја ла це лих ме сец да на), ни ти у потреб 

ном бро ју. У евр оп ском де лу Ту р ске жи ве ло је око шест ми лио 

на ста нов ни ка, од то га три и по ми ли о на хри шћа на, ко ји су је два 

че ка ли да се ре ше ту р ске вла сти. Ал бан ско ста нов ни штво се, као и 

не бро је но пу та до та да, а и ка сни је, по ка за ло крај ње не по у зда ним: 

од би ло је да се мо би ли ше у ту р ску вој ску. Ни у азиј ском де лу моби 

ли за ци ја ни је из вр ше на ка ко тре ба, јер су об ве зни ци гле да ли да 

из бег ну од ла зак у рат. Та ко ђе, Грч ка је го спо да ри ла Егеј ским мо рем, 

па је бло ки ра ла лу ке и зна ча јан део пу те ва, та ко да је је ди ни на чин 

до во же ња вој ске био пру гом, пре ко Ца ри гра да. И по ред све га, оп тими 

зам ни је на пу штао ту р ски вој ни врх. Ко ман дант За пад не ар ми је 

био је Али-Ри за па ша. Ова ар ми ја има ла је у свом са ста ву Ва р дар ску 

ар ми ју, Стру мич ку гру пу, Ка р џа лиј ску гру пу и гру пу пре ма Грч кој. 

Укуп но 154.000 љу ди и 372 то па. 

Ко ман дант Ва р дар ске ар ми је – од ре ђе не за рат про тив срп ске 

вој ске – био је Зе ки-па ша од Ха ле па. Рас по ла гао је са око 65.000 

љу ди и 172 то па. Већ то ком кон цен тра ци је тру па, окон ча не 20. окто 

бра, уоче ни су мно ги про бле ми и ве ли ка не ди сци пли на. У сво јим 

ме мо а ри ма, ко је на во ди др Ско ко, Зе ки-па ша је ка сни је за пи сао да 

му је сти гло ова кво на ре ђе ње: „Ва р дар ска ће вој ска не при ја те ља, који 

на ди ре ка Ко ча ну, на па сти и ра стро ји ти га, а Ср би ма ће спре чити 

да на пад ну Ку ма но во.“ Су шти на ова ко не пре ци зно де фи ни са ног 

офан зив ног пла на, по схва та њу Зе ки-па ше од Ха ле па, би ла је у томе 

да се Ср би на пад ну ка да бу ду из ла зи ли из су же ног ва р дар скомо 

рав ског прав ца, ка ко не би мо гли да раз ви ју сво је тру пе у бо р 

бе ни по ре дак. 

Тру пе ту р ске Ва р дар ске ар ми је би ле су кон цен три са не ова ко: 

• Пе ти и Ше сти ко р пус Че твр те ни зам ске и Дру ге ре диф ске ди визи 

је – у обла сти Штип – Све ти Ни ко ла – Ве лес, 

• Сед ми ко р пус, јед на ни зам ска и јед на ре диф ска ди ви зи ја – у области 

Ско пља и Ку ма но ва, 

• од ре ди код При шти не, Но вог Па за ра и Сје ни це. 

БИТКА 

77

Да би се бо ље раз у ме ло, ва ља на по ме ну ти да је у то вре ме слу жба 

у ту р ској вој сци по чи ња ла у 21. и за вр ша ва ла у 45. го ди ни ста ро сти, 

и би ла је ова ко по де ље на: у ни за му – у ка дру две го ди не, у ре зер ви 

ни за ма се дам го ди на (да кле, од 21. до 29. го ди не ста ро сти); у ре ди фу I 

или II кла се де вет го ди на (од 30. до 38. го ди не), у по след њој од бра ни 

се дам го ди на (до 45. го ди не). 

Ка ко ни је би ло до вољ но ни зам ских об ве зни ка из Ма ле Ази је, њихо 

ви ре до ви по пу ња ва ни су ре диф ским, што је, опет, сма њи ло број 

у ре диф ским је ди ни ца ма. Ка да је бит ка за по че ла, Ва р дар ска ар ми ја 

је два да је би ла по пу ње на са 50 од сто по треб ног бро ја. 

На ре ђе ње ко је је сти гло од Али-Ри за па ше, ни је би ло нај ја сни је, 

али је про ту ма че но та ко да се за поч не офан зив на ак ци ја. Го то во це ла 

Ва р дар ска ар ми ја је у ра но ју тро 20. ок то бра 1912. кре ну ла ка Ку мано 

ву, у на ме ри да на пад не срп ску вој ску и по ту че је. Ки ша, ко ја је непре 

кид но па да ла, са мо је по ја ча ва ла ути сак оп ште по мет ње. 

Са дру ге стра не, у срп ској вој сци, ста ње је би ло пот пу но дру га чи је. 

Пре ма др Ско ку, чи је ис тра жи ва ње у це ло сти пре но си мо, кон цен траци 

ја и стра те гиј ски раз вој срп ске вој ске на гра нич ном фрон ту из врше 

ни су у пет фа за: 

• Пр ва ар ми ја (пет пе ша диј ских и јед на ко њич ка ди ви зи ја – 131.918 

љу ди и 154 то па), под ко ман дом пре сто ло на след ни ка Алек сан дра 

(на чел ник шта ба пу ков ник Пе тар Бо јо вић), гру пи са на је у врањском 

По мо ра вљу, са за дат ком да на сту па пре ко Ку ма но ва у правцу 

Ов чег по ља и у са деј ству са крил ним ар ми ја ма ту че глав не снаге 

ту р ске Ва р дар ске ар ми је на про сто ру Ско пље–Ве лес–Штип; 

• Дру га ар ми ја (јед на срп ска и јед на бу гар ска ди ви зи ја – укуп но 73.638 

љу ди и 156 то по ва), ко јом је ко ман до вао ге не рал Сте па Сте па но вић, 

кон цен три са на на про сто ру Ћу стен дил–Дуп ни ца, има ла је за да так 

да на сту па кри во реч ким и бре гал нич ким прав цем, те об у хва ти десно 

кри ло и бок ту р ске Ва р дар ске ар ми је, за ко ју се прет по ста вља ло 

да ће се на ла зи ти на Ов чем по љу, у стра те гиј ском до че ку; 

• Тре ћа ар ми ја (три ди ви зи је и јед на бри га да – све га 72.792 љу ди и 

96 то по ва), под ко ман дом ге не ра ла Бо же Јан ко ви ћа, гру пи са на је 

у до ли ни То пли це и Ме две ђе, са за дат ком да кон цен трич ним напа 

дом раз би је ту р ске сна ге у ре јо ну При шти не и да по том јед ним 

78 БИТКА

де лом сна га на сту па пре ко Скоп ске Цр не го ре пре ма Ку ма но ву, а 

дру гим де лом пре ко Ка ча нич ке кли су ре ка Ско пљу, да би об у хвати 

ла ту р ске глав не сна ге и са деј ство ва ла са Пр вом ар ми јом; 

• Ибар ска вој ска (Шу ма диј ска ди ви зи ја II по зи ва и Пе ти пре коброј 

ни пук – укуп но 25.417 љу ди и 30 то по ва), гру пи са на у ре јону 

Ра шке, под ко ман дом ге не ра ла Ми хај ла Жив ко ви ћа, тре ба ло 

је да на сту па у прав цу Но вог Па за ра и да ље ка Ко сов ској Митро 

ви ци, ра ди осло бо ђе ња ових кра је ва и за шти те бо ка и по зади 

не Тре ће ар ми је; 

• Ја вор ска бри га да (12.000 љу ди и 14 то по ва), гру пи са на на Ја вору, 

под ко ман дом пот пу ков ни ка Ми ли во ја Ан ђел ко ви ћа, има ла 

је за да так да у по чет ном пе ри о ду ра та осма тра пре ма Бо сни, а 

за тим да на сту па у прав цу Сје ни це и Пље ва ља; 

• Вр хов на ко ман да би ла је сме ште на у Ни шу. 

Осим ре дов них тру па, на свим опе ра циј ским прав ци ма деј ствова 

ли су чет нич ки од ре ди ка пе та на Во ји на По по ви ћа (Вој во де Ву ка), 

Во ји на Тан ко си ћа, Д. Се ку ли ћа и дру гих. 

Још то ком стра те гиј ског раз ви ја ња Тре ће срп ске ар ми је, од и грао 

се Бој на Ме р да ри ма, ко ји је од ча р ки пре ра стао у же сток су коб. До 

бо ја је до шло од 15-19. ок то бра; за по чет је, да кле, пре об ја ве ра та. 

По сле по чет них ча р ки, у ко ји ма су ту р ске по гра нич не сна ге на стоја 

ле да спре че рас по ре ђи ва ње срп ских тру па, ту р ска ко ман да је анга 

жо ва ла цео При штин ски ко р пус. Бој је за по чео та ко што је Лапски 

чет нич ки од ред, на чи јем је че лу био Во ји слав Тан ко сић, за у зео 

ка ра у лу Ре по ње, али је ње гов по ку шај за у зи ма ња ка ра у ле Ми ров це 

од би јен. По сто је не ке прет по став ке да је Тан ко сић имао на ме ру да 

се са чет ни ци ма уву че у ту р ску по за ди ну и да ди вер зант ским ак ција 

ма спре чи „пот пи си ва ње ми ра пре из би ја ња ра та“. Иако су и Ср би 

ан га жо ва ли део Тре ће ар ми је, њи хо во на пре до ва ње и по ти ски ва ње 

Ту ра ка је стал но об у ста вља но од стра не глав но ко ман ду ју ћег ове арми 

је ге не ра ла Јан ко ви ћа, ко ји је, сле де ћи за по ве сти Вр хов не ко ман де, 

на сто јао да ми ро љу би вим пу тем при во ли Ал бан це да при ђу Ср би ма. 

Та кав став про у зро ко вао је зна чај не гу бит ке у срп ској вој сци, чи је је 

људ ство, нај че шће на пре ва ру, ли кви ди ра но, ра ња ва но, или на дру ги 

на чин из ба ци ва но из да љих бо р би. Ту р ски на пад на срп ске по ло жа 

БИТКА 

79

је, до ког је до шло у но ћи 17/18. ок то бар, пре тр пео је не у спех. Приштин 

ски ко р пус ту р ске вој ске је у два на вра та по ку шао да на па дом 

за у зме по вољ не стра те гиј ске по ло жа је, али у то ме ни је ус пео, јер су 

се у ме ђу вре ме ну при ку пи ле и раз ви ле све сна ге срп ске Тре ће ар ми је. 

Та ко је за вр шен овај че тво ро днев ни бој, у ко ме је Тре ћа ар ми ја, анга 

жу ју ћи са мо део сна га, ус пе ла не са мо да од би је ви ше уза стоп них 

на па да ту р ског При штин ског ко р пу са, већ да овла да нај по вољ ни јим 

стра те шким тач ка ма ода кле је мо гла да пре ду зме успе шно на пре дова 

ње пре ко Ко со ва ка Ку ма но ву и Би то љу. 

О „Бо ју на Мр да ри ма“ из ве шта ва и штам па, ко ја го во ри о па ље њу 

срп ских се ла и по ко љу ци ви ла. Ов де ће се, ме ђу тим, опа зи ти сла бост 

у срп ској вој сци ко ја се огле да ла у не по сто ја њу пра вих и пот пу них 

ин фор ма ци ја о по ло жа ју не при ја тељ ске вој ске, јер срп ска Вр хов на 

ко ман да ни је рас по ла га ла ни ка квим по да ци ма о си ту а ци ји на фронту 

Тре ће ар ми је. Ова сла бост – не по сто ја ње, од но сно ло ша ак тив ност 

из ви ђач ких је ди ни ца – мо гла је да пре суд но ути че и на ток Ку ма новске 

бит ке, кључ не у Пр вом бал кан ском ра ту. 

Ако је у јав но сти и вла да ма ве ли ких си ла та да с ни по да шта ва њем 

гле да но на срп ску вој ску, цр но гор ска је има ла још го ри трет ман. За то 

су ус пе си ко је је по сти гла та ар ми ја, ма ла али хра бра, иза зва ли пра ву 

по мет њу у ме ђу на род ним кру го ви ма. Да би је за у ста ви ли у ње ном 

сна жном по бе до но сном по хо ду, мо ра ће да ан га жу ју це лу сво ју дипло 

ма ти ју и чак да за пре те ору жа ном си лом. На и ме, већ пр вог да на 

ра та, 8. ок то бра 1912, Зет ски од ред под ко ман дом са мог пре сто лона 

след ни ка Да ни ла на пао је ту р ску вој ску код Ту за и по сле ви шеднев 

них бо р би на те рао је на по вла че ње ка Ска дру. За ро бље но је 5.000 

ту р ских вој ни ка, за пле ње но 20 то по ва и 7.000 пу ша ка. Исто вре ме но, 

При мор ски од ред, ко јим је ко ман до вао бри га дир Ми тар Ма р ти новић, 

пре ла зи гра ни цу и код Та ра бо ша раз би ја здру же ни ту р ски одред. 

Ис точ ни од ред, под за по вед ни штвом се р да ра Јан ка Ву ко ти ћа, уз 

по моћ уста ни ка и до бро во ља ца осло ба ђа Ва со је ви ће и на ста вља поход 

кроз Сан џак и Ме то хи ју. 

О од је ку у Бе о гра ду сту па ња цр но гор ске вој ске у рат, др Са во 

Ско ко и др Пе тар Опа чић из но се упе ча тљив де таљ: „Ка да је за време 

пред ста ве у На род ном по зо ри шту та вест са оп ште на гле да о ци 

80 БИТКА

ма, це ло гле да ли ште је уста ло на но ге и бу р ним ова ци ја ма по здравља 

ло Цр ну Го ру. Сви гле да о ци, за јед но са глум ци ма, от пе ва ли су 

цр но гор ску хим ну.“ 

Срп ска Ти моч ка ди ви зи ја пр вог по зи ва је за де сет да на, од 7-17. 

ок то бра, пре ба че на из За је ча ра, пре ко Пи ро та, Ца ри бро да и Со фи је, 

у ре јон Ћу стен ди ла, где је са бу гар ском Сед мом рил ском ди ви зи јом 

обра зо ва ла Дру гу са ве знич ку ар ми ју. Истог да на Ти моч ка ди ви зи ја 

упу ће на је да за по сед не фронт од ви са Па та ри ца до Но во сел ске реке, 

док се Сед ма рил ска по ста ви ла на по те су од Но во сел ске ре ке до 

се ла По стре. Иако је бу гар ска ди ви зи ја фо р мал но би ла пот чи ње на 

Дру гој срп ској ар ми ји, она је на ре ђе ња до би ја ла ди рект но из бу гарског 

Вр хов ног шта ба. Та ко се де си ло да Пут ник оба ве сти Сте пу да је 

рат об ја вљен, али да не пре ла зи гра ни цу, док је бу гар ска ди ви зи ја од 

сво је ко ман де до би ла на ре ђе ње да пре ђе гра ни цу и на пад не Ту р ке, а 

да по том, нај ве ћом бр зи ном за по сед не Со лун, пре Гр ка и Ср ба. Због 

то га је Пут ник мо рао да ко ри гу је сво је на ре ђе ње од 17. ок то бра, па 

је већ 20. на ре дио Ти моч кој ди ви зи ји да пре ђе гра ни цу и да глав ним 

сна га ма на сту па прав цем Кри ва Па лан ка – Стра цин – Кра то во, а да 

је дан пук упу ти гре бе ном Осо гов ске пла ни не ка Кра то ву, и да се тамо 

за у ста ви и ус по ста ви ве зу са Пр вом ар ми јом. Ти моч ка ди ви зи ја је, 

та ко, до би ла на ре ђе ње да на сту па ис кљу чи во ка ју гу и да, због не поу 

зда но сти бу гар ске ди ви зи је, на до ме сти њен евен ту ал ни не до ста так. 

Ов де су се по ја ви ли и по ка за ли из ве сни не до ста ци, по го то во у ло шој 

ко му ни ка ци ји са ко ман дом, али и ме ђу ар ми ја ма, ди ви зи ја ма и пу кови 

ма. (Сре ћа је што Ту р ци ни су има ли од луч но сти да на пад ну сла бо 

по ве за не срп ске и бу гар ске ре до ве.) 

Истог ју тра ка да је Ти моч ка ди ви зи ја пред у зе ла по крет ка Кра тову, 

23. ок то бра 1912, от по че ла је Ку ма нов ска бит ка. 

БИТКА 

81

82 

БИТКА

Уве че 22. ок то бра 1912. је ди ни це срп ске Пр ве ар ми је 

за но ћи ле су на по ло жа ји ма се вер но од Ку ма но ва 

БИТКА 

83

84 

БИТКА

Че ка ју ћи да куц не час: 

Срп ска ре зер ва у плит ком 

за ле ђу пр ве ли ни је 

БИТКА 

85

86 

БИТКА

Има ти тач не ко ор ди на те: 

Срп ски ар ти ље риј ски офи цир 

у при пре ми за бор бу 

БИТКА 

87

88 

БИТКА

БИТКА 

89

Оба ве ште ност сла ба, 

али Пр ва ар ми ја би ла 

је до бро при пре мље на за 

све обр те: Ге не рал Ра до мир 

Пут ник, на чел ник Шта ба 

срп ске Вр хов не ко ман де

Пу ков ник Пе тар Бо јо вић, 

на чел ник Шта ба срп ске 

Пр ве ар ми је, по сле 

Ку ма нов ске бит ке ге не рал 

БИТКА 

91

Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић (1888-1934), 

у вре ме Пр вог бал кан ског ра та 

пре с то ло н а с лед ник и к о м ан д ант 

Пр ве ар ми је Срп ске вој ске 

92 

БИТКА

БИТКА 

93

Пу ков ник Па вле 

Ју ри шић Штурм 

(1848-1922), у Пр вом 

бал кан ском ра ту 

ко м ан д ант 

Дрин ске ди ви зи је 

94 

БИТКА

Пу ков ник Ми ли во је 

Ан ђел ко вић Ка ја фа 

(1868-1940), у Пр вом 

бал кан ском ра ту 

ко м ан д ант 

Ја вор ске бри га де 

БИТКА 

95

Пу ковник 

Ми лош Бо жа но вић 

(1863-1922), 

ко м анд ант 

Ду нав ске ди ви зи је 

96 

БИТКА

Пу ков ник Или ја Гој ко вић 

(1854-1917), ко ман дант 

Мо рав ске ди ви зи је 

БИТКА 

97

Тур ски сул тан 

Мех мед Пе ти 

(1844-1918) 

98 

БИТКА

Ху се ин На зим-па ша (1848-1913), 

вр хов ни ко ман дант тур ске вој ске 

БИТКА 

99

Зе ки-па ша од 

Ха ле па (1862-1943), 

ко ман дант тур ске 

Вар дар ске ар ми је 

100 

БИТКА

БИТКА 

101

Ку ма нов ска бит ка, пр ви дан 

За раз ли ку од срп ске, ту р ска вој ска има ла је тач не ин фор ма ци је 

о по кре ти ма не при ја те ља по сле за вр ше не кон цен тра ци је. По је ди ни 

вој ни исто ри ча ри за ме ра ли су Пут ни ку што је Ко њич ку ди ви зи ју 

при до дао Пр вој ар ми ји, уме сто да је под сво јом не по сред ном ко мандом 

упо тре би за из ви ђа ње. Нај ве ћи срп ски пре вид, пот пу но по грешна 

прет по став ка до ко је је до шло због не по сто ја ња тач них ин форма 

ци ја о по кре ти ма и рас по ре ду ту р ских сна га, би ла је у то ме што је 

срп ска Вр хов на ко ман да глав ни ну ту р ских сна га оче ки ва ла на Ов чем 

по љу. Та ко се до го ди ло да се са спрем ним нај ја чим сна га ма не при јате 

ља су ко би у вре ме и на ме сту ко јем се ни је на да ла. Ту р ци су срп ску 

вој ску сма тра ли „ла ким за ло га јем“. Фе ти-па ши не ре чи да ће до ручко 

ва ти у Вра њу, ру ча ти у Ни шу, а омрк ну ти у Бе о гра ду, до вољ но гово 

ре. Али, ка да су до би ли по дат ке о пу те ви ма за кр че ним вој ском која 

се ва ља пре ма гра ни ци, њи хов бо р бе ни дух на гло је по чео да сла би. 

По че ле су да се ши ре гла си не ка ко са Ср би ма на сту па и „Мо сков“. 

Пре ма на ре ђе њу срп ске Вр хов не ко ман де, Пр ва ар ми ја је још 21. 

ок то бра за по че ла на сту па ње пре ма Ку ма но ву, да би га на ред ног дана 

по сле под не за вр ши ла за по сев ши ли ни ју: Вак син ци – Та ба новци 

– Че тир ци – Ни ку љан ски вис – Мла до На го ри ча не. На де сном 

кри лу има ла је Мо рав ску, у цен тру Дрин ску, на ле вом кри лу Ду навску 

ди ви зи ју I по зи ва. Иза крил них ди ви зи ја пр вог бо р бе ног ре да, на 

ра сто ја њу од 6-8 ки ло ме та ра, на ла зи ле су се ди ви зи је дру ге ли ни је: 

Ти моч ка II по зи ва (код се ла Ма ми на ца) и Ду нав ска II по зи ва (у ре јону 

се ла Бу га ри ња). Ко њич ка ди ви зи ја за но ћи ла је на пред стра жа ма 

Ду нав ске ди ви зи је I по зи ва, у ре јо ну Мла дог На го ри ча на. Вр хов на 

ко ман да је стал но те жи ла да по ја ча де сни бок, што је, у скла ду са увере 

њем да ће се пре суд на бит ка од и гра ти на Ов чем по љу, чи ни ла и коман 

да Пр ве ар ми је. Због гре ша ка, од но сно не по сто ја ња ква ли тет ног 

из ви ђа ња, Пр ва ар ми ја се, ка ко ис ти че др Ско ко, „пре ма не при ја те љу 

кре та ла ве за них очи ју“. Ис пред ар миј ског фрон та би ла су са мо два 

из ви ђач ка еска дро на, ко ји су на Стра ци ну ус по ста ви ли не по сред ну 

ве зу са пред њим де ло ви ма Дру ге ар ми је, али без уви да у кре та ње 

не при ја те ља. По њи хо вим из ве шта ји ма, сте кло се крај ње по гре шно 

102 БИТКА

уве ре ње о си ту а ци ји. Ка ко на пад не при ја те ља ни је оче ки ван, ни ко 

ни је пред у зео озбиљ не ме ре за ор га ни за ци ју од бра не и утвр ђи ва ње 

по ло жа ја. Ко ман дир во да у Осам на е стом ду нав ском пу ку Бра ни слав 

Пан тић све до чио је ка сни је да је та ноћ про ве де на у пот пу ном не ра ду 

и спо кој ству. 

Рас по ла жу ћи не у по ре ди во бо љим по да ци ма о кре та њу и рас поре 

ду срп ских тру па, ко ман дант ту р ске Ва р дар ске ар ми је Зе ки-па ша 

од Ха ле па од лу чио је да глав ним сна га ма, из ју тра 23. ок то бра, пређе 

у офан зи ву и на Ку ма нов ској ви си ји по ту че срп ску Пр ву ар ми ју, 

пре не го што се крил не ар ми је по рав на ју са њом. Пред ви део је да 

ње гов Сед ми ко р пус (Де вет на е ста ни зам ска и Скоп ска ре диф ска диви 

зи ја) и Ко њич ка ди ви зи ја, на по ло жа ји ма Ра жан ско бр до – Цр но 

по ље – Зе бр њак, за др жа ва ју на сту па ње Пр ве срп ске ар ми је ка Ку мано 

ву. Пет на е ста и Ше сна е ста ди ви зи ја Пе тог ко р пу са тре ба ло је да 

за тво ре пра вац пре ма По ча ни ма и Кра то ву, те да за шти те де сни бок 

и по за ди ну, а Пе ти и Ше сти ко р пус (Три на е ста и Се дам на е ста ни замска, 

Штип ска и Би тољ ска ре диф ска ди ви зи ја) да об у хва те ле во кри ло 

срп ске Пр ве ар ми је и пре ко ви со ва из над се ла Ни ку ља на уда ре на 

њен бок. По ко ле ба ла га је, ме ђу тим, вест да је срп ска Дру га ар ми ја изби 

ла на Стра цин, па је, не ме ња ју ћи основ ну за ми сао, по ву као зна тан 

део тру па сте пен на зад, ка ко би мо гао да обра зу је фронт и ка ис то ку, 

а не са мо ка се ве ру. Ујед но је по ја чао и ре зер ву. 

По овом на ре ђе њу, тру пе ту р ског Ше стог ко р пу са на сту пи ле су 

пре ма по ло жа ји ма Ду нав ске ди ви зи је пр вог по зи ва код Мла дог Наго 

ри ча на у ра ним ју тар њи ма са ти ма. Пред стра же Осам на е стог пу ка 

Ду нав ске ди ви зи је I по зи ва су при ме ти ле две ко ло не вој ске ко је су 

се кре та ле боч но ка по ло жа ји ма Ср ба код Мла дог На го ри ча на. Међу 

тим, убр зо се спу сти ла гу ста ма гла, па ни су утвр ди ли чи је су то 

тру пе. Ко ман дант овог пу ка, је дан од ве ли чан стве них ју на ка бит ке 

– Ми хај ло Зи сић – од мах је на ре дио да два ба та љо на и јед на ба те ри ја 

за по сед ну од брам бе не по ло жа је, а да оста ли бу ду у пу ној при прав ности. 

Од ко ман дан та Ко њич ке ди ви зи је, кне за Ар се на Ка ра ђор ђе ви ћа, 

до био је ин фор ма ци ју да су у пи та њу боч на обез бе ђе ња раз би је них 

ту р ских сна га, ко је бе же од срп ске Дру ге ар ми је, а по твр ду ове инфо 

р ма ци је до би ја у из ве шта ју ко ман дан та чет нич ког од ре да ко ји се 

БИТКА 

103

на ла зио на крај њем ле вом кри лу Ду нав ске ди ви зи је. Због то га је изда 

то на ре ђе ње да Дру ги ба та љон Осам на е стог пу ка на пад не и за ро би 

ту р ску ко мо ру. Кнез Ар сен је од го дио на ре ђе ни по крет сво јих сна га 

ка Ов чем по љу и упу тио је дан пук у прав цу Го лу би це, а дру ги пре ма 

Зе бр ња ку, ра ди ра све тља ва ња си ту а ци је пред фрон том Ду нав ске диви 

зи је I по зи ва. 

Ка ко су сна ге ту р ске Ва р дар ске ар ми је, кон крет но њен Ше сти кор 

пус, на сту па ле истим прав цем са мо из су прот ног сме ра, око 9.00 

ча со ва до шло је до су сре та, за мет ну та је же сто ка бо р ба, чи ме је за поче 

ла Ку ма нов ска бит ка. 

Ко њич ки Тре ћи пук срп ске вој ске, на сту па ју ћи ка Зе бр ња ку, су дарио 

се са ја ким сна га ма Се дам на е сте ни зам ске ди ви зи је. Сма тра ју ћи 

да су то де ло ви ту р ских из ви ђач ких сна га, еска дро ни овог пу ка су 

сја ха ли и при пре ми ли се за бо р бу пе шке, али су око 10.30 за су ти та ко 

ја ком ва тром, пе ша диј ском и ар ти ље риј ском, да су се на гло по ву кли 

иза ре до ва Ду нав ске ди ви зи је. То исто учи нио је и Дру ги ко њич ки 

пук, по сле су да ра са прет ход ни цом Три на е сте ни зам ске ди ви зи је у 

ре јо ну Го лу би це. Нај го ре је стра дао Дру ги ба та љон Осам на е стог пука, 

ко ји је, кре ћу ћи се кроз ма глу, из не на да до че кан стра шном ватром 

и при ну ђен на по вла че ње. То ком по вла че ња, усле дио је на пад 

Три на е сте ни зам ске ди ви зи је, па је по вла че ње пре ра сло у па нич но 

бек ство. Срп ске сна ге су пре тр пе ле те шке гу бит ке. Ме ђу по ги ну ли ма 

је био и ко ман дант ба та љо на ма јор Во ји слав Ве ли ми ро вић. Ко мандант 

Че твр тог ба та љо на ма јор Ду шан Гли шић са мо и ни ци ја тив но је 

пред у зео на пад на Ту р ке, да би по мо гао раз би је ном Дру гом ба та љону, 

али, по што су сна ге Три на е сте ни зам ске ди ви зи је би ле не мер љи во 

ја че, при ну ђен је на по вла че ње. 

Зе ки-па ша је био охра брен не ак тив но шћу срп ске вој ске код Страци 

на, па је Три на е стој ни зам ској на ре дио све о бу хват ни на пад на 

Мла до На го ри ча не. Хра бри и пред у зи мљи ви Гли шић, ме ђу тим, ус пео 

је да ка ко-та ко одр жи по ло жа је ба та љо на на по те су Ср те ви ца – Прикин 

рид. Вој ска му је би ла де мо ра ли са на, а по че ли су да се по вла че и 

чет ни ци вој во де Ву ка. Та ко је ком плет на Ду нав ска ди ви зи ја за па ла у 

те шку кри зу, це ло куп но ле во кри ло Пр ве срп ске ар ми је, ти ме и це ла 

та ар ми ја, на шли су се у ве о ма те шком по ло жа ју. 

104 БИТКА

Ту р ци, ме ђу тим, ни су ово ис ко ри сти ли. На про тив, Зе ки-па ша је 

по гре шно про це нио ове са мо и ни ци ја тив не ис па де Дру гог и Че твртог 

ба та љо на, сма тра ју ћи да пред со бом има знат но ја че срп ске снаге. 

Сто га је за у ста вио да ље на пре до ва ње Три на е сте и Се дам на е сте 

ни зам ске ди ви зи је, што је омо гу ћи ло кон со ли да ци ју Ду нав ске ди визи 

је I по зи ва: ко ман дант ове ди ви зи је пу ков ник Ми лош Бо жа но вић 

хит но је оја чао ле во, нај у гро же ни је кри ло сво је ди ви зи је. На ред бу за 

ово по ја ча ње из дао је ко ман дан ту Сед мог пу ка пот пу ков ни ку Алексан 

дру Гли ши ћу. Он је, по до ла ску у Мла до На го ри ча не, же сто ко напао 

ту р ске сна ге ко је су на ди ра ле ка на пу ште ним срп ским по ло жа јима. 

Пр ви ба та љон ње го вог Сед мог пу ка, тр че ћи, про шао је кроз кроз 

бор бе ни по ло жај Тре ћег ба та љо на и ју р нуо ка не при ја те љу. Ово је 

сна жно де ло ва ло на вој ни ке Тре ћег ба та љо на, па су и са ми, пред во ђени 

офи ци ри ма са ису ка ним са бља ма, ју р ну ли ка на пу ште ним по ложа 

ји ма, иако им је стра хо ви та ту р ска паљ ба на но си ла те шке гу бит ке. 

Ју р ну ли су и Ту р ци, па су и јед ни и дру ги исто вре ме но из би ли на гребен 

При ки ног ри да, уда ље ни све га око 150 ме та ра. Пр ви се сна шао 

је дан срп ски ка плар и ко ман до вао: „Па ли!“ Усле ди ла је та ко же сто ка 

срп ска паљ ба да су се ту р ске сна ге у не ре ду по ву кле и из гу би ле са 

срп ских по ло жа ја. Та ко је ис ход Ку ма нов ске бит ке, а по ка за ће се и 

ис ход Пр вог бал кан ског ра та, по че ла да ре ша ва не стра те ги ја и такти 

ка, већ лич на ини ци ја ти ва офи ци ра и под о фи ци ра. 

Пот пу ков ник Гли шић је са Тре ћим и Че твр тим ба та љо ном Седмог 

пу ка кре нуо по том ка Ср те ви ци, где су се у не ре ду по вла чи ле 

чет нич ке тру пе вој во де Ву ка, при ти сну те Штип ском ре диф ском диви 

зи јом. На пла тоу Ср те ви це до шло је до стра хо ви тог су да ра, у ко ме 

су срп ске сна ге пре тр пе ле огр ом не гу бит ке, по ги нуо је и сам пот пуков 

ник Гли шић. По ги нуо је и ко ман дант Тре ћег ба та љо на ка пе тан 

I кла се Ми ли сав Не дељ ко вић, а те шко ра њен ко ман дант Дру гог бата 

љо на ма јор Во ји слав Ни ко ла је вић. Он је и за ро бљен, па се о ње му 

ми сли ло да је мр тав. 

Ма јор Ни ко ла је вић је мит ски хе рој бо р бе на Ср те ви ци. Мо гло би 

се сло бод но ре ћи, сво јим хе рој ством пре о кре нуо је ток бо р бе. У једном 

дра ма тич ном тре нут ку по сле по ги би је пот пу ков ни ка Гли ши ћа, 

ка да се до слов но ло ми ла суд би на бит ке, па и ра та, ма јор Ни ко ла је вић 

БИТКА 

105

је ис ко чио, на ре дио ју риш и с ис ку ка ном са бљом кре нуо на пред. Засут 

не при ја тељ ском паљ бом, имао је пет те шких ра на ка да је кре нуо у 

ју риш. Док је ју ри шао, све до че ње го ви са бор ци, на ле ђи ма му је би ла 

огр ом на ру па, а јед на ру ка ско ро не по крет на. Али ње го во хе рој ство 

с по тре сном сна гом де ло ва ло је на све срп ске рат ни ке и они су се сило 

ви то при дру жи ли мит ском пред вод ни ку. Иако су би ле бли зу то га 

да на пре ва ру ус пе ју да оства ре пред ност, ту р ске сна ге про шле су још 

те же. Пре тр пев ши стра хо ви те гу бит ке, у нај ве ћој бе жа ни ји упу ти ле 

су се ка Пчи њи, оста вља ју ћи че ти ри то па и мно го дру гог на о ру жа ња. 

„Ду нав ци“ су ус пе ли да се одр же на по ло жа ји ма. Бит ка на Ср те ви ци, 

ко ја је тра ја ла са мо пет на ест ми ну та, би ла је онај мо ме нат бо р бе ко ји 

по ка зу је да ве ли ка над моћ ност у људ ству, на о ру жа њу, опре ми, ар тиље 

ри ји, так ти ци и стра те ги ји – а све је то би ло на ту р ској стра ни – не 

зна че по бе ду. Ср би су по бе ди ли, „јер је је ди на ре ал ност би ло оно што 

је не ре ал но, не мо гу ће“. 

На су прот ном, де сном кри лу Ду нав ске ди ви зи је, Де ве ти пук је без 

про бле ма за др жао на сту па ње Би тољ ске ре диф ске ди ви зи је, по ла кило 

ме тра од свог по ло жа ја, за хва љу ју ћи Пр вој ар ти ље риј ској ди ви зији, 

ко ја је не у тра ли са ла ту р ску ар ти ље ри ју на Зе бр ња ку, а ефи ка сном 

ка р теч ном ва тром из стре љач ког стр о ја Де ве тог пу ка за у ста вљен је 

на пад пе ша ди је. Ко ман дант Би тољ ске ре диф ске ди ви зи је је, због непо 

ве ре ња у вла сти ту пе ша ди ју, по ву као сву ар ти ље ри ју у Ку ма но во, 

док су се ње го ви офи ци ри раз ме сти ли по се ли ма иза ли ни је и та мо 

се „раз у ла ри ли за од мор“. 

На по ло жа ји ма Мо рав ске ди ви зи је I по зи ва, на де сном кри лу Пр ве 

ар ми је, бо р ба је по че ла тек око по дне ва. Та да је ту р ски Сед ми ко р 

пус пре шао у на пад, же ле ћи да по мог не ма не вар ар миј ске ре зер ве на 

дру гом кри лу фрон та. Ка ко се овај на пад спо ро раз ви јао, а бо р ба на 

фрон ту Ду нав ске ди ви зи је све ви ше рас плам са ва ла, ко ман дант Другог 

ба та љо на Пр вог мо рав ског пу ка ма јор Ми лан Ма рин ко вић, приме 

тив ши пре ба ци ва ње ту р ских сна га ка ис то ку, са мо и ни ци ја тив но је 

око 16.00 ча со ва пре шао са сво јим ба та љо ном у про тив на пад и са собом 

по ву као све оста ле ба та љо не Пр вог пу ка. Иако је од пот пу ков ника 

Ту фег џи ћа упо зо рен да про тив на пад не би тре ба ло пред у зи ма ти 

без одо бре ња ко ман дан та ди ви зи је, Ма рин ко вић му је од го во рио да 

106 БИТКА

он не ће до зво ли ти да се по но ви Слив ни ца, „ка да се јед на ди ви зи ја бори 

ла, док су оста ле по сма тра ле“. У же сто кој бо р би у до ли ни Ко њарске 

ре ке, срп ске тру пе су раз би ле де сно кри ло Де вет на е сте ни зам ске 

ди ви зи је, од ба цив ши их на по ла зне по ло жа је. Обо стра ни гу би ци били 

су ве ли ки, у веч ност је пре шао и ма јор Ма рин ко вић. На пад Скопске 

ре диф ске ди ви зи је за у ста вљен је у са мом по чет ку, а ка да је ме ђу 

Ту р ке сти гла вест о па ду При шти не и Ко со ва, це ло куп на ди ви зи ја 

је пот пу но из гу би ла во љу за бо р бом, па је ма са вој ни ка јед но став но 

оти шла сво јим ку ћа ма. 

Су ми ра ју ћи ре зул та те пр вог да на бит ке, исто ри ча ри су за пи са ли: 

„Не у спе лим на па дом ту р ског Сед мог ко р пу са на де сно кри ло Пр ве 

срп ске ар ми је, за вр шен је пр ви дан Ку ма нов ске бит ке. То ком овог 

да на, Ту р ци су ан га жо ва ли 50.000 љу ди и 150 то по ва, а Ср би 36.000 

љу ди и 60 то по ва. Иако су би ли знат но над моћ ни ји и има ли по чет ну 

пред ност због оства ре ног опе ра тив ног из не на ђе ња, Ту р ци, од но сно 

њи хо ва Ва р дар ска ар ми ја, ни су ус пе ли да ис ко ри сте ни јед ну предност. 

Глав ни те рет на срп ској стра ни под не ла је Ду нав ска ди ви зи ја 

I по зи ва, ко ја је ус пе ла да одо ли на па ду чак че ти ри ту р ске ди ви зи је. 

Иако је пре тр пе ла зна чај не гу бит ке, јер је око 2.000 љу ди из ба че но из 

стр о ја (по ги ну ли, ра ње ни, не ста ли), за хва љу ју ћи нат чо ве чан ском пожр 

тво ва њу тру па и са мо и ни ци ја ти ви ста ре шин ског ка дра, по го то во 

ни жег, чи ме се у пот пу ну за блу ду и гре шке до во ди ла ту р ска ко ман да, 

оства ре на је, су штин ски, зна чај на по бе да.“ 

Због сла бог си сте ма ве за, ко ман да Пр ве ар ми је ни је има ла ути ца ја 

на ток бит ке, а по го то во их ни је има ла Вр хов на ко ман да. Због то га су, 

док су тру пе Ду нав ске ди ви зи је ула га ле нај ве ће на по ре да се одр же 

на по ло жа ји ма, у пот пу ној па сив но сти оста ле Ти моч ка и Ду нав ска 

ди ви зи ја II по зи ва, као и Дрин ска I по зи ва. Ка да су на зах тев ко мандан 

та Мо рав ске ди ви зи је I по зи ва упу ти ле у по моћ Мо рав ској по 

је дан свој пук, тур ски на па ди су већ би ли од би је ни. 

Иако ни је зна ла шта се то га да на де ша ва ло на по ло жа ји ма ис пред 

Ку ма но ва, ко ман да Пр ве ар ми је је из да ла на ре ђе ње ди ви зи ја ма (у духу 

од ред бе од прет ход ног да на) да пре ду зму по крет 24. ок то бра из јутра, 

овла да ју Ку ма но вом и из би ју на ли ни ју Бу ла чин – Но во Се ло – 

Би ља нов ци – Сла ти на Ма ла. До го ди ло се, да кле, да Вр хов на ко ман да 

БИТКА 

107

ни је зна ла шта се де ша ва, а из да ла је нај бо ље мо гу ће на ре ђе ње: Пр вој 

ар ми ји је на ре ђе но да кре не у кон тра на пад. „На не ви ђе но“ је учи њено 

оно што је од го ва ра ло си ту а ци ји на те ре ну. 

Са дру ге стра не, Зе ки-па ша од Ха ле па је лич но над гле дао ток битке 

и до би јао из ве шта је од за по вед ни ка са те ре на. Ме ђу тим, из вео је 

пот пу но по гре шан за кљу чак да је ње го ва ар ми ја по сти гла од лу чу јући 

успех. У скла ду са по гре шним за кључ ком, упу тио је две де пе ше 

ко ман дан ту За пад не ар ми је Али-Ри за па ши. У јед ној де пе ши, ка ко 

са оп шта ва др Ско ко, из ве шта ва да је ње го ва вој ска од не ла по бе ду, у 

дру гој да је на ре дио да ље на пре до ва ње и окру жи ва ње срп ске вој ске, 

ка ко би јој се спре чи ло по вла че ње. Ове де пе ше су сти гле и у Ца риград, 

где је за вла да ло пра знич но рас по ло же ње. Чак је и ту р ска влада 

из да ла зва нич ни ко ми ни ке у ко ме се ис ти че пот пу ни успех Зе кипа 

ши не ар ми је, раз би ја ње срп ске вој ске ко ја је „на те ра на у бек ство 

пре ко гра ни це“. Зе ки-па ша је ви део оно што је же лео да ви ди, или 

ми слио да ви ди, а не оно што је по сто ја ло у ствар но сти, на те рену 

пред њим. Та ко је об ма нуо ко ман ду За пад не ар ми је, али и целу 

др жа ву. Ту р ски на пад ни је ус пео, срп ска од бра на по ло жа ја је сте, 

иако уоп ште ни је има ла по дат ке о по ло жа ји ма да ле ко над моћ ни је 

ту р ске ар ми је. 

Срп ска ко ман да ни је ус пе ла да об је ди ни све три ар ми је и да их 

јед но вре ме но уве де у бит ку, уоста лом, она је глав ну бит ку оче ки вала 

тек на Ов чем по љу. Ма да Дру га и Тре ћа ар ми ја ни су не по сред но 

уче ство ва ле у Ку ма нов ској би ци, њи хо во деј ство се од ра зи ло на ток 

и ре зул та те. Ко ман дант Дру ге ар ми је Сте па Сте па но вић, ра де ћи по 

на ре ђе њу Вр хов не ко ман де, на ре дио је Сед мој рил ској ди ви зи ји да 

за у зме Ко ча не, а Ти моч кој ди ви зи ји да оде у ре јон Кра то ва. На Страци 

ну је оста вио је дан ба та љон за ве зу са Пр вом ар ми јом. И Друга 

ар ми ја је на сту па ла та ко да што бо ље деј ству је на Ов чем по љу, 

уве ре на да ће до бит ке тек та мо до ћи. Ме ђу тим, ге не рал То до ров 

је, де лу ју ћи по на ред ба ма бу гар ске Вр хов не ко ман де, ка Ко ча ни ма 

по слао са мо јед ну бри га ду са де сет ба те ри ја, док је све оста ле сна ге 

упу тио ка стру мич ком прав цу. За то ни је мо гао да за по сед не Ко чане, 

ко је су бра ни ли де ло ви Ше сна е сте ни зам ске ди ви зи је. Ти моч ка 

108 БИТКА

ди ви зи ја је бла го вре ме но кре ну ла, али је због сил них про бле ма и 

не пре ци зних на ре ђе ња, на пред ви ђе не по ло жа је сти гла са за ка шњењем, 

уз огр ом не на по ре. Ко ман дант ди ви зи је је већ око 13.00 са ти 

по ву као тру пе на од мор, оста вив ши на по ло жа ји ма ве о ма ма ле снаге. 

Ту р ске тру пе, од но сно Че тр де сет тре ћи пук из Пет на е сте ни замске 

ди ви зи је, кре ћу ћи се од Шти па ка Зле то ву, ус пео је до ста ла ко да 

по ти сне сла бе срп ске и бу гар ске сна ге, за по сев ши Цр ни врх, ко ји је 

Сте па јед ном при ли ком на звао „вра ти ма Ов чег по ља“. Тек ће у наред 

ним да ни ма Дру га ар ми ја ус пе ти да са вла да ту р ске тру пе и да их 

на те ра на по вла че ње. 

Тре ћа ар ми ја, по сле раз би ја ња При штин ског ко р пу са код Ме р дара, 

на ста ви ла је по бе до но сни по ход, раз би ја ју ћи ту р ски от пор. Дваде 

сет дру гог ок то бра је ди ни це Тре ће ар ми је ушле су у При шти ну, 

чи ме је прак тич но овла да но Ко со вом. Ми лан Ра кић, пе сник, ди плома 

та, у уни фор ми чет нич ког до бро вољ ца вој во де Ву ка, ста јао је у пор 

ти Гра ча ни це ис пред сво јих са бо ра ца, огру бе лих од бо р би и ба ру та, 

пре пу них ра на и ожи ља ка од ме та ка, ба јо не та и ге ле ра, и ре ци то вао 

им сво ју пе сму „На Га зи-ме ста ну“. Ти хе ро ји, по бед ни ци над смр ћу, 

ти стра шни и сил ни освет ни ци, ста ја ли су го ло гла ви, гу жва ју ћи ка пе 

у ру ка ма, ћу та ли и пла ка ли. Ко со во је осве ће но. 

О ду бљој, ду хов ној ди мен зи ји осве ће ња, у сми слу вра ћа ња обе свеће 

не зе мље у ко смич ки по ре дак, код нас го то во да ни кад ни је пи сано. 

Ду хов на ди мен зи ја, а пре све га уло га Срп ске пра во слав не цр кве, 

ње ног све штен ства, мо на штва, укуп не је рар хи је, пре да ња и на сле ђа, 

ве ре це ло куп ног на ро да, го то во су не ис тра же ни. Ко ли ко је бит на та 

ди мен зи ја све до чи и др Ла зар Ра кић, ко ји у мо но гра фи ји о ма лом 

срп ском бач ком се лу На даљ, сто ти на ма ки ло ме та ра уда ље ном физич 

ки од Ко со ва, Ста ре и Ју жне Ср би је, али јед ним у ду ху, пи ше да 

су се, на вест о осло бо ђе њу Ко со ва, сви ме шта ни спон та но оку пи ли 

у цр кве ној по р ти и око ње. Та да су по че ла да зво не зво на, а они су, 

пред во ђе ни све ште ни ком, у ли ти ји, про шли кроз се ло и упу ти ли се 

ка ње го вом ју жном кра ју. Та мо су – гле да ју ћи Ко со во пред со бом, над 

со бом и у се би – на ко ле ни ма ода ли бла го да ре ње Бо гу. 

Исто ри ча ри бе ле же да је вест о „па ду При шти не“, на дру гој стра ни, 

раз бе сне ла Али-Ри за па шу. У де пе ши упу ће ној Иси Бо ље тин цу, чу ве 

БИТКА 

109

Прес толон ас лед ник 

Алек сан дар 

Ка ра ђор ђе вић 

са са рад ни ци ма 

то ком из ви ђа ња 

ном ар ба на шком хе ро ју по ко ља над же на ма, де цом, ста ри ма, на пи сао 

је: „Ви сте до са да узе ли из вој них ма га ци на 63.000 пу ша ка, а ни сте 

ни шта ура ди ли. При шти на је за у зе та и тај по раз је срам за др жа ву 

и за на род, он је увре да за слав но осман ско оруж је. Где су са да ваша 

обе ћа ња? Са да бар по хи тај те да ор га ни зу је те че те и да збу њу је те 

не при ја те ља, кад већ не ма те спо соб но сти за рат!“ Иса Бо ље ти нац је 

био на че лу ар ба на шких тру па ко је су, пре ма не ким прет по став ка ма, 

бро ја ле око 20.000 љу ди. Пре по чет ка ра та, ње го ва вој ска је ју нач ки 

па ли ла срп ска се ла, по чи нив ши стра шне зло чи не и по ко ље. Ка да је 

тре ба ло да до ђе до бо р бе са рав но прав ним про тив ни ком, ни је их било 

ниг де, а сам Бо ље ти нац је по бе гао у Љу му. 

Иако је на ред них да на оста ла у ми ро ва њу у При шти ни, Тре ћа арми 

ја је по сти гла огр о ман ефе кат: Ср би ма је ули ве на но ва сна га, Ту р 

ци су пот пу но де мо ра ли са ли. 

Ибар ска вој ска је пре шла гра ни цу 19. ок то бра и на сту пи ла пре ма 

Но вом Па за ру у три ко ло не. Али, ње на сред ња ко ло на је би ла најсла 

би ја, па је, на сту па ју ћи де сном оба лом Ра шке, же сто ком ту р ском 

в ат р ом з аус т ављ ена код с ела Гл ушаца и пот ис н ут а наз а д . Ком а нда н т 

Ибар ске вој ске ге не рал Ми ха и ло Жив ко вић је за то за у ста вио це лу 

вој ску на по чет ним по ло жа ји ма. Ту р ски пљач ка шки од ре ди су у нере 

ду пре ла зи ли гра ни цу и на срп ској те ри то ри ји па ли ли се ла, уби јали 

ци ви ле. Због то га је Пут ник лич но из дик ти рао те ле грам ге не ра лу 

Жив ко ви ћу, на ре ђу ју ћи му да се у то ку на ред ног да на за у зме Но ви 

Па зар и на гла ша ва ју ћи да му је лич но за то од го во ран. Тек по том наре 

ђе њу, Жив ко вић је ре ор га ни зо вао тру пе и 23. ок то бра за у зео Но ви 

Па зар, од ба цу ју ћи Ту р ке ка Ко сов ској Ми тро ви ци. Вој ска се у Но вом 

Па за ру за др жа ла до 26. ок то бра. Но ви Па зар, ко ји је Аустро у гар ска 

утвр ђи ва ла пре ра та, Ср би су за у зе ли ре ла тив но ла ко (у од но су на 

оче ки ва ња). Овај по да так ће Ср би ма би ти од ве ли ке ко ри сти ка да 

Аустро у гар ска бу де на па ла Кра ље ви ну, 1914, и ка да за поч не Ве ли ки 

рат, Пр ви свет ски. 

Ја вор ска бри га да, овла дав ши гра ни цом до 21. ок то бра, за у ста ви ла 

је ту р ске по ку ша је на па да, а по том, на сту па ју ћи прав цем Ја вор–Сјени 

ца, по ту кла ту р ске тру пе и 22. ок то бра за у зе ла Сје ни цу. Ту р ци су 

се по ву кли у прав цу Пе ште ра, Ду ге По ља не и При је по ља. 

110 БИТКА

БИТКА 

111

Покрет српске коњице и војници у заклону 

112 

БИТКА

Ку ма нов ска бит ка ре ше на је 

ини ци ја ти вом срп ских офи ци ра ко ји 

су не по сред но ко ман до ва ли је ди ни ца ма 

БИТКА 

113

„Не у тра ли са на тур ска ар ти ље риј ска 

по са да“ на Ку ма но ву 1912. 

114 

БИТКА

БИТКА 

115

Сахрана погинулих војника 

у заједничку гробницу 

116 

БИТКА

БИТКА 

117

Срп ски ло гор и пољ ска бол ни ца на Ку ма но ву 

118 

БИТКА

БИТКА 

119

Тран спор то ва ње ра ње ни ка из 

ло го ра на за пре жним ко ли ма 

120 

БИТКА

БИТКА 

121

Срп ски за кло ни за ко ње на 

ру бу зо не бор бе них деј ста ва 

122 

БИТКА

БИТКА 

123

124 

БИТКА

Ку ма нов ска бит ка, дру ги дан 

Пр ви дан Ку ма нов ске бит ке за вр шио се успе шном срп ском од браном 

по ло жа ја и Осве ће њем Ко со ва, дру ги дан је до нео ко нач но Ослобо 

ђе ње Ср би је од ве ков не ту р ске оку па ци је. 

Ко ман да Пр ве срп ске ар ми је ни је зна ла шта се до га ђа све до ка сно 

у ноћ, 23. ок то бра, па је и да ље, у ду ху на ре ђе ња Вр хов не ко ман де захте 

ва ла на пад на ли ни ји ко ју смо већ на ве ли. Са дру ге стра не, ко ман да 

ту р ске Ва р дар ске ар ми је је има ла тач не по дат ке о то ме шта се де ша ва, 

али је из тих по да та ка из ву кла по гре шне за кључ ке, па је и она на реди 

ла да се пре ду зме на пад по це ло куп ној ли ни ји од бра не Пр ве срп ске 

ар ми је, уво де ћи све пре о ста ле ре зер ве ко је је има ла. Ту р ски на пад на 

срп ско ле во кри ло за по чео је у 5.30 ују тру, док су се срп ске тру пе припре 

ма ле да из вр ше на ре ђе ње о на сту па њу. Ту р ски план је пред ви ђао 

раз би ја ње Ду нав ске ди ви зи је и за у зи ма ње по ло жа ја око Мла дог Наго 

ри ча на. Прет по став ка да Ду нав ска ди ви зи ја I по зи ва не ће мо ћи да 

пру жи от пор, због гу би та ка и пре мо ре но сти, по ка за ла се по гре шном. 

Ко ман дант ди ви зи је, све стан ста ња у ком му се вој ска на ла зи, по ступио 

је су прот но од на ре ђе ња Вр хов не ко ман де и ко ман де Пр ве ар мије. 

На ре дио је ди ви зи ји да не кре ће на пред, већ да се утвр ди на до стигну 

тим по ло жа ји ма и да их бра ни, све док не при стиг не по ја ча ње. 

Ту р ци су на па ли це лим Пе тим ко р пу сом и де ло ви ма Ше стог. Кре ћући 

се пре ма ле вом бо ку и по за ди ни Ду нав ске ди ви зи је, ко ло на Штипске 

ре диф ске ди ви зи је се око 9.30 по ја ви ла на ле вој оба ли Пе тра шни це. 

Тим ма не вром бло ки ран је Ду нав ски ко њич ки пук, ко ји је, ко ри сте ћи 

ма глу, пре шао на ле ву оба лу Пчи ње и рас по ре дио се на па ди на ма Орлов 

ца, где му се при дру жио и Дру ги пук Ко њич ке ди ви зи је. Ду навска 

ди ви зи ја се на шла у те шком по ло жа ју: фрон тал но је на пад ну та од 

тру па ле ве ко ло не Штип ске ре диф ске ди ви зи је, од но сно ње ног Пе тог 

стре љач ког пу ка, и де сног кри ла Три на е сте ни зам ске. На пад ну ти су и 

по ло жа ји на Ср те ви ци, ко је су бра ни ле ре ла тив но сла бе срп ске сна ге: 

че ти ри че те Сед мог и Осмог пу ка. Же сто ка ту р ска ва тра на те ра ла је 

Ср бе на по вла че ње ка се вер ном пла тоу Ср те ви це, где су се утвр ди ли у 

ро во ви ма, ис ко па ним то ком прет ход не но ћи. Ту је при сти гао и ком бино 

ва ни ба та љон, са ста вљен од де ло ва Сед мог ко њич ког пу ка. 

БИТКА 

125

По ло жа ји су бра ње ни гр че ви то, на све мо гу ће на чи не, а си ту а ци ја 

се по бољ ша ла тек кад је у по моћ Ср би ма при сти гла Ду нав ска ди визи 

ја II по зи ва. По сле успе шне од бра не, Ср би су пре шли у на пад. Др 

Ско ко ци ти ра уче сни ка бо р би Бра ни сла ва Пан ти ћа: „Из сва ке ува ле 

и те рен ске не рав ни не ни ца ли су као из зе мље стре љач ки стр о је ви и 

ко ло не (Ду нав ске II) и као не за др жи ва бу ји ца кре та ле на пред... Непри 

ја тељ ски стр о је ви су по че ли да уз ми чу на зад, нај пре у ре ду, али, 

по ду хва ће ни на шом бр зом паљ бом, убр зо су се по че ли ле лу ја ти, ломи 

ти, док се на по слет ку ни су пре тво ри ли у не у ре ђе не го ми ле... Око 

15 ча со ва це ла Вој нич ка ко са, ко ли ко се са на шег по ло жа ја мо гло виде 

ти, Ср те ви ца и Сла тин ска ко са, као и све ува ле из ме ђу њих, би ле 

с у ф орм а лно пок рив ене т урс к и м р а ст ур ени м и де зо рг аниз ов ани м 

ко ло на ма и го ми ла ма, ко је су у бек ству тра жи ле спа са.“ 

Ко ман дант Ко њич ке ди ви зи је кнез Ар сен Ка ра ђор ђе вић, ве те ран 

Ру ско-ја пан ског ра та, ни је ре а го вао нај бо ље. Уме сто да у го ње ње непри 

ја те ља по ша ље глав ни ну сна га, он ју је за др жао на по чет ним поло 

жа ји ма, по слав ши ка Ту р ци ма ма ње сна ге. 

Ту р ци су исто вре ме но кре ну ли и ка де сном кри лу срп ске Пр ве арми 

је, чи ме су спре чи ли Мо рав ску ди ви зи ју пр вог по зи ва да на сту пи 

ка Ку ма но ву, пре ма ра ни је да том на ре ђе њу. Ка ко је то ком ра них јутар 

њих са ти 24. ок то бра је дан пук Ти моч ке II по зи ва до спео у фронт 

Мо рав ске ди ви зи је, а це ла Ти моч ка то ком но ћи при шла Мо рав ској 

то ли ко да је бр зо мо гла да при тек не у по моћ, ту р ски на пад је од би јен 

без про бле ма. По том је, у две ко ло не, Мо рав ска ди ви зи ја за по че ла 

пред ви ђе но на сту па ње: де сна ка се лу Узун цо ву (ко ман дант Дра гу тин 

Ми лу ти но вић), а ле ва (ко ман дант пу ков ник Или ја Гој ко вић) пре ма 

Ку ма но ву. Су штин ски, до шло је до спа ја ња и ме ша ња две срп ске диви 

зи је, што је до ве ло до то га да ту р ски Сед ми ко р пус ни је мо гао да 

их за у ста ви. Фе ти-па ша је на све на чи не по ку шао да за у ста ви распад 

ли ни је од бра не, на ре ђу ју ћи офи ци ри ма да вој ни ке за др же на све 

на чи не. Али, те по ку ша је осу је ти ли су са ми из бе зу мље ни вој ни ци, 

пу ца ју ћи на вла сти те офи ци ре. Већ око 13.00 ча со ва, Сед ми ту р ски 

ко р пус, од но сно оно што је од ње га оста ло, у нај не у ред ни јој бе жа нији 

на пу стио је сво је по ло жа је, оста вља ју ћи је да на ест то по ва, огр ом ну 

ко ли чи ну му ни ци је и на о ру жа ња, де ло ве опре ме, хра не, чак и воз са 

126 БИТКА

ра ње ни ци ма! Срп ске тру пе су на ста ви ле кре та ње ка Ско пљу, али су 

у овим бор ба ма, у ко ји ма је пот пу но раз би је но ле во кри ло ту р ских 

тру па, пре тр пе ли зна чај не гу бит ке: Мо рав ска ди ви зи ја има ла је 842 

чо ве ка из ба че на из стр о ја, а Ти моч ка 552 (по ги ну лих, ра ње них, неста 

лих, за ро бље них). У пот пу ном ха о су, ту р ске сна ге, већ пре тво ре не 

у нај о бич ни је раз би је не али на о ру жа не бан де, бе жа ле су ка Ско пљу. 

Ср би су ла га но ишли за њи ма. 

Упор на ту р ска на сто ја ња да об у хва те ле во кри ло Ду нав ске диви 

зи је стра хо ви то су осла би ли ту р ски цен тар. Раз ву че на Ва р дар ска 

ар ми ја, на фрон ту ду гом 30 ки ло ме та ра, ни је има ла ви ше људ ства 

спо соб ног да др жи по ло жа је. Вој ни ци ре диф ских ди ви зи ја су се још 

то ком но ћи раз бе жа ли. Та ко се и де си ло да ту р ска вој ска ни је мо гла 

да бра ни цен трал ни део фрон та ка да је у на пад кре ну ла срп ска Дринска 

ди ви зи ја I по зи ва. Ср би су на сту па ли у са вр ше ном по рет ку, као 

да је пи та њу вој на ве жба, а не рат. Већ око 11 са ти за у зе ти су ту р ски 

по ло жа ји ис пред Зе бр ња ка. Ту р ска пе ша ди ја за по че ла је бе жа ни ју, а 

на по ри Џа вид-па ше да по след њим ре зер вним сна га ма за др жи Ср бе 

и за у ста ви ту р ско по вла че ње до жи ве ли су крах. Зе бр њак је био темељ 

ту р ских по ло жа ја у овој би ци, па је Џа вид-па ша, да би га од бранио, 

у ва тру по слао елит ни Ше сти стре љач ки пук. Ср би ма су на не ти 

зна чај ни гу би ци, али, ка да је по че ла да деј ству је срп ска ар ти ље ри ја, 

за си па ју ћи ту р ске по ло жа је стра хо ви то ја ком и пре ци зном ва тром, 

усле дио је на пад Дрин ске ди ви зи је на сам Зе бр њак. Из ве ден је це лим 

бо р бе ним по рет ком, енер гич но и у са вр ше ном ре ду, без за сто ја. Огром 

на срп ска же ља, дух, ве ли ка мо рал на сна га, то ли ко су из бе зу мили 

Ту р ке да им на па мет ни је па да ло да са че ка ју на пад. Оста вља ју ћи 

опре му и на о ру жа ње, из ме ђу оста лог и осам то по ва, бе жа ли су га 

Пчи њи. За у зи ма њем Зе бр ња ка у су шти ни је ре шен ис ход Ку ма новске 

бит ке. Због већ ви ше пу та по ми ња не сла бе оба ве ште но сти, српске 

сна ге ни су го ни ле не при ја те ља не го су се за др жа ле на за у зе тим 

по ло жа ји ма. Та ко се де си ло да је оства рен ве ков ни сан ге не ра ци ја и 

ге не ра ци ја по ро бље них и обес пра вље них Ср ба, а да то га у пр ви мах 

ни ко ни је био све стан. Ни је се зна ло шта је по стиг ну то. 

Са по ло жа ја код се ла Ора шца, Зе ки-па ша је, про бу ђен из вла сти те 

илу зи је, не моћ но по сма трао крах сво је ар ми је, али и крај Тур ске на 

БИТКА 

127

Бал ка ну. Вој ска је оста вља ла све и бе жа ла гла вом без об зи ра, ју ре ћи 

ка Ку ма но ву, у на ди да ће се ода тле не ка ко пре ба ци ти ду бо ко у Ту р 

ску, да ле ко од Ср ба. 

Ан ри Бар би, до пи сник па ри ског жу р на ла, за пи сао је: 

„Око два са та по под не, пр ви бе гун ци сти го ше на ку ма нов ску стани 

цу и уне ше па ни ку у ре зер ву, ко ја се раз бе жа. Страх се по сте пено 

ши рио. Раз би је на вој ска бе жа ла је све ви ше... Пе ша ци, ко ња ници, 

вој ни ци, под о фи ци ри и офи ци ри бе жа ли су на су ми це... Јед ни су 

се крв нич ки ту кли ме ђу со бом да би до би ли ме ста у во зу, дру ги су 

пљач ка ли ва го не са на мир ни ца ма... Не бо је би ло мут но, ки ша тек 

што ни је па ла, а ши ро ким раз ло ка ним пу те ви ма бе жа ла је вој ска и 

на род у огр ом ним ма са ма ка ју гу, чи ји је хо ри зонт за тво рен ви со ким 

пла ни на ма са бе лим сне жним вр хо ви ма. Иза ових бе гу на ца го ре ла 

су чи та ва се ла. Ви со ки сту бо ви цр но га ди ма ди за ли су се и про стира 

ли у ши ро ким за га си тим пан тљи ка ма пре ко су рих обла ка. У овим 

пу стим пре де ли ма ви део се са мо је дан не пре ки дан та лас по ме ша них 

љу ди и ко ња. Ра ње ни ци са ра на ма у за во ји ма, ко ји су би ли умр ља ни 

зе мљом и кр вљу, из дво ји ли су се, од ба че ни су у стра ну бу ји цом овог 

људ ског та ла са... Раз би је на вој ска про ла зи ла је рав но ду шно из ме ђу 

ре до ва ових љу ди ко ји су се ра ста ја ли с ду шом... Ко ња ни ци и тобџи 

је, ко ји су исе кли ка ја се сво јих за пре га да би бр же по бе гли, као и 

офи ци ри ко ји су би ли на ко њи ма, бе жа ли су из ове ту жне по вор ке. 

Дру ги, да би мо гли ићи за њи ма, ба ца ли су оруж је, вре ће, пр тљаг, све 

што им је оста ло...“ 

Из те ле гра ма ко ји су Али-Ри за па ши по сла ли Фе ти-па ша и Зе кипа 

ша ви ди се да је па ни ка и њих за хва ти ла. Зе ки-па ша од Ха ле па шаље 

те ле грам из Би то ља, у ко ме ка же да је по слао хо џе у Сан џак не би 

ли не ка ко при во лео на род да по мог не вој сци и по ку шао да за у ста ви 

Ср бе. Хо џе су по ку ша ле да по диг ну бо р бе ни дух, ши ре ћи ве р ски фана 

ти зам и на сто је ћи да рат при ка жу као „све ти“. Али, ус пе ло им је једи 

но да на гна ју ба ши бо зук да уни шта ва ша то ре са „цр ве ним, со тонским 

зна ме њем“. Та ко су Ар ба на си уни шта ва ли ша то ре са озна ка ма 

„Цр ве ног кр ста“ – бол ни це и при хва ти ли шта за ра ње ни ке. 

Већ 25. ок то бра, Зе ки-па ша ша ље те ле грам Али-Ри за па ши у Солун: 

„Ја вио сам Вам да је ве ли ка бит ка тра ја ла до шест са ти уве че. 

128 БИТКА

Наш је Сед ми ко р пус пре тр пео вр ло ве ли ке гу бит ке. Да бих му помо 

гао, на ре дио сам Џа вид-па ши да пре ђе на де сно кри ло срп ске војске 

да би Сед ми ко р пус мо гао да се по ву че. Фе ти-па ши сам из дао 

за по вест да по вла чи по ла ко сво је тру пе ко је још ни су би ле оп ко ље не. 

Ме ђу тим, кад су оне по че ле то кре та ње, бит ка је још тра ја ла и Седми 

ко р пус је био из ло жен ва три срп ске ар ти ље ри је ка ква се не да 

за ми сли ти. Па ни ка га об у зе ла и по чео је бе жа ти не зна ју ћи ка ко да 

се спа се од ове стра шне смр то но сне ва тре. Та ко је Сед ми ко р пус уништен. 

Ар ти ље ри ја, ко ја је има ла 150 то по ва, на ша му ни ци ја и хра на, 

све је то би ло на пу ште но у бек ству. Оно ма ло вој ни ка што је оста ло 

сти гло је као лу до у Ско пље. План је, да кле, Џа вид-па шин про пао. На 

ње го вом де сном кри лу бит ка још тра је, али Сед ми ко р пус је ису више 

слаб да од би је не при ја те ља и ја се бо јим да ње гов от пор не бу де 

кра так. Ка ра-Са и дов Пе ти ко р пус и јед на ди ви зи ја ни за ма би ју се код 

Ко ча на. Ма да су они на не ли знат не гу бит ке, пот пу но су сло мље ни и 

по вла че се ка Шти пу. Ја сам вр ло не сре ћан што Вам ја вљам да је на ша 

ве ли ка бит ка из гу бље на.“ 

У од го во ру упу ће ном на ред ног да на, 26. ок то бра, Али-Ри за па ша 

пи ше Зе ки-па ши: „Гу би так ве ли ке бит ке мно го ме је ожа ло стио. Мо ја 

је ду ша пу на бо ла. Рат на сре ћа је овог пу та би ла на стра ни не при јате 

ља. То се де ша ва у свим ра то ви ма. Са ве ту јем Вам да се пре пу сти те 

Бо жи јој во љи и же лим Вам хра брост да из др жи те стра шне тре нут ке 

са да шњег по ло жа ја. По ша љи те по моћ Ско пљан ској вој сци – све трупе 

Пе тог ко р пу са. Гле да ћу да Вам по ша љем још вој ске одав де. Не ка 

Вам Бог бу де у по мо ћи!“ 

Срп ска вој ска, не ма ју ћи још увек све по треб не из ве шта је и сазна 

ња о то ме шта се за пра во де си ло, на сту па ла је крај ње опре зно и 

спо ро. У не ким слу ча је ви ма се де си ло да јој је не при ја тељ пот пу но 

из гу бљен из ви да. Тре ћа ар ми ја је тек 24. ок то бра, и то тек по што је 

до би ла на ре ђе ње Вр хов не ко ман де, кре ну ла из При шти не. По кре ти 

су оба вља ни у две ко ло не. Јед на ко ло на, ле ва, ко ју су чи ни ле Шу ма дијска 

I по зи ва и Мо рав ска бри га да, кре та ла се пре ко Гњи ла на и Скопске 

цр не го ре. Дру га ко ло на, де сна, Мо рав ска II по зи ва, на сту па ла је 

пре ко Уро шев ца и Ка ча ни ка. Код Уро шев ца је на и шла на јак от пор 

БИТКА 

129

При штин ског ко р пу са, ко ји је ус пе ла да са вла да тек по сле же сто ке 

ви ше ча сов не бо р бе. Ле ва ко ло на је без про бле ма на ред ног да на, 25. 

ок то бра, за по се ла Скоп ску цр ну го ру и на ста ви ла ка Ско пљу. 

По што је де сна ко ло на про шла кроз Ка ча нич ки те снац и угр о зи ла 

ко му ни ка ци ју Те то во–Ско пље, ко ман дант ту р ског Сед мог ко р пу са 

на ре ђу је по вла че ње. Из Ско пља, ту р ска вој ска кре ће ка Го сти ва ру. 

Док су се ко ман да Пр ве ар ми је и Вр хов на ко ман да дво у ми ле шта 

да чи не, на ме ра ва ју ћи да по ста ви тру пе пре ма за ми шље ном не при јате 

љу на Ов чем по љу, пред тру па ма Пр ве срп ске ар ми је по ја ви ли су се 

26. ок то бра стра ни ди пло ма ти, оба ве шта ва ју ћи пре сто ло на след ни ка 

да у Ско пљу не ма ви ше ту р ских вој ни ка и за мо ли ли га да, „у име хума 

ни зма, не до зво ли бом бар до ва ње гра да“. Ин те ре сант но је да сличних 

мол би, али упу ће них Ту р ци ма, ни је би ло док су го ре ла срп ска 

се ла и чи ње на звер ства ма сов на над на ро дом... 

Ру ски ге не рал ни кон зул Кал ми ков за пи сао је да је срп ски престо 

ло на след ник љу ба зно за хва лио ди пло ма та ма, обе ћав ши им да 

ће са чу ва ти му сли ман ски жи ваљ. „Срп ске је ди ни це су у бо р бе ном 

по рет ку кре ну ле за Ско пље, по здра вља ју ћи пре сто ло на след ни ка, 

окру же ног шта бом ар ми је. Хи ља де љу ди ју ри ло им је у су срет ви чући: 

‘Жи ве ла Ср би ја!’ ‘Жи вео Бал кан ски са вез!’ ‘Жи ве ла Ру си ја!’ Одуше 

вље њу на ро да, осло бо ђе ног по сле пет сто го ди шњег ту р ског ропства, 

ни је би ло гра ни ца. Мно ги су би ли го то во лу ди од ра до сти...“ 

Ра дост и ве се ље тра ја ли су до ду бо ко у ноћ и на ста вље ни на ред них 

да на. По сле два да на, у Ско пље је при сти гла и Тре ћа ар ми ја. Ку ма 

но во за Ко со во! 

Као што смо ре кли, иако ни је не по сред но уче ство ва ла у Ку ма новској 

би ци, деј ства Дру ге срп ске ар ми је под ко ман дом Сте пе Сте па нови 

ћа ути ца ла су на ре зул та те. Дру гог да на бит ке, 24. ок то бра, по што 

је то ком прет ход не ве че ри до био тач не по дат ке о ја чи ни бит ке код 

Ку ма но ва, Сте па је у 6.50 на ре дио пу ков ни ку Кон ди ћу да ње гов пук 

бу де спре ман да се вра ти на Стра цин. Око 11.30 на ре дио је да се два 

пу ка и брд ски ди ви зи он спре ме за на пре до ва ње ка по ло жа ји ма Прве 

ар ми је. Дру га ар ми ја, због број них про бле ма, ус пе ла је да за у зме 

Цр ни врх тек 25. ок то бра. Већ на ред ног, 26. ок то бра, на мол бу Бу гара, 

Ти моч ка ди ви зи ја је ста вље на њи ма на рас по ла га ње, али је Сте па 

130 БИТКА

за др жао ко ман ду и над срп ском и над бу гар ском ди ви зи јом. Од мах 

је на ре дио бу гар ском ко ман дан ту То до ро ву да глав не сна ге упу ти ка 

ушћу Бре гал ни це, ка ко би Ту р ци ма оне мо гу ћио по вла че ње ка Приле 

пу. Ме ђу тим, бу гар ска Вр хов на ко ман да је на ре ди ла То до ро ву да 

кре не ка Со лу ну, ка ко би овај град за у зе ли пре Ср ба и Гр ка, због че га 

је из о стао ко на чан уда рац Ва р дар ској ар ми ји. 

Ибар ска вој ска је из Но вог Па за ра по сла ла од ред од шест ба та љона 

и че тр на ест то по ва у Ко сов ску Ми тро ви цу, док је Ја вор ска брига 

да осло бо ди ла Но ву Ва рош, При је по ље, Пље вља и При бој. Ти ме су 

бо р бе за осло бо ђе ње Сан џа ка окон ча не. 

Ка да је срп ска вој ска ко нач но из би ла на Ов че по ље, то за ми шље но 

глав но по при ште, за по се ла га је без бо р бе. Ти ме су окон ча на сва дејства 

у Ку ма нов ској би ци. Тек та да је ко ман да схва ти ла шта се за право 

до го ди ло на Ку ма но ву: Пр ва срп ска ар ми ја, без по мо ћи крил них и 

без зна ња вла сти те ко ман де, до но гу је по ту кла ту р ске глав не сна ге. 

Иако ни је ис ко ри сти ла при ли ку да са свим уни шти и ње не остат ке, 

гу би ци Ва р дар ске ар ми је би ли су огр ом ни. Не ра чу на ју ћи бе гун це, 

из гу би ли су 6.000 љу ди и 98 ар ти ље риј ских ору ђа. За ма ле ну Ср би ју 

и ње ну вој ску, гу би ци ко је су пре тр пе ли би ли су та ко ђе знат ни: по гину 

ло је 687 љу ди, 3.200 је ра ње но, а 587 не ста ло. 

Дру гог но вем бра 1912. у Ско пље је са прат њом ушао срп ски краљ 

Пе тар I Ка ра ђор ђе вић. Ра до мир Пут ник уна пре ђен је у чин вој во де, 

а уна пре ђе ња су до би ли и дру ги ви со ки офи ци ри. По сле ре ор га ни заци 

је тру па, срп ско на пре до ва ње и по ти ски ва ње Ту ра ка је на ста вље но. 

Сте пи ће се пре да ти Ту р ци у Је дре ну, Сан џак, Ко со во и Ста ра Ср би ја 

су осло бо ђе ни, Ме то хи ју и да на шњу се вер ну Ал ба ни ју са Ска дром 

за у зе ла је ма ла, али хра бра цр но гор ска вој ска. 

Ту р ски по раз на Ку ма но ву аустро у гар ски врх до жи вео је као свој 

др жав ни по раз. За пад не си ле на шле су се у па ни ци, јер ни у сну нису 

мо гле да по ми сле да би пра во слав не хри шћан ске др жа ве мо гле да 

очи сте Бал кан од Ту ра ка. Ка ко се у бу дућ но сти мо гло ла ко де си ти да 

и сам Ца ри град бу де осло бо ђен, хит но су пред у зе ле ме ре да се ово 

на пре до ва ње за у ста ви. Пре шло се на ди пло ма ти ју, ми ров не спо разу 

ме, ме ђу на род не и лич не сплет ке, че му Ср би ни та да, а ни ка сни је, 

ни су би ли вич ни. 

БИТКА 

131

Исто риј ски ре зул та ти 

бит ке и да љи ток ра та 

„Мом дра гом на ро ду осло бо ђе них и при са је ди ње них обла сти! 

Мо јим да на шњим про гла сом, на осно ву за кљу че них ме ђу на род них 

уго во ра, ва ше зе мље при са је ди ње не су Кра ље ви ни Ср би ји. (...) 

Све ста ра ње мо је би ће упра вље но да сви ви, без раз ли ке у ве ри 

и по ре клу, бу де те у сва ком по гле ду за до вољ ни, про све ће ни и 

за кри ље ни прав дом и без бед но шћу, ко је ће вам јем чи ти вла да ви на 

сло бод не Ср би је. Сви ће те би ти пред за ко ни ма и вла сти ма јед на ки. 

Ве ра сва чи ја, има ње и лич ност би ће по што ва ни као све ти ња...“ 

(Из Про гла са кра ља Пе тра Пр вог Ка ра ђор ђе ви ћа, 

Ри бар ска Ба ња, 25. ав гу ста 1913)

Бо жи ји рат ни ци 

Бит ка код Ку ма но ва, као што смо опи са ли, би ла је од лу чу ју ћа за 

ис ход ра та у Ма ке до ни ји. Осим вој но-по ли тич ке, има ла је и сво ју 

са крал ну ди мен зи ју, јер се сма тра ос в етом Ко со в а . У том че о ном суда 

ру две вој ске, срп ска хе рој ска по бе да на Ку ма но ву би ла је по твр да 

ми та о „Бо жи јим рат ни ци ма“, те „при че ко ја се ме ђу Ср би ма препри 

ча ва већ 5.000 го ди на, од Пра-Ко со ва до да нас“. И, ка ко то ка же 

проф. др Алек сан дар Ло ма, „по зор ни ца се мно го пу та ме ња ла, као 

и име на ак те ра, али основ на струк ту ра и дух су оста ли исти“. Као 

што су не ка да не ки древ ни ле ген дар ни кнез Пра-Ла зар, ка сни је и 

сред њо ве ков ни Ла зар и ње го ви ви те зо ви, во је ва ли ду хов ну бит ку, 

ме та и сто риј ску, и но си ли ви зи ју да ће по ста ти Бо жи ји рат ни ци, тако 

је и на Ку ма но ву 1912. срп ски рат ник – во ђен иде јом бо р бе „за 

крст ча сни и сло бо ду злат ну“ – у ис тој тој све вре ме ној би ци по бе дио 

не при ја те ља и ушао у ле ген ду. Све те бит ке кључ не за оп ста нак, свевре 

ме не и над вре ме не, у срп ском на ро ду до би ше нај леп ше и нај светли 

је за јед нич ко име: Косовс к а б итк а. У кри зним вре ме ни ма, ка да 

тра ге ди ја исто риј ских до га ђа ја пре ва зи ла зи мо гућ ност људ ског трпље 

ња, у срп ском на ро ду се ак ти ви ра ју упра во ова кви ар хе ти по ви. 

С огр ом ним ду шев ним и за вет ним на бо јем, они по кре ћу на ве ли ке 

од го во ре пред опа сно сти ма ко је суд бин ски угр о жа ва ју на род но биће, 

сло бо ду и оп ста нак. 

Или, ка ко то ви ди ака де мик Ра до ван Са мар џић, „на род се, ме ђутим, 

у це ли ни др жао пра ви ла да са ви шњим си ла ма ства ри тре ба 

свр ша ва ти на ово ме све ту, све срд ном ве ром и мо ли твом, али и бо гоу 

год ним де лом, не го во ре ћи ни кад кри во и не су де ћи ни по ба бу ни 

по стри че ви ма, већ по Бо жи јој прав ди. Јед на ко са тим, за хва љу ју ћи 

РЕЗУЛТАТИ 

135

свом пра во сла вљу, срп ски на род је и мо гао за ми сли ти свој исто ријски 

слу чај као ве ли ку ме та фо ру о гре ху, смр ти и вас кр се њу, ка ко би 

се на нај те жи и нај до стој ни ји на чин при пре мио за бу ду ћи сло бо дан 

жи вот (ко ји тре ба за слу жи ти). Би ло је из у зет но на пор но и бес пример 

но ча сно но си ти те рет та кве ба шти не. Ти ме Бог ни је сва ког казнио, 

али ни на гра дио.“ 

У Ку ма нов ској би ци, Ср би су по ту кли ту р ску Ва р дар ску ар ми ју 

Зе ки-па ше то ли ко да се она ни је мо гла при бра ти све до Би то ља. Главна 

срп ска вој ска, ку ма нов ска по бед ни ца, има ла је кр ва вих бо р би на 

При са ту код При ле па и код Али на ца на Би кар ном гум ну, где су Тур 

ци хте ли да је за др же док се не утвр де у Би то љу. Осло бо ђе ни су 

Ско пље, па Ве лес, При леп, Ки че во, по сле тро днев не бо р бе и Би тољ, 

по том и Охрид и Стру га. 

Ни је се ба ну ло у „ту ђу зе мљу“, ка ко су ка сни је по ку ша ли да криво 

тво ре по лит ко ме са ри и њи хо ви исто ри ча ри сум њи вог кре ди би лите 

та. Пи шу ћи у вре ме Бал кан ских ра то ва о из ла ску Ср би је на мо ре, 

Јо ван Цви јић ве ли: „На род на сна га окри ла ти ла је ка да је на род додир 

нуо те ме ље сво је све те про шло сти и ка да се чу ло да је ње го ва војска 

из би ла на Ја дран ско мо ре. За сва ко ва жни је ме сто од Ко со ва па 

до Ска дра, и од Ско пља до Со лу на, се ља ци зна ју из сво јих на род них 

пе са ма... У на род ној све сти је ја сна не пре кид ност до га ђа ја и те жњи 

од не ма њић ког до ба до по след њих ра то ва... Ова ви со ка осе ћа ња ни су 

се из гу би ла ни он да ка да је ору жа ни на род, про ди ру ћи пре ма За паду, 

кроз Ме то хи ју и пре ма Ска дру, ви део да у тим обла сти ма ње го ве 

слав не про шло сти срп ско ста нов ни штво са да чи ни ма њи ну или је на 

умо ру. На род се ви ше оду ше ви зе мљом ко ја је у исто риј ској про шлости 

би ла ње го ва, и тра ди ци ја ма... Ка да је пи та ње о зе мља ма ко је су 

у на род ној исто ри ји има ле ве ли ки зна чај, зна чај пр вог ре да, он да је 

исто риј ски прин цип из гле да ва жни ји од ет но граф ског.“ 

„За са мо ме сец да на, Ср би су осло бо ди ли це ло под руч је ско ро до 

грч ке гра ни це. У Ал ба ни ји, срп ска вој ска је пре ко Ље ша и Кро је стигла 

до Дра ча“, бе ле же хро ни ча ри. Ни на дру гим фрон то ви ма де мо рали 

са на ту р ска вој ска ни је се ду го одр жа ла. „Ве ли ки успех по сти гли су 

и Цр но гор ци, чи ји је глав ни циљ био осва ја ње Ска дра, а се кун дар не 

опе ра ци је тре ба ло је да бу ду во ђе не у око ли ни Но вог Па за ра“, пи ше 

136 РЕЗУЛТАТИ

Ду шко Ло пан дић. „Бу га ри су има ли знат них успе ха у Тра ки ји и продр 

ли до пред сам Ца ри град, где су, код Ча тал џе, би ли за у ста вље ни. 

Гр ци су два са та пре Бу га ра умар ши ра ли у Со лун. Ме сец да на на кон 

об ја ве ра та, са ве зни ци су осло бо ди ли го то во све про сто ре ко је је на 

евр оп ском кон ти нен ту др жа ла Ту р ска. Ту р ци су чвр сто бра ни ли једи 

но до бро утвр ђе не гра до ве Је дре не, Ска дар и Ја њи ну, ко ји су би ли 

пот пу но оп ко ље ни.“ 

У Пр вом бал кан ском ра ту Ту р ска ни је из во је ва ла ни јед ну по бе ду. 

Срп ска офи цир ска 

па тро ла у из ви ђа њу, 

Ко со во, 1912. 


137

138 

РЕЗУЛТАТИ

По здрав ју на ци ма: Пре сто ло на след ник 

Алек сан дар и кнез Ар сен пра те да ље 

на пре до ва ње срп ске ко њич ке ба те ри је 


139

140 

РЕЗУЛТАТИ

По след ња по част па лом дру гу: 

Мла ди срп ски офи цир на 

по при шту Ку ма нов ске бит ке 


141

По след њи ис пра ћај по ги ну лих срп ских 

рат ни ка код Мла дог На го ри ча на 

142 

РЕЗУЛТАТИ


143

Опе ло срп ским хе ро ји ма 

и му че ни ци ма код 

Мла дог На го ри ча на 

144 

РЕЗУЛТАТИ


145

146 

РЕЗУЛТАТИ

Ка пе тан Љу то мир Ђор ђе вић, ко ман дир че те 

Осам на е стог пу ка Ду нав ске ди ви зи је пр вог по зи ва, 

сме штен у бе о град ску бол ни цу. У Ку ма нов ској 

би ци за до био је је да на ест ра на. Због по ка за ног 

ју на штва уна пре ђен у чин ма јо ра, али га 

ни ка да ни је по нео, јер је под ле гао ра на ма 


147

У по се ти ма лом ра ње ни ку: 

Срп ски све ште ник и до бро вољ на 

бол ни чар ка Хе лен Џен кинс Хар твиг, 

су пру га Ни ко ла ја Хен ри ко ви ча Хар тви га, 

ру ског ам ба са до ра у Кра ље ви ни Ср би ји 

148 

РЕЗУЛТАТИ


149

150 

РЕЗУЛТАТИ

Са мо део тур ских 

пу ша ка за ро бље них у 



151

152 

РЕЗУЛТАТИ

Део тур ских то по ва 

за ро бље них на Ку ма но ву 

ПОГЛАВЉЕ 


153

154 

РЕЗУЛТАТИ

Пу ков ник Пе тар Бо јо вић, на чел ник Шта ба 

срп ске Пр ве ар ми је, ис пред за ро бље не тур ске 

ар ти ље риј ске ба те ри је на Ку ма но ву 


155

156 

РЕЗУЛТАТИ

Спро во ђе ње тур ских 

за ро бље ни ка ви со ког 

ран га до ло го ра у 

Бе о град ској твр ђа ви 


157

158 

РЕЗУЛТАТИ

Спро во ђе ње за ро бље них 

Ту р а к а к роз Ку м а нов о 

ПОГЛАВЉЕ 


159

Као ста ро зна ме ње: 

Срп ски вој ни ци са 

при пи то мље ним ор лом, 

у па у зи из ме ђу би та ка 

160 

РЕЗУЛТАТИ


161

Оти ма ње срп ског мо ра 

Ис ход ра та, на ро чи то из ла зак срп ске вој ске на мо ре, иза зва ли су 

пре не ра же ност аустриј ске ди пло ма ти је. Од Ср би је је од мах енер гично 

зах те ва но да се ње на вој ска по ву че са ја дран ске оба ле. По сто ја ла је 

мо гућ ност пре го во ра је ди но ако Ср би ја при ста не да са Аустро у гарском 

пот пи ше ца рин ски са вез, али и то је би ло про бле ма тич но. Ка да 

Ср би ја ни је при ста ла на ову уце ну, Аустро у гар ска је ја сно ста ви ла до 

зна ња: ако се Ср би ја не по ву че са ја дран ске оба ле, сле ди рат. Исто је 

по сту па ла и са Цр ном Го ром. Из Бе ча је упу ћен ал бан ски во ђа Исмаиљ 

Ће ма ли с на ло гом да ор га ни зу је от пор про тив Ср ба и ство ри само 

стал ну ал бан ску др жа ву. И до и ста, у Ва ло ни, 28. но вем бра 1912, 

про гла ше но је ства ра ње те др жа ве. Под аустриј ским при ти ском, ко ме 

се при дру жи ла и Ита ли ја, Ср би ја је мо ра ла да се по ву че из При мор ја, 

а ве ли ке си ле су ка сни је, Лон дон ским спо ра зу мом, при зна ле Ал ба нију 

као но ву не за ви сну др жа ву. Про глас о не за ви сно сти Ал ба ни је спада 

у јед но стра не де кла ра ци је, јер је об ја вље на без са гла сно сти др жа ве 

на чи јој је те ри то ри ји та ква др жа ва фо р ми ра на. Ме ђу на род но пра во 

је при том пот пу но за не ма ре но, али ве ли ке си ле га, из гле да, ни ка да 

ни су ни пред ви ђа ле за Бал кан. Са свим је не ја сно и те ло ко је је усвоји 

ло ову де кла ра ци ју; у су шти ни, реч је о гру пи ко ју је у Ва ло ни пригод 

но скр пио Исма иљ Ће ма ли, по на ло гу из Бе ча. Тај пре тен ци о зно 

са мо зва ни На ци о нал ни кон грес ни је у сво јој де кла ра ци ји де фи ни сао 

ни те ри то ри ју др жа ве ко ју на вод но про гла ша ва. Та ко су се ка сни је, 

по по тре би, по ја вљи ва ла ту ма че ња да се об ја ва од но си ла на сва че тири 

ту р ска ви ла је та у ко ји ма је би ло Ар ба на са (Ска дар ски, Ја њин ски, 

Би тољ ски и Ко сов ски), што је до да нас пред мет по ли тич ких ма ни пула 

ци ја из истих цен та ра мо ћи. 

Је дан од на чи на да се бо ри про тив Ср би је Аустро у гар ска је ви де ла 

у то ме да ство ри што ве ћу Ал ба ни ју, као соп стве ну тво ре ви ну ко ју је 

мо гла ла ко да кон тро ли ше. Беч ка ди пло ма ти ја је на све мо гу ће на чине 

ма ни пу ли са ла не би ли спре чи ла да у срп ску др жа ву уђу При зрен, 

Де ча ни, Ђа ко ви ца, Охрид и Де бар, али је мо ра ла по пу сти ти јер је Руси 

ја ста ла у за шти ту Ср би је ар гу мен ти ма ко је Аустро у гар ска ни ка ко 

ни је мо гла да иг но ри ше. Ства ри су у Бе чу ишле то ли ко да ле ко да се 


по че ло при ча ти о „пре вен тив ном ра ту“ про тив Ср би је. Да нас се поу 

зда но зна да је Аустро у гар ска, кра јем 1912, до и ста по ку ша ла да изазо 

ве рат про тив Ср би је. 

Дру гом про тив срп ском по лу гом у сво јим ру ка ма Аустро у гар ска је 

сма тра ла Бу гар ску. С об зи ром да је Бу гар ска има ла ве ли ких те ри тори 

јал них пре тен зи ја пре ма Ма ке до ни ји и Ста рој Ср би ји, ни је био потре 

бан ве ли ки труд да се ис про во ци ра ње но не за до вољ ство. Бу гарски 

краљ Фер ди нанд Ко бург је на пре сто до шао уз аустриј ску по моћ 

и био је са Бе чом у бли ским од но си ма. Иде ал сан сте фан ске Бу гар ске 

још је био у гла ва ма ње них во де ћих љу ди. Ла ко је би ло ма ни пу ли са ти 

и бу гар ским шо ви ни стич ким апе ти ти ма. 

По сле свих опи са них до га ђа ја, Ту р ска је за тра жи ла при мир је, које 

је и уго во ре но 3. де цем бра 1912. По том су 16. де цем бра, на инси 

сти ра ње ве ли ких си ла, за по че ли ми ров ни пре го во ри у Лон до ну. 

Па ра лел но са ми ров ном кон фе рен ци јом, од ви ја ла се и ам ба са дорска 

кон фе рен ци ја ве ли ких си ла. На сто је ћи да одр же ја сну раз ли ку 

из ме ђу „ве ли ких си ла“ и „остат ка све та“, на сле ђе ну из XIX ве ка, амба 

са дор ску кон фе рен ци ју чи ни ло је са мо шест си ла ко је су кро ји ле 

од лу ке и на Бе р лин ском кон гре су три де це ни је ра ни је (Ру си ја, Ве лика 

Бри та ни ја, Аустро у гар ска, Не мач ка, Фран цу ска и Ита ли ја). Главна 

те ма би ло је пи та ње ства ра ња ал бан ске др жа ве. Иако су за ра ће не 

стра не исто вре ме но има ле ми ров ну кон фе рен ци ју с Тур ском, све 

кључ не од лу ке, у су шти ни, по сти за не су и на ме та не на год бом ових 

ве ли ких си ла. 

Кра ље ви ну Ср би ју су у Лон до ну пред ста вља ла тро ји ца углед них 

ди пло ма та: Сто јан Но ва ко вић, Ан дра Ни ко лић и Ми лен ко Ве снић. 

Бал кан ски са ве зни ци су тра жи ли по де лу те ри то ри ја са ко јих су се Тур 

ци по ву кли, али већ на по чет ку за се да ња, 17. де цем бра 1912, под вели 

ким при ти ском Аустро у гар ске и Ита ли је, од лу че но је да се при зна 

Ал ба ни ја као но ва не за ви сна др жа ва. Та ко ђе је зах те ва но да се Ср бија 

по ву че са оба ла Ја дран ског мо ра. Сто јан Но ва ко вић, ко ји је био на 

че лу срп ске де ле га ци је, по ка зао се као ис тра јан и чврст пре го ва рач. 

Сми рен, раз ло жан, с по себ ним так том за уса гла ша ва ње ми шље ња, 

до при нео је да се сма њи не га ти ви ути цај Бе ча на срп ске ин те ре се у 

пре го во ри ма. Но ва ко ви ће во др жа ње ле по у сво јим Ме мо а ри м а опи 


163

су је Че до миљ Ми ја то вић, срп ски по ли ти чар, књи жев ник и исто ричар, 

ко ји је та да жи вео у Лон до ну и по ма гао срп ској де ле га ци ји. 

„По р та је на ла зи ла да се од ње тра же уступ ци ко је она не мо же да 

при хва ти“, пи ше В. Ћо ро вић. „По сле пр вих по ра за она се би ла ма ло 

при бра ла и ве ро ва ла да мо же одо ле ти... Ту р ци на ро чи то ни су хте ли 

да усту пе Је дре не са ста рим сул тан ским гро бо ви ма, ко је се ју нач ки 

бра ни ло, не са мо као ва жан по ли тич ки град ко ли ко као и су ви ше важну 

тра ди ци ју ото ман ске вла сти на Бал ка ну.“ 

Ни ко ла Па шић је твр до за др жао став да се Ср би ја не сме од рећи 

лу ке Драч. Сма трао је да је ства ра њем ал бан ске др жа ве Ср би ји 

за тво рен је дан од нај ва жни јих „жи вот них пра ва ца раз во ја“. Те жње 

Бу гар ске да при сво ји Ма ке до ни ју пре ти ле су да за пре че и дру ги такав 

пра вац. Упр кос ње ним сјај ним вој ним по бе да ма, ве ли ке си ле, 

осим Ру си је, ни су има ле слу ха за по тре бе Ср би је. Из гле да да им је 

Ср би ја би ла до бра је ди но ка да је тре ба ло ги не за њи хо ве ин те ре се. 

Ру ски ми ни стар Се р геј Са зо нов по ру чио је Па ши ћу: „Ка да сте је дан 

део сво јих аспи ра ци ја оства ри ли и ка да се да ље не мо же ићи, тре ба 

за ста ти и са че ка ти вре ме да и онај дру ги део оства ри те, и да, ка ко 

ће се ства ри из ве сно раз ви ја ти, уда ри те пр ви клин у мр твач ки ковчег 

Аустро у гар ске. Му дро је за у ста ви ти се кат ка да у ус пе си ма. Ако и 

да ље бу де те тра жи ли Драч, из гу би ће те и Бе о град. Па зи те! У Бе чу су 

из гу би ли гла ву.“ 


Дру ги део Пр вог ра та 

Оп ште не за до вољ ство Ту ра ка и но ви мла до тур ски удар у Ца ригра 

ду, 23. ја ну а ра 1913, пре ки ну ли су Лон дон ску ми ров ну кон фе ренци 

ју, и рат је об но вљен. 

Ср би ја га је на ста ви ла, по шту ју ћи спо ра зум са са ве зни ци ма. Да ла 

је све срд ну по др шку у људ ству и на о ру жа њу Бу га ри ма под Је дре на ма 

и цр но гор ској ар ми ји под Ска дром. „У на став ку ра та, Ту р ска је из губи 

ла Ја њи ну (у ко рист Грч ке) и Је дре не, ко је су у ма р ту 1913. осво ји ли 

Бу га ри, уз срп ску по моћ“, на во де исто ри ча ри. О па ду Је дре на остало 

је за ни мљи во и се ћа ње у на ро ду – ка сни је га је за бе ле жио Зу ко 

Џум хур – да је бу гар ска ко ман да сва ко днев но сла ла де пе ше: „Утре 

сте пад на Од ри не“, али Шу кри-па шин аскер на кра ју се ипак пре дао 

вој во ди Сте пи. 

Рат ни ле то пис ве ли да ље: „Цр но гор ци су апри ла 1913, по сле тешких 

бо р би и упр кос про те сти ма Аустро у гар ске, за у зе ли Ска дар. 

Усле дио је ве ли ки ме ђу на род ни при ти сак, пре све га из Бе ча, пун 

прет њи. Аустро у гар ска вла да на ре ди ла је мо би ли за ци ју и при преме 

за рат на те ри то ри ји Бо сне и Хе р це го ви не. Ак ти ви ра ла је сво ју 

рат ну фло ту и би ла је го то ва да по ву че прст на оба ра чу. Аустро у гарска, 

ен гле ска, фран цу ска, не мач ка и ита ли јан ска фло та на пра ви ле су 

21. ма р та ве ли ку по мор ску де мон стра ци ју си ле (од то га се уз др жа ла 

са мо Ру си ја). Њи хо ве кр ста ри це и ра за ра чи, оку пље ни код Ба ри ја, 

спре ма ли су се да сту пе у рат. По сле то ли ких прет њи, и по са ве ту 

Ру си је, Ср би ја је по ву кла сво је сна ге. Кра јем апри ла, под истим прити 

ском, то је мо рао да учи ни и краљ Ни ко ла. Цр но гор ска вој ска пову 

кла се из Ска дра.“ 

У Бу гар ској је по ја ча на ан ти срп ска кам па ња. Глав ни ко ло во ђа ове 

про па ган де био је гроф Тар нов ски, аустро у гар ски по сла ник у Со фији. 

Отво ре но је ну дио аустро у гар ску по моћ ако Бу га ри сту пе у рат 

про тив Ср би је. Раз дра жи вао их при чом о не рав но прав ном по ло жа ју 

Бу га ра у пре го во ри ма и по де ли те ри то ри ја осло бо ђе них од Ту ра ка. 

Под стак ну ти ло ги ком Та р нов ског, Бу га ри су од са ве зни ка тра жи ли 

не при ме ре но ве ли ки део те ри то ри је. Пре ма на во ди ма В. Ћо ро ви ћа, 

од 130.000 ква драт них ки ло ме та ра зе мљи шта, ко ли ко се до би ло ту р 


165

ским по вла че њем, они су тра жи ли за се бе 85.000. При том, зах те ва ли 

су од Ср ба стрикт но при др жа ва ње прет ход них до го во ра, иако их се 

са ми ни су др жа ли. Срп ску по моћ за осва ја ње Је дре на, ко ја ни је би ла 

ра ни је до го во ре на, пот пу но су иг но ри са ли, иако је по бе да из во је ва на 

упра во за хва љу ју ћи тој по мо ћи. 

Ка да су Бу га ри уз по моћ Бе ча по че ли да за те жу си ту а ци ју до усија 

ња, ру ски цар, као вр хов ни ар би тар, по звао је обе стра не да пресу 

ду пре пу сте ње му. Аустро у гар ска је по ку ша ла на сва ки на чин да 

осу је ти спо ра зум, па је ути ца ла на бу гар ског ца ра да про ме ни председ 

ни ка вла де др Ге шо ва ко ји је био склон спо ра зу му. Јав но је устала 

про тив ру ског им пе ра то ра, оп ту жив ши га да се ме ша у уну трашње 

по сло ве бал кан ских др жа ва, с ци љем да на њи хо вој те ри то ри ји 

ство ри но ве ру ске гу бер ни је. Ср би ја је при ста ла на ру ску ар би тра жу, 

а Бу га ри са мо услов но, и то са мо ако Ру си ја уна пред при хва ти њихо 

во гле ди ште. 

Под при ти ском ве ли ких си ла, мир са Ту р ци ма је пот пи сан 30. ма ја 

1913. 

„Ту р ској је у Евр о пи остао са мо ма ли по јас зе мљи шта ис пред Истан 

бу ла, по ли ни ји Енос, на Егеј ском мо ру – Ми ди ја, на Цр ном мо ру“, 

на во ди Ло пан дић. „Цр на Го ра је до би ла Плав, Гу си ње, ју жни део Рашке 

(Сан џа ка) и Ме то хи ју око Пе ћи. Ср би ји је при пао ве ћи део Косме 

та, Ва р дар ска Ма ке до ни ја и се вер ни део Ра шке обла сти (Сан џак). 

Бу гар ској је при па ла Тра ки ја с Је дре на ма и део Ма ке до ни је, ис точ но 

од Ро до па. Гр ци су сте кли Епир, Со лун и егеј ску Ма ке до ни ју, егеј ска 

остр ва и Крит.“ 

Ме ђу тим, Ср би ја и Бу гар ска су се и да ље спо ри ле око по де ле Маке 

до ни је. Од при мир ја с Ту р ском од но си из ме ђу бал кан ских са ве зница 

по ста ја ли су све на пе ти ји. 

У Ри бар ској Ба њи, 25. ма ја 1913, краљ Пе тар I Ка ра ђор ђе вић потпи 

сао је де кле ра ци ју о по врат ку Ко со ва и Ме то хи је ма ти ци, Кра љеви 

ни Ср би ји, и про чи тао сле де ћи про глас: 

„Мом дра гом на ро ду осло бо ђе них и при са је ди ње них обла сти! 

Мо јим да на шњим про гла сом при са је ди ње не су ва ше зе мље, на 

осно ву за кљу че них ме ђу на род них уго во ра, Кра ље ви ни Ср би ји... Све 

ста ра ње мо је би ће упра вље но да сви ви, без раз ли ке у ве ри и по ре клу, 


бу де те у сва ком по гле ду за до вољ ни, про све ће ни и за кри ље ни правдом 

и без бед но шћу ко је ће вам јем чи ти вла да ви на сло бод не Ср би је. 

Сви ће те би ти пред за ко ни ма и вла сти ма јед на ки. 

Ве ра сва чи ја, има ње и лич ност би ће по што ва ни као све ти ња...“ 

Већ у но ћи из ме ђу 29. и 30. ју на 1913. Бу гар ска је на па ла по ло жаје 

Ср ба и Гр ка на це лој ли ни ји но вих ју жних гра ни ца. Ти ме је по чео 

Дру ги бал кан ски рат. 

Срп ски вој ни ци 

у осло бо ђе ној 

Гр а ч а ниц и 


167

Пре с толон ас ледник 

Алек сан дар на же ле знич кој 

ста ни ци у Уро шев цу, у во зу, 

на про пу то ва њу ка При шти ни 

168 

РЕЗУЛТАТИ


169

170 

РЕЗУЛТАТИ

По ча сни вод до че ку је срп ског 

Пре с то ло н а с лед ник а 

у При шти ни 1912. 


171

Срп ски управ ник осло бо ђе не При шти не 

р а пор т и р а П ре с то ло н а след ни к у 

172 

РЕЗУЛТАТИ


173

Прес толон ас лед ник 

Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић 

у Гра ча ни ци, 1912. 

174 

РЕЗУЛТАТИ


175

Од је ци и за пи си 

„Сит ни су ци ље ви би ли у ју чо шњем жи во ту на шем, 

у ју чо шњем ми ру, сто га су се и сви љу ди чи ни ли сит ни. 

Да нас, кад је ис так нут је дан је ди ни ве ли ки циљ це лој на ци ји, 

по гле дај те да нас ко ли ко су по ра сли они исти сит ни љу ди, ко је 

сте ју че с ви си не гле да ли и пре зи ра ли! Не мо же те да их по зна те; 

не мо же те да по зна те Бе о град, не мо же те да по зна те Ср би ју.“ 

(Ни ко лај Ве ли ми ро вић, 1912)

Пре сто ло на след ник Алек сан дар са са рад ни ци ма, 

пра ћен ве ли ким бро јем при штин ске де це, 1912.

Срп ски из во ри 

Ка ко је би ло у Ср би ји то ком ра та, ка ко је би ло на ро ду, шта се о 

ра ту зна ло и го во ри ло, то зна мо из ис ку ства. Ср би ја је то ли ко пу та 

р атов ала , б ила нападана и о т им ана , пр ев ар ена и издав ана , б орила 

се, осло ба ђа ла и кр ва ри ла, та ко да сва ка ге не ра ци ја Ср ба има своје 

соп стве но гор ко рат но ис ку ство. Оно као да је увек дру га чи је и 

сваг да исто. 

У да ни ма Ку ма нов ске бит ке, 10. и 11. ок то бра (по та да ва же ћем 

ста ром ка лен да ру) 1912, Ср би ја је за не ме ла иш че ку ју ћи из ве штај са 

Ку ма нов ског ра ти шта. Већ у пе так, 12. ок то бра, на стра ни ца ма По ли - 

ти ке осва ну ле су пр ве ве сти: 

„Је дан део на ше вој ске ушао је у Ку ма но во по што је прет ход но наша 

ар ти ље ри ја уни шти ла ту р ску ар ти ље ри ју, ко ја је на чи ни ла ис пад 

и по ку ша ла да уни шти на шу вој ску. (Вра ње, 11. ок то бра, пре под не)“ 

„Срп ска вој ска на па ла је да нас Ту р ке на по ло жа ји ма код Ку ма но ва. 

Ту ра ка је би ло око три ди ви зи је и по сле упор не бо р бе они су се по вукли 

у не ре ду у прав цу Ско пља. Срп ска вој ска са са да на ла зи у прав цу 

из ме ђу Ку ма но ва и Ско пља. Ку ма но во је у срп ским ру ка ма. Да нас у 

два ча са по под не па ла је Сје ни ца. На ша вој ска до ми ни ра са да це лим 

Сан џа ком. (Вра ње, 11. ок то бра, уве че)“ 

Сли ке са ра ти шта ко је је об ја вљи ва ла срп ска днев на штам па, али 

и оне ко је су оли ча ва ли пр ви гла сни ци са ју га – из бе гла не јач, го ла и 

бо са – ства ра ле су у на ро ду осе ћај ду бо ке со ли дар но сти. Це ла Ср би ја 

тру ди ла се да по мог не рат ни ци ма на фрон ту, ра ње ни ци ма и број ним 

из бе гли ца ма ко је су по ку ша ва ле да на ђу уто чи ште у кра је ви ма у који 

ма ни је би ло бо р би. 

По лит ик а од 15. ок то бра до но си: 

ОДЈЕЦИ 

179

„Ту р ци су, по вла че ћи се из Ку ма но ва, из вр ши ли у по след њем ча су 

на пе ри фе ри ји ва ро ши ва р вар ски ма са кр над хри шћан ским ста новни 

штвом. Же не, де цу и чи та ве по ро ди це су по у би ја ли и ис ка са пи ли. 

На род не пр ва ке то ни је за де си ло за то што су сви би ли ухап ше ни, а 

срп ска вој ска је сти гла на вре ме да их осло бо ди. (Вра ње, 13. ок то бар)“ 

„Око Ку ма но ва би ло је 35.000 вој ни ка. На ши су би ли на Ста ром и 

Мла дом На го ри ча ну. На по след њој по зи ци ји је би ло до ста до бро воља 

ца. Кре та ње тру па, а осо би то ар ти ље ри је, би ло је ве о ма оте жа но 

стра хо ви то ду гом ки шом. На пред је био 18. пук са Ми хај лом Зи си ћем 

ко ман дан том, а за њим од мах 7. пук са Алек сан дром Гли ши ћем на челу. 

По сле сил ног ата ка, на ши на те ра ју на пре да ју 500 Ар на у та и Ту рака. 

Ар на у ти ди го ше у вис ба јо не те са бе лим ка па ма на њи ма, ма шу ћи, 

у знак пре да је. На ши об у ста ве паљ бу и при ђу ар на у ти ма на 15 ко ра ка, 

на шта ови оспу пло тун. На ши од го во ре и ју р ну ба јо не том. Ар на у ти 

су сви по у би ја ни, но и на ши су пре тр пе ли гу бит ке. До бро вољ ци су 

од би ли ту р ску ко њи цу ко ја се по ву кла са ве ли ким гу би ци ма. По сле 

бо р бе ко ја је тра ја ла цео дан 10. и 11 ов. м. до 3 ча са по под не, Ту р ци 

су у не ре ду на пу сти ли по ло жа је, но ма са Ар на у та и Ту ра ка при ре дила 

је Ср би ма но ву за се ду у са мој ва ро ши, са крив ши се по та ва ни ма 

и по дру ми ма. По сле по бе де на ши су на ста ви ли го ње ње. Да нас су их 

сти гли и ме ђу Ту р ци ма је на ста ла та ква па ни ка, да су по че ли ба ца ти 

оруж је бе же ћи ка Ско пљу и Ве ле су. На ши су из ме ђу оста лог за пле нили 

30 то по ва и мно го му ни ци је и сва ко вр сног ма те ри ја ла. Из Ско пља 

се се ле сва над ле штва. (По след њи из ве штај, Вра ње, 13. ок то бра)“ 

По вре ме но су об ја вљи ва ни у но ви на ма спи ско ви по ги ну лих и рање 

них, као и од ли ко ва них офи ци ра и вој ни ка. У не де љу, 14. ок то бра 

на стра ни ца ма Поли т и к е об ја вље ни су пр ви спи ско ви по ги ну лих: 

„Над мо ги ла ма на ших хе рој ских офи ци ра и на ших хра брих војни 

ка по ди же се да нас Но ва Ср би ја као за ло га и те мељ сло бо де за цео 

срп ски на род. 

Ста ро ср би јан ска по ља, пла ни не и кли су ре, ко је је ве ко ви ма оба вија 

ло роп ство, оро ше ни су нај пле ме ни ти јом срп ском кр вљу: кр вљу за 

сло бо ду. На свим стра на ма Ста ре Ср би је ди жу се све же хум ке, у ко је 

по ла жу па ле ви те зе, до кле њи хо ви пу ко ви од ми чу но се ћи сло бо ду 

све да ље и да ље. 

180 ОДЈЕЦИ

Као у исто ри ји да на шње Ср би је Шу ма то вац, та ко ће у исто ри ји 

но ве Ср би је би ти злат ним сло ви ма обе ле же ни Ку ма но во и Но ви Пазар, 

на ко ји ма је на ша вој ска по ка за ла сву сво ју сил ну сна гу и уз више 

ну хра брост. 

Али је та сла ва срп ског оруж ја пла ће на дра го це ним жр тва ма. На 

ку ма нов ским по љи ма на шли су смрт, по ред оста лих за чи ја се име на 

још ни је са зна ло, ови хра бри срп ски офи ци ри: 

Ко ман дант Осам на е стог пе шач ког пу ка пот пу ков ник Ми ха и ло Зисић; 

ма јо ри: Ми лан Ни ко лић, Сте ван Ми ле тић, Во ји слав Ве ли ми ровић 

и Ду шан Гли шић, ко ман дан ти ба та љо на у том пу ку; ко ман дант 

Сед мог пе шач ког пу ка, пот пу ков ник Алек сан дар Гли шић, ро ђе ни брат 

ма јо ра Гли ши ћа; ма јо ри: Ми ха и ло Ра до ва но вић, Сто јан По по вић, Милан 

Ма рин ко вић и Во ја Ни ко ла је вић; ка пе та ни: Бог дан Ђ. Ан ђел ковић, 

Сре та Ђу кић, Све ти слав Ми лић (убио се сам из ре вол ве ра, да 

не би, те шко ра њен, пао у ру ке Ту р ци ма), Ми ло рад Чу пић, Дра го мир 

По по вић и Шат нер; ре зер вни по руч ник Ми лан Срећ ко вић, по моћ ник 

Упра ве Мо но по ла, пот по руч ник Пе ра Д. Ди ми три је вић из Сед мог пука, 

ре зер вни пот по руч ник Че да Ми ли ће вић, сту дент пра ва. 

Име на жр та ва са Но вог Па за ра, око ко га су се исто та ко во ди ле 

кр ва ве бо р бе, још ни су по зна те, као ни име на свих ра ње ни ка, у овим 

две ма до са да нај ве ћим са ве знич ким бо р ба ма у ве ли ком бал кан 

ском ра ту. 

Ср би ја, цео Срп ски На род, жа ли ту сво ју мла ду, буј ну крв из ко је 

ни че сло бо да. Ср би ја и цео Срп ски На род ду бо ко су све сни за хвално 

сти ко ју ду гу ју па лим хе ро ји ма, исто она ко као што су ти на ши 

ви те зо ви би ли све сни сво је све тле уло ге. Ср би ја и Срп ски На род могу 

већ пре ко њи хо вих гро бо ва да спо кој но гле да ју у сво ју бу дућ ност, 

као што су они ве дро и спо кој но по шли у ве ли ку бо р бу не пре за ју ћи 

ни од смр ти.“ 

У сво јој књи зи Рат на Ко со ву и Ста рој Ср би ји, Ја ша То мић је овако 

опи сао са мо у би ство ка пе та на Све ти сла ва Ми ли ћа, ко је је об ја вила 

Полит ик а у го ре на ве де ном члан ку: 

„Ка пе тан С. Ми лић био је на ве о ма опа сном ме сту; ње го ви сил но 

ги ну ше и он до би на лог да се по ву че. Он ни је хтео да по слу ша за повест, 

не го се уби из ре вол ве ра, а пре то га уз вик ну: ‘Ова ко се срп ски 

ОДЈЕЦИ 

181

офи цир по вла чи са бо ји шта!’ Ни је би ло дру гог офи ци ра и на ред ник 

се ста ви на че ло че те. Али не да је по ве де на траг, не го ре че: ‘Бра ћо, 

ви де сте да не сме мо од сту пи ти. На пред!’ По ги бе и на ред ник, а препо 

ло вље на че та из др жа до кра ја у бо р би.“ 

У ка сни јој но вин ској ис прав ци, са оп ште но је да је ма јор Во ја Нико 

ла је вић ипак не ким чу дом пре жи вео. 

У пр вим мо мен ти ма на кон бит ке, чи ни се да јав ност ни је би ла довољ 

но све сна зна ча ја Ку ма нов ске по бе де. Још увек су пом но ослушки 

ва не ве сти са ра ти шта у оче ки ва њу не ког не пред ви ђе ног обр та 

до га ђа ја. Це ла јав ност би ла је ан га жо ва на на при ку пља њу по мо ћи и 

по треп шти на за бо р це, ор га ни зо ва њу и сме шта ју ра ње них у број не 

при руч не бол ни це. Са ни тет ско оде ље ње Ми ни стар ства вој ног пози 

ва ло је све оне го спо ђе и го спо ђи це ко је су свр ши ле бол ни чарски 

ку рс да се од мах ја ве Ми ни стар ству, ко је ће их рас по ре ди ти на 

слу жбу по бе о град ским бол ни ца ма. Из Пе тро гра да је већ сре ди ном 

ок то бра сти гла вој на бол ни ца са 50 кре ве та, от пра вље на о тро шку 

Је ле не Пе тров не (Ро ма но ве, де во јач ко Ка ра ђор ђе вић). Са бол ни цом 

су сти гли и ле ка ри и ми ло срд не се стре Је ли са ве ти ног ре да. Кне ги ња 

Је ле на је до пу то ва ла са њи ма као ми ло срд на се стра. Са пе тро град ске 

же ле знич ке ста ни це су је ис пра ти ли све кар, ве ли ки књаз Кон стан тин 

Кон стан ти но вич и су пруг књаз Јо ван Кон стан ти но вич. 

Алек сан дра Па влов на Ха р твиг (су пру га ру ског по сла ни ка у Бе о 

гра ду) тих да на пи са ла је мо сков ском град ском по гла ва ру Н. И. Гучко 

ву: „На ва лио је то ли ки број ра ње ни ка, на ко ји по чет ком ра та ни ко 

ни је ра чу нао. Пр во је од Ри стов ца сти гло 300 љу ди, ко ји су на пу ни ли 

вој ну бол ни цу. За тим је од Ме р да ра сти гло још 800 љу ди, а два да на 

ка сни је по че ли су сти за ти ра ње ни ци од Ку ма но ва и чет ни ци – око 

2.000 љу ди. Ра ње ни ци су ис пу ни ли све нај бо ље бе о град ске згра де – 

све гим на зи је, основ не шко ле, Учи тељ ски дом, се ме ни ште, бо го слови 

ју, си ро ти шта, итд.“ 

У По ли т и ц и од 16. ок то бра 1912. су сре ће мо ин те ре сан тан на слов: 

„Мах муд За јим“, а у под на сло ву: „Смрт јед ног ве ро лом ни ка“. То је 

при ча ра ње ног уче сни ка Ку ма нов ске бит ке За ри је Ста мен ко ви ћа из 

Врањ ске Ба ње. Он је до нео глас о смр ти јед ног од оних ар на ут ских 

пр ва ка ко ји су обе ћа ва ли Ср би ма да ће по ве сти за јед нич ку бо р бу 

182 ОДЈЕЦИ

про тив Ту ра ка, па су он да ве ро лом но на пу сти ли сво је при ја те ље и 

пре шли Ту р ци ма. Ста мен ко вић је са сво јим дру го ви ма био у па тро ли 

код се ла Ло пар ни це, ка да је од је дан пут пред њих ис па ла че та Ар нау 

та. Ту се раз ви ла огор че на бо р ба. Ар на у ти су је дан по је дан па да ли. 

На кра ју је остао са мо је дан, ко га је зр но из Ста мен ко ви ће ве пу шке 

сти гло и са ста ви ло са зе мљом: 

„То је био Мах муд За јам. Код ње га су на ђе ни ча сов ник и још не ке 

дра го це не ства ри са ини ци ја ли ма ње го вих при ја те ља и по зна ни ка из 

Ср би је...“ Ста мен ко вић је те ства ри пре дао сво јим ста ре ши на ма. 

Упо ре до са срп ском штам пом, до га ђа је Бал кан ског ра та је бе ле жио 

ка ме ром и Ђо ка Бог да но вић, сни ма тељ до ку мен тар них крат ко ме тражних 

фил мо ва, а по ма гао му ру ски фо то граф Сам сон Чер нов. У Сара 

је ву су већ по чет ком но вем бра 1912. при ка за не Сли ке из Бал кан ског 

р а т а, а 28. но вем бра у би о ско пу „Royal Biog r af Gol ler но во сти“ Бит ка 

код Кум анов а , Бит ка код Ли ле Бу р га са, Вр хов ни штаб крај Ска дра и 

бо р бе на Та ра бо шу. Да нас се ови фил мо ви чу ва ју у Др жав ном ар хи ву 

Ср би је и пред ста вља ју кул тур но и исто риј ско бла го. 

Ула зак срп ске 

ко њи це у осло бо ђе но 

Ско пље, 1912. 

ОДЈЕЦИ 

183

Ту р ски из во ри 

Ту р ски исто ри о гра фи и штам па та ко ђе су се пом но ба ви ли то ком 

и по сле ди ца ма Ку ма нов ске бит ке. 

Пре ма твр ђе њу Исме та Ко ча на, у тек сту „Ту р ски исто ри о гра фи о 

Ку ма нов ској би ци“, по ход ту р ске Ва р дар ске ар ми је ви ше је ли чио на 

ха о тич но по вла че ње у ра ту по ра же не и рас пу ште не вој ске. Ова ар мија 

са 65.000 вој ни ка ни је би ла спрем на да на пад не Пр ву срп ску ар ми ју 

под ко ман дом пре сто ло на след ни ка Алек сан дра. Ко чан још ка же: 

„За раз ли ку од пр вог окр ша ја са Ср би ма на Ко со ву, у ко јем су се 

осман ли је по ја ви ле као за во је ва чи, ту р ски исто ри о гра фи су јед ноду 

шни у оце ни да је Пр ви бал кан ски рат Ту р ци ма, ко ји су би ли у 

си ту а ци ји да бра не пре то га већ сма ње не гра ни це ње них бал кан ских 

про вин ци ја, био на мет нут. Да је за хва љу ју ћи инерт но сти вла де у Истан 

бу лу, ко ја је по ка за ла ве ли ко не сна ла же ње пред бур не до га ђа је у 

ко је су би ли упле те ни пр сти ве ли ких си ла, би ло из гу бље но дра го цено 

вре ме за при пре му вој ске за рат. Ту су би ли и ме ђу соб ни тај ни дого 

во ри бал кан ских зе ма ља, о ко ји ма она, ка ко се ис по ста ви ло, за ду го 

и за чу до ни је има ла пој ма...“ 

Ту р ска је те шко под не ла ка та стро фу на Ку ма нов ском ра ти шту. 

Не ка да ско ро не по бе ди ва и ди сци пли но ва на вој на си ла, ис то пи ла се 

под на ле ти ма срп ске вој ске. 

У истом тек сту, Ко чан ци ти ра део из књи ге Исто ри ја бал кан ских 

р а то в а Ара ма Ан до ни ја на, где су вр ло сли ко ви то опи са ни ку ма новски 

до га ђа ји: 

„Ка да су се Ср би ука за ли на бр ди ма на су прот же ле знич ке ста ни це, 

ту жни при зор је до био још го ри из глед. Ова људ ска ста да, ко ја ни су 

зна ла шта да ра де, по че ла су да бе же под паљ бом пу ша ка, у нео бјашњи 

вој бу ци, га зе ћи же не и де цу, са свим ства ри ма ко је су но си ли – 

оруж јем, му ни ци јом, хра ном и оде ћом – пре ма ку ма нов ском пу ту.“ 

Дру гог да на од овог ра су ла, „ко је је ли чи ло на суд њи дан“, 25. ок тобра 

1912, бе ле жи у ис тој књи зи Арам Ан до ни јан, срп ска ар ми ја ушла 

је у Ку ма но во. 

Пре ма оце ни ту р ских исто ри о гра фа, Ва р дар ска ар ми ја из гу би ла је 

Ку ма нов ску бит ку ви ше због то га што се са ма ра су ла, не го због ути ца 

184 ОДЈЕЦИ

ја не при ја те ља. У бал кан ској ар хи ви за вој ну исто ри ју Ге не рал шта ба 

ту р ске ар ми је за бе ле же но је да су укуп ни гу би ци осман лиј ске ар ми је 

у овом бо ју из но си ли 4.500 осо ба, што и ни је би ло та ко зна чај но у одно 

су на чи ње ни цу да је из гу бље но ко ман до ва ње је ди ни ца ма на те рену. 

Скоп ска ди ви зи ја са ал бан ским ре зер ви сти ма го то во да је пре стала 

да по сто ји. Ал бан ски и бо шњач ки вој ни ци су по бе гли у сво ја се ла, 

а при по вла че њу је Ва р дар ска ар ми ја оста ла и без те шког на о ру жа ња. 

Од 120 то по ва, 80 је оста ло код не при ја те ља. Укуп ни гу би ци код Ср ба, 

пре ма ту р ским тврд ња ма, би ли су 4.595 по ги ну лих вој ни ка. 

Усред јед ног та квог ха о са, ту р ски за ме ник вр хов ног ко ман дан та 

На зим-па ша, не зна ју ћи да је ње на Ва р дар ска ар ми ја из гу би ла бит ку 

на Ку ма но ву, по слао је те ле грам За пад ној ар ми ји у ко јем тра жи да се 

„на ста ви офан зи ва и на пре ду је у прав цу Со фи је, ка ко би се спа сла 

Ис точ на ар ми ја ко ја се на шла у при те шње њу“. 

Но пла но ви На зим-па ше ви ше ни су би ли оствар љи ви. 

За ро бље ни тур ски 

офи ци ри у До њем 

гра ду Бе о град ске 

твр ђа ве, са срп ским 

вој ним и ци вил ним 

зв а нич ни ц им а 

ОДЈЕЦИ 

185

186 

ОДЈЕЦИ

Пре сто ло на след ник Алек сан дар, ко ман дант 

Пр ве ар ми је, на пу ту ка Би то љу 

ОДЈЕЦИ 

187

188 

ОДЈЕЦИ

На мо сту ка сло бо ди: Срп ска 

вој ска пред на ста вак опе ра ци ја 

за осло ба ђа ње Ју жне Ср би је 

ОДЈЕЦИ 

189

Срп ски вој ни ор ке стар 

у осло бо ђе ном Би то љу 

190 

ОДЈЕЦИ

ОДЈЕЦИ 

191

Ко ман да Пр ве ар ми је 

Срп ске вој ске по сле 

Би тољ ске бит ке 

192 

ОДЈЕЦИ

ОДЈЕЦИ 

193

По гле ди са стра не 

Ен гле ска, Фран цу ска и Ита ли ја су до срп ске по бе де у Ку ма нов ској 

би ци би ле при лич но уз др жа не и у пи та њу гра ни ца на Бал ка ну за гов 

ар але sta tus quo. Те шко је оте ти се ути ску да су евр оп ске ве ли ке си ле 

још би ле во ђе не иде јом да ће ко ре ни те ре фор ме у Ту р ској, под њи ховом 

чвр стом кон тро лом, уро ди ти пло дом, те да се про ме не гра ни ца на 

Бал ка ну и ре де фи ни са ње ин те ре са ту мо же од ло жи ти на ду же вре ме. 

На кон Ку ма нов ске бит ке, до та да ре зер ви са на ен гле ска штам па 

по чи ње да пи ше у ко рист бал кан ских др жа ва. Два та да нај у глед ни ја 

ен гле ска ли ста, Тајмс и Деј ли њуз, у бро је ви ма штам па ним кра јем окто 

бра и по чет ком но вем бра 1912. нај е нер гич ни је за сту па ју ми шље ње 

да се Ма ке до ни ја не сме ви ше вра ћа ти Ту р ци ма и да је то пи та ње, после 

Ку ма нов ске бит ке, до би ло сво је ко нач но ре ше ње. Но ви нар Деј ли 

њу з а Ха ролд Спен дер, са од лич ним ве за ма у вла ди ним кру го ви ма, 

на во ди ми шље ње да „ни је све јед но оте ти Ту р ској не што што је њено, 

или од у зе ти јој не што што је и са ма оте ла“. Сто га, ка же, про стор 

ко ји су са ве знич ке вој ске оте ле/осло бо ди ле тре ба и оста ви ти њи ховим 

др жа ва ма, без бо ле ћи во сти пре ма Ту р ској. Из ме ђу Ен гле ске и 

Не мач ке, до да је, по сто ји пот пун спо ра зум о то ме, та ко ђе и из ме ђу 

Не мач ке, Фран цу ске и Ру си је. 

Ме ђу фран цу ским пу бли ци сти ма ис ти чу се ста ри при ја те љи Слове 

на Ан дре Ше ра дам и Ша рл Ло а зе. Фран цу ска штам па, ка жу они, с 

ве ли ким сим па ти ја ма и нај бо љим же ља ма пра ти срп ске по бу де, траже 

ћи од фран цу ске вла де да но си о це про гре са ме ђу бал кан ским наро 

ди ма пот по ма же у њи хо вом по ле ту. У ча со пи су Пти Жу р нал Ан ри 

Шер дам је 30. ок то бра 1912. об ја вио текст „Бал кан бал кан ским на роди 

ма“. Ка же: 

„Сво јим ве ли ким вој нич ким раз у ме ва њем и уз ви ше ном хра брошћу, 

бал кан ски на ро ди по ка за ли су ко ли ко је би ло глу по за ла га ње за 

sta tus quo, та те о ри ја ко јом се на ша ди пло ма ти ја за но си ла с на ив но шћу 

ко ја све до чи о пот пу ном не по зна ва њу при ли ка. За оно га ко по зна је 

при ли ке, sta tus quo се ни је дао бра ни ти чак да до ра та ни је ни до шло.“ 

И још: „Рат ни је свр шен, али чак и ако се рат на сре ћа окре не и саве 

знич ке вој ске поч ну гу би ти бит ке, фо р му ла Бал кан бал кан ским на- 

194 ОДЈЕЦИ

ро ди м а мо ра оста ти као је ди на исти на. Ср би, Гр ци и Бу га ри пру жи ли 

су до са да та кве до ка зе о сво јим ад ми ни стра тив ним спо соб но сти ма, 

да је са свим оправ да но да са ми спр о ве ду ре фор ме ко је же ле. Ту р ци 

су, пак, по ка за ли да су са вр ше но не спо соб ни, не спо соб ни за у век, да 

сво јим по да ни ци ма да ју ка кав та кав сно шљив ре жим.“ 

Ва јар Иван Ме штро вић те ле гра фи сао је 20. ок то бра 1912. за дарском 

Народном ли с ту : „Храм ко сов ски већ по ди го ше срп ски вој ни ци 

на шој на ци ји, а умет ни ци ће не сум њи во кул ту ру и сла ву бив ших и 

са да шњих Ко со вља на.“ 

Ток опе ра ци ја срп ске вој ске пра ти ли су вој ни иза сла ни ци многих 

евр оп ских ар ми ја. Та ко су гроф од Кар та ге не, ма р киз де ла Пу ерта 

и ин же ње риј ски пу ков ник Фран ци ско Еча ги ја, ађу тант шпан ског 

кра ља, ко ји су та ко ђе пра ти ли срп ску вој ску у овом ра ту, по сле поврат 

ка у Шпа ни ју об ја ви ли чла нак у ма дрид ском ли сту Ла Три бу н а у 

ко јем ве ле: 

„Ићи за срп ском вој ском зна чи ло је ићи из из не на ђе ња у из не нађе 

ње, из по бе де у по бе ду. Но, оно што је нас Шпан це нај ви ше за ди вило, 

то је нео бич на скр ом ност и од су ство сва ке су је те код ге не ра ла и 

офи ци ра срп ске вој ске... Ти љу ди сма тра ју да су са мо ис пу ни ли сво ју 

ду жност ти ме што су за не пун ме сец сти гли од гра ни ца до та да шње 

Ср би је до Би то ља и та ко оства ри ли не што што је сма тра но не мо гућим... 

А и сам На по ле он по но сио би се тим бит ка ма!“ 

У Пе тро гра ду је ру ски ми ни стар спољ них по сло ва Са зо нов из јавио 

за Рус ское Сло во да је срп ска по бе да на Ку ма но ву учи ни ла дубок 

ути сак на евр оп ско дру штво, што по ка зу је и јед но ду шно др жа ње 

ру ске и стра не штам пе, у че му чак ни аустриј ска штам па ни је би ла 

из у зе так. Упо зо рио је да би не за ви сна ак ци ја би ло ко је евр оп ске силе 

(ми сле ћи при том пр вен стве но на Аустро у гар ску) на одр жа ва њу 

те ри то ри јал ног ин те гри те та Евр оп ске Ту р ске би ла де пла си ра на и без 

прак тич не вред но сти. 

Все во лод Р. Апух тин, не ка да шњи из ве штач ру ског ча со пи са Искре 

из Ру ско-ја пан ског ра та, имао је сво је не ди пло мат ско ми шље ње 

о бал кан ским до га ђа ји ма. За ме нио је олов ку пу шком и као до брово 

љац уче ство вао у Ку ма нов ској би ци, бо рив ши се ра ме уз ра ме 

са Ср би ма. 

ОДЈЕЦИ 

195

Балкан после 

Ба лк анс к и х р атов а 

Потписници 

Лондонског мира: 

Скулудис, Новаковић, 

Штрајт, Николић, 

Венизелос, Војновић, 

Данев, Маџаров, 

Поповић, Паприков, 

Мијушковић 

Новое Время пи ше 4. де цем бра 1912: „Ов де код нас огр о ман утисак 

про из во ди то с ка квом по тре сном чвр сти ном и с ка квим до стојан 

ством се др жи Ср би ја. Без об зи ра на уоби ча је ну не по вољ ност и 

сло же ност ње не по ли тич ке си ту а ци је у Евр о пи, на прет ње ра том од 

стра не Аустри је, и на раз не не ве ро ват не аустриј ске ин три ге и екс пери 

мен те, срп ска вој ска с ме то дич ном до след но шћу ис пу ња ва сво ју 

ду жност.“ 

Ку ма нов ска бит ка, кључ на на са мом по чет ку Пр вог бал кан ског 

ра та, оста ла је за бе ле же на у свим исто риј ским и вој ним уџ бе ни ци ма 

као при мер хе рој ског др жа ња јед ног на ро да и успе шне при ме не ратне 

тех ни ке сво га вре ме на. 

196 ОДЈЕЦИ

ОДЈЕЦИ 

197

При ло зи 

„Не кра ди др жа ву, јер је ску по пла ће на. Бра ћа тво ја су 

из ги ну ла у ра то ви ма бра не ћи др жа ву – ка ко се ти 

усу ђу јеш кра сти и пот кра да ти ту пре ску пу те ко ви ну? 

Ова је др жа ва и њи хо ва ко ли ко и тво ја, и ви ше је њи хо ва, 

јер су пла ти ли ви ше од те бе, ви ше су уло жи ли у њу не го ти.“ 

(Све ти вла ди ка Ни ко лај Ве ли ми ро вић)

Спо ме ник 

На вр ху Зе бр ња ка, на над мор ској ви си ни од 511 ме та ра, го ди не 

1937. по диг ну то је спо мен обе леж је у сла ву по ги ну лим срп ским ратни 

ци ма то ком Ку ма нов ске бит ке. Упра во на том ме сту се 23. и 24. окто 

бра 1912. од и грао глав ни део Ку ма нов ске бит ке, у ко јој је сло мље на 

сна га ту р ске им пе ри је на Бал ка ну и од ре ђе ни да љи то ко ви мно гих 

зби ва ња. У вре ме ни ма ка да, по ре чи ма Пе сни ка, „кра ду ми пам ће ње, 

скра ћу ју ми про шлост, оти ма ју ве ко ве, џа ми ја ју цр кве, ара ју азбу ку, 

че ки ћа ју гро бо ве, из ди ру те мељ, раз ме ћу ко лев ку...“, до бро је по гледа 

ти ка вр ху Зе бр ња ка. Ори јен та ци је ра ди. Та кви вр хо ви ја сно нам 

го во ре ода кле смо, ко смо и чи ји смо. 

Још 1922. гру па срп ских ве те ра на фо р ми ра ла је од бор за по ди зање 

спо ме ни ка на овом зна ме ни том ме сту. Про је кат за цео ме мо ри јал 

ура дио је бе о град ски ар хи тек та Мо мир Ко ру но вић. Био је то, своје 

вре ме но, нај мо ну мен тал ни ји вој ни спо ме ник на про сто ри ма Балка 

на. У спо мен-ко стур ни ци по чи ва ју по смрт ни оста ци 678 по ги нулих 

срп ских рат ни ка у Ку ма нов ској би ци. До из град ње крип те, зем ни 

оста ци по ги ну лих чу ва ни су у обли жњем ма на сти ру Све тог Ђо р ђа у 

Ста ром На го ри ча ну, за ду жби ни срп ског кра ља М ил ут ина . 

Спо ме ник су 31. ок то бра 1937. све ча но осве ти ли ми тро по лит 

скоп ски Јо сиф, епи скоп ни шки Јо ван и епи скоп ра шко-при зрен ски 

Се ра фим, чи ме је обе ле же но че тврт ве ка од по бе де. 

Спо ме ник на Зе бр ња ку гра ђен је од пам ће ња, ста рог по но са и но ве 

ту ге, и од чу ве ног ку ма нов ског ба зал та. Зи да ли га Цр но трав ци. Је дан 

од основ них ци ље ва ар хи тек те Ко ру но ви ћа, ка ко је сам на вео, би ло 

је да се ди мен зи ја ма ис так не зна чај Ку ма нов ске бит ке као „пре суд ног 

ПРИЛОЗИ 

201

Ма на стир 

Све тог Ђор ђа 

(Ста ро На го ри ча но), 

XIV век 

Спо мен-ком плекс 

на Зе бр ња ку не кад 

и по сле бу гар ског 

ру ше ња из 1942. 

Пи том ци Вој не 

ака де ми је у Бе о гра ду 

у по се ти Зе бр ња ку 

до га ђа ја у по бе ди над ви ше ве ков ним оку па то ром срп ства“. Спо меник 

је имао об лик ку ле ви си не 48,5 ме та ра. „Спо ме ник је, пре ма новин 

ским из ве шта ји ма, гра ђен у нај те жим окол но сти ма, јер је те рен 

био го то во не про хо дан, а гра ђе ви на огр ом них ди мен зи ја и ве о ма висо 

ка. Ма те ри јал је те шко до но шен на гра ди ли ште. Рад ни ци су спо ро 

ра ди ли, на ви со ким ске ла ма, оме та ни ја ким олу ја ма“, бе ле жи сво јој 

мо но гра фи ји Зе бр њак Зо ран М. Јо ва но вић. 

У те мељ спо ме ни ка узи дан је пе р га мент ис пи сан ру ком са мог Кору 

но ви ћа. На ње му пи ше да је спо ме ник по диг нут „у сла ву, част и за 

спо мен ју на ка ко је ро ди Ср би ја, от хра ни их и по сла под сво јим бе лим 

ор лом да про сла ве ње не за ста ве и да по ло же жи вот за ве ру, отаџ бину 

и сло бо ду, во ђе ни љу ба вљу пре ма по ро бље ној бра ћи и но ше ни 

ду хом Не ма њи ћа, Оби ли ћа, Син ђе ли ћа и свих дру гих пре ко сов ских 

и по сле ко сов ских ви те зо ва и со ко ло ва, пред во ђе ни му дрим и ју начким 

кра љем Пе тром Ве ли ким Осло бо ди о цем и ми шљу да се бо ре за 

прав ду и сло бо ду.“ 

Фре ске на спо ме ни ку из ра дио је Жи во рад На ста си је вић, на захтев 

Ко ла срп ских се ста ра. З. Јо ва но вић у ре че ној мо но гра фи ји на во ди 

да је На ста си је вић ин спи ра ци ју тра жио у ра до ви ма чу ве ног Уро ша 

Пре ди ћа ко је је овај при ме нио у Ди пло ми Ко ла срп ских се ста ра. То је 

по слу жи ло као пред ло жак. „Исти не ра ди, не тре ба од ба ци ти мо гућност 

да је Ко ло срп ских се ста ра нај пре Уро шу Пре ди ћу пред ло жи ло 

да осли ка зе бр њач ку ка пе лу, па ма кар, у крај њем слу ча ју, да ико не 

из ра ди у свом бе о град ском ате љеу, као што је то учи нио и при ли ком 

из ра де ико на за Ње го ше ву ка пе лу на Лов ће ну.“ 

Ипак, због ста ро сти, Пре дић је част да оста ви свој умет нич ки траг 

у зе бр њач кој ка пе ли пре пу стио На ста си је ви ћу. 

Спо ме ник на бр ду Зе бр њак код Ку ма но ва по ру ши ле су бу гар ске 

сна ге на са мом по чет ку Дру гог свет ског ра та, 24 ма ја 1942. 

Ори ги нал не ски це Спо ме ни ка на бр ду Зе бр њак чу ва ју се у по родич 

ној за о став шти ни по то ма ка Мо ми ра Ко ру но ви ћа. Мо жда ће се 

по том ци срп ских ју на ка ко ји су на Ку ма но ву по ло жи ли жи вот за 

отаџ би ну и сло бо ду се ти ти да по тра же те ски це и упра во по њи ма 

об но ве ово зна ме ње. 

202 ПРИЛОЗИ


203

204 

ПРИЛОЗИ

Чет ни ци 

Срп ска исто ри о гра фи ја још увек утвр ђу је обим и зна чај деј ства 

чет нич ких од ре да у опе ра ци ја ма осло ба ђа ња Ко со ва, Ме то хи је и Јужне 

Ср би је (да на шње Ма ке до ни је). Не сум њи во је да они бо р бе против 

Ту ра ка у Ста рој Ср би ји и Ма ке до ни ји, во де још од кра ја XIX ве ка. 

Ор га ни за ци о но су оја ча ни од 1903, ства ра њем Срп ске ре во лу ци о 

нар не ор га ни за ци је. Од та да и др жав ни врх по тај но по др жа ва њи хове 

ак ци је, иако се др жа ва јав но увек огра ђи ва ла од то га. Тре ба ре ћи 

и то да се у Бе о гра ду још 1848. по ја ви ла књи га Пра ви ла о чет нич кој 

вој сци, пре вод са пољ ског Ма ти ја Бан. 

Осим Ми ло ра да Го ђев ца и Лу ке Ће ло ви ћа, ко ји су су штин ски 

твор ци чет нич ке ор га ни за ци је, по сле Мај ског пре вра та 1903. прикљу 

чу је им се и ге не рал Јо ван Ата нац ко вић. По ред Бе о гра да, је дан од 

чет нич ких цен та ра те 1903. по ста је Вра ње, где ор га ни зо ва ње и сла ње 

чет нич ких од ре да у Ста ру Ср би ју и Ма ке до ни ју оба вља ка пе тан српске 

вој ске Жи во јин Ра фај ло вић, ко ји је, са гру пом исто ми шље ни ка, 

осно вао Из вр шни ко мит ски од бор. Све до та да, ове гру пе су де ло ва ле 

ви ше по „хај дуч ком прин ци пу“ и ни су бро ја ле ви ше од де се так љу ди. 

У Ср би ји су при хва та ни ка да су се скла ња ли од ту р ских по те ра, или 

би до ла зи ли да пре зи ме. За бе ле же но је да је бо ра вак око 200 чет ника, 

ор га ни зо ва ло „Ко ло срп ских се ста ра“. Не по сред но пре из би ја ња 

Пр вог бал кан ског ра та, као и то ком ње га, бри гу о по ро ди ца ма страда 

лих чет ни ка пре у зи ма срод на ор га ни за ци ја, али му шка, „Срп ска 

бра ћа“. И о то ме је из ве шта ва ла бе о град ска штам па. 

Иако су не ке њи хо ве ак ци је би ле крај ње нео р га ни зо ва не и неосми 

шље не, па се до га ђа ло да сви из ги ну већ на гра ни ци, због че га су 

оштро осу ђи ва ни у срп ској јав но сти, а Го ђе вац и ње го ви са рад ни ци 

же сто ко на па да ни, чет нич ка деј ства су ре ла тив но бр зо сте кла огр омну 

по пу лар ност. Ујед но, они са ми су се по ка за ли као нај бо ље про паганд 

но сред ство, јер су пра ве ин фор ма ци је о пат ња ма пра во слав них 

на те ри то ри ја ма ко је је др жа ла Ту р ска, упра во пре ко њих до спе ва ле 

у до ма ћу, а по том и у ме ђу на род ну јав ност. Ва ља ис та ћи да је Ср би ја 

пру жа ла уто чи ште и бу гар ским ко ми та ма. Тво рац чет нич ких сим бола, 

и мо тоа „Сло бо да или смрт“, упра во је др Го ђе вац. 


205 

Срп ске чет нич ке 

вој во де из Ста ре и 

Ју жне Ср би је (1908) 

Срп ски чет ни ци у 

Ју жној Ср би ји, пр ва 

де це ни ја XX ве ка

По сле осни ва ња Срп ске ре во лу ци о нар не ор га ни за ци је, сеп тем бра 

1903, чет ни ци по ста ју бо ље ор га ни зо ва на сна га, а по из би ја њу Анекси 

о не кри зе, 1908, чет нич ку ор га ни за ци ју узи ма под окри ље срп ска 

На род на од бра на. Од 1911. све по сло ве њи хо вог ор га ни зо ва ња, опрема 

ња и сла ња оба вља ор га ни за ци ја „Ује ди ње ње или смрт“, са Апи 

сом на че лу. 

Од но си, са јед не стра не, чет ни ка и ло кал ног ста нов ни штва на 

про сто ри ма на ко ји ма су де ло ва ли, те бу гар ских ко ми та, са дру ге, 

би ли су ком пли ко ва ни, а срп ско ста нов ни штво мо ра ло је да се орга 

ни зу је не са мо про тив Ту ра ка, већ и про тив Бу га ра. Тај но, то станов 

ни штво по чи ње да на о ру жа ва срп ска вој ска, иако се вла да званич 

но то ме про ти ви ла. Пр ву че ту ор га ни зо вао је Па вле Мла де но вић 

из ку ма нов ског се ла Ја чин це. Од мах по сле то га че ту ор га ни зу је и 

Јо ван Ста ној ко вић из се ла До ве зни це, чи ме се по крет про ши рио и 

на Скоп ску цр ну го ру. 

По сле ове фа зе, пр ве, где че те ло кал ног ста нов ни штва обра зу ју 

учи те љи и дру ги ви ђе ни љу ди, го ди не 1903. пре ла зи се на дру гу фа зу. 

Од та да су че те обра зо ва не у Ср би ји, из свих сло је ва дру штва, али и 

од до бро во ља ца из Бо сне, Хе р це го ви не, пре чан ске Ср би је. Ор га ни зова 

ли су их и во ди ли офи ци ри и под о фи ци ри срп ске вој ске. Та да че те 

бро је и до 50 љу ди. 

Да кле, осим ло кал ног жи вља ор га ни зо ва ног у од брам бе не че те, 

по сто ја ли су и чет нич ки од ре ди уба ци ва ни из Ср би је. Иста си ту а ција 

је код Бу га ра, прем да исто ри ча ри чет нич ког по кре та го во ре да је 

код Бу га ра реч о ко ми та ма. Срп ски чет ни ци бо ре се и про тив Ту ра ка 

и про тив Бу га ра, чи ји зу лум ни је био ни шта ма њи од ту р ског, а не кад 

су бу гар ска звер ства над ма ши ва ла ту р ска. У де лу Ст а ри че т ни ци 

на во ди се чак 35 срп ских офи ци ра, под о фи ци ра и чет нич ких вој во да 

у Ста рој Ср би ји до 1905, ме ђу ко ји ма су и по руч ник Во ји слав Тан косић, 

ка пе тан Во јин По по вић Вук, те на ред ник Ко ста Ми ло ва но вић 

Пе ћа нац. У Ма ке до ни ји је фо р ми ран и Го р ски штаб. Све ово го вори 

о кон стант ним ге рил ским ак тив но сти ма срп ских сна га у ду жем 

вре мен ском пе ри о ду. Тим ак тив но сти ма тре ба ло је шти ти ти срп ско 

ста нов ни штво, али и осла би ти ту р ске сна ге, уву ћи у њих не си гурност 

и страх. И мо жда нај ва жни је: чет нич ким деј стви ма по стиг нут 

206 ПРИЛОЗИ

је ве ли ки про па ганд ни успех у Ср би ји, у це лом срп ском на ро ду, као 

и у ме ђу на род ној јав но сти. Ве ли ке си ле, иако не вољ но, мо ра ле су да 

при си ле Ту р ску на ре фор ме у ци љу по бољ ша ња по ло жа ја бал канских 

хри шћа на. 

Ми лан Ра кић, срп ски кон зул у При шти ни и ве ли ки пе сник, у Првом 

бал кан ском ра ту и сам чет ник-до бро во љац, вр ло пом но по сматра 

сва ку чет нич ку ак ци ју. Лич но је упо знао го то во све чет нич ке 

вој во де, као и са ме чет ни ке. Он за па жа да је реч о не ве ро ват но од важним 

љу ди ма, ве ли ким ју на ци ма. Још 1905. знао је за ју нач ку по гиби 

ју по руч ни ка Бра не Јо ва но ви ћа и пот по руч ни ка Жи ке Ми ло ва нови 

ћа. Њи хо ва смрт је иден тич на смр ти Сте ва на Син ђе ли ћа на Че гру. 

Оп ко ље ни у ку ли у Ве ли кој Хо чи, ко ју су бра ни ли и ко ја је за па ље на, 

ска чу у огањ. Је дан при том ви че: „Ево, Ту р ци, ка ко се срп ски офи цир 

пре да је!“ Дру ги пе ва: „У Бој, у бој!“ Све то што је ви део, за бе ле жио и 

за пам тио, на гна ло је Ми ла на Ра ки ћа да се и сам, иако ви со ки ди плома 

та, не по сред но укљу чи у бо р бе као чет ник-до бро во љац. И сам је 

не по сред но био укљу чен у из ви ђач ке ак ци је чет нич ких офи ци ра. 

Пред из би ја ње Пр вог бал кан ског ра та, срп ска вла да оби ла то пома 

же чет ни ке, ко ји де лу ју, на о ру жа ни, по це лом Ко со ву, Ме то хи ји и 

Ју жној Ср би ји (да на шњој Ма ке до ни ји). Уоби ча је ни на зив за ко мандан 

та чет нич ког од ре да био је вој во да. Бе о град ска По ли ти к а, у бро ју 

од 10. ок то бра 1912, до но си текст о вој во ди Ва си љу Тр би ћу, ко ји је у 

се ли ма у око ли ни Ве ле са пра вио огр ом не про бле ме Ту р ци ма. На во ди 

се да је јед ном при ли ком, по об ја ви ту р ске мо би ли за ци је, ли кви дирао 

че ти ри ту р ска жан дар ма ко ји су до шли да Ср бе мо би ли шу у реди 

фе; ка да је по сла та но ва жан дар ме риј ска па тро ла, он и ње го ва че та 

ли кви ди ра ли су и њих. Ус пео је да се са чу ва од ту р ских про го на и 

од бра ни од на па да, па се за ње га и ње го ве чет ни ке го во ри ло да „вре де 

ко ли ко це ла ди ви зи ја“. 

На чет ни ке се нај о збиљ ни је ра чу на ло, па је Вр хов на ко ман да 1912. 

од ак тив них чет ни ка и до бро во ља ца фо р ми ра ла че ти ри чет нич ка одре 

да са 520 љу ди. Сво јим ју на штвом и не пред ви дљи вим ак ци ја ма, јер 

ни су би ли опе ра тив но и ко манд но не по сред но ве за ни ни за јед ну од 

три срп ске ар ми је, зна чај но су ути ца ли на ис ход Ку ма нов ске бит ке, 

али и це лог ра та. То мић их на зи ва ко ми та ма, али је не сум њи во реч 


207

208 ПРИЛОЗИ 

о чет ни ци ма. Он ка же: „Би ти ко ми та, и ићи 

она мо где је би ло нај стра шни је, то бе ше сан 

сва ког оног ко ји осе ћа ше у се би ван ред ну 

сна гу и ве шти ну и из др жљи вост. И од ла зили 

су у ко ми те ин же ње ри, књи жев ни ци, висо 

ки чи нов ни ци, ко ји су би ли и се кре та ри у 

ми ни стар ству. Ја вља ли су се у ко ми те и млади 

ћи, о ко ји ма је те шко би ло од ре ди ти да ли 

су ви ше де ца, или су већ мла ди љу ди...“ 

По за вр шет ку Пр вог бал кан ског ра та одре 

ди су рас фор ми ра ни, а ве ћи на чет ни ка и 

њи хо вих ста ре ши на, због за слу га у срп ским 

осло бо ди лач ким ра то ви ма, рас по ре ђе на је 

на ис так ну те вој не и ци вил не ду жно сти. 

Суд би не чет ни ка у Пр вом бал кан ском 

ра ту да нас су по кри ве не те шким и срамним 

на сла га ма за бо ра ва. О ка квим је љу дима 

реч све до чи и суд би на Дра го ми ра Де ја на 

Је ки ћа – вој во де Дра го ми ра. Овај Кру шевља 

нин, ро ђен 1882, од де тињ ства је имао 

ве ли ких здрав стве них про бле ма. За вр шио 

је сту ди је хе ми је, ко је је од слу шао у Не мачкој, 

Ен гле ској и Швај цар ској. И по ред проти 

вље ња ро ди те ља, ту бер ку ло зан, од ла зи у 

чет ни ке и че ту је по Ко зја ку и Ба бу ни, све 

до Мла до тур ске ре во лу ци је, ка да се склања 

у Ср би ју. Од мах по сле об ја ве ра та, 1912, 

на пу шта Швај цар ску, где је био на ле че њу, 

и до ла зи у Ср би ју, са ку пља че ту од 100 добро 

во ља ца и ста вља се под ко ман ду вој во де 

Ву ка. У Ку ма нов ској би ци је те шко ра њен, 

што је до дат но угр о зи ло ње го во и ина че лоше 

здрав стве но ста ње. Овај аси стент хе ми је 

на Бе о град ском уни вер зи те ту уми ре у ослобо 

ђе ном Охри ду, 1914.

Че т ник 

Ми лан Га ври ло вић 

Че т ничк и 

вој во да Ла зар 

Ку јун џић, по ги нуо 

у Ку ли у Ве ли кој 

Хо чи 1905, бо ре ћи 

се до смр ти, по што 

је ње га и дру го ве 

(упр кос да тој бе си) 

из дао Ар ба нас 

Ља ља Ука 


209

210 

ПРИЛОЗИ

О хе ро ји ма 

Мајор Војислав 

И у нај ве ћим рат ним опе ра ци ја ма би ва да се суд би на це лог поду 

хва та од лу чу је у јед ном је ди ном тре ну и у по сту па њу јед ног је диног 

чо ве ка. Исто ри ча ри и све до ци сла жу се да је ис ход Ку ма нов ске 

бит ке и Пр вог бал кан ског ра та раз ре ша ван на Ср те ви ци, на српском 

крај њем ле вом кри лу, где је ту р ска вој ска по ку ша ва ла ве штим 

ма не вром да об у хва ти сла бо бра ње ни бок Пр ве срп ске ар ми је и да 

ода тле пре ло ми бо р бу. Та да је ис пред про ре ђе них и по ко ле ба них 

срп ских је ди ни ца, као ка кав мит ски хе рој из ду би не вре ме на, иско 

чио он, ма јор Во ји слав Ни ко ла је вић. Већ те шко ра њен, јед не руке 

не по крет не, дру ге с ви со ко диг ну тим ма чем, ис ко чио је ис пред 

срп ских по ло жа ја и крик нуо: „За мном! Ју риш, бра ћо! За Отаџ би ну! 

Ју риш!“ И по ју рио је на пред, „као је дан чо век, је дан на род, јед на земља 

и јед на за ста ва“. И ни је стао све док, иза про би је них ту р ских 

ли ни ја, ни је пао те шко ра њен на пет ме ста. За њим је, с ису ка ним 

ма че ви ма, од мах кре ну ло свих пет на ест пре о ста лих офи ци ра ње говог 

пу ка, а за њи ма „це ла Ср би ја“. 

До га ђа је ко ји су не по сред но прет хо ди ли Ми лу тин Ла за ре вић, 

исто ри чар и уче сник, опи сао је ова ко: 

„Док је вој во да Вук, бра не ћи Бу зин ску Ма лу, про ди рао из ме ђу њених 

ку ћа, сти же на пла то Ср те ви це вод из Че твр тог ба та љо на, ко ји 

је од свих тру па Сед мог пу ка пр ви био ова мо упу ћен. Ка ко се бе ше 

за хук тао, по ву че за со бом за о ста ле чет ни ке. По сле не ких по ла са та 

по ја ви се јед на че та из Тре ћег ба та љо на, ко ју лич но ко ман дант пу ка 

пот пу ков ник Алек сан дар Гли шић бе ја ше под вр ло ја ком не при ја тељском 

ва тром из вео на пла то. И она по ле же по зе мљи из ме ша на са 

чет ни ци ма, под же сто ком паљ бом. Та да је дан од вој ни ка из стре љачког 

стр о ја по ви ка: 

– На пред, бра ћо, из ги бо смо! 

На тај по клич, ко ји је у на шем на ро ду остао ле ген да ран, сва та изме 

ша на ма са ди же се и по ђе на пред. 


Пе ша диј ски 

по руч ник Ми хај ло 

Н. Сто ја но вић, вод ник 

у Сед мом пу ку 

Ду нав ске ди ви зи је, 

хе рој ски по ги нуо у 


211

У тај час, по че ше из би ја ти на пла то, са ње го ве се ве ро и сточ не стране, 

оста ле три че те Тре ћег ба та љо на, је дан за дру гом. Ту р ска ар ти љери 

ја са Го лу би це и Зе бр ња ка, до че ка их ра фал ном ва тром. У њи хо вим 

ре до ви ма на ста ше ко ме ша ње и ла р ма, ко је по ку ша ва ху да над ви се 

ко ман де и опо ме не ста ре ши на да се одр жи ред. Бла го да ре ћи, пак, 

хлад но крв но сти и при себ но сти ових и пот пу ков ни ка Гли ши ћа, ко ји 

је ше та ју ћи се отво ре но по пла тоу ми р но из да вао сво ја на ре ђе ња, та 

је кри за вр ло бр зо про шла. 

Сва ка че та од мах оде та мо где је бе ја ше упу тио пот пу ков ник Глишић, 

или лич но, или пре ко ко ман дан та Дру гог ба та љо на ма јо ра Воји 

сла ва Ни ко ла је ви ћа, ко ји баш та да до па де са При ки ног ри да и ко га 

он за др жа код се бе да му се на ђе при ру ци... У тај мах до па до ше под 

Ср те ви цу еска дрон и ми тра ље ско оде ље ње, ко је бе ше ова мо упу тио 

ко ман дант Ко њич ке ди ви зи је... Че ло Штип ске ре диф ске ди ви зи је поче 

да се пре ба цу је на Ср те ви цу...“ 

А ма јор Ни ко ла је вић, у сво јим успо ме на ма, за пи сао је 1921: 

„Од лу чим та да да ко ман ду над ба та љо ном пре дам, бр зо до ђем до 

ко ња и по хи там њи ме на ле во кри ло. Ко ман дир че те Тре ћег ба та љона, 

ко ји је сво ју че ту фрон тал но раз вио у про ду жет ку ле вог кри ла 

Осам на е стог пу ка, ви де ћи ме тр чи ми у су срет, ма ше ру ка ма и ви че: 

– Го спо ди не ма јо ре, мо лим вас сја ши те, ви де ће те се! 

Сја шем, оста вим ко ња, тр че ћим ко ра ком до ла зим до ко ман дан та 

пу ка и ра пор ти рам: 

– Го спо ди не пот пу ков ни че, стре љач ки стр ој за у ста вљен је пред 

ле вим кри лом Осам на е стог пу ка на 700-800 ме та ра и та мо не ма ника 

кве опа сно сти. Али, Ту р ци сво јим крај њим де сним кри лом не преста 

но кре ћу да из вр ше об у хват на шег ле вог кри ла. По треб но је да 

убр за мо кре та ње што ви ше ка ко би смо пре Ту ра ка иза шли на боч ну 

иви цу по ло жа ја! 

Мој ми ли и хра бри ко ман дант пу ка, пот пу ков ник Алек сан дар Глишић, 

див но и пле ме ни то ср це на шег на ро да, ко га смо сви ми офи цири 

не из мер но во ле ли и по што ва ли због ње го вог брат ског и ста решин 

ског оп хо ђе ња пре ма сви ма из пу ка, осло ви ме по име ну и ре че: 

– Во ји сла ве, оста ни ту код Тре ћег ба та љо на и бу ди на ње го вом десном 

кри лу, а Ми ли сав ће би ти код цен тра! 

212 ПРИЛОЗИ

И ја оста дох код Тре ћег ба та љо на на Ср те ви ци. У ме ђу вре ме ну, 

Ту р ци су се кре та ли уз на гиб Ср те ви це да из би ју на боч ну иви цу поло 

жа ја. Али, и ми кре ну смо да из би је мо пре Ту ра ка. Ни ти су Ту р ци 

ви де ли нас, ни ти смо ми ви де ли Ту р ке. На јед ном се ука за ше Ту р ци 

ко ји, ипак, из би ше на пла то пре нас. Од сто ја ње из ме ђу нас и њих било 

је не ких сто ко ра ка. Ова кви су сре ти две не при ја тељ ске пе ша ди је, 

кад се бо р ба од лу чу је ју ри шем, де лу је из не на ђу ју ће на обе стра не. 

Учи ни ло ми се да је код Ту ра ка из не на ђе ње би ло ве ће, јер из би ше 

без ре да и у го ми ли и на ђо ше се пред на шим пот пу но сре ђе ним бо р 

бе ним по рет ком. Та ко не сре ђе ни и у го ми ли кре ћу се ка на ма, ди жу 

ру ке увис и не што ви чу што ни сам раз у мео. Наш се бо р бе ни по ре дак 

за у ста ви и вој ни ци за у зе ше ле же ћи став. Са да код нас на ста де ла р ма 

и ви ка, ка ко од стра не офи ци ра та ко и од стра не вој ни ка. Чу ли су се 

ра зни по ви ци: 

– Пу цај!... Не пу цај!.. Пре ва ри ће нас? Не ће мо ћи! Не ка ба це пу шке, 

за што их не ба ца ју? 

У овом кре та њу обич ним ко ра ком Ту р ци су се по вла чи ли ви ше 

по лу де сно, оста вља ју ћи сло бо дан про стор за деј ство сво је пра те ће 

брд ске ба те ри је, ко ју до та да још ни смо ви де ли... 

Као да са да гле дам ко ман дан та пу ка ле во од ме не на 200 ко ра ка, 

ка ко ис тр ча ва ис пред стре љач ког стр о ја и ма шу ћи ру ка ма да је знак 

да се не пу ца. Као да са да гле дам ко ман дан та Тре ћег ба та љо на Мили 

са ва Не дељ ко ви ћа ка ко ле во од ме не на 70-80 ко ра ка ис тр ча ва; видев 

ши ко ман дан та пу ка ис пред стре љач ког стр о ја, до ла зи до Ту ра ка, 

ру ку је се са јед ним ту р ским офи ци ром и љу би га... 

(Мо рам ов де да из не сем сво је ми шље ње о то ме за што је ко мандант 

пу ка на ре дио да се не пу ца. Још код Пчињ ског ма на сти ра, где 

је штаб на шег пу ка био пре на шег пре ла ска гра ни це и по чет ка опера 

ци је, он је до био из ве штај да се Ар на у ти про ти ву нас не ће бо ри ти, 

не го ће нам се пре да ва ти, па је под ути ском тог из ве шта ја, као и због 

то га што су Ту р ци би ли у го ми ли, на ре дио да се не пу ца.) 

До шло је до за бу не. И кад су Ту р ци без ика кве ко ман де окре ну ли 

ле ђа и нај бр жим ко ра ком до шли до боч не иви це, од ву кав ши са собом 

ко ман дан та Тре ћег ба та љо на, по ја ви ше се ко њи ко ји ву ку то пове. 

Ме ђу тим, има ју ћи на уму из ре ку Не ве руј Ту р чи ну! из ва дио сам 


213

Не ки од офи ци ра- 

-ју на ка Ду нав ске 

ди ви зи је пр вог 

по зи ва по ги ну лих у 

Ку ма нов ској би ци: 

Ма јор Ми лан 

Ма рин ко вић, 

ко м анд ант 

ба та љо на у 

Пр вом пу ку 

Ка пе тан пр ве кла се 

Бог дан Ан ђел ко вић, 

ко ман дир че те 

у Ше стом пу ку 

Ка пе тан пр ве кла се 

Дам њан Ва сић, 


у Осмом пу ку 

Ка пе тан дру ге кла се 

Дра гу тин Јан ко вић, 


у Сед мом пу ку 

ре вол вер из ку бу ре и на ре дио стре љач ком стр о ју да узме ни шан полу 

де сно. На пе та си ту а ци ја, жив ци на прег ну ти. Осе ћам ка ко ми ср це 

ја че ку ца, че кам шта ће би ти. 

Не ко је опа лио пу шку. Ко? Не знам и ни ка да ни сам мо гао да дознам. 

Ве ру јем да је то био не ко од на ших вој ни ка ко ји је у не рв ној напе 

то сти по ву као оба рач на пу шци. Цео наш стре љач ки стр ој, као по 

ко ман ди, от по че бр зу паљ бу. Ни ша не ћи у го ми лу Ту ра ка по лу де сно, 

да не бих по го дио не ког од на ших, опа лих и ја из ре вол ве ра са мо један 

ме так. То је био пр ви и по след њи пут да сам из ва дио ре вол вер и 

упо тре био га. Кад је на ста ла бр за паљ ба и са јед не и са дру ге стра не, 

на спрам оног де ла где сам се ја на ла зио, ту р ске пе ша ди је ни је би ло, 

јер су Ту р ци ту из ву кли брд ску ба те ри ју ко ја ни је мо гла да опа ли ни 

је дан је ди ни ме так. Ка ко се већ спу стио мрак, Тур ци су се сла бо виде 

ли, али ле по се ви део бље сак све тло сти од опа ље них пу ша ка. Ва тра 

по чи ње по ла ко да ма лак са ва, али се, ипак, и да ље про ду жу је. На овом 

бли ском од сто ја њу и на пот пу ној рав ни ци због мра ка се ни је мо гло 

ни ша ни ти. Вој ни ци су из но си ли пу шку на ни шан и опа љи ва ли је. 

Гу би ци и са јед не и са дру ге стра не би ли су ве ли ки. У том вре ме ну 

по ги нуо је и ко ман дант пу ка, по го ђен јед ним је ди ним мет ком у гла ву, 

остав ши на ме сту мр тав. 

На спрам де сног кри ла Тре ћег ба та љо на, где сам се на ла зио, ни је 

би ло ту р ске пе ша ди је и оно по ла зи на ју риш. И ја ула зим у стре љач ки 

стр ој и по сле тр ча ња 20-30 ко ра ка, по го ди ме ме так. Пе ша диј ско зр но 

уда ри ло ме је ис ко са у спољ ну стра ну ле ве но ге, ви ше члан ка, и пад нем 

по тр бу шке на зе мљу. У то ку 5-6 ми ну та у ле же ћем ста ву до бих још 

три ра не од ко сих ме та ка. Ка ко ми је по след њи ме так про био де сно 

ра ме, ис па де ми са бља из ру ке и ле вом ру ком сам по чео да при вла чим 

де сну ру ку ка те лу. Пот пу но све стан и при се бан, са че ти ри ра не од 

зр на ко ја су ме по га ђа ла у ма лим раз ма ци ма, ни сам осе ћао ни ка кве 

бо ло ве, али, на по слет ку, осе тих удар у ле ву сла би ну и из гру ди ми се 

оте јак уз дах. Про би ме хла дан зној и пре вр нух се на ле ђа. Јед но ве лико 

па р че ко шу љи це од гра на те или шрап не ла, до ле те ло не знам са ко је 

стра не, уда ри ло ме је у нај о се тљи ви ји део те ла, у сла би ну, и поч нем да 

гу бим свест. Ка да сам са де сним кри лом Тре ћег ба та љо на кре нуо на 

ју риш, при та је на ва тра ту р ске пе ша ди је упра вље на је нај ве ћим де лом 

214 ПРИЛОЗИ


215

216 

ПРИЛОЗИ

на наш ис ту ре ни део и на не ла нам ве о ма ве ли ке гу бит ке. Ти ме се обја 

шња ва да сам у нај кра ћем вре ме ну до био пет ра на, од ко јих че ти ри 

у ле же ћем ста ву. 

Опи су ју ћи бо р бу на овом ме сту по треб но је да ука жем на најзначај 

ни ји до га ђај овог да на Ку ма нов ске бит ке, ко ји, ко ли ко је ме ни 

по зна то, ни је до вољ но уочен, ни ти га је ко ја сно ис та као. Тај до гађај 

је из ла зак брд ске пра те ће ба те ри је Ту ра ка на боч ну иви цу на шег 

по ло жа ја на Ср те ви ци и ње на ма ла уда ље ност од на шег стре љач 

ког стр о ја. 

Ка да се јед на ба те ри ја по ја ви у свом бор бе ном по рет ку на уда љено 

сти од 300 ме та ра од раз ви је не про тив нич ке пе ша ди је, он да она 

не ће мо ћи да опа ли ни је дан ме так, јер ће сва ко пе ша диј ско зр но из 

на ших пу ша ка про би ти штит на то пу и уби ти или ра ни ти ње го вог 

по слу жи о ца; ако је ба те ри ја уда ље на од пе ша ди је ви ше од 300 ме та ра, 

пе ша диј ско зр но не ће би ти у ста њу да про би је штит и по слу жи лац 

то па би ће у мо гућ но сти да се иза ње га скло ни и отво ри ва тру ко ја на 

бли ском од сто ја њу би ва ја ча од пе ша диј ске. Ако се, при то ме, де си да 

је ба те ри ја у пе шач ком стр о ју ко ји отва ра ва тру, о над моћ но сти та кве 

вр сте не тре ба ни го во ри ти. 

Нај бли жи тур ски пе ша ци по га ђа ли су нас ко сом ва тром и све што 

је са мном по шло, то је из ги ну ло, али, с дру ге стра не, од ово га де лимич 

ног ју ри ша до би је на је не из мер на ко рист јер се над моћ ност на ше 

ва тре на оста лом бо р бе ном де лу по ка за ла у сво јој пра вој ве ли чи ни, 

па су Ту р ци у не ре ду од сту па ли и на пу шта ли свој по ло жај. На кр вавом 

раз бо ји шту за вла дао је пот пу ни мир... 

Ар ти ље риј ски пот пу ков ник г. Све ти слав Ста је вић, ко ји је та да био 

у Вр хов ној ко ман ди, пре гле дао је све ту р ске за пле ње не то по ве са купље 

не по сле бит ке и па ла му је у очи јед на ба те ри ја чи ји су се то по ви 

уне ко ли ко раз ли ко ва ли од оста лих за пле ње них то по ва. Рас пи ти вао 

се за њу и ка да је чуо да сам од ње те шко ра њен, до шао је до ме не у 

бол ни цу да ме по се ти и том при ли ком ми је ре као да је сва ки штит 

на то пу био про би јен са 7-8 пе ша диј ских зр на. 

Ко ли ко је ва жан овај мо ме нат бо р бе за ис ход це ле бит ке на ле вом 

кри лу ви ди се ако би се по ста ви ло пи та ње: у ка квој би се си ту а ци ји 

на шли Сед ми и Осам на е сти пук да је ко ман дант пу ка Алек сан дар 


Пу ков ник 

Алек сан дар Гли шић, 

ко ман дант Сед мог 

пу ка Ду нав ске 

ди ви зи је пр вог 

по зи ва, срп ски 

хе рој са Ку ма но ва 

217

Чет нич ки вој во да 

Во ји слав Тан ко сић 

(1881-1915) 

Гли шић за ка снио с по кре том сво јих ба та љо на за са мо не ко ли ко мину 

та и да је ње гов стре љач ки стр ој био уда љен од ове ба те ри је 400- 

600 ме та ра?...“ 

Овај хе рој, ка ко и до ли ку је пле ме ни та шкој струк ту ри ње го ве лично 

сти, не из два ја се бе, не на гла ша ва сво ју уло гу. Али ево ка ко ту исту 

си ту а ци ју опи су је Ан ри Бар би, фран цу ски до пи сник из Бал кан ских 

ра то ва, у сво јој књи зи Срп ске по бе де из 1913: 

„На ста де је дан кра так, нео бја шњив за стој, као да су две ра се ме риле 

јед на дру гу, ли цем у ли це, по след њи пут пре не го што ће се ухва тити 

у смр то но сни ко штац... се бу ду ухва ти ле у ко штац... Али стра шан 

ве тар од шрап не ла за ху ја. Све спра ве за уби ја ње пу ца ле су и гр ме ле 

ујед но. Че тврт ча са тра јао је окр шај ко ји се не да опи са ти. Од јед ном, 

глав ни ју нак овог нат чо ве чан ског от по ра, ко ман дант Сед мог пу ка 

пот пу ков ник Гли шић, па де по го ђен јед ним зр ном. 

Ма јор Во ји слав Ни ко ла је вић ви де кад је пот пу ков ник пао. Он 

по ле те, из ву че сво ју са бљу, пет на ест офи ци ра (то је би ло све што је 

оста ло) учи ни ше то исто. Је дан крик од јек ну: Ју риш! 

Та да, у јед ној вр сти за но са, оста ци Сед мог пу ка по ле те ше на пред 

и чу до се до го ди. Ред по ред, ко р пус ту р ске вој ске био је збри сан, одби 

јен! Ма јор Ни ко ла је вић, с јед ном ру ком ко јом ни је мо гао кре та ти, 

са ра ном на ле ђи ма ко ја је зја пи ла, не пре ста но је био на че лу сво јих 

вој ни ка. По го ди ла су га два зр на од шрап не ла у де сно ра ме и јед на 

му је гра на та ра се кла плећ ку. Ме ђу тим, бе сни ју риш још је био убрзан, 

јед на ба те ри ја узе та је на ју риш, пре не ра же не тоб џи је, ко ји ни су 

има ли вре ме на да по бег ну, при ко ва ни су за сво је то по ве. Ра њен на 

још два ме ста, ма јор Ни ко ла је вић пао је по го ђен у сла би ну, са јед ном 

сло мље ном но гом, али ње го ва жр тва ни је би ла уза луд на: на це лој лини 

ји не при ја тељ је бе жао.“ 

У тих „све га пет на ест ми ну та“ ло мио се цео рат, и мно го ви ше од 

то га. На из глед не схва тљи во, тек не што срп ских офи ци ра за др жа ло 

је, а по том и по ту кло ту р ске ко р пу се, ко ји су ло ми ли ле во кри ло Прве 

срп ске ар ми је... 

... Те шко ра ње ни ма јор Ни ко ла је вић не ка ко је пре ба чен у болни 

цу у Ри сто вац. Усле ди ле опе ра ци је, па дуг опо ра вак. Овај ро ђе ни 

Бе о гра ђа нин, чи ји је де да по мај ци ку пио ле ди ну на Те ра зи ја ма од 

218 ПРИЛОЗИ

кне за Ми ло ша за 60 ду ката, 

био је по ре клом баш из 

кра је ва ко је је осло ба ђао. 

В ишес т р уко ј е одликов а н , 

а чак че ти ри пу та Ка рађор 

ђе вом зве здом са ма чеви 

ма. По сле Ве ли ког ра та 

се оже нио (1926) и до био 

ће р ку у 50. го ди ни. У Други 

свет ски рат ис пра ти ла 

га је ће р ка, ко ја га је тада 

по след њи пут ви де ла. 

До жи вео је ту жну и трагич 

ну суд би ну без у словне 

ка пи ту ла ци је вој ске и 

пао у не мач ко за ро бљени 

штво. У та квом ста ту су 

оста је пу не че ти ри го дине, 

му чен и по ни жа ван. 

Све је под нео ус прав но и 

до сто јан стве но, те је био 

при мер свим за ро бље ници 

ма, ко ји су га из у зетно 

пош тов али и в олели . 

Пре жи вео је рат и умро 

1950, по сле те шке опе раци 

је. Био је са хра њен на 

гро бљу у Осна бри ку. Ка да 

је та мо са гра ђе на ко стурни 

ца у ко јој су са хра ње ни 

оста ци свих за ро бље ни ка 

по мр лих у том ло го ру, у 

њу су пре не ти и ње го ви 

по смрт ни оста ци. Ко стурни 

ца но си ње го во име. 


219

220 

ПРИЛОЗИ

Отац 

Бе о град ско гро бље, 1. но вем бар 1912. Са хра на на ко јој се оку пио 

сав ви ђе ни ји Бе о град: ака де ми ци, про фе со ри уни вер зи те та, ми нистри, 

др жав ни слу жбе ни ци, пи сци... Љу бо мир Ко ва че вић, ве ли кан 

срп ске на у ке, уни вер зи тет ски про фе сор и се кре тар Срп ске кра љевске 

ака де ми је, те ло свог по ги ну лог си на је дин ца Вла дете до нео је са 

фрон та у Бе о град. 

Над отво ре ном ра ком пла че Ми лан Ра кић и при др жа ва сво ју 

же ну Ми ли цу. Опр о штај ни го вор Вла дети Ко ва че ви ћу др жи отац, 

чо век ко ји лич но и до бро по зна је цео ин те лек ту ал ни и по ли тич ки 

врх Ср би је: 

„Си не, 

иди ми р но, јер си свој дуг Отаџ би ни ис пу нио. 

Си не, 

Ја не пла чем, ја се по но сим То бом, јер Ти си био са ви те зо ви ма ко ји 

су по сле ве ко ва стра да ња до шли да сво јом смр ћу спа су жи во те ми ли о- 

на дру гих. Иди спо кој но пред пре сто Веч но га и ка жи ра до сно Ла за ру и 

Ду ша ну, ка жи свим ко сов ским му че ни ци ма, да је Ко со во осве ће но!“ 

Та јац и су зе. Пла ка ли су сви, сем Љу бо ми ра Ко ва че ви ћа. 

В л а д ет а 

Ко ва че вић 

(1882-1912) 

Љу бо мир 


(1848-1918), 

исто ри чар 

и ака де мик, 

и са хра на 

ње го вог је дин ца 


221

Но ви не су већ су тра дан об ја ви ле текст 

оче вог го во ра. Це ла Ср би ја је пла ка ла, 

Љу бо мир Ко ва че вић ни је. Вла дета је био 

ње гов је ди нац, ме ђу пет кће ри. 

Го ди ну да на ка сни је отац Љу бо мир је с 

не ве ро ват ном хра бро шћу из др жао и смрт 

ће р ке Ви де, та лен то ва не мла де сли кар ке. 

Умро је 2. де цем бра 1918, „дан по сле 

смр ти Отаџ би не“. 

Синови народа 

Ја ша То мић, и сам све док-из ве штач из 

Пр вог бал кан ског ра та, за пи сао је и ово: 

„Мно ги оче ку ју да ћу им по врх све га 

д р уг ог а нашир око и над уг ачко опис ив а 

ти по је ди не ју на ке, ко ји су се про сла ви ли 

у бит ка ма... Оче ку ју да ћу им на по слетку 

из не ти и то: ко је био нај ве ћи ју нак 

у овом ра ту? Ја бих во лео да мо гу што 

исти ни ти је и из ра зи ти је по ка за ти вам 

оно га ко ји је ство рио те љу де и ју на ке, а 

то је: на род срп ски... Та кве ве ли ке љу де и 

ју на ке на зи ва ју че сто: оце ви ма на ро да. То 

је по гре шно. То ни су оце ви на ро да. То су 

ве ли ки си но ви на ро да, у ко ји ма се по ја ви 

у ве ли кој ме ри дух њи хо вог на ро да, дух 

њи хо вог вре ме на... Ов де се убио офи цир, 

што му ни су да ли да иде у ре до ве, не го га 

од ре ди ше на дру гу слу жбу. Он де се убио 

з апов едник , коме с у нар ед или да одс т у 

пи и спа се вој ску, ко ја је до шла у уна крсну 

про тив нич ку ва тру, а он се за ве рио 

се би да не ће ни кад од сту пи ти. И ње гов 

од ред иде на пред и по бе ђу је. Ко мо ра не 

222 ПРИЛОЗИ

тра жи за шти ту, не го тра жи са мо пу шке, па да се са ма бо ри ако је 

на пад ну. Вој нич ка му зи ка не ће да за о ста не, већ се и она бо ри где 

год мо же. Бо ле сни не ће у бол ни цу. И кад она ко бо ле сни из др же бор 

бу, умор ни и глад ни се да ју крај ва тре. Уз дрх те не ко ли ко пу ти; хо ће 

да се опр о сте од сво јих дру го ва, али им реч не пре ла зи пре ко усана... 

Са мо се чу ју по је ди на сло ва: З... з... з... и скр ше се мр тви крај 

сво јих дру го ва.“ 

Авијација 

Пре ма пи са њу Ми ха и ла Жи ро хо ва, по че так Бал кан ског ра та је 

срп ску ави ја ци ју за те као у не ве се лом ста њу. Сви пи ло ти на ла зи ли 

су се на обу ци у Фран цу ској. У пр вим да ни ма ра та у Бе о град је, у 

дво крил ном аеро пла ну „дукс“, сти гао чу ве ни ру ски пи лот Ага фо нов, 

чу вен по сво јим акр о бат ским ле то ви ма. У то вре ме, Ср би ма је до пао 

у ру ке и нео би чан тро феј: на же ле знич кој ста ни ци у Бе о гра ду на лази 

ла су се два фран цу ска аеро пла на „R.E.P.“, на ме ње на Ту р ској а заро 

бље на у тран спор ту. 

Срп ски ави ја ти ча ри су 26. но вем бра 1912. бро дом кре ну ли из Мар 

се ја у отаџ би ну и сти гли 2. де цем бра. Уско ро је у ре јо ну Ни ша образо 

ва на еска дри ла ко ју су чи ни ли срп ски пи ло ти, ру ски до бро вољ ци 

и фран цу ски на јам ни ци. Већ кра јем 1912. ту је би ло де вет ави о на, 

исто то ли ко об у че них пи ло та и два ме ха ни ча ра. Ко ман до вао им је 

по руч ник Ју го вић. 

У ма р ту 1913. ави о ни, ста ци о ни ра ни на им про ви зо ва ном аеродро 

му у бли зи ни се ла Ба ба луш, ко ри шће ни су у бо р ба ма у око ли ни 

Ска дра. Пр ви ле то ви би ли су 20. ма р та. Нај пре је у свом „фор ма ну“ 

по ле тео ко ман дир, по руч ник Ју го вић; за др жао се у ва зду ху три на ест 

ми ну та, на ви си ни од 900 ме та ра. За тим је ави о ном „бле рио“ по летео 

по руч ник Стан ко вић. На ред ник Ми хај ло Пе тро вић је ту, из врша 

ва ју ћи за да так, стра дао и да нас се сма тра пр вом људ ском жр твом 

у срп ској рат ној ави ја ци ји. 

Ка да је де се так да на ка сни је (по чет ком апри ла 1913) до шло до 

при мир ја, срп ски пи ло ти су већ има ли се дам успе шних бо р бе них 

летов а . 

В л а д е т а 


као мла ди 

пот по ру ч ник 


223

Зр на 

Легенда о седам краљева 

У Му ра то вом ту р бе ту на Га зи ме ста ну по сто ји за пис да се про тив 

Ту ра ка у Ко сов ској би ци 1389. бо ри ло се дам кра ље ва. Иако тај пода 

так не од го ва ра исто риј ској исти ни, Ту р ци су ве ро ва ли да ће Срби 

ус пе ти да Осве те Ко со во он да ка да на Ту р ке по но во кре не се дам 

кра ље ва. Отуд че сто у њи хо вим мо ли тва ма: „О, Ала ху Све мо гу ћи, не 

сје ди ни ка у ри на!“ 

У ок то бру 1912, ве ли при ча, ви дев ши ко ли ка се вој ска на њих дигла 

и ко је све по др жа ва, Ту р ци су са бра ли: Ср би ја, Грч ка, Бу гар ска, 

Цр на Го ра, Ру си ја, Ен гле ска и Фран цу ска. Се дам зе ма ља, се дам круни 

са них гла ва! Мо жда још ни су при хва та ли са зна ње ко ји је час от куцао, 

али је уз не ми ре ње ме ђу њи ма би ло ве ли ко. 

Утисак 

„У Бе о град је да нас сти гло осам де сет ко за ка у пу ној рат ној опреми“, 

пи са ле су Срп ске но ви не у ок то бру 1912. „Њи хо ва по ја ва про изво 

ди си лан ути сак. Ар на у ти има ју огр о ман страх од Мо скви ча. Они 

су и ина че то ли ко пре пла ше ни да бе же без освр та ња бе же, а ка да 

чу ју да су им за пе та ма ко за ци, ни је их мо гу ће за у ста ви ти до са мог 

Ја дран ског мо ра.“ 

На добош 

Са оп шти ли смо већ да су Ту р ци и Ар на у ти до те ме ља опљач ка ли 

и по па ли ли срп ски ма на стир Ђу р ђе ве Сту бо ве у бе ран ској на хи ји. 

Са да, пак, ја вља ју из Пе ћи да је та мо ар на ут ски раз бој ник Ав дуљ, 

пре не де љу да на, 26. ав гу ста, јав но на до бош про да вао је дан сре бр ни 

крст и три оде жде, ко ли ко је ње му па ло у део од пљач ке у Ђу р ђе вим 

Ст уб ов им а . 

Ми тро по лит ски на ме сник Спа со је По по вић по ку шао је да преко 

вла сти оду зме опљач ка не цр кве не утва ри ко је су би ле из ло жене 

скр на вље њу. Али су вла сти би ле не моћ не да би ло шта учи не 

раз бој ни ку, иако је он био у њи хо вој сре ди ни. И он да По по ви 

224 ПРИЛОЗИ

ћу ни је пре о ста ло ни шта дру го не го да се сам уме ша ме ђу ли цитан 

те. Ме ђу тим, ка ко Ав дуљ ни је до био су му ко ју је же лео, 2.400 

ди на ра, он је за ка зао но ву ли ци та ци ју. 

(По ли т и к а, по не де љак, 3. сеп тем бар 1912, пр ва стра на) 

Зулуми 

Пре ма по след њим зва нич ним по да ци ма, од 1906. го ди не до да нас 

над Ср би ма у Ту р ској из вр ше ни су ови зу лу ми: 

Уби ства – 436 

По ку ша ји уби ства – 261 

Раз бој ни штва – 289 

Кра ђе – 293 

Уце не – 229 

На си ља – 160 

Зло ста ва – 213 

Па ље ви на – 31 

Скр на вље ња све ти ња – 10 

Ли ше ња сло бо де – 146 

Си ло ва ња – 33 

За шест го ди на над Ср би ма у Ста рој Ср би ји и Ма ће до ни ји из врше 

но је 2.092 зло чи на. И за све те стра хо те ни је дан је ди ни му сли ман 

ни је узет ни на од го вор. 

(По ли т и к а, че твр так, 20. сеп тем бар 1912, пр ва стра на) 

Братски 

У Ср би ју је би ло упу ће но: бол ни ца од 200 кре ве та и пољ ска болни 

ца од 50 кре ве та у Бе о град, две етап не пољ ске бол ни це у Ско пље 

и јед на у Ниш. Осим то га, град ске упра ве Мо скве и Пе тро гра да су за 

свој ра чун фо р ми ра ле по јед ну ме ди цин ску ми си ју, ко је су та ко ђе биле 

при мље не под окри ље ру ског „Цр ве ног кр ста“. 

У це ли ни, по сла то је 23 ле ка ра, 66 ме ди цин ских се ста ра и 115 

бол ни ча ра. Ови по да ци не об у хва та ју број ле ка ра-до бро во ља ца који 

су ра ди ли у срп ским бол ни ца ма. И дру ге евр оп ске зе мље, а на рочи 

то су на род ни ци у пре чан ским кра је ви ма, ор га ни зо ва ли су са нитет 

ску по моћ. 


225

Народни начин 

Срп ска вој ска ушла је 26. ок то бра 1912. у Ско пље, пре сто ни цу 

не ка да шње Ца ре ви не Ср би је. У ста ра вре ме на, на Ус крс, 16. апри ла 

1346, упра во у том гра ду кру ни сан је Сте фан Ду шан за ца ра Ср ба и 

Гр ка. Из тог пе ри о да по ти че и хри со ву ља ца ра Сте фа на Ду ша на, за 

ко ју Сто јан Но ва ко вић ве ли да је „је дан од нај по зна ти јих срп ских 

др жав них за ко на о Ма ке до ни ји“. „У њој се“, пи ше Сто јан Но ва ковић, 

„го во ри о ма ке дон ском ве ли ком вла сте ли ну Оли ве ру. У њој се 

вас по ста вља у Ле сно ву ста ра епи ско пи ја што је би ла у Мо ро зви зду: 

У њој се чи не на ред бе о вла сте лин ству и о ду жно сти ма по да ни ка. 

Али ни у њој се ни шта не по ми ње ни ти о Бу га ри ма у Ма ке до ни ји, 

ни ти о Бу га ри ма у том кра ју. Та ко је ишло у ста ро вре ме, до кле се 

ја че др жао на род ни на чин ко ји је под име ном Срп ских Зе ма ља схватао 

це ли ну, а за по је ди но сти се слу жио по себ ним пре дел ним или 

об ла сним на зи ви ма.“ 

Школе 

Срп ски на род у но во о сло бо ђе ним и при са је ди ње ним кра је вима 

ве ко ви ма се оку пљао око сво јих цр ка ва, ма на сти ра и ма на стирских 

шко ла. Већ то ком ше зде се тих и се дам де се тих го ди на XIX ве ка 

у Ста рој Ср би ји и Ма ке до ни ји је ра ди ло 70 му шких и се дам женских 

срп ских шко ла и јед на бо го сло ви ја (у При зре ну). По ред осталих 

ме ста, срп ске шко ле су ра ди ле у Ки че ву, Ско пљу, Го сти ва ру, 

Деб р у, Лаз ар опољ у, Тетову и околини , Кочаним а , Злетову, у с елим а 

ве ле шке и охрид ске (Ле шта ни, Бо ро вац, Вев ча ни), скоп ске и дру гих 

на хи ја. Број основ них шко ла се уве ћа вао кра јем XIX и по чет ком 

XX ве ка. 

Ракић 

У го ди на ма пред рат срп ски кон зул у При шти ни, ве ли ки пе сник 

Ми лан Ра кић (1876-1938) па жљи во је пра тио све зу лу ме и стра да ња 

хри шћан ског ста нов ни штва, али и ко мит ско-чет нич ке ак ци је. По сле 

бит ке на Ку ма но ву, и сам у уни фор ми чет ни ка-до бро вољ ца под коман 

дом Вој во де Ву ка, по слао је сво јој су пру зи по ру ку из При шти не: 

„Ко со во је осве ће но!“ 

226 ПРИЛОЗИ

Није лако бити Србин 

У Би ци на Би то љу 1912, ко ја је тра ја ла чак три да на, по је ди на одеље 

ња срп ске вој ске ста ја ла су и осам на ест ча со ва у во ди, ко ја им је 

би ла из над по ја са, и та ко се бо ри ли. Му ни ци ју су др жа ли на гла ви. 

Хро ни ча ри на во де да су не по сред но по сле тог до га ђа ја не мач ки 

офи ци ри на ве жби сво је ар ми је у око ли ни Мин хе на по ку ша ли да изве 

ду не што слич но. Али, по сле не ко ли ко са ти би ли су при ну ђе ни да 

хлад не из во де из вла че пот пу но мо дре вој ни ке, ко ји ма је оруж је испа 

да ло из уко че них ру ку. 

Давна увежбавања 

Ни Аме ри ка ни је би ла не за ин те ре со ва на за до га ђа је на Бал ка ну. 

О то ме све до че и ве зе Ка р не ги је ве за ду жби не за мир, ко ја пре ко своје 

сек ци је за Бал кан и ње ног по сред ни ка Но е ла Бак сто на све стра но 

аги ту је за Бу гар ску. Од 1912. ус по ста вље не су ути цај не ве зе те заду 

жби не са Бе чом, и то пре ко чла на па р ла мен та Јо зе фа Ре дли ха. У 

свом днев ни ку 1908-1914, Ре длих бе ле жи: „Ка ква бла го дат до ла зи од 

Ка р не ги је вих сто ми ли о на до ла ра, што је по ло ви на ка пи та ла ко ји 

он ко ри сти за раз не уста но ве ко је уна пре ђу ју де мо кра ти ју и мир.“ 

Ка р не ги је ва ко ми си ја је 1914. об ја ви ла, на ен гле ском и фран цу ском 

је зи ку, збор ник све до чан ста ва о „на по ру Ср ба и Гр ка да уни ште бугар 

ску на ци ју“ у Ма ке до ни ји. Тај збор ник остао је као све до чан ство 

и за чет ка мо дер них „не вла ди них ор га ни за ци ја“ на Бал ка ну, од сли кава 

ју ћи при ро ду и по ре кло њи хо вог де ло ва ња, као и тех ни ка ме диј ске 

ма ни пу ла ци је – де мо ни за ци је са мо јед не стра не у су ко бу ин те ре са на 

од ре ђе ној те ри то ри ји. 

Досањани сан 

Ђо р ђе Џок на, сто го ди шњи за на тли ја из При шти не, це лог жи во та 

са њао је осло бо ђе ње Ко со ва. Ка да су бо р бе по че ле, био је на са мр ти. 

Ле жао је не по ми чан, го то во да ни је да вао зна ке жи во та. Око ње га 

чла но ви по ро ди це, ро ђа ци, ком ши је. Све ћа спрем на за по кој ни ка... 

Ка ко се за чу ла паљ ба на ру бу гра да, Ђо р ђе јо отво рио очи. На звук 

срп ске тру бе, осмех нуо се. Ус пео је да се при диг не, оде до про зо ра 

и ви ди пр ве срп ске вој ни ке ка ко ула зе у град. Оза рен и на сме шен, 


227

скло пио је очи Ђо р ђе Џок на и за у век оти шао „на дру гу стра ну ствари“. 

Ов де, остао је овај за пис о ње му и јед ном до са ња ном сну. 

Повлачење 

Ка пе тан Ц. Ми лић био је на ве о ма опа сном ме сту бо р бе не ли није. 

Ње го ви сил но ги ну ше и он до би на лог да се по ву че. Ни је хтео да 

из вр ши та кво на ре ђе ње. По ди же цев ре вол ве ра ка сле по оч ни ци и 

уз вик ну: „Ова ко се срп ски офи цир по вла чи са бо ји шта!“ 

Он да по ву че оба рач. 

Ни је би ло дру гог офи ци ра и на ред ник се ста ви на че ло че те. Али, 

ни он је не по ве де на траг, не го вик ну: „Бра ћо, ви де сте да не сме мо одсту 

пи ти. На пред!“ 

По ги бе и на ред ник. А пре по ло вље на че та из др жа у бо р би до кра ја, 

не од сту пи. 

Бол 

Код ку ма нов ске же ле знич ке ста ни це би ла је ве ли ка пољ ска болни 

ца. Др Сте ван Ву ка ди но вић за бе ле жио је да ни он ни дру ги ле ка ри 

ни су мо гли да се на чу де гле да ју ћи ка ко се срп ски ра ње ни ци др же 

ју нач ки и ми р но. На је дан пут, је дан од њих, ко ји се др жао за ко ле но, 

бол но за ја у ка. Сра мо та је, ре че му док тор, да са мо он, крај то ли ко 

сто ти на ра ње них љу ди, ја у че. А ра ње ник ми од го во ри: 

„Не бо ли ме ра на и ни сам због ње за ја у као. Не го сам се се тио ка ко ми 

ју че, на бо ји шту, с јед не стра не па де мр тав је дан мој брат, од мах за тим, с 

дру ге стра не, дру ги мој брат. Од то га сам љу то ја ук нуо, док то ре.“ 

Само да није бадава 

Бе ле жи др Сте ван Ву ка ди но вић да су се сви ра ње ни ци ко ји су 

донет и у б олниц у током прв ог дана Кум ановс ке б и тке , р а спит ив али 

за ис ход бит ке. Ка да су са зна ли да је срп ска вој ска од не ла по бе ду, 

сви су се об ра до ва ли и уз ви ки ва ли: „Хва ла Бо гу, са мо кад ово ни је 

би ло ба да ва!“ 

Признање противника 

Ра ње ни ту р ски ма јор при чао истом овом ле ка ру: „Зна ли смо 

да вам је ар ти ље ри ја из ван ред на. Али, да ва ша пе ша ди ја уме та ко 

228 ПРИЛОЗИ

не при мет но да се при ву че на пе де сет ме та ра, па да с бес при мерним 

ју на штвом ју р не на ба јо нет – то нас је из не на ди ло, пре па ло 

и по ра зи ло.“ 

Застава 

Ру јан је бра ни ло 3.000 ту р ских вој ни ка: ни за ма, ре ди фа и Ар на у 

та ба ши бо зу ка. Ме ђу тим, срп ски Че твр ти и Пе ти пук су их до но гу 

по ту кли, на гнав ши их у нај не у ред ни је по вла че ње, у на ро ду по зна то 

под име ном бе жа ни ја. Ко ман дант Пе тог пу ка је сја хао и по вео трупе 

у ју риш, а ко ман дир че те у истом пу ку, ка пе тан Ми ха и ло Ва и лић, 

син ста рог срп ског рат ни ка пу ков ни ка Ва и ли ћа, све вре ме је био у 

стре љач ком стр о ју. Сви су се так ми чи ли у ју на штву. На ред ник у Петом 

пу ку Ђо р ђе Па вло вић ју р нуо је да от ме ту р ску за ста ву, али је пао 

мр тав, из бо ден шу мом ту р ских ба јо не та. Али, баш у том тре нут ку, са 

стра не је при тр чао ка плар Бац ко вић, кун да ком уда рио ту р ског ба р 

јак та ра и отео му за ста ву. Иако су га Ту р ци за су ли ки шом ку р шу ма, 

ус пео је да се не по вре ђен вра ти у срп ске ре до ве, где је оду ше вље но 

дочека н . 

Тру бачи 

За Ах ме да Аде мо ви ћа, срп ског вој ног тру ба ча из Ле сков ца, го вори 

ло се да је од сви рао крај тур ској вој сци на Ку ма но ву. У је ку бо р би 

дру гог да на бит ке, уву као се у ту р ске ре до ве и тру бом од сви рао ту р 

ски знак за по вла че ње. По том се му ње ви то пре ба цио на дру гу стра ну 

уз ви ши це, ме ђу Ср бе и од сви рао срп ски знак за ју риш. „Све оста ло 

се“, при чао је. „ре ши ло са мо по се би.“ 

За овај под виг од ли ко ван је Ка ра ђор ђе вом зве здом са ма че ви ма. 

Но сио је тај ор ден по но сно, до кра ја жи во та, и ни ка да га ни је скидао. 

То ком Дру гог свет ског ра та, Нем ци су стре ља ли два ње го ва си на: 

Ре џу и Ра му. Ах мед је умро 1965, у 92. го ди ни, у ку ћер ку свог уну ка 

Фа ди ла, у те шкој си ро ти њи. 

Осим ње га, исти ор ден до би ла су још два тру ба ча Ро ма из ле сковач 

ког кра ја: ка плар Амет Иде Аме то вић, бом баш срп ске вој ске из 

Ле сков ца, и Ру стем Сеј дић из Бој ни ка, пра де да по зна тог тру ба ча Феа 

та Сеј ди ћа. 


229

Ели та и на род су 

би ли јед но: 

Ни ко лај 

Ве ли ми ро вић 

(1881-1956) 

На де жда 

Пе тро вић 

(1873-1915) 

Па ја Јо ва но вић 

(1859-1957) 

Иси до ра Се ку лић 

(1877-1958) 

Мајка 

У јед ној од пр вих бо р би, на Пре пол цу, по ги нуо је мла ди ка пе тан 

Дра го мир Не шић. Пао је у бо р би, ка ко је од у век же лео; го во рио је 

да му је смрт на бо ји шту нај ми ли ја. На вест о смр ти ро ђе ног бра та, 

ка пе тан пр ве кла се Ми ли во је Не шић, и сам у бо р бе ним ре до ви ма, 

упу тио је мај ци сле де ћи те ле грам: „Дра га ма мо, при ми мо је са у че шће 

у сво јој ве ли кој ту зи. И ни шта не бри ни. Ја сад по ла зим да осве тим 

на шег Дра го ми ра.“ 

Очај на мај ка је у пр ви мах пот пу но кло ну ла, али се бр зо пре ну ла, 

оти шла до цр кве и по мо ли ла се Бо гу: „Бо же, опр о сти ми ако сам Те 

ово ли ком ту гом увре ди ла, и дај да мој Дра го мир бу де је ди на жр тва 

за сав на род срп ски.“ 

На сед мо днев ном по ме ну Дра го ми ру Не ши ћу у кра гу је вач кој Сабор 

ној цр кви био је при су тан цео град, из у зев оних ко ји су би ли моби 

ли са ни и на ла зи ли се на фрон ту. 

230 ПРИЛОЗИ

„Спа си, Го спо де, 

на род Твој и спа си ме не. 

Ако не спа сеш на род 

Твој и мој а спа сеш ме не, 

ја ћу се у Ра ју осе ћа ти 

као у ту ђи ни.“ 

(Све ти вла ди ка 

Ни ко лај Ве ли ми ро вић) 


231

Ли те ра ту ра и из во ри 

Ан дреј Ми тро вић, Про дор на Бал кан. Ср би ја у пла но ви ма Аустро у- 

гар ске и Не мач ке 1908-1918, Бе о град 1981. 

Исто ри ја срп ског на ро да, VI, 1, Бе о град 1983. 

В. Чу бри ло вић, Исто ри ја по ли тич ке ми сли у Ср би ји, Бе о град 1958. 

Јо ван Цви јић, Анек си ја Бо сне и Хе р це го ви не и срп ски про блем, Бе о град 

1908. 

Или ја Пр жић, Спољ на по ли ти ка Ср би је, Бе о град 1939. 

Др Ла за Ма р ко вић, „Ни ко ла Па шић у анек си о ној кри зи“, По ли ти к а, 

бр. 7759, Бе о град, 10. де цем бар 1929. 

ДА СИП, Збир ка Ни ко ле Па ши ћа, Гасц. III, До си је: Пут Ни ко ле Па шића 

у Ру си ју 1908. 

Бал кан ски рат у сли ци и ре чи I-II, Бе о град 1991, фо то тип ско из да ње 

Вој на Ен ци кло пе ди ја, Бе о град 1976. 

Го ран Да ви до вић, Ми лош Ти мо ти је вић, За т ам ње н а про ш лос т, Чача к 

– Го р њи Ми ла но вац – Кра ље во 2002. 

Зо ран М. Јо ва но вић, Зе бр њак. У тра га њу за по ру ка ма јед ног спо ме ни ка 

или о кул ту ри се ћа ња код Ср ба, Бе о град – Го р њи Ми ла но вац 2004. 

Јо ван Пеј чић, Ми лан Ра кић на Ко со ву. За вет – пе сма – чин, Бе о град 

2006. 

ИЗВОРИ 

233

Ми о драг Пе шић, Ста ри чет ни ци, Кра гу је вац 2000. 

Пр ви бал кан ски рат I-III, Бе о град 1959. 

Др Са во Ско ко, Вој во да Ра до мир Пут ник, дру го из да ње, Бе о град 1985. 

Др Са во Ско ко, др Пе тар Опа чић, Вој во да Сте па Сте па но вић у ра тови 

ма Ср би је 1876-1918, ше сто из да ње, Бе о град 1985. 

Др Са во Ско ко, Дру ги Бал кан ски рат, Бе о град 1968. 

Жив ко Ста ни са вље вић, Ку ма нов ска бит ка – раз ма тра ња и по у ке, Бео 

град 1951. 

Ја ша То мић, Рат на Ко со ву и у Ста рој Ср би ји 1912. го ди не, Но ви Сад 

1913, ре принт: Бе о град 2005. 

Вла ди мир Ћо ро вић, Исто ри ја Ср ба, Бе о град 1989. 

Вла ди мир Ћо ро вић, Исто ри ја Ју го сла ви је, Бе о град 1989, ре принт изда 

ња из 1933. 

По ли т и к а, го ди шњи ком плет, Бе о град 1912. 

За до хин А., Ни зов ский А., По ро хо вой по греб Евр о пы, „Ве че“, Мо сква 

2000. 

Бал кан ская во й на 1912—1913, Мо сква 1914. 

Ря би нин А., Ма лые в о й ны пе р в ой по ло ви ны XX в е к а Б а л к а ны, АСТ, 

Мо сква 2003. 

ДА СИП, Збир ка Ни ко ле Па ши ћа, Фасц. II, До си је: Кон цеп ти пи сама 

Н. Па ши ћа А. СА НУ, Пре пи ска и ин тер вју др Ко сте Сто ја но ви ћа 

(1912-1913), 10373/1-22 Фонд Јо ва на Жу јо ви ћа, ЈЖ-93, Днев ник 

Вла ди мир Сто јан че вић, „По ли ти ка Ср би је пре ма Ал ба ни ји у XIX веку“, 

Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве не на у ке, 49, Но ви Сад 1968. 

Вла ди мир Сто јан че вић, „Об но вље на срп ска др жа ва и Ар ба на си 

1804-1876. го ди не“, у: Ср би ја и Ал бан ци у XIX и по чет ком XX ве ка, 

Бе о град 1990. 

234 ИЗВОРИ

Ра до ман Јо ва но вић, „Је дан ино стра ни от пор про ди ра њу ита ли јанског 

ка пи та ла у Цр ну Го ру“, Исто риј ски за пи си, 3, 1961. 

Angel o Tamb orr a , „The R is e of It ali an Indust r y and the Bal kans (1909- 

1914)“, The Jour nal of Euro pean Eco no mic Hi stor y, 3, N°1, 1974, 

M. A. Ta u be, Der großen Ka ta strop he ent ge gen, Ber lin–Le ip zig 1929. 

Исма и љи Ће ма ли, Ме м о а ри, Лон дон 1920. 

З уко Џу мх у р , Не к ро ло г јед ној ча р ши ји, Са ра је во 1958. 

Ђо р ђе Стан ко вић, Ни ко ла Па шић и Ју го сло вен ско пи та ње, Бе о град 

1985. 

Ђ. Ми кић, „Ал бан ско пи та ње“, Исто риј ски ча со пис, XXIX-XXX, Бе о 

град 1983. 

В. П. По тем кин, Хи сто ри ја ди пло ма ци је, За греб 1951. 

Сто јан Но ва ко вић, Бал кан ска пи та ња, Бе о град 1906. 

Вла ди мир Јо ва но вић, „Из бри са на се ћа ња – уни шта ва ње и ре ту ши рање 

сли ке о не ста лој ди на сти ји Обре но ви ћа“, Го ди шњак за дру штве ну 

исто ри ју, 14, Бе о град 2007. 

Се ли щ ев А. М, Сла вян ское на се ле ние в Ал ба нии, Со фия 1931. 

Če do milj Mi ja to vić, The Me mo irs of a B al kan D i plo ma ti st , Lon don – New 

York – To ron to – Mel bo ur ne 1917. 

Га ли на Иго рев на Шев цо ва, Ру ска до бро твор на по моћ Ср би ји у ра тови 

ма 1912-1917, Бе о град 2010. 

ИЗВОРИ 

235

Са др жај 

Пос в ет а 4 

Про лог 9 

ИСТО РИЈ СКИ И ПО ЛИ ТИЧ КИ ОКВИР 

Мај ски пре врат и дру ге пре крет ни це 15 

Ца рин ски рат: сен ке и осве шће ња 28 

Ту р ска пре ви ра ња и бал кан ске оп се си је Бе ча 30 

Ори јен та ци ја на Југ 44 

У пре двор ју ра та 47 

БИТ КА 

Мо би ли за ци ја 53 

Вој но-стра те гиј ска по ла зи шта 76 

Дан пр ви (23. ок то бар) 102 

Дан дру ги (24. ок то бар) 125 

ИСТО РИЈ СКИ РЕ ЗУЛ ТА ТИ БИТ КЕ И ДА ЉИ ТОК РА ТА 

Бо жи ји рат ни ци 135 

Оти ма ње срп ског мо ра 162 

Дру ги део Пр вог ра та 165 

ОД ЈЕ ЦИ И ЗА ПИ СИ 

Срп ски из во ри 179 

Ту р ски из во ри 184 

По гле ди са стра не 194

ПРИ ЛО ЗИ 

Спо ме ник 201 

Чет ни ци 205 

О хе ро ји ма 211 

Зр на 224 

Ли те ра ту ра и из во ри 233 


Осло бо ди лац, 

по след њи 

краљ Ср би је

Бој из над ве ко ва 

СТО ГО ДИ НА ОД КУ МА НОВ СКЕ БИТ КЕ 

Из да вач 

„Прин цип Прес“ 

Бе о град, Це тињ ска 6 

Тел. (+381 11) 322 70 34, факс 324 56 21 

prin cip.press@gmail.com, www.na ci o nal na re vi ja.com 

За из да ва ча 

Ми шо Ву јо вић, 

ди рек тор и глав ни уред ник 

Уред ник 

Бра ни слав Ма тић 

Те х нич к и у ред ник 

Алек сан дар Ћо сић 

Ди зајн ко ри ца 

Јо ван Жељ ко Ра ја чић 

Текст 

Ђор ђе Ср бу ло вић, Та тја на Ма р ко вић, Вла ди мир Пут ник 

Фо то гра фи је 

Ар хи ва „На ци о нал не ре ви је“, Ар хи ва Ми ни стар ства ра да и со ци јал не по ли ти ке, 

Ар хив Ср би је, Вој ни му зеј у Бе о гра ду, За о став шти на Сам со на Чер но ва, 

лич не ар хи ве уче сни ка и њи хо вих по то ма ка 

На насловној и 2. страни 

Па ја Јо ва но вић, „Ку ма но во 1912“, уље на плат ну 

Штам па 

„Пор тал“, Бе о град 

Ти раж 

1.000

CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

355.48(497.11)”1912” 

94(497.11)”1912” 

СРБУЛОВИЋ, Ђорђе, 1963- 

Бој изнад векова : сто година од 

Кумановске битке / [текст Ђорђе Србуловић, 

Татјана Марковић, Владимир Путник]. - Београд 

: Принцип Прес, 2012 (Београд : Портал). - 

235 стр. : илустр. ; 20 x 21 cm 

Тираж 1.000. - Прилози: стр. 199-231. - 

Библиографија: стр. 233-235. 

ISBN 978-86-6189-034-5 

1. Марковић, Татјана [аутор] 

2. Путник, Владимир [аутор] 

a) Кумановска битка - 1912 

COBISS.SR-ID 192621068

У ок то бру 2012. на вр ша ва се век од зна ме ни те Ку ма новске 

бит ке. 

Том бит ком ни је за по чео са мо Пр ви бал кан ски рат, не го и 

за вр шна ета па Срп ске ре во лу ци је ду ге сто че тр на ест го ди на. 

Ушло се у кру ни са ње гран ди о зних осло бо ди лач ких на по ра 

срп ског на ро да, у ко је је уло же но све што је тај на род имао. 

Баш све. 

Том бит ком, на са мом ње го вом по чет ку, нео че ки ва но и за 

са ме уче сни ке, од лу чен је ис ход ра та. 

Мо жда да нас ни је та ко, али та да су сви зна ли, од кра ља до 

по след њег ре до ва у Срп ској вој сци, да је Ку ма нов ска бит ка у 

нај не по сред ни јој ве зи са Ко сов ским бо јем из 1389. Та дав на 

срп ска бит ка над бит ка ма, ар хе тип ска и све вре ме на, симбо 

лич ки је за вр ше на 80 ки ло ме та ра ју го и сточ но од Ко со ва 

по ља и 523 го ди не ка сни је. Ку ма нов ском бит ком 1912. означен 

је крај тур ске ца ре ви не на Бал ка ну. Ис пи са на јед на од 

нај слав ни јих и нај по тре сни јих стра ни ца у исто ри ји кр ште не 

Евро пе. Уз диг нут хе рој ски при мер ко јим се мо же из ме ри ти 

сва ко вре ме, сва ко по ко ле ње и свак од нас по је ди нач но.

Boj iznad vekova - Kumanovska bitka - niska rezolucija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?