You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Српски<br />
језик<br />
Прави избор<br />
за свакоī<br />
ūрофесора!<br />
КАТАЛОГ УЏБЕНИКА <strong>2016</strong>/17.
Уважене колегинице и колеге,<br />
Са задовољством вас и ваше ђаке позивам да (и даље)<br />
користите савремене средњошколске уџбенике и<br />
приручнике Издавачке куће „<strong>Klett</strong>”, у потпуности<br />
усаглашене са наставним плановима и програмима,<br />
али и са потребама модерног времена и креативне,<br />
стваралачке наставе, чији сте ви темељ.<br />
Сад већ препознатљив квалитет, трајност производа,<br />
начин на који уџбеници комуницирају са учеником,<br />
тачност информација, богатство корелативних садржаја<br />
довољно о себи говоре.<br />
46%<br />
59%<br />
46% школа у Србији<br />
користи уџбенике<br />
Издавачке куће „<strong>Klett</strong>”<br />
59% уџбеника за<br />
гимназије у понуди<br />
У нади да ћемо проширити породицу задовољних<br />
корисника ових вредних школских издања, срдачно вас<br />
поздрављам!<br />
Проф. др Зона Мркаљ,<br />
уредник за српски језик и књижевност<br />
3<br />
издања<br />
749 издања<br />
2004. <strong>2016</strong>.<br />
Графички приказ броја наслова Издавачке куће „<strong>Klett</strong>”<br />
од 2004. до <strong>2016</strong>. године<br />
93%<br />
Предности уџбеника<br />
Српски језик 1–4:<br />
ÎÎ<br />
систематичност и прегледност,<br />
ÎÎ<br />
актуелни садржаји,<br />
ÎÎ<br />
комуникативни приступ,<br />
ÎÎ<br />
савремен дизајн.<br />
93% „<strong>Klett</strong>” издања<br />
прате савремени<br />
наставни материјали<br />
Уџбеници за српски језик и књижевност<br />
у потпуности прате наставне планове<br />
и програме. Уџбеници садрже чврсту<br />
структуру и подељени су на веће целине, и<br />
у оквиру њих, на мање целине и наставне<br />
јединице. Поред основног текста уџбеници<br />
садрже занимљиве информације и богат<br />
илустративни материјал.
СРПСКИ ЈЕЗИК<br />
ЧИТАНКА<br />
Уџбеник за четврти разред гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
ISBN 978-86-7762-<br />
КЊИЖЕВНОСТ<br />
у четвртом разреду гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
Миодраг Павловић<br />
ISBN 978-86-7762-778-2<br />
ЗА УЧЕНИКЕ<br />
1.<br />
РАЗРЕД<br />
ЗА НАСТАВНИКЕ<br />
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />
2.<br />
РАЗРЕД<br />
Читанка<br />
Граматика<br />
Приручник<br />
за наставнике<br />
Збирка задатака из<br />
књижевности са<br />
књижевнотеоријским<br />
појмовима<br />
Читанка<br />
Граматика<br />
Приручник<br />
за наставнике<br />
3.<br />
РАЗРЕД<br />
Правопис<br />
српског<br />
језика<br />
Читанка<br />
Граматика<br />
Приручник<br />
за наставнике<br />
4.<br />
РАЗРЕД<br />
НОВО!<br />
4. разред<br />
НОВО!<br />
НОВО!<br />
4. разред<br />
Љиљана Бајић<br />
Миодраг Павловић<br />
Зона Мркаљ<br />
Љиљана Бајић<br />
Миодраг Павловић<br />
Зона Мркаљ<br />
Миодраг Павловић<br />
Читанка 4<br />
Читанка<br />
Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних школа<br />
Књижевност 4<br />
Књижевност<br />
у четвртом разреду гимназија и средњих стручних школа<br />
Читанка<br />
Граматика<br />
Приручник<br />
за наставнике
1.<br />
РАЗРЕД<br />
Lehrwerke für Anfänger<br />
ЧИТАНКА<br />
Уџбеник за први разред гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
ÎÎ<br />
Избор текстова и тема је усклађен са Програмом српског језика<br />
и књижевности, који је у иновираном облику усвојен 2011. Такође,<br />
у потпуној је сагласности са општим исходима и стандардима<br />
образовања и васпитања.<br />
ÎÎ<br />
Састоји се од осам поглавља у којима су текстови организовани према<br />
теоријском и хронолошком принципу.<br />
ÎÎ<br />
На многим местима се вертикално повезује градиво, уз директна<br />
подсећања на стечена знања; хоризонтално се повезује са градивом<br />
других предмета, нарочито историје и историје уметности.<br />
Аутор: Миодраг Павловић<br />
276<br />
страна<br />
105<br />
задатака<br />
124<br />
слике<br />
23<br />
табеле<br />
На крају Чи – шанке налазе се<br />
ūрилози који обухва – шају основне<br />
ūоgа – шке о ūисцима чија су gела<br />
зас – шуūљена овим избором,<br />
азбучни ūоūис ūро – шумачених<br />
ūојмова и ūоgа – шке о<br />
ли – шера – шури.<br />
Књижевност као уметност речи<br />
Кључне речи: књижевност, књижевно дело, медији књижевности, књига, читање,<br />
тумачење<br />
Јасно<br />
ис – шакну – ше<br />
неūозна – ше<br />
речи<br />
су објашњене<br />
ūореg<br />
– шекс – ша.<br />
на воду – на извор<br />
ашик учинити – заљубити се<br />
љубовца – драга, вољена<br />
Даница – сјај ове звезде<br />
наговештава нови дан.<br />
реч је о планети Венери.<br />
чести народни називи за<br />
ову планету су Вечерњача и<br />
зорњача<br />
10<br />
Извор:<br />
миодраг Павловић.<br />
Антологија лирске<br />
народне поезије.<br />
Београд: Вук Караџић,<br />
1982, стр. 31.<br />
Термин књижевност званично се користи од средине 19. века. јавља<br />
се и као превод речи литература. Широко схваћено, појам литература<br />
означава укупност онога што је написано и што има трајну вредност. све<br />
духовне творевине изражене речима обухваћене су појмом књижевност.<br />
То је створило потребу за посебним термином којим би се означила област<br />
уметничке књижевности. Временом, основно значење речи књижевност<br />
постало је управо уметничка књижевност. Књижевност тако означава<br />
естетички вид језичке творевине.<br />
сунце се дјевојком жени<br />
народна лирска песма<br />
Пажљиво прочитај народну лирску песму Сунце се дјевојком жени. Обрати<br />
пажњу на звук и ритам стихова. Оживљавај у машти уметнички свет песме.<br />
Утврди шта је у том свету необично. размишљај о симболици песничких слика.<br />
Уз помоћ задатака за тумачење припреми се да на часу анализираш песму и<br />
њена значења.<br />
дjевојка је сунцу говорила:<br />
„јарко сунце, љепша сам од тебе!<br />
Ако ли се томе не вјерујеш,<br />
ти изиђи на то равно небо,<br />
ја ћу изић’ за гору на воду.”<br />
Када јутро ведро освануло,<br />
излазило на небо сунашце,<br />
а дјевојка за гору на воду.<br />
Угледа је лијепо сунашце,<br />
угледа је кроз јелово грање:<br />
кол’ко се је ашик учинило,<br />
трипут је се сунце заиграло,<br />
па одвуче лијепу дјевојку,<br />
да је узме себи за љубовцу,<br />
од ње поста звијезда даница.<br />
Вечерња звезда,<br />
Алфонс муха,<br />
1902.<br />
Различи – ша сликовна среgс – шва (реūроgукције, фо – шоīрафије,<br />
цр – шежи и нарочи – шо функционалне – шабеле) у служби су књижевноī<br />
– шекс – ша, и ūружају ūрос – шор за ширење ин – шересовања.<br />
естетика – област<br />
филозофије која се бави<br />
феноменима лепоте<br />
и лепог у природи и<br />
уметностима<br />
естетски – који се односи<br />
на естетику, који се<br />
заснива на принципима<br />
естетике<br />
утисак – субјективно<br />
осећање, слика у свести<br />
коју оставља какав<br />
доживљај или сазнање;<br />
импресија<br />
чулан – који се опажа,<br />
сазнаје чулима<br />
Табела 1. Врсте уметности<br />
8<br />
Уметност<br />
Продукти људског рада имају различиту природу, сврху и значај. Неки<br />
од њих задовољавају наше свакодневне и практичне потребе, док је природа<br />
других таква да у нама подстиче унутрашње доживљаје и мисли. Уметност<br />
је духовна делатност. Она је настала као резултат човекове потребе да створи<br />
лепоту, да је доживљава и ужива у њој. У уметничким делима садржаји<br />
су осмишљени тако да изазивају утиске, оживљавају машту и покрећу<br />
на размишљање, формирање ставова и гледишта гледалаца, читалаца<br />
или слушалаца. Уколико су такви доживљаји подстакнути садржајима<br />
уметничких дела, реч је о уметничким (естетским) доживљајима.<br />
Производе уметности називамо уметничким делима. Творци уметничких<br />
дела су уметници или аутори. Ауторов рад и уметничка дела прави смисао<br />
и значај остварују посредством доживљаја публике.<br />
Уметничка изражајна средства су материјали, средства, технике и<br />
поступци којима се остварују уметнички садржаји, односно уметничка<br />
дела. Уобичајено је да уметности разликујемо према уметничким<br />
изражајним средствима.<br />
У историји човечанства развијали су се разноврсни облици уметничког<br />
изражавања. Временом су се издвојиле врсте уметности.<br />
УмеТНОсТ ИзрАжАјНА средсТВА<br />
1. мУзИКА звуци, тонови, ритам<br />
УмеТНИчКА<br />
делА<br />
музичка<br />
композиција<br />
УмеТНИЦИ<br />
композитор, музичар, интерпретатори<br />
композиција<br />
2. слИКАрсТВО линија, боја цртеж, слика сликар<br />
3. ВАјАрсТВО маса, простор, материјали скулптура вајар<br />
4. АрХИТеКТУрА<br />
грађевински материјали,<br />
архитектонски простор<br />
грађевина,<br />
архитектонски<br />
објекат<br />
архитекта<br />
5. ИГрА покрет(и) кореографија кореограф (извођачи кореографије, играчи)<br />
6. КЊИжеВНОсТ речи<br />
7. ФИлм<br />
Кључне речи: уметност, врсте уметности, уметничка дела, уметничка изражајна средства,<br />
естетски доживљаји<br />
покретне слике<br />
(кадар, монтажа, режија,<br />
сценарио)<br />
књижевни<br />
уметнички текстови<br />
писац<br />
филм филмски аутор (редитељ)
1.<br />
ножини Lehrwerke<br />
ГРАМАТИКА<br />
именица für око Anfänger и ухо:<br />
чи, РАЗРЕД очију, очима, ухо – уши, ушију, ушима.<br />
Уџбеник за први разред гимназија<br />
резенту<br />
и средњих<br />
глагола чија<br />
стручних<br />
се основа завршава<br />
школа<br />
на -к, -г, -х (у свим лицима<br />
трећег лица множине, јер је ту наставак -у, а испред њега не долази<br />
ене): (пећи > пек-) печем, (извући > извук-) извучем, (обући > обук-)<br />
, (моћи > мог-) може, (стрићи > стриг-) стрижем (овај глагол значи<br />
и), (врћи > врх-) вршем (овај глагол значи одвајати зрело зрневље<br />
з класја) и сл.<br />
Помоћу Пи шања – са марīине<br />
ау шорка – је у с шалној, – неūосреgној<br />
комуникацији са ученицима, ūоgс шиче –<br />
их на размишљање о најразноврснијим<br />
чињеницама из језичке и ванјезичке<br />
с шварнос – ши. –<br />
ористу глагола чија се основа завршава на -к, -г, -х:<br />
и > испек-) испече, (обући > обук-) обуче, (исећи > исек-) исече,<br />
> диг-) диже, (оврћи > оврх-) оврше и сл.<br />
ворби речи чија се основа завршава на -к, -г, -х:<br />
ечити, (рука) ручетина, (рука) ручица, (јунак) јуначина, (бука)<br />
и, (друг)<br />
Аутор:<br />
дружина, Весна Ломпар (књига) књижетина, (књига) књижица, (траг)<br />
ти, (драг) дражестан, (брег) брежак, (прах) прашина, (прах) прашак,<br />
ашак, (смех) смешити, (снаха) снашица, (страх) страшан и сл.<br />
Општи појмови о језику<br />
Шта мислиш, зашто се<br />
у неким дијалектима<br />
чује печу уместо пеку,<br />
сечу уместо секу и сл.?<br />
172<br />
стране<br />
283<br />
задатка<br />
52<br />
56<br />
слике питања са<br />
маргине<br />
ÎÎ<br />
Конципирана као уџбеник са<br />
елементима радне свеске,<br />
ова књига на најбољи начин<br />
оживљава наизглед строго<br />
али свакако захтевно градиво<br />
граматике.<br />
ÎÎ<br />
Уџбеник је усклађен са<br />
развојним могућностима<br />
и предзнањем ученика<br />
и, као такав, доприноси<br />
испуњавању образовних<br />
стандарда и остваривању<br />
циљева и задатака предмета.<br />
ÎÎ<br />
Преглед садржаја, систем<br />
наслова и поднаслова<br />
организован је тако да<br />
обезбеђује прегледност и<br />
лако сналажење.<br />
Погледај како изгледа листа од десет најзаступљенијих језика према броју<br />
говорника (подаци су из 1998. године):<br />
Језик у бројкама<br />
900 000 000<br />
800 000 000<br />
700 000 000<br />
600 000 000<br />
500 000 000<br />
400 000 000<br />
300 000 000<br />
200 000 000<br />
100 000 000<br />
мандарински кинески<br />
хинду<br />
На увоgним<br />
с – шранама<br />
нас – шавних – шема<br />
ау – шорка gоgа – шно<br />
мо – шивише ученике<br />
ūреgс – шављајући<br />
īрафиконима<br />
несвакиgашње<br />
с – ша – шис – шичке<br />
ūоgа – шке.<br />
шпански<br />
енглески<br />
бенгалски<br />
арапски<br />
руски<br />
португалски<br />
јапански<br />
немачки<br />
Е<br />
К<br />
А<br />
В<br />
С<br />
К<br />
И<br />
КРАТАК ПРЕГЛЕД НАУЧЕНОГ<br />
Подела дијалеката према замени старог гласа јат<br />
књижевни изговор некњижевни изговор<br />
екавски (и)јекавски икавски<br />
дете, деца, лето дијете, дјеца, љето дите, дица, лито<br />
Подела дијалеката према језичким особинама<br />
призренско-тимочки<br />
зетско-рашки<br />
има само један, кратак акценат ()<br />
(И)<br />
има два силазна акцента ( , \\)<br />
поред номинатива и вокатива,<br />
Ј<br />
облички се изједначавају акузатив,<br />
употребљава се још само акузатив као Е локатив и инструментал<br />
општи падеж<br />
К<br />
косовско-ресавски источнохерцеговачки<br />
А<br />
има два силазна акцента ( , \\) и један<br />
В има четири акцента ( , \\, ∕, \),<br />
узлазни – дугоузлазни (∕ )<br />
дужине се не скраћују<br />
облички се изједначавају акузатив,<br />
С<br />
јавља се свих седам падежних облика<br />
локатив и инструментал<br />
К<br />
шумадијско-војвођански<br />
И<br />
има четири акцента ( , \\, ∕, \),<br />
дужине се често скраћују<br />
јавља се свих седам падежних облика<br />
Основица српског књижевног језика<br />
екавски изговор (и)јекавски изговор<br />
шумадијско-војвођански источнохерцеговачки<br />
На крају свакоī<br />
ūоīлавља налази се<br />
саже шак, – Кра шак –<br />
ūреīлеg наученоī,<br />
својеврс шан –<br />
резиме оноīа ш шо –<br />
је обухваћено<br />
ūоīлављем уз које<br />
с шоји. –<br />
87<br />
Дијалекат Књижевни језик<br />
користи се на ограниченој територији<br />
користи се у говору<br />
нема прописана правила<br />
користи се на целокупној територији<br />
користи се у говору и у писању<br />
има прописана правила (граматика, правопис<br />
и речник)<br />
36
2.<br />
РАЗРЕД<br />
Lehrwerke für Anfänger<br />
ЧИТАНКА<br />
Уџбеник за други разред гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
ÎÎ<br />
Читанка за 2. разред у потпуности следи принципе и концепт<br />
успостављене у издању за први разред, надовезујући се на њу<br />
сложенијим програмским захтевима.<br />
ÎÎ<br />
Текстови дела у целини или одломака су наведени или према<br />
научном критичком издању текста, уколико оно постоји, или,<br />
уколико такво издање не постоји, према оном издању које је прошло<br />
вишеструку текстолошку и научну проверу.<br />
ÎÎ<br />
На крају и ове читанке налазе се биографије писаца и врло<br />
користан регистар појмова.<br />
Аутор: Миодраг Павловић<br />
400<br />
страна<br />
160<br />
задатака<br />
182<br />
слике<br />
11<br />
табела<br />
Просветитељство<br />
Кључне речи: просвећеност, доба разума, рационализам, материјализам, детерминизам,<br />
барокне тенденције, рококо, класицизам, сентиментализам, развој романа<br />
Највеће европске културе током хуманизма и ренесансе развиле су књижевне<br />
језике, најчешће на основама народног говора. Нови статус књиге и токови<br />
књижевног стваралаштва утицали су на облике и начине образовања. Створени<br />
су предуслови за значајне промене у друштву, култури и уметности.<br />
Текс – шове увоgе али на њих се и наgовезују ūроīрамски саgржаји из<br />
ис – шорије и – шеорије књижевнос – ши. Ови – шекс – шови усмеравају ученике ка<br />
ширењу сазнања и ūоgс – шичу их ка gаљем ūроgубљивању знања.<br />
Сис – шем наслова и ūоgнаслова обезбеђује<br />
ūреīлеgнос – ш. Пре свакоī – шекс – ша налази се<br />
локализација, која gаје информације о<br />
кон – шекс – шу нас – шајања gела, ūружајући<br />
ūоgс – шицај за чи – шање.<br />
Рационализам је становиште у историји филозофије<br />
које разум (латин. ratio) узима за основни извор људског<br />
сазнања које је, отуда, независно у односу на искуство.<br />
Његови најзначајнији представници били су: Рене Декарт<br />
(1596–1650), Барух де Спиноза (1632–1677) и Готфрид<br />
Вилхелм Лајбниц (1646–1716).<br />
Према овом свом принципу, они се разликују од<br />
емпириста, својих савременика филозофа, који су<br />
истицали искуство као основ процеса сазнања. Управо се<br />
грчка реч емпирија (empeiria) која значи искуство, налази<br />
у корену термина емпиризам. Једна латинска фраза<br />
која тврди да „ничега нема у разуму што претходно није<br />
било у чулима” могла би бити мото овог филозофског<br />
становишта, чији су најважнији представници били:<br />
Томас Хобс (1588–1679), Џон Лок (1632–1704), Џорџ<br />
Баркли (1685–1753) и Дејвид Хјум (1711–1776).<br />
Вајмарски суд муза, Теобалд фон Ер, 1805.<br />
8<br />
Ново доба<br />
На марīинама се налазе – шумачења<br />
кључних речи и ūојмова.<br />
Француски и енглески филозофи 17. века<br />
нарочито преиспитују улогу и смисао религије<br />
у животу човека и друштва. Током 18. века још<br />
више се истичу филозофска и научна мишљења о<br />
значају здравог разума (рационалног) за схватање<br />
природних процеса, животних и друштвених<br />
промена. Религијски доживљај света сматра се<br />
застарелим, а научници подстичу савременике да<br />
до сазнања дођу помоћу сопствених разумских<br />
моћи. Таква активност најчешће се називала<br />
просвећивањем. Из ње произлази назив нове<br />
духовне епохе – просвећеност (француски siècle des<br />
Lumières, немачки Aufklärung, енглески<br />
Enlightenment), или доба разума.<br />
Филозофско утемељење просветитељства<br />
остварили су Рене Декарт, Џон Лок и<br />
Готфрид Вилхелм Лајбниц, а најзначајнији<br />
за идеје новог доба су Волтер, Русо, Дидро,<br />
Д’Аламбер, Ламетри и Холбах. Кантово<br />
дело Критика чистог ума из 1781. представља<br />
врхунац просветитељске мисли.<br />
Просветитељство се може посматрати<br />
и као духовни покрет који уводи<br />
човечанство у ново доба. Неретко се<br />
за историјски период који започиње<br />
од просвећености говори да је почетак<br />
нововековног раздобља у развоју друштва,<br />
културе и уметности.<br />
Бранко Радичевић<br />
Кључне речи: лирска песма, лирски паралелизми, метафора, игра речима, стваралаштво,<br />
песништво, растанак, школовање, асоцијативно везивање мотива, Бранкова награда<br />
Бранко Радичевић<br />
Кад млидија умрети<br />
Победоносна 1847. година овенчана је у српској књижевности и<br />
песништвом Бранка Радичевића (1824–1853). Бранко је имао нешто више од<br />
двадесет година када је објавио прву песничку збирку. У његовим песмама<br />
запажа се промена песничког стила и велики заокрет од класицизма ка новој,<br />
романтичарској поетици. Лиризам Бранкове поезије спојен је са духом,<br />
лексиком и стихом наших народних песама. Увери се у то читањем једне од<br />
његових најпознатијих песама – Кад млидија умрети.<br />
Лисје жути веће по дрвећу,<br />
Лисје жуто доле веће пада,<br />
Зелено га више ја никада<br />
Видет нећу.<br />
Глава клону, лице потавнило,<br />
Боловање око ми попило,<br />
Рука ломна, тело измождено,<br />
А клеца ми слабачко колено:<br />
Дође доба да идем у гроба.<br />
Збогом, житку, мој прелепи санчe,<br />
Збогом, зоро, збогом, бели данче,<br />
Збогом, свете, некадањи рају,<br />
Ја сад морам другом ићи крају.<br />
O да те тако ја не љубља жарко,<br />
Још бих гледô твоје сунце јарко,<br />
Слушô грома, слушао олују,<br />
Чудио се твојему славују,<br />
Твојој реци и твоме извиру –<br />
Мог живота вир је на увиру!<br />
O песме моје, јадна сирочади,<br />
Децо мила моји лета млади,<br />
Тедо дугу да са неба свучем,<br />
Дугом шарном да све вас обучем,<br />
Да накитим сјајнијем звездама,<br />
Да обасјам сунчаним лучама.<br />
Дуга била, па се изгубила,<br />
Звезде сјале, па су и пресјале,<br />
А сунашце оно огрејало –<br />
И оно је са неба ми пало.<br />
Све нестаде што вам дати справља,<br />
У траљама отац вас оставља. –<br />
1845.<br />
Извор: Бранко Радичевић: Сабране песме.<br />
Приредио Душан Иванић.<br />
Београд: Српска књижевна задруга,<br />
1999, стр. 196–197.<br />
Портрет Бранка Радичевића,<br />
Лазар Микулић, 1956.<br />
млидија – мишљах<br />
веће – већ<br />
житак – живот<br />
увир – увирање, понирање,<br />
нестајање<br />
луча – зрак, сјај; буктиња<br />
справљати – припремати<br />
Текс – шове<br />
ūра – ше ūажљиво<br />
оgабране<br />
реūроgукције<br />
значајних<br />
уме – шника, уз<br />
навођења имена<br />
gела, ау – шора и<br />
времена<br />
нас – шанка.
2.<br />
РАЗРЕД<br />
Lehrwerke für Anfänger<br />
ГРАМАТИКА<br />
Уџбеник за други разред гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
Аутори: Весна Ломпар,<br />
Александра Антић<br />
228<br />
страна<br />
475<br />
задатака<br />
64<br />
103<br />
слике питања са<br />
маргине<br />
Енклитички облик помоћног глагола може стајати<br />
испред инфинитива глагола који се мења или иза њега.<br />
Кад је помоћни глагол иза инфинитива, не понашају се<br />
сви глаголи исто:<br />
глаголи на -ти губе инфинитивни наставак, а помоћни<br />
глагол пише се заједно са основом (плесаћемо,<br />
пробудићете се, разговараће, слушаћу, стаћеш);<br />
глаголи на -ћи пишу се на исти начин као и кад је помоћни<br />
глагол испред инфинитива (доћи ћу, рећи ћемо,<br />
стићи ћете, ићи ћеш, ући ће).<br />
Императив (заповедни начин)<br />
Императивом се изриче заповест,<br />
Шта мислиш, имају молба, забрана, подстицај или савет<br />
ли сви језици посебне да се радња изврши (Реци ми то сада,<br />
облике за 2. лице Поједи воће, Не бацај отпатке!, Веруј<br />
једнине и 2. лице<br />
ми, Спавајте дуже). Има само облике<br />
множине императива?<br />
за 2. лице једнине и 1. и 2. лице множине.<br />
Гради се тако што се на окрњену или пуну презентску<br />
основу додају двојаки наставци.<br />
1. лице<br />
2. лице<br />
1. Повежи главни број са врстом којој припада.<br />
петоро<br />
петорица<br />
пет<br />
петоре<br />
ВЕЖБАЊА<br />
2. Подвуци број у брзалици и напиши га исправно на линију.<br />
Четри чавчића на чунчићу чучећи цијучу.<br />
Једнина<br />
бројна именица на -ица<br />
бројни придев<br />
збирни број<br />
основни број<br />
Множина<br />
(пиш)-имо<br />
(пева)-јмо<br />
(пиш)-ите<br />
(пева)-јте<br />
3. Упиши одговарајући основни број у наведене изразе. Један број је сувишан.<br />
пет четири три две једна<br />
а) не знати ни унакрст („не знати ништа”)<br />
б) бити на ћошка („бити рђавог расположења”)<br />
в) на све стране („свуда”)<br />
г) ни ни шест („без оклевања, одмах, сместа”)<br />
/<br />
(пиш)-и<br />
(пева)-ј<br />
4. Речи из заграде напиши у генитиву.<br />
Велика Морава настаје спајањем (две реке), Јужне и Западне Мораве.<br />
5. Заокружи слово испред реченице у којој подвучени број означава особе мушког и женског<br />
пола.<br />
а) Обратили смо се њима двама. б) Обратили смо се њима двема.<br />
в) Обратили смо се њима двома. г) Обратили смо се њима двојици.<br />
Код глагола који у 3. лицу множине презента на крају<br />
имају -ју или -је додају се наставци -ј, -јмо, -јте (читај,<br />
залиј, умијмо се, певајмо, слушајте, обој, стој, на-<br />
ÎÎ<br />
Као и за претходну годину,<br />
овај уџбеник је усклађен са појте).<br />
Програмом српског језика Код готово свих осталих глагола додају се наставци<br />
и књижевности, који је у -и, -имо, -ите (види, издржи, урадимо, јавите, треси,<br />
обуци, узмите, дођи, испеците, носимо,<br />
пиши).<br />
иновираном облику усвојен 2011.<br />
Знаш ли неки глагол<br />
ÎÎ<br />
Врхунска графичко-ликовна<br />
који нема облике за<br />
За 3. лице једнине и множине<br />
императив?<br />
нема посебних облика, али се заповест<br />
може изразити речцом нека и<br />
и техничка опремљеност у<br />
функцији су боље перцепције<br />
презентом<br />
и<br />
одговарајућег глагола: нека дође, нека дођу,<br />
усвајања градива. нека се јави, нека се јаве , нека пева, нека певају.<br />
Î Î Одабрани примери и цитати<br />
из литературе подстицајни су за<br />
развој интересовања, а доприносе<br />
и подизању језичке културе<br />
ученика.<br />
У оgељку Пази! ау шорка – је<br />
скренула ученицима ūажњу на чес ше –<br />
неgоумице ūри ūисању, мо шивишући –<br />
их gа уоче и избеīну шиūичне – īрешке,<br />
– ше gа неīују кул – шуру изражавања.<br />
6. Упиши словима поштанске бројеве наведених места у дату табелу.<br />
018 Алексинац<br />
013 Ковачица<br />
036 Рашка<br />
7. Подвуци правилно написане бројеве:<br />
двестотине, двадесет (и) пет, четиристо, петстодвадесет, шестсто,<br />
осамсто седамдесет два, двехиљаде петнаеста.<br />
Рубрика Занимљивос ши –<br />
ūра ши – сваку нас шавну –<br />
јеgиницу, ученицима омоīућава<br />
лакше усвајање језичке<br />
ма – шерије и њено функционално<br />
ūовезивање са ūојавама у<br />
све – шу у којем живе.<br />
Пази!<br />
113<br />
Правилни облици императива<br />
Обрати пажњу на правилан облик<br />
императива у 2. лицу једнине:<br />
О скраћеници ОК<br />
Типична грешка<br />
зали<br />
издвоји<br />
наброји<br />
нави<br />
обоји<br />
одвоји<br />
освоји<br />
преброји<br />
престроји се<br />
попи<br />
преви<br />
разби<br />
разуми<br />
уви<br />
удостоји<br />
уми се<br />
уши<br />
Занимљивости<br />
Постоји неколико тумачења<br />
постанка веома учесталог и<br />
распрострањеног израза у свим<br />
језицима света – ОК.<br />
Према једнима, у питању је<br />
енглески језик, где је ОК вид<br />
скраћенице „све у реду” (all corect),<br />
а по другима, реч је о немачком<br />
штампарском изразу „без<br />
исправки” (ohne Korrektur). По<br />
трећима, реч је о финском језику<br />
и значењу „тачно” (oikea), а по<br />
четвртима, ради се о руском изразу<br />
„одлично, врло добро” (очен<br />
хорошо).<br />
Међутим, многи светски<br />
лингвисти и етимолози сматрају<br />
да је порекло овог израза – грчко.<br />
Први запис ове скраћенице у<br />
облику великих почетних грчких<br />
слова – омеге и капе (ΩК) – води у<br />
920. годину. Данас нико више није<br />
сигуран шта би тачно то ОК могло<br />
представљати.<br />
Са друге стране, постоје<br />
претпоставке да су грчки<br />
морепловци били ти који су у<br />
енглески језик унели овај израз.<br />
Налазећи се у америчким лукама,<br />
често су употребљавали израз „све<br />
је у реду” (на грчком се чита „ола<br />
кала”) да би потврдили обављени<br />
утовар, истовар и преглед робе, а<br />
често су и иницијале О.К. писали<br />
Правилан обл<br />
залиј<br />
издвој<br />
наброј<br />
навиј<br />
обој<br />
одвој<br />
освој<br />
преброј<br />
престрој се<br />
попиј<br />
превиј<br />
разбиј<br />
разумеј<br />
увиј<br />
удостој<br />
умиј се<br />
ушиј<br />
Неки глаголи у императиву<br />
имају дублетне облике који се<br />
подједнако често употребљавају<br />
(отиђи, отиди), а неки имају<br />
дублетне облике од којих је један<br />
обично ређи:<br />
помози<br />
лези<br />
седи<br />
кречом по страницама бродова<br />
како би сигнализирали да је брод<br />
спреман за испловљавање.<br />
(Предраг Мутавџић, Анегдоте и<br />
занимљивости са Балкана, прилагођено)<br />
Свако ūоīлавље<br />
ūраћено је<br />
вежбањима, у којима<br />
ученик може gа<br />
ūровери колико је и<br />
с колико разумевања<br />
савлаgао īраgиво<br />
обрађено у gа шом –<br />
ūоīлављу.<br />
Шта мислиш, да ли<br />
се тачка пише унутар<br />
заграде после скраћенице<br />
с тачком?<br />
Шта мислиш, шта значе<br />
скраћенице EUR, USD и<br />
GBP?<br />
Непроменљиве:<br />
ЕУ (Европска уни<br />
(Основна школа), РС<br />
ка Србија и Републик<br />
САНУ (Српска академ<br />
и уметности), МС (Ма<br />
ска), СПЦ (Српска православна црква), USA (Un<br />
of America), DJ (disc jockey).<br />
Променљиве:<br />
ЈАТ (Југословенски<br />
спорт; од ЈАТ-а), УЛУ<br />
жење ликовних умет<br />
бије; из УЛУС-а), СКЦ (Студентски културни<br />
у СКЦ-у), ДИФ (Државни институт за фиску<br />
ДИФ-у), БИТЕФ (Београдски интернационални т<br />
фестивал; на БИТЕФ-у), ГСП (Градско саобраћ<br />
дузеће; са ГСП-ом), МУП (Министарство уну<br />
послова; из МУП-а), МИП (Министарство ин<br />
послова; у МИП-у), ПТТ (Пошта, телеграф, те<br />
ПТТ-у), РТС (Радио-телевизија Србије; на РТС-<br />
(Међународни монетарни фонд; из ММФ-а).<br />
Вербализоване скраћенице настају од ве<br />
скраћеница које се претварају у целовите речи, и<br />
биновањем делова двочланих или трочланих изр<br />
постају властите именице, које имају свој акцена<br />
и род (у једнини):<br />
Танјуг (Телеграфска агенција нове Југославије)<br />
(Нова литература), Симпо (Сима Погачаревић),<br />
(Телефонске комуникације), Мобтел (Мобилна<br />
нија), Имлек (Индустрија млека).<br />
Дублетни облици<br />
помогни<br />
легни<br />
седни<br />
Неке скраћенице могу се писати двојако:<br />
НИН и Нин, ЈАТ и Јат, БИТЕФ и Битеф, БЕМУ<br />
мус, ФЕСТ и Фест, БИА и Бија, FIAT, ФИАТ и Фиј<br />
брика, а аутомобил – фијат), UNESCO и Унеско, U<br />
и Уницеф, FIFA, ФИФА и Фифа, CIA и Ција, BBC и<br />
(а може и Би-Би-Си), ФБИ и FBI (а може и Еф-Би-<br />
Скраћеница је сваким даном све више и њихов<br />
не може се зауставити.<br />
168<br />
На крају уџбеника су gа – ша и Решења вежбања, која<br />
ће ūослужи – ши ученицима gа ūровере – шачнос – ш својих<br />
оgīовора, али и ūружи – ши нас – шавницима велику ūомоћ у<br />
раgу с ученицима.
3.<br />
РАЗРЕД<br />
ЧИТАНКА<br />
Уџбеник за трећи разред гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
сму<br />
жити, након поредбеног тумачења,<br />
сличности и разлике између песама Јесење вече и Јабланови. Са<br />
белешкама дођи на час и припреми се да у стваралачкој дискусији своја гледишта<br />
размениш са наставником и са другим ученицима.<br />
Корак напред<br />
У којој форми је испевана Матошева песма? Чиме објашњаваш појаву овог<br />
познатог традиционалног песничког облика у књижевности модерне? Проучи<br />
риму и установи како она утиче на звук и ритам песме. Испитај дужину стопе<br />
и установи како њен тон сугерише духовна расположења лирског субјекта и<br />
формира атмосферу целог дела. Установи на којим су местима успостављена<br />
опкорачења; протумачи на који начин она утичу на формирање света дела у<br />
машти читалаца.<br />
У одговарајућа поља наведене табеле упиши стихове у којима препознајеш<br />
(запажаш) наведено стилско изражајно средство. Тумачи њихову уметничку улогу<br />
у доживљавању и разумевању садржаја песме и њених уметничких значења.<br />
асонанца<br />
алитерација<br />
епитети<br />
персонификација<br />
метафора<br />
поређење<br />
хипербола<br />
Notturno је последња Матошева песма. Пронађена је на песниковој<br />
самртничкој постељи у загребачкој Болници сестара милосница.<br />
Пажљиво читај песму и откривај у чему се скрива њена лепота и посебност.<br />
Antun Gustav Matoš<br />
Notturno<br />
Аутори: Љиљана Бајић,<br />
Миодраг Павловић, Зона Мркаљ<br />
402<br />
стране<br />
180<br />
задатака<br />
176<br />
слика<br />
11<br />
табела<br />
Mlačna noć; u selu lavež; kasan<br />
Ćuk il’ netopir;<br />
Ljubav cvijeća − miris jak i strasan<br />
Slavi tajni pir.<br />
notturno – manje muzičko<br />
delo, sa pretežno sanjarskim<br />
motivima<br />
ćuk – vrsta noćne ptice<br />
grabljivice<br />
netopir – slepi miš<br />
bat – lupa, buka<br />
Оgељак Корак наūреg<br />
намењен је ученицима који<br />
желе више gа сазнају. Овај<br />
сеīмен ш – је уређен<br />
– шако gа и они ученици<br />
којима ин шересовање – није<br />
ūрвенс швено – окрену шо –<br />
књижевнос ши, – чес шо – моīу<br />
наћи неш шо – веома<br />
ин шересан – шно – за себе, јер<br />
се књижевнос ш – ūовезује са<br />
знањима оūш ше – кул шуре. –<br />
111<br />
ÎÎ<br />
Садржај уџбеника је усклађен са<br />
наставним планом и програмом за<br />
трећи разред гимназија и средњих<br />
стручних школа и са циљевима и<br />
задацима у настави српског језика и<br />
књижевности.<br />
Најразвијенији ме – шоgички gео у чи – шанци је Тумачење.<br />
Помоћу оgīоварајућих ūи – шања и заgа – шака из овоī сеīмен – ша<br />
лекције, ученик се ūриūрема за раg на часу, анализу књижевноī<br />
gела и сараgњу са нас – шавником и оgељењем.<br />
Свака лекција ūочиње кључним<br />
речима којима се ученицима указује<br />
на ш – ша ūосебно gа обра – ше ūажњу.<br />
ÎÎ<br />
Наставно градиво је у читанци<br />
обрађено у три тематске целине:<br />
1) модерна;<br />
2) међуратна и ратна књижевност;<br />
3) лектира.<br />
ÎÎ<br />
Осим основних текстова који у<br />
потпуности покривају прописани<br />
наставни план, читанка обилује<br />
веома квалитетним<br />
додатним, помоћним<br />
текстовима из књижевне<br />
критике, историје и теорије.<br />
ÎÎ<br />
На крају Читанке дати су<br />
библиографски подаци<br />
о писцима и индекс<br />
појмова.
блејати – не радити ништа, беспосличити,<br />
дангубити; досађивати се; траћити време,<br />
настојати да се било како испуни време;<br />
невиђено ‒ изузетно, изврсно, изванредно,<br />
одлично, сјајно, дивно; веома, баш, заиста;<br />
потпуно, сасвим, крајње (омладински жаргон)<br />
(Д. Андрић, Речник жаргона,<br />
блġјати, несвр. 1. пуштати глас „бле” (о овци,<br />
нģвиђено прил. неопажено, неприметно<br />
(Речник српскога језика, прилагођено)<br />
3.<br />
РАЗРЕД<br />
ГРАМАТИКА<br />
Уџбеник за трећи разред гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
ÎÎ<br />
Ова Граматика се на прави начин надовезује на граматике истих ауторки<br />
за први и други разред гимназија и средњих стручних школа, које су већ<br />
нашле своју примену и потврду у школској пракси.<br />
ÎÎ<br />
Основни текст уџбеника је јасан, сведен и писан прегледно, занимљивим<br />
стилом, па је стога близак младим читаоцима.<br />
ÎÎ<br />
Градиво је распоређено у неколико тематских целина – (1) творба речи,<br />
(2) лексикологија, (3) значењски односи међу лексемама, (4) порекло и сфера<br />
употребе речи, (5) фразеологизми и фразеологија, (6) стилска вредност<br />
лексема, (7) синтакса – синтаксичке јединице, (8) синтакса – синтаксичке<br />
конструкције и (9) правопис.<br />
Аутори: Весна Ломпар,<br />
Александра Антић<br />
202<br />
стране<br />
559<br />
задатака<br />
25<br />
98<br />
слика питања са<br />
маргине<br />
Тема – шску јеgиницу ūра – ши велики број<br />
„ūи – шања са марīине”, која су<br />
илус – шрована ūримерима из савременоī<br />
живо – ша и с – шоīа ученицима блиска.<br />
На увоgним с – шранама нас – шавних<br />
– шема је рубрика Језик у речнику, која<br />
на ūрави начин сūаја облас – ш<br />
īрама – шике и облас – ш лексике, а у<br />
којој су навеgена аgеква – шна мес – ша из<br />
речника срūских ау – шора.<br />
Указивању на – шиūичне<br />
īрешке у ученичком<br />
савлаgавању īраgива<br />
ūосебно gоūриноси<br />
рубрика Пази!<br />
Језик у речнику<br />
лутати; јурити догађаје по граду (омладински<br />
жаргон)<br />
телету и сл.; опонашати, подражавати тај<br />
глас. 2. фиг. а. говорити глупости, лупати,<br />
лупетати. б. гледати тупо, бленути, зијати,<br />
зурити.<br />
прилагођено)<br />
Дефиниције су наūисане лоīичним<br />
и јасним реченицама.<br />
На самом крају уџбеника<br />
налазе се Решења вежбања,<br />
Оgīовори на ūи – шања са<br />
марīине и Инgекс ūојмова.
4.<br />
РАЗРЕД<br />
Lehrwerke für Anfänger<br />
ЧИТАНКА<br />
Уџбеник за четврти разред гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
НОВО!<br />
Аутори: Љиљана Бајић,<br />
Миодраг Павловић, Зона Мркаљ<br />
400<br />
страна<br />
240<br />
задатака<br />
126<br />
слика<br />
10<br />
табела<br />
ÎÎ<br />
Уџбеник је усклађен са прописаним<br />
програмским садржајима, са развојем<br />
методичке и књижевнонаучне мисли и<br />
са комплексним наставним циљевима,<br />
и као такав, удовољава захтевима<br />
савремене наставе.<br />
ÎÎ<br />
Аутори су се потрудили да кроз<br />
кратка објашњења на маргинама<br />
текстова пруже неопходне путоказе и<br />
разјашњења теоријских, критичких,<br />
или појмова опште културе који<br />
олакшавају разумевање главног<br />
текста.<br />
Î Î Предвиђени су различити облици<br />
рада: индивидуални, по паровима и<br />
групни рад. Пре свега, предвиђено<br />
је писање реферата, есеја, приказа,<br />
осврта, подсетника за усмено<br />
излагање, као и учешће у дискусији о<br />
неким вредностима књижевног дела<br />
или о важним питањима које оно<br />
покреће.<br />
Објашњења<br />
неūозна – ших речи из<br />
– шекс – шова виgно<br />
су обележена на<br />
марīинама.
НОВО!<br />
Кључне речи и важне информације<br />
о gелу које ће се чи – ша – ши, неоūхоgне<br />
су за њеīово целови – шо – шумачење и<br />
разумевање.<br />
На крају Чи – шанке<br />
сви зас – шуūљени ūисци<br />
разврс – шани су ūо<br />
азбучном реgу.<br />
Уз свако gело или оgломак ūрецизно су<br />
навеgени ūоgаци о извору.<br />
Пореg скоро свакоī књижевноī – шекс – ша<br />
ūонуђено је јеgно или више сликарских<br />
ремек-gела која и на значењском, и на<br />
– шема – шском нивоу оgīоварају разма – шрању<br />
оgређеноī књижевноī – шекс – ша.
4.<br />
РАЗРЕД<br />
Lehrwerke für Anfänger<br />
ГРАМАТИКА<br />
Уџбеник за четврти разред гимназија<br />
и средњих стручних школа<br />
НОВО!<br />
Аутори: Весна Ломпар,<br />
Александра Антић<br />
Свако ūоīлавље ūочиње илус – шрованим ūримером ūоg називом Језик у<br />
уūо – шреби. На илус – шрацијама је, с јеgне с – шране, ūриказана ūоīрешна<br />
уūо – шреба језика, а с gруīе с – шране, ūример ūравилне уūо – шребе.<br />
254<br />
стране<br />
512<br />
задатака<br />
41<br />
117<br />
слика питања са<br />
маргине<br />
ÎÎ<br />
Овом граматиком ауторке веома<br />
успешно заокружују дидактичку<br />
обраду и уџбеничко представљање<br />
средњошколских садржаја из<br />
српског језика. Наставне јединице<br />
се добро повезују са претходним<br />
знањима и корелирају с областима<br />
обрађеним у граматикама од првог до<br />
трећег разреда средње школе.<br />
ÎÎ<br />
Садржаји су прегледно разврстани<br />
према областима, темама и<br />
подтемама, а у складу са распоредом<br />
наставне грађе у овом образовном<br />
циклусу, најобимнији део посвећен је<br />
синтакси српског језика.<br />
ÎÎ<br />
На самом крају уџбеника налазе се још<br />
три целине које омогућавају потпуну<br />
примену уџбеника и у професорској<br />
и у ученичкој пракси: Решења<br />
вежбања, Одговори на питања са<br />
маргине и Индекс појмова.<br />
Разноврсне линīвис – шичке ūи – шалице<br />
(Пи – шања са марīине) и ūажљиво<br />
оgабрани илус – шра – шивни ма – шеријал<br />
обоīаћују овај уџбеник као ш – шо су и<br />
ūре – шхоgна – шри.
НОВО!<br />
Рубрика Занимљивос – ши базирана је ин – шересан – шним<br />
оgломцима обично аgаū – шираним из с – шручне и ūоūуларне<br />
линīвис – шичке ли – шера – шуре.<br />
Заgаци у рубрици Вежбања су<br />
ūажљиво осмишљени и ūрецизно<br />
срочени, оgлично ūокривају све<br />
обрађене – шеме, а ūоīоgни су и за<br />
раg на часу, и за самос – шалан<br />
раg коg куће.<br />
Брзој и лакој ūровери усвојеноī īраgива<br />
gоūринеће рубрика Кра – шак ūреīлеg наученоī.
Приручници за<br />
наставнике<br />
Lehrwerke für Anfänger<br />
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />
1.<br />
РАЗРЕД<br />
Збирка задатака из књижевности са<br />
књижевнотеоријским појмовима<br />
Аутори: Миодраг Павловић,<br />
Зона Мркаљ<br />
ÎÎ<br />
Приручник за наставнике<br />
надовезује се на уџбеник и<br />
представља збирку предлога<br />
који олакшавају организовање<br />
наставе и рад са ученицима.<br />
НОВО!<br />
Аутори: Александра Кузмић,<br />
Мирјана Стакић Савковић<br />
312<br />
страна<br />
339<br />
задатака<br />
4<br />
ÎÎ<br />
Збирка задатака је први<br />
приручник оваквог типа –<br />
намењен поступном и студиозном<br />
савладавању градива колико и<br />
практичној примени стечених<br />
знања.<br />
ÎÎ<br />
Погодна је за припремање и<br />
полагање завршног (матурског),<br />
односно пријемног испита на<br />
свим друштвеним факултетима<br />
на којима квалификациони испит<br />
предвиђа проверу знања из српског<br />
језика и књижевности.<br />
Î Î Заступљена су питања отвореног<br />
типа (допуњавање, кратки<br />
одговори, продужени одговори,<br />
есејски задаци) и затвореног типа<br />
(вишеструки избор, алтернативни<br />
избор, повезивање, сређивање,<br />
вишеструки задаци алтернативног<br />
избора) свих нивоа тежине.<br />
теста<br />
Збирка може би – ши gраīоцен<br />
ÎÎ<br />
Приручници служе да помогну<br />
наставнику да на једном месту<br />
пронађе све што је потребно у<br />
реализацији наставе српског<br />
језика.<br />
ÎÎ<br />
У том циљу предочени су примери<br />
из методичке литературе, као<br />
и примери из дугогодишње<br />
наставничке праксе.<br />
ÎÎ<br />
Приручници нуде предлог<br />
годишњих и месечних планова<br />
којима олакшавају наставницима<br />
планирање активности на<br />
часовима.<br />
ослонац ученицима и њиховим<br />
нас – шавницима који учес – швују на<br />
Књижевној олимūијаgи.
Правопис<br />
српског језика<br />
Аутор: проф. др Милорад Дешић<br />
12 3<br />
На крају књиīе налази се<br />
речник акцен – шованих речи које<br />
уūућују на – шачке и ūоg – шачке у<br />
основном – шекс – шу.<br />
294 17 209<br />
стране поглавља тачака<br />
ÎÎ<br />
Проф. др Милорад Дешић<br />
читав свој радни век<br />
посветио је изучавању<br />
правилног говора и<br />
писања. Приредио је више<br />
издања правописа за<br />
школску употребу, а ово,<br />
ново, приредио је у складу<br />
са Правописом српскога<br />
језика Матице српске из<br />
2010. године.<br />
ÎÎ<br />
Овај приручник, намењен<br />
пре свега ученицима и<br />
наставницима, написан<br />
је јасно и прегледно,<br />
језиком разумљивим<br />
широј популацији.<br />
ÎÎ<br />
Примери уз правила<br />
углавном су преузети из<br />
савременог језика.
Сарађујте<br />
са нама.<br />
Учествујте у евалуацији<br />
наших уџбеника.<br />
saradnja@klett.rs<br />
011/3348-372<br />
Издавачка кућа „<strong>Klett</strong>” д.o.o.<br />
Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд, телефон: 011/3348-384, факс: 011/3348-385, имејл: saradnja@klett.rs, www.klett.rs