18.09.2016 Views

Catalogue_Klett_serbian_highschool_JAN_2016_SRB

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

Српски<br />

језик<br />

Прави избор<br />

за свакоī<br />

ūрофесора!<br />

КАТАЛОГ УЏБЕНИКА <strong>2016</strong>/17.


Уважене колегинице и колеге,<br />

Са задовољством вас и ваше ђаке позивам да (и даље)<br />

користите савремене средњошколске уџбенике и<br />

приручнике Издавачке куће „<strong>Klett</strong>”, у потпуности<br />

усаглашене са наставним плановима и програмима,<br />

али и са потребама модерног времена и креативне,<br />

стваралачке наставе, чији сте ви темељ.<br />

Сад већ препознатљив квалитет, трајност производа,<br />

начин на који уџбеници комуницирају са учеником,<br />

тачност информација, богатство корелативних садржаја<br />

довољно о себи говоре.<br />

46%<br />

59%<br />

46% школа у Србији<br />

користи уџбенике<br />

Издавачке куће „<strong>Klett</strong>”<br />

59% уџбеника за<br />

гимназије у понуди<br />

У нади да ћемо проширити породицу задовољних<br />

корисника ових вредних школских издања, срдачно вас<br />

поздрављам!<br />

Проф. др Зона Мркаљ,<br />

уредник за српски језик и књижевност<br />

3<br />

издања<br />

749 издања<br />

2004. <strong>2016</strong>.<br />

Графички приказ броја наслова Издавачке куће „<strong>Klett</strong>”<br />

од 2004. до <strong>2016</strong>. године<br />

93%<br />

Предности уџбеника<br />

Српски језик 1–4:<br />

ÎÎ<br />

систематичност и прегледност,<br />

ÎÎ<br />

актуелни садржаји,<br />

ÎÎ<br />

комуникативни приступ,<br />

ÎÎ<br />

савремен дизајн.<br />

93% „<strong>Klett</strong>” издања<br />

прате савремени<br />

наставни материјали<br />

Уџбеници за српски језик и књижевност<br />

у потпуности прате наставне планове<br />

и програме. Уџбеници садрже чврсту<br />

структуру и подељени су на веће целине, и<br />

у оквиру њих, на мање целине и наставне<br />

јединице. Поред основног текста уџбеници<br />

садрже занимљиве информације и богат<br />

илустративни материјал.


СРПСКИ ЈЕЗИК<br />

ЧИТАНКА<br />

Уџбеник за четврти разред гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

ISBN 978-86-7762-<br />

КЊИЖЕВНОСТ<br />

у четвртом разреду гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

Миодраг Павловић<br />

ISBN 978-86-7762-778-2<br />

ЗА УЧЕНИКЕ<br />

1.<br />

РАЗРЕД<br />

ЗА НАСТАВНИКЕ<br />

ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />

2.<br />

РАЗРЕД<br />

Читанка<br />

Граматика<br />

Приручник<br />

за наставнике<br />

Збирка задатака из<br />

књижевности са<br />

књижевнотеоријским<br />

појмовима<br />

Читанка<br />

Граматика<br />

Приручник<br />

за наставнике<br />

3.<br />

РАЗРЕД<br />

Правопис<br />

српског<br />

језика<br />

Читанка<br />

Граматика<br />

Приручник<br />

за наставнике<br />

4.<br />

РАЗРЕД<br />

НОВО!<br />

4. разред<br />

НОВО!<br />

НОВО!<br />

4. разред<br />

Љиљана Бајић<br />

Миодраг Павловић<br />

Зона Мркаљ<br />

Љиљана Бајић<br />

Миодраг Павловић<br />

Зона Мркаљ<br />

Миодраг Павловић<br />

Читанка 4<br />

Читанка<br />

Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних школа<br />

Књижевност 4<br />

Књижевност<br />

у четвртом разреду гимназија и средњих стручних школа<br />

Читанка<br />

Граматика<br />

Приручник<br />

за наставнике


1.<br />

РАЗРЕД<br />

Lehrwerke für Anfänger<br />

ЧИТАНКА<br />

Уџбеник за први разред гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

ÎÎ<br />

Избор текстова и тема је усклађен са Програмом српског језика<br />

и књижевности, који је у иновираном облику усвојен 2011. Такође,<br />

у потпуној је сагласности са општим исходима и стандардима<br />

образовања и васпитања.<br />

ÎÎ<br />

Састоји се од осам поглавља у којима су текстови организовани према<br />

теоријском и хронолошком принципу.<br />

ÎÎ<br />

На многим местима се вертикално повезује градиво, уз директна<br />

подсећања на стечена знања; хоризонтално се повезује са градивом<br />

других предмета, нарочито историје и историје уметности.<br />

Аутор: Миодраг Павловић<br />

276<br />

страна<br />

105<br />

задатака<br />

124<br />

слике<br />

23<br />

табеле<br />

На крају Чи – шанке налазе се<br />

ūрилози који обухва – шају основне<br />

ūоgа – шке о ūисцима чија су gела<br />

зас – шуūљена овим избором,<br />

азбучни ūоūис ūро – шумачених<br />

ūојмова и ūоgа – шке о<br />

ли – шера – шури.<br />

Књижевност као уметност речи<br />

Кључне речи: књижевност, књижевно дело, медији књижевности, књига, читање,<br />

тумачење<br />

Јасно<br />

ис – шакну – ше<br />

неūозна – ше<br />

речи<br />

су објашњене<br />

ūореg<br />

– шекс – ша.<br />

на воду – на извор<br />

ашик учинити – заљубити се<br />

љубовца – драга, вољена<br />

Даница – сјај ове звезде<br />

наговештава нови дан.<br />

реч је о планети Венери.<br />

чести народни називи за<br />

ову планету су Вечерњача и<br />

зорњача<br />

10<br />

Извор:<br />

миодраг Павловић.<br />

Антологија лирске<br />

народне поезије.<br />

Београд: Вук Караџић,<br />

1982, стр. 31.<br />

Термин књижевност званично се користи од средине 19. века. јавља<br />

се и као превод речи литература. Широко схваћено, појам литература<br />

означава укупност онога што је написано и што има трајну вредност. све<br />

духовне творевине изражене речима обухваћене су појмом књижевност.<br />

То је створило потребу за посебним термином којим би се означила област<br />

уметничке књижевности. Временом, основно значење речи књижевност<br />

постало је управо уметничка књижевност. Књижевност тако означава<br />

естетички вид језичке творевине.<br />

сунце се дјевојком жени<br />

народна лирска песма<br />

Пажљиво прочитај народну лирску песму Сунце се дјевојком жени. Обрати<br />

пажњу на звук и ритам стихова. Оживљавај у машти уметнички свет песме.<br />

Утврди шта је у том свету необично. размишљај о симболици песничких слика.<br />

Уз помоћ задатака за тумачење припреми се да на часу анализираш песму и<br />

њена значења.<br />

дjевојка је сунцу говорила:<br />

„јарко сунце, љепша сам од тебе!<br />

Ако ли се томе не вјерујеш,<br />

ти изиђи на то равно небо,<br />

ја ћу изић’ за гору на воду.”<br />

Када јутро ведро освануло,<br />

излазило на небо сунашце,<br />

а дјевојка за гору на воду.<br />

Угледа је лијепо сунашце,<br />

угледа је кроз јелово грање:<br />

кол’ко се је ашик учинило,<br />

трипут је се сунце заиграло,<br />

па одвуче лијепу дјевојку,<br />

да је узме себи за љубовцу,<br />

од ње поста звијезда даница.<br />

Вечерња звезда,<br />

Алфонс муха,<br />

1902.<br />

Различи – ша сликовна среgс – шва (реūроgукције, фо – шоīрафије,<br />

цр – шежи и нарочи – шо функционалне – шабеле) у служби су књижевноī<br />

– шекс – ша, и ūружају ūрос – шор за ширење ин – шересовања.<br />

естетика – област<br />

филозофије која се бави<br />

феноменима лепоте<br />

и лепог у природи и<br />

уметностима<br />

естетски – који се односи<br />

на естетику, који се<br />

заснива на принципима<br />

естетике<br />

утисак – субјективно<br />

осећање, слика у свести<br />

коју оставља какав<br />

доживљај или сазнање;<br />

импресија<br />

чулан – који се опажа,<br />

сазнаје чулима<br />

Табела 1. Врсте уметности<br />

8<br />

Уметност<br />

Продукти људског рада имају различиту природу, сврху и значај. Неки<br />

од њих задовољавају наше свакодневне и практичне потребе, док је природа<br />

других таква да у нама подстиче унутрашње доживљаје и мисли. Уметност<br />

је духовна делатност. Она је настала као резултат човекове потребе да створи<br />

лепоту, да је доживљава и ужива у њој. У уметничким делима садржаји<br />

су осмишљени тако да изазивају утиске, оживљавају машту и покрећу<br />

на размишљање, формирање ставова и гледишта гледалаца, читалаца<br />

или слушалаца. Уколико су такви доживљаји подстакнути садржајима<br />

уметничких дела, реч је о уметничким (естетским) доживљајима.<br />

Производе уметности називамо уметничким делима. Творци уметничких<br />

дела су уметници или аутори. Ауторов рад и уметничка дела прави смисао<br />

и значај остварују посредством доживљаја публике.<br />

Уметничка изражајна средства су материјали, средства, технике и<br />

поступци којима се остварују уметнички садржаји, односно уметничка<br />

дела. Уобичајено је да уметности разликујемо према уметничким<br />

изражајним средствима.<br />

У историји човечанства развијали су се разноврсни облици уметничког<br />

изражавања. Временом су се издвојиле врсте уметности.<br />

УмеТНОсТ ИзрАжАјНА средсТВА<br />

1. мУзИКА звуци, тонови, ритам<br />

УмеТНИчКА<br />

делА<br />

музичка<br />

композиција<br />

УмеТНИЦИ<br />

композитор, музичар, интерпретатори<br />

композиција<br />

2. слИКАрсТВО линија, боја цртеж, слика сликар<br />

3. ВАјАрсТВО маса, простор, материјали скулптура вајар<br />

4. АрХИТеКТУрА<br />

грађевински материјали,<br />

архитектонски простор<br />

грађевина,<br />

архитектонски<br />

објекат<br />

архитекта<br />

5. ИГрА покрет(и) кореографија кореограф (извођачи кореографије, играчи)<br />

6. КЊИжеВНОсТ речи<br />

7. ФИлм<br />

Кључне речи: уметност, врсте уметности, уметничка дела, уметничка изражајна средства,<br />

естетски доживљаји<br />

покретне слике<br />

(кадар, монтажа, режија,<br />

сценарио)<br />

књижевни<br />

уметнички текстови<br />

писац<br />

филм филмски аутор (редитељ)


1.<br />

ножини Lehrwerke<br />

ГРАМАТИКА<br />

именица für око Anfänger и ухо:<br />

чи, РАЗРЕД очију, очима, ухо – уши, ушију, ушима.<br />

Уџбеник за први разред гимназија<br />

резенту<br />

и средњих<br />

глагола чија<br />

стручних<br />

се основа завршава<br />

школа<br />

на -к, -г, -х (у свим лицима<br />

трећег лица множине, јер је ту наставак -у, а испред њега не долази<br />

ене): (пећи > пек-) печем, (извући > извук-) извучем, (обући > обук-)<br />

, (моћи > мог-) може, (стрићи > стриг-) стрижем (овај глагол значи<br />

и), (врћи > врх-) вршем (овај глагол значи одвајати зрело зрневље<br />

з класја) и сл.<br />

Помоћу Пи шања – са марīине<br />

ау шорка – је у с шалној, – неūосреgној<br />

комуникацији са ученицима, ūоgс шиче –<br />

их на размишљање о најразноврснијим<br />

чињеницама из језичке и ванјезичке<br />

с шварнос – ши. –<br />

ористу глагола чија се основа завршава на -к, -г, -х:<br />

и > испек-) испече, (обући > обук-) обуче, (исећи > исек-) исече,<br />

> диг-) диже, (оврћи > оврх-) оврше и сл.<br />

ворби речи чија се основа завршава на -к, -г, -х:<br />

ечити, (рука) ручетина, (рука) ручица, (јунак) јуначина, (бука)<br />

и, (друг)<br />

Аутор:<br />

дружина, Весна Ломпар (књига) књижетина, (књига) књижица, (траг)<br />

ти, (драг) дражестан, (брег) брежак, (прах) прашина, (прах) прашак,<br />

ашак, (смех) смешити, (снаха) снашица, (страх) страшан и сл.<br />

Општи појмови о језику<br />

Шта мислиш, зашто се<br />

у неким дијалектима<br />

чује печу уместо пеку,<br />

сечу уместо секу и сл.?<br />

172<br />

стране<br />

283<br />

задатка<br />

52<br />

56<br />

слике питања са<br />

маргине<br />

ÎÎ<br />

Конципирана као уџбеник са<br />

елементима радне свеске,<br />

ова књига на најбољи начин<br />

оживљава наизглед строго<br />

али свакако захтевно градиво<br />

граматике.<br />

ÎÎ<br />

Уџбеник је усклађен са<br />

развојним могућностима<br />

и предзнањем ученика<br />

и, као такав, доприноси<br />

испуњавању образовних<br />

стандарда и остваривању<br />

циљева и задатака предмета.<br />

ÎÎ<br />

Преглед садржаја, систем<br />

наслова и поднаслова<br />

организован је тако да<br />

обезбеђује прегледност и<br />

лако сналажење.<br />

Погледај како изгледа листа од десет најзаступљенијих језика према броју<br />

говорника (подаци су из 1998. године):<br />

Језик у бројкама<br />

900 000 000<br />

800 000 000<br />

700 000 000<br />

600 000 000<br />

500 000 000<br />

400 000 000<br />

300 000 000<br />

200 000 000<br />

100 000 000<br />

мандарински кинески<br />

хинду<br />

На увоgним<br />

с – шранама<br />

нас – шавних – шема<br />

ау – шорка gоgа – шно<br />

мо – шивише ученике<br />

ūреgс – шављајући<br />

īрафиконима<br />

несвакиgашње<br />

с – ша – шис – шичке<br />

ūоgа – шке.<br />

шпански<br />

енглески<br />

бенгалски<br />

арапски<br />

руски<br />

португалски<br />

јапански<br />

немачки<br />

Е<br />

К<br />

А<br />

В<br />

С<br />

К<br />

И<br />

КРАТАК ПРЕГЛЕД НАУЧЕНОГ<br />

Подела дијалеката према замени старог гласа јат<br />

књижевни изговор некњижевни изговор<br />

екавски (и)јекавски икавски<br />

дете, деца, лето дијете, дјеца, љето дите, дица, лито<br />

Подела дијалеката према језичким особинама<br />

призренско-тимочки<br />

зетско-рашки<br />

има само један, кратак акценат ()<br />

(И)<br />

има два силазна акцента ( , \\)<br />

поред номинатива и вокатива,<br />

Ј<br />

облички се изједначавају акузатив,<br />

употребљава се још само акузатив као Е локатив и инструментал<br />

општи падеж<br />

К<br />

косовско-ресавски источнохерцеговачки<br />

А<br />

има два силазна акцента ( , \\) и један<br />

В има четири акцента ( , \\, ∕, \),<br />

узлазни – дугоузлазни (∕ )<br />

дужине се не скраћују<br />

облички се изједначавају акузатив,<br />

С<br />

јавља се свих седам падежних облика<br />

локатив и инструментал<br />

К<br />

шумадијско-војвођански<br />

И<br />

има четири акцента ( , \\, ∕, \),<br />

дужине се често скраћују<br />

јавља се свих седам падежних облика<br />

Основица српског књижевног језика<br />

екавски изговор (и)јекавски изговор<br />

шумадијско-војвођански источнохерцеговачки<br />

На крају свакоī<br />

ūоīлавља налази се<br />

саже шак, – Кра шак –<br />

ūреīлеg наученоī,<br />

својеврс шан –<br />

резиме оноīа ш шо –<br />

је обухваћено<br />

ūоīлављем уз које<br />

с шоји. –<br />

87<br />

Дијалекат Књижевни језик<br />

користи се на ограниченој територији<br />

користи се у говору<br />

нема прописана правила<br />

користи се на целокупној територији<br />

користи се у говору и у писању<br />

има прописана правила (граматика, правопис<br />

и речник)<br />

36


2.<br />

РАЗРЕД<br />

Lehrwerke für Anfänger<br />

ЧИТАНКА<br />

Уџбеник за други разред гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

ÎÎ<br />

Читанка за 2. разред у потпуности следи принципе и концепт<br />

успостављене у издању за први разред, надовезујући се на њу<br />

сложенијим програмским захтевима.<br />

ÎÎ<br />

Текстови дела у целини или одломака су наведени или према<br />

научном критичком издању текста, уколико оно постоји, или,<br />

уколико такво издање не постоји, према оном издању које је прошло<br />

вишеструку текстолошку и научну проверу.<br />

ÎÎ<br />

На крају и ове читанке налазе се биографије писаца и врло<br />

користан регистар појмова.<br />

Аутор: Миодраг Павловић<br />

400<br />

страна<br />

160<br />

задатака<br />

182<br />

слике<br />

11<br />

табела<br />

Просветитељство<br />

Кључне речи: просвећеност, доба разума, рационализам, материјализам, детерминизам,<br />

барокне тенденције, рококо, класицизам, сентиментализам, развој романа<br />

Највеће европске културе током хуманизма и ренесансе развиле су књижевне<br />

језике, најчешће на основама народног говора. Нови статус књиге и токови<br />

књижевног стваралаштва утицали су на облике и начине образовања. Створени<br />

су предуслови за значајне промене у друштву, култури и уметности.<br />

Текс – шове увоgе али на њих се и наgовезују ūроīрамски саgржаји из<br />

ис – шорије и – шеорије књижевнос – ши. Ови – шекс – шови усмеравају ученике ка<br />

ширењу сазнања и ūоgс – шичу их ка gаљем ūроgубљивању знања.<br />

Сис – шем наслова и ūоgнаслова обезбеђује<br />

ūреīлеgнос – ш. Пре свакоī – шекс – ша налази се<br />

локализација, која gаје информације о<br />

кон – шекс – шу нас – шајања gела, ūружајући<br />

ūоgс – шицај за чи – шање.<br />

Рационализам је становиште у историји филозофије<br />

које разум (латин. ratio) узима за основни извор људског<br />

сазнања које је, отуда, независно у односу на искуство.<br />

Његови најзначајнији представници били су: Рене Декарт<br />

(1596–1650), Барух де Спиноза (1632–1677) и Готфрид<br />

Вилхелм Лајбниц (1646–1716).<br />

Према овом свом принципу, они се разликују од<br />

емпириста, својих савременика филозофа, који су<br />

истицали искуство као основ процеса сазнања. Управо се<br />

грчка реч емпирија (empeiria) која значи искуство, налази<br />

у корену термина емпиризам. Једна латинска фраза<br />

која тврди да „ничега нема у разуму што претходно није<br />

било у чулима” могла би бити мото овог филозофског<br />

становишта, чији су најважнији представници били:<br />

Томас Хобс (1588–1679), Џон Лок (1632–1704), Џорџ<br />

Баркли (1685–1753) и Дејвид Хјум (1711–1776).<br />

Вајмарски суд муза, Теобалд фон Ер, 1805.<br />

8<br />

Ново доба<br />

На марīинама се налазе – шумачења<br />

кључних речи и ūојмова.<br />

Француски и енглески филозофи 17. века<br />

нарочито преиспитују улогу и смисао религије<br />

у животу човека и друштва. Током 18. века још<br />

више се истичу филозофска и научна мишљења о<br />

значају здравог разума (рационалног) за схватање<br />

природних процеса, животних и друштвених<br />

промена. Религијски доживљај света сматра се<br />

застарелим, а научници подстичу савременике да<br />

до сазнања дођу помоћу сопствених разумских<br />

моћи. Таква активност најчешће се називала<br />

просвећивањем. Из ње произлази назив нове<br />

духовне епохе – просвећеност (француски siècle des<br />

Lumières, немачки Aufklärung, енглески<br />

Enlightenment), или доба разума.<br />

Филозофско утемељење просветитељства<br />

остварили су Рене Декарт, Џон Лок и<br />

Готфрид Вилхелм Лајбниц, а најзначајнији<br />

за идеје новог доба су Волтер, Русо, Дидро,<br />

Д’Аламбер, Ламетри и Холбах. Кантово<br />

дело Критика чистог ума из 1781. представља<br />

врхунац просветитељске мисли.<br />

Просветитељство се може посматрати<br />

и као духовни покрет који уводи<br />

човечанство у ново доба. Неретко се<br />

за историјски период који започиње<br />

од просвећености говори да је почетак<br />

нововековног раздобља у развоју друштва,<br />

културе и уметности.<br />

Бранко Радичевић<br />

Кључне речи: лирска песма, лирски паралелизми, метафора, игра речима, стваралаштво,<br />

песништво, растанак, школовање, асоцијативно везивање мотива, Бранкова награда<br />

Бранко Радичевић<br />

Кад млидија умрети<br />

Победоносна 1847. година овенчана је у српској књижевности и<br />

песништвом Бранка Радичевића (1824–1853). Бранко је имао нешто више од<br />

двадесет година када је објавио прву песничку збирку. У његовим песмама<br />

запажа се промена песничког стила и велики заокрет од класицизма ка новој,<br />

романтичарској поетици. Лиризам Бранкове поезије спојен је са духом,<br />

лексиком и стихом наших народних песама. Увери се у то читањем једне од<br />

његових најпознатијих песама – Кад млидија умрети.<br />

Лисје жути веће по дрвећу,<br />

Лисје жуто доле веће пада,<br />

Зелено га више ја никада<br />

Видет нећу.<br />

Глава клону, лице потавнило,<br />

Боловање око ми попило,<br />

Рука ломна, тело измождено,<br />

А клеца ми слабачко колено:<br />

Дође доба да идем у гроба.<br />

Збогом, житку, мој прелепи санчe,<br />

Збогом, зоро, збогом, бели данче,<br />

Збогом, свете, некадањи рају,<br />

Ја сад морам другом ићи крају.<br />

O да те тако ја не љубља жарко,<br />

Још бих гледô твоје сунце јарко,<br />

Слушô грома, слушао олују,<br />

Чудио се твојему славују,<br />

Твојој реци и твоме извиру –<br />

Мог живота вир је на увиру!<br />

O песме моје, јадна сирочади,<br />

Децо мила моји лета млади,<br />

Тедо дугу да са неба свучем,<br />

Дугом шарном да све вас обучем,<br />

Да накитим сјајнијем звездама,<br />

Да обасјам сунчаним лучама.<br />

Дуга била, па се изгубила,<br />

Звезде сјале, па су и пресјале,<br />

А сунашце оно огрејало –<br />

И оно је са неба ми пало.<br />

Све нестаде што вам дати справља,<br />

У траљама отац вас оставља. –<br />

1845.<br />

Извор: Бранко Радичевић: Сабране песме.<br />

Приредио Душан Иванић.<br />

Београд: Српска књижевна задруга,<br />

1999, стр. 196–197.<br />

Портрет Бранка Радичевића,<br />

Лазар Микулић, 1956.<br />

млидија – мишљах<br />

веће – већ<br />

житак – живот<br />

увир – увирање, понирање,<br />

нестајање<br />

луча – зрак, сјај; буктиња<br />

справљати – припремати<br />

Текс – шове<br />

ūра – ше ūажљиво<br />

оgабране<br />

реūроgукције<br />

значајних<br />

уме – шника, уз<br />

навођења имена<br />

gела, ау – шора и<br />

времена<br />

нас – шанка.


2.<br />

РАЗРЕД<br />

Lehrwerke für Anfänger<br />

ГРАМАТИКА<br />

Уџбеник за други разред гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

Аутори: Весна Ломпар,<br />

Александра Антић<br />

228<br />

страна<br />

475<br />

задатака<br />

64<br />

103<br />

слике питања са<br />

маргине<br />

Енклитички облик помоћног глагола може стајати<br />

испред инфинитива глагола који се мења или иза њега.<br />

Кад је помоћни глагол иза инфинитива, не понашају се<br />

сви глаголи исто:<br />

глаголи на -ти губе инфинитивни наставак, а помоћни<br />

глагол пише се заједно са основом (плесаћемо,<br />

пробудићете се, разговараће, слушаћу, стаћеш);<br />

глаголи на -ћи пишу се на исти начин као и кад је помоћни<br />

глагол испред инфинитива (доћи ћу, рећи ћемо,<br />

стићи ћете, ићи ћеш, ући ће).<br />

Императив (заповедни начин)<br />

Императивом се изриче заповест,<br />

Шта мислиш, имају молба, забрана, подстицај или савет<br />

ли сви језици посебне да се радња изврши (Реци ми то сада,<br />

облике за 2. лице Поједи воће, Не бацај отпатке!, Веруј<br />

једнине и 2. лице<br />

ми, Спавајте дуже). Има само облике<br />

множине императива?<br />

за 2. лице једнине и 1. и 2. лице множине.<br />

Гради се тако што се на окрњену или пуну презентску<br />

основу додају двојаки наставци.<br />

1. лице<br />

2. лице<br />

1. Повежи главни број са врстом којој припада.<br />

петоро<br />

петорица<br />

пет<br />

петоре<br />

ВЕЖБАЊА<br />

2. Подвуци број у брзалици и напиши га исправно на линију.<br />

Четри чавчића на чунчићу чучећи цијучу.<br />

Једнина<br />

бројна именица на -ица<br />

бројни придев<br />

збирни број<br />

основни број<br />

Множина<br />

(пиш)-имо<br />

(пева)-јмо<br />

(пиш)-ите<br />

(пева)-јте<br />

3. Упиши одговарајући основни број у наведене изразе. Један број је сувишан.<br />

пет четири три две једна<br />

а) не знати ни унакрст („не знати ништа”)<br />

б) бити на ћошка („бити рђавог расположења”)<br />

в) на све стране („свуда”)<br />

г) ни ни шест („без оклевања, одмах, сместа”)<br />

/<br />

(пиш)-и<br />

(пева)-ј<br />

4. Речи из заграде напиши у генитиву.<br />

Велика Морава настаје спајањем (две реке), Јужне и Западне Мораве.<br />

5. Заокружи слово испред реченице у којој подвучени број означава особе мушког и женског<br />

пола.<br />

а) Обратили смо се њима двама. б) Обратили смо се њима двема.<br />

в) Обратили смо се њима двома. г) Обратили смо се њима двојици.<br />

Код глагола који у 3. лицу множине презента на крају<br />

имају -ју или -је додају се наставци -ј, -јмо, -јте (читај,<br />

залиј, умијмо се, певајмо, слушајте, обој, стој, на-<br />

ÎÎ<br />

Као и за претходну годину,<br />

овај уџбеник је усклађен са појте).<br />

Програмом српског језика Код готово свих осталих глагола додају се наставци<br />

и књижевности, који је у -и, -имо, -ите (види, издржи, урадимо, јавите, треси,<br />

обуци, узмите, дођи, испеците, носимо,<br />

пиши).<br />

иновираном облику усвојен 2011.<br />

Знаш ли неки глагол<br />

ÎÎ<br />

Врхунска графичко-ликовна<br />

који нема облике за<br />

За 3. лице једнине и множине<br />

императив?<br />

нема посебних облика, али се заповест<br />

може изразити речцом нека и<br />

и техничка опремљеност у<br />

функцији су боље перцепције<br />

презентом<br />

и<br />

одговарајућег глагола: нека дође, нека дођу,<br />

усвајања градива. нека се јави, нека се јаве , нека пева, нека певају.<br />

Î Î Одабрани примери и цитати<br />

из литературе подстицајни су за<br />

развој интересовања, а доприносе<br />

и подизању језичке културе<br />

ученика.<br />

У оgељку Пази! ау шорка – је<br />

скренула ученицима ūажњу на чес ше –<br />

неgоумице ūри ūисању, мо шивишући –<br />

их gа уоче и избеīну шиūичне – īрешке,<br />

– ше gа неīују кул – шуру изражавања.<br />

6. Упиши словима поштанске бројеве наведених места у дату табелу.<br />

018 Алексинац<br />

013 Ковачица<br />

036 Рашка<br />

7. Подвуци правилно написане бројеве:<br />

двестотине, двадесет (и) пет, четиристо, петстодвадесет, шестсто,<br />

осамсто седамдесет два, двехиљаде петнаеста.<br />

Рубрика Занимљивос ши –<br />

ūра ши – сваку нас шавну –<br />

јеgиницу, ученицима омоīућава<br />

лакше усвајање језичке<br />

ма – шерије и њено функционално<br />

ūовезивање са ūојавама у<br />

све – шу у којем живе.<br />

Пази!<br />

113<br />

Правилни облици императива<br />

Обрати пажњу на правилан облик<br />

императива у 2. лицу једнине:<br />

О скраћеници ОК<br />

Типична грешка<br />

зали<br />

издвоји<br />

наброји<br />

нави<br />

обоји<br />

одвоји<br />

освоји<br />

преброји<br />

престроји се<br />

попи<br />

преви<br />

разби<br />

разуми<br />

уви<br />

удостоји<br />

уми се<br />

уши<br />

Занимљивости<br />

Постоји неколико тумачења<br />

постанка веома учесталог и<br />

распрострањеног израза у свим<br />

језицима света – ОК.<br />

Према једнима, у питању је<br />

енглески језик, где је ОК вид<br />

скраћенице „све у реду” (all corect),<br />

а по другима, реч је о немачком<br />

штампарском изразу „без<br />

исправки” (ohne Korrektur). По<br />

трећима, реч је о финском језику<br />

и значењу „тачно” (oikea), а по<br />

четвртима, ради се о руском изразу<br />

„одлично, врло добро” (очен<br />

хорошо).<br />

Међутим, многи светски<br />

лингвисти и етимолози сматрају<br />

да је порекло овог израза – грчко.<br />

Први запис ове скраћенице у<br />

облику великих почетних грчких<br />

слова – омеге и капе (ΩК) – води у<br />

920. годину. Данас нико више није<br />

сигуран шта би тачно то ОК могло<br />

представљати.<br />

Са друге стране, постоје<br />

претпоставке да су грчки<br />

морепловци били ти који су у<br />

енглески језик унели овај израз.<br />

Налазећи се у америчким лукама,<br />

често су употребљавали израз „све<br />

је у реду” (на грчком се чита „ола<br />

кала”) да би потврдили обављени<br />

утовар, истовар и преглед робе, а<br />

често су и иницијале О.К. писали<br />

Правилан обл<br />

залиј<br />

издвој<br />

наброј<br />

навиј<br />

обој<br />

одвој<br />

освој<br />

преброј<br />

престрој се<br />

попиј<br />

превиј<br />

разбиј<br />

разумеј<br />

увиј<br />

удостој<br />

умиј се<br />

ушиј<br />

Неки глаголи у императиву<br />

имају дублетне облике који се<br />

подједнако често употребљавају<br />

(отиђи, отиди), а неки имају<br />

дублетне облике од којих је један<br />

обично ређи:<br />

помози<br />

лези<br />

седи<br />

кречом по страницама бродова<br />

како би сигнализирали да је брод<br />

спреман за испловљавање.<br />

(Предраг Мутавџић, Анегдоте и<br />

занимљивости са Балкана, прилагођено)<br />

Свако ūоīлавље<br />

ūраћено је<br />

вежбањима, у којима<br />

ученик може gа<br />

ūровери колико је и<br />

с колико разумевања<br />

савлаgао īраgиво<br />

обрађено у gа шом –<br />

ūоīлављу.<br />

Шта мислиш, да ли<br />

се тачка пише унутар<br />

заграде после скраћенице<br />

с тачком?<br />

Шта мислиш, шта значе<br />

скраћенице EUR, USD и<br />

GBP?<br />

Непроменљиве:<br />

ЕУ (Европска уни<br />

(Основна школа), РС<br />

ка Србија и Републик<br />

САНУ (Српска академ<br />

и уметности), МС (Ма<br />

ска), СПЦ (Српска православна црква), USA (Un<br />

of America), DJ (disc jockey).<br />

Променљиве:<br />

ЈАТ (Југословенски<br />

спорт; од ЈАТ-а), УЛУ<br />

жење ликовних умет<br />

бије; из УЛУС-а), СКЦ (Студентски културни<br />

у СКЦ-у), ДИФ (Државни институт за фиску<br />

ДИФ-у), БИТЕФ (Београдски интернационални т<br />

фестивал; на БИТЕФ-у), ГСП (Градско саобраћ<br />

дузеће; са ГСП-ом), МУП (Министарство уну<br />

послова; из МУП-а), МИП (Министарство ин<br />

послова; у МИП-у), ПТТ (Пошта, телеграф, те<br />

ПТТ-у), РТС (Радио-телевизија Србије; на РТС-<br />

(Међународни монетарни фонд; из ММФ-а).<br />

Вербализоване скраћенице настају од ве<br />

скраћеница које се претварају у целовите речи, и<br />

биновањем делова двочланих или трочланих изр<br />

постају властите именице, које имају свој акцена<br />

и род (у једнини):<br />

Танјуг (Телеграфска агенција нове Југославије)<br />

(Нова литература), Симпо (Сима Погачаревић),<br />

(Телефонске комуникације), Мобтел (Мобилна<br />

нија), Имлек (Индустрија млека).<br />

Дублетни облици<br />

помогни<br />

легни<br />

седни<br />

Неке скраћенице могу се писати двојако:<br />

НИН и Нин, ЈАТ и Јат, БИТЕФ и Битеф, БЕМУ<br />

мус, ФЕСТ и Фест, БИА и Бија, FIAT, ФИАТ и Фиј<br />

брика, а аутомобил – фијат), UNESCO и Унеско, U<br />

и Уницеф, FIFA, ФИФА и Фифа, CIA и Ција, BBC и<br />

(а може и Би-Би-Си), ФБИ и FBI (а може и Еф-Би-<br />

Скраћеница је сваким даном све више и њихов<br />

не може се зауставити.<br />

168<br />

На крају уџбеника су gа – ша и Решења вежбања, која<br />

ће ūослужи – ши ученицима gа ūровере – шачнос – ш својих<br />

оgīовора, али и ūружи – ши нас – шавницима велику ūомоћ у<br />

раgу с ученицима.


3.<br />

РАЗРЕД<br />

ЧИТАНКА<br />

Уџбеник за трећи разред гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

сму<br />

жити, након поредбеног тумачења,<br />

сличности и разлике између песама Јесење вече и Јабланови. Са<br />

белешкама дођи на час и припреми се да у стваралачкој дискусији своја гледишта<br />

размениш са наставником и са другим ученицима.<br />

Корак напред<br />

У којој форми је испевана Матошева песма? Чиме објашњаваш појаву овог<br />

познатог традиционалног песничког облика у књижевности модерне? Проучи<br />

риму и установи како она утиче на звук и ритам песме. Испитај дужину стопе<br />

и установи како њен тон сугерише духовна расположења лирског субјекта и<br />

формира атмосферу целог дела. Установи на којим су местима успостављена<br />

опкорачења; протумачи на који начин она утичу на формирање света дела у<br />

машти читалаца.<br />

У одговарајућа поља наведене табеле упиши стихове у којима препознајеш<br />

(запажаш) наведено стилско изражајно средство. Тумачи њихову уметничку улогу<br />

у доживљавању и разумевању садржаја песме и њених уметничких значења.<br />

асонанца<br />

алитерација<br />

епитети<br />

персонификација<br />

метафора<br />

поређење<br />

хипербола<br />

Notturno је последња Матошева песма. Пронађена је на песниковој<br />

самртничкој постељи у загребачкој Болници сестара милосница.<br />

Пажљиво читај песму и откривај у чему се скрива њена лепота и посебност.<br />

Antun Gustav Matoš<br />

Notturno<br />

Аутори: Љиљана Бајић,<br />

Миодраг Павловић, Зона Мркаљ<br />

402<br />

стране<br />

180<br />

задатака<br />

176<br />

слика<br />

11<br />

табела<br />

Mlačna noć; u selu lavež; kasan<br />

Ćuk il’ netopir;<br />

Ljubav cvijeća − miris jak i strasan<br />

Slavi tajni pir.<br />

notturno – manje muzičko<br />

delo, sa pretežno sanjarskim<br />

motivima<br />

ćuk – vrsta noćne ptice<br />

grabljivice<br />

netopir – slepi miš<br />

bat – lupa, buka<br />

Оgељак Корак наūреg<br />

намењен је ученицима који<br />

желе више gа сазнају. Овај<br />

сеīмен ш – је уређен<br />

– шако gа и они ученици<br />

којима ин шересовање – није<br />

ūрвенс швено – окрену шо –<br />

књижевнос ши, – чес шо – моīу<br />

наћи неш шо – веома<br />

ин шересан – шно – за себе, јер<br />

се књижевнос ш – ūовезује са<br />

знањима оūш ше – кул шуре. –<br />

111<br />

ÎÎ<br />

Садржај уџбеника је усклађен са<br />

наставним планом и програмом за<br />

трећи разред гимназија и средњих<br />

стручних школа и са циљевима и<br />

задацима у настави српског језика и<br />

књижевности.<br />

Најразвијенији ме – шоgички gео у чи – шанци је Тумачење.<br />

Помоћу оgīоварајућих ūи – шања и заgа – шака из овоī сеīмен – ша<br />

лекције, ученик се ūриūрема за раg на часу, анализу књижевноī<br />

gела и сараgњу са нас – шавником и оgељењем.<br />

Свака лекција ūочиње кључним<br />

речима којима се ученицима указује<br />

на ш – ша ūосебно gа обра – ше ūажњу.<br />

ÎÎ<br />

Наставно градиво је у читанци<br />

обрађено у три тематске целине:<br />

1) модерна;<br />

2) међуратна и ратна књижевност;<br />

3) лектира.<br />

ÎÎ<br />

Осим основних текстова који у<br />

потпуности покривају прописани<br />

наставни план, читанка обилује<br />

веома квалитетним<br />

додатним, помоћним<br />

текстовима из књижевне<br />

критике, историје и теорије.<br />

ÎÎ<br />

На крају Читанке дати су<br />

библиографски подаци<br />

о писцима и индекс<br />

појмова.


блејати – не радити ништа, беспосличити,<br />

дангубити; досађивати се; траћити време,<br />

настојати да се било како испуни време;<br />

невиђено ‒ изузетно, изврсно, изванредно,<br />

одлично, сјајно, дивно; веома, баш, заиста;<br />

потпуно, сасвим, крајње (омладински жаргон)<br />

(Д. Андрић, Речник жаргона,<br />

блġјати, несвр. 1. пуштати глас „бле” (о овци,<br />

нģвиђено прил. неопажено, неприметно<br />

(Речник српскога језика, прилагођено)<br />

3.<br />

РАЗРЕД<br />

ГРАМАТИКА<br />

Уџбеник за трећи разред гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

ÎÎ<br />

Ова Граматика се на прави начин надовезује на граматике истих ауторки<br />

за први и други разред гимназија и средњих стручних школа, које су већ<br />

нашле своју примену и потврду у школској пракси.<br />

ÎÎ<br />

Основни текст уџбеника је јасан, сведен и писан прегледно, занимљивим<br />

стилом, па је стога близак младим читаоцима.<br />

ÎÎ<br />

Градиво је распоређено у неколико тематских целина – (1) творба речи,<br />

(2) лексикологија, (3) значењски односи међу лексемама, (4) порекло и сфера<br />

употребе речи, (5) фразеологизми и фразеологија, (6) стилска вредност<br />

лексема, (7) синтакса – синтаксичке јединице, (8) синтакса – синтаксичке<br />

конструкције и (9) правопис.<br />

Аутори: Весна Ломпар,<br />

Александра Антић<br />

202<br />

стране<br />

559<br />

задатака<br />

25<br />

98<br />

слика питања са<br />

маргине<br />

Тема – шску јеgиницу ūра – ши велики број<br />

„ūи – шања са марīине”, која су<br />

илус – шрована ūримерима из савременоī<br />

живо – ша и с – шоīа ученицима блиска.<br />

На увоgним с – шранама нас – шавних<br />

– шема је рубрика Језик у речнику, која<br />

на ūрави начин сūаја облас – ш<br />

īрама – шике и облас – ш лексике, а у<br />

којој су навеgена аgеква – шна мес – ша из<br />

речника срūских ау – шора.<br />

Указивању на – шиūичне<br />

īрешке у ученичком<br />

савлаgавању īраgива<br />

ūосебно gоūриноси<br />

рубрика Пази!<br />

Језик у речнику<br />

лутати; јурити догађаје по граду (омладински<br />

жаргон)<br />

телету и сл.; опонашати, подражавати тај<br />

глас. 2. фиг. а. говорити глупости, лупати,<br />

лупетати. б. гледати тупо, бленути, зијати,<br />

зурити.<br />

прилагођено)<br />

Дефиниције су наūисане лоīичним<br />

и јасним реченицама.<br />

На самом крају уџбеника<br />

налазе се Решења вежбања,<br />

Оgīовори на ūи – шања са<br />

марīине и Инgекс ūојмова.


4.<br />

РАЗРЕД<br />

Lehrwerke für Anfänger<br />

ЧИТАНКА<br />

Уџбеник за четврти разред гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

НОВО!<br />

Аутори: Љиљана Бајић,<br />

Миодраг Павловић, Зона Мркаљ<br />

400<br />

страна<br />

240<br />

задатака<br />

126<br />

слика<br />

10<br />

табела<br />

ÎÎ<br />

Уџбеник је усклађен са прописаним<br />

програмским садржајима, са развојем<br />

методичке и књижевнонаучне мисли и<br />

са комплексним наставним циљевима,<br />

и као такав, удовољава захтевима<br />

савремене наставе.<br />

ÎÎ<br />

Аутори су се потрудили да кроз<br />

кратка објашњења на маргинама<br />

текстова пруже неопходне путоказе и<br />

разјашњења теоријских, критичких,<br />

или појмова опште културе који<br />

олакшавају разумевање главног<br />

текста.<br />

Î Î Предвиђени су различити облици<br />

рада: индивидуални, по паровима и<br />

групни рад. Пре свега, предвиђено<br />

је писање реферата, есеја, приказа,<br />

осврта, подсетника за усмено<br />

излагање, као и учешће у дискусији о<br />

неким вредностима књижевног дела<br />

или о важним питањима које оно<br />

покреће.<br />

Објашњења<br />

неūозна – ших речи из<br />

– шекс – шова виgно<br />

су обележена на<br />

марīинама.


НОВО!<br />

Кључне речи и важне информације<br />

о gелу које ће се чи – ша – ши, неоūхоgне<br />

су за њеīово целови – шо – шумачење и<br />

разумевање.<br />

На крају Чи – шанке<br />

сви зас – шуūљени ūисци<br />

разврс – шани су ūо<br />

азбучном реgу.<br />

Уз свако gело или оgломак ūрецизно су<br />

навеgени ūоgаци о извору.<br />

Пореg скоро свакоī књижевноī – шекс – ша<br />

ūонуђено је јеgно или више сликарских<br />

ремек-gела која и на значењском, и на<br />

– шема – шском нивоу оgīоварају разма – шрању<br />

оgређеноī књижевноī – шекс – ша.


4.<br />

РАЗРЕД<br />

Lehrwerke für Anfänger<br />

ГРАМАТИКА<br />

Уџбеник за четврти разред гимназија<br />

и средњих стручних школа<br />

НОВО!<br />

Аутори: Весна Ломпар,<br />

Александра Антић<br />

Свако ūоīлавље ūочиње илус – шрованим ūримером ūоg називом Језик у<br />

уūо – шреби. На илус – шрацијама је, с јеgне с – шране, ūриказана ūоīрешна<br />

уūо – шреба језика, а с gруīе с – шране, ūример ūравилне уūо – шребе.<br />

254<br />

стране<br />

512<br />

задатака<br />

41<br />

117<br />

слика питања са<br />

маргине<br />

ÎÎ<br />

Овом граматиком ауторке веома<br />

успешно заокружују дидактичку<br />

обраду и уџбеничко представљање<br />

средњошколских садржаја из<br />

српског језика. Наставне јединице<br />

се добро повезују са претходним<br />

знањима и корелирају с областима<br />

обрађеним у граматикама од првог до<br />

трећег разреда средње школе.<br />

ÎÎ<br />

Садржаји су прегледно разврстани<br />

према областима, темама и<br />

подтемама, а у складу са распоредом<br />

наставне грађе у овом образовном<br />

циклусу, најобимнији део посвећен је<br />

синтакси српског језика.<br />

ÎÎ<br />

На самом крају уџбеника налазе се још<br />

три целине које омогућавају потпуну<br />

примену уџбеника и у професорској<br />

и у ученичкој пракси: Решења<br />

вежбања, Одговори на питања са<br />

маргине и Индекс појмова.<br />

Разноврсне линīвис – шичке ūи – шалице<br />

(Пи – шања са марīине) и ūажљиво<br />

оgабрани илус – шра – шивни ма – шеријал<br />

обоīаћују овај уџбеник као ш – шо су и<br />

ūре – шхоgна – шри.


НОВО!<br />

Рубрика Занимљивос – ши базирана је ин – шересан – шним<br />

оgломцима обично аgаū – шираним из с – шручне и ūоūуларне<br />

линīвис – шичке ли – шера – шуре.<br />

Заgаци у рубрици Вежбања су<br />

ūажљиво осмишљени и ūрецизно<br />

срочени, оgлично ūокривају све<br />

обрађене – шеме, а ūоīоgни су и за<br />

раg на часу, и за самос – шалан<br />

раg коg куће.<br />

Брзој и лакој ūровери усвојеноī īраgива<br />

gоūринеће рубрика Кра – шак ūреīлеg наученоī.


Приручници за<br />

наставнике<br />

Lehrwerke für Anfänger<br />

ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />

1.<br />

РАЗРЕД<br />

Збирка задатака из књижевности са<br />

књижевнотеоријским појмовима<br />

Аутори: Миодраг Павловић,<br />

Зона Мркаљ<br />

ÎÎ<br />

Приручник за наставнике<br />

надовезује се на уџбеник и<br />

представља збирку предлога<br />

који олакшавају организовање<br />

наставе и рад са ученицима.<br />

НОВО!<br />

Аутори: Александра Кузмић,<br />

Мирјана Стакић Савковић<br />

312<br />

страна<br />

339<br />

задатака<br />

4<br />

ÎÎ<br />

Збирка задатака је први<br />

приручник оваквог типа –<br />

намењен поступном и студиозном<br />

савладавању градива колико и<br />

практичној примени стечених<br />

знања.<br />

ÎÎ<br />

Погодна је за припремање и<br />

полагање завршног (матурског),<br />

односно пријемног испита на<br />

свим друштвеним факултетима<br />

на којима квалификациони испит<br />

предвиђа проверу знања из српског<br />

језика и књижевности.<br />

Î Î Заступљена су питања отвореног<br />

типа (допуњавање, кратки<br />

одговори, продужени одговори,<br />

есејски задаци) и затвореног типа<br />

(вишеструки избор, алтернативни<br />

избор, повезивање, сређивање,<br />

вишеструки задаци алтернативног<br />

избора) свих нивоа тежине.<br />

теста<br />

Збирка може би – ши gраīоцен<br />

ÎÎ<br />

Приручници служе да помогну<br />

наставнику да на једном месту<br />

пронађе све што је потребно у<br />

реализацији наставе српског<br />

језика.<br />

ÎÎ<br />

У том циљу предочени су примери<br />

из методичке литературе, као<br />

и примери из дугогодишње<br />

наставничке праксе.<br />

ÎÎ<br />

Приручници нуде предлог<br />

годишњих и месечних планова<br />

којима олакшавају наставницима<br />

планирање активности на<br />

часовима.<br />

ослонац ученицима и њиховим<br />

нас – шавницима који учес – швују на<br />

Књижевној олимūијаgи.


Правопис<br />

српског језика<br />

Аутор: проф. др Милорад Дешић<br />

12 3<br />

На крају књиīе налази се<br />

речник акцен – шованих речи које<br />

уūућују на – шачке и ūоg – шачке у<br />

основном – шекс – шу.<br />

294 17 209<br />

стране поглавља тачака<br />

ÎÎ<br />

Проф. др Милорад Дешић<br />

читав свој радни век<br />

посветио је изучавању<br />

правилног говора и<br />

писања. Приредио је више<br />

издања правописа за<br />

школску употребу, а ово,<br />

ново, приредио је у складу<br />

са Правописом српскога<br />

језика Матице српске из<br />

2010. године.<br />

ÎÎ<br />

Овај приручник, намењен<br />

пре свега ученицима и<br />

наставницима, написан<br />

је јасно и прегледно,<br />

језиком разумљивим<br />

широј популацији.<br />

ÎÎ<br />

Примери уз правила<br />

углавном су преузети из<br />

савременог језика.


Сарађујте<br />

са нама.<br />

Учествујте у евалуацији<br />

наших уџбеника.<br />

saradnja@klett.rs<br />

011/3348-372<br />

Издавачка кућа „<strong>Klett</strong>” д.o.o.<br />

Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд, телефон: 011/3348-384, факс: 011/3348-385, имејл: saradnja@klett.rs, www.klett.rs

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!