Ukrali ste mi srce

TERESIO 

BOSCO 

SALESIANA

Nas lov iz vor ni ka: 

Teresio Bosco, Don Bos co. Una biog ra fia nuo va 

© 1979 by Edit ri ce ELLEDICI, Leu ma nn (To) 

Nakladnik i copyright za hrvatski prijevod: 

© 2012 by SALESIANA d.o.o., Srebrnjak 101, Zagreb 

E-pošta: salesiana@salesiana.hr 

www.salesiana.hr 

Za nakladnika: Rudi Paloš 

Prijevod: Pavao Crnjac 

Lek tu ra: Ka ti ca Maj dan džić-Stu pac 

Grafička oprema: Marijan Osman 

Tisak: »Denona« d.o.o., Zagreb 

2 3 4 5 6 16 15 14 13 12 

Tiskano u Hrvatskoj (listopad 2012) Printed in Croatia (October 2012)

TERESIO BOSCO 

UKR ALI STE MI SRCE 

Novi životopis sv. Ivana Bosca 

SALESIANA 

ZAGREB, 2012.

BIBLIOTEKA »IZVORI« 

Knji ga 1 

1. Teresio Bosco, Ukrali ste mi srce – Novi životopis sv. Ivana Bosca 

2. André Ra vier, Fra njo Sa leški – Mud rac i sve tac 

3. Ivan Bosco, Uspomene iz Oratorija svetog Franje Saleškoga od 1815. do 1855.

PREDGOVOR UZ PRVO IZDANJE 

Svaki je čovjek dijete svoga vremena. Sredina u kojoj živi uvjetuje ga i utječe na 

st va ra nje nje go ve osob nos t i. Ve ć i n a re do v ito sl i je d i ve ć u ho d a ne pu to ve sva k i d a šnjice. 

Ri jet ki su po je din ci ko ji po kušava ju i us pi je va ju nad ras ti i pre ras ti te ok vi re i snagom 

svo jih pro ročkih za mis li i po našanja uni je ti u život dois ta nešto no vo. Tak vi ne 

podliježu zakonu prolaznosti i zaborava. Njihov život i poruka ostaju svevremenska 

vrijednost. 

Sveci su upravo takvi. »Nikad ne zastarijevaju«, kako u jednoj prilici reče papa 

Ivan Pavao II. »Oni ostaju uvijek svjedoci mladosti Crkve. Nikad ne postaju ličnosti 

prošlos ti, muževi i žene od jučer. Nap ro tiv, oni su uvi jek muževi i žene sut rašnji ce, 

ljudi evanđeoske budućnosti čovjeka i Crkve, svjedoci budućeg svijeta.« 

I z d a nje m no vog ž ivo to pi s a sveto g Iva n a B os c a ž e l i mo pre d st a v i t i up ra vo je d a n t a- 

kav lik. Is ti na je da našoj jav nos ti on ni je ne poz nat. Od je ci us pje ha nje go va od goj nog 

sustava brzo su doprli i do nas. Još za njegova života više je puta izražena želja da salezijanci 

dođu u hrvatske krajeve. Molbe su, nažalost, dugo ostale neispunjene. To 

će se ko načno os tva ri ti tek na počet ku 20. sto ljeća do las kom sa le zi ja na ca u Ro vinj 

(1913.), kad za počinju pi sa ti svo ju po vi jest u našem na ro du, a oso bi to do las kom u 

Zag reb (1922.). 

Životopis što ga predajemo našim čitateljima doista je nov. Odlikuju ga znanstvena 

ute me lje nost po vi jes nih činje ni ca, cje lo vi tost pri ka za i za nim ljiv stil. Čini mo to 

pr i go dom 10 0. ob lje t n i ce nje gove sm rt i . Ta je ob lje t n i c a va ž n a ne s a mo z a one ko ji 

pripadaju njegovu duhovnom krugu nego i za cijelu Crkvu. Koliko je njegov lik suvremen 

možda će nam bi ti jas ni je iz ri ječi poz na to ga fran cus kog mis lio ca, do mi ni kan ca 

o. M. D. Chenua, vrsnog poznavatelja povijesti teološke misli i velikog promicatelja 

kon cil ske ob no ve. Na pitanje kak vi bi, po nje go vu su du, tre ba li bi ti »no vi« sve ci za nas 

da nas, od go vo rio je ova ko: »Dra go mi je na das ve pod sje ti ti na ono ga ko ji je za jed no 

sto ljeće pre te kao Kon cil: To je don Bos co. On je već ta da, pro ročki, no vi uzor sve tos ti 

zbog svojega djela koje raskida s načinom mišljenja i vjerovanja njegovih suvremenika« 

(u sp. Av venire , 22. ve ljače 1984.). 

Živio je sa svo jim vre me nom. Jas no je uočavao i du bo ko os jećao nje go ve pot re be. 

Osobito je zapazio opasnosti koje prijete mladima u tom novom svijetu u nastajanju. 

Sve je jas ni je vi dio što se do gađa s nji ma. I mla di pos ta ju nje gov život ni iz bor. Nje gov 

je život sav u to me: bi ti s nji ma. Mla dost je sa ma po se bi pro vi do nos no dob ro sva kog 

društva. Tom »najnježnijem i najdragocjenijem dijelu ljudskog društva«, kako je znao 

govoriti, posvetit će čitavoga sebe. Od ranog djetinjstva trajno se hranio najživotnijim 

5

Don Bosco ispovijeda (foto: F. Serra, Torino, 1861.) 

6

sna ga ma svo ga na ro da, a u nje mu će i za početi ut je lov lji va ti naj bo lje vri jed nos ti. Ali 

nje go vo će dje lo ub r zo pri jeći gra ni ce u ko ji ma je »začeto«. 

U nje go vu živo tu op red je lje nje za mla de pred stav lja je dan od naj dje lot vor ni jih 

načina pastorala. Svjestan porasta njihove društvene važnosti, nije ga obeshrabrilo 

nepovjerenje i »neprijateljski« stav njegovih suvremenika, pa i crkvenih ljudi, nego 

smjelim zamislima i suvremenim metodama i sredstvima ostvaruje svoj odgojno-pas 

to ral ni plan. Znao je sret no pre mis li ti kr šćanski nauk i dos tig nuća ljud skog zna nja 

u korist odgojnih ciljeva. Pretače kršćansku ljubav u plodnu odgojnu djelatnost i tako 

pos ta je učiteljem pe da go gi je dob ro te. Stva ra oz račje pre dus ret lji vos ti ko ja po tiče i 

pro miče dob ro, a one mo gućuje opas nos ti ko je mo gu za ves ti mla de. I za to »don Bos co 

ni je sve tac ko ji se ba vio i od go jem, ne go je on to jer je ute me lji telj ško le sve tos ti za odgoj. 

Nje go va du hov nost, njego va r ad inost i nje go va me to do lo g i ja sv je do c i su oso bi te 

odgojne izvornosti.« To ga čini velikanom odgojne prakse. Jasno je da njegova odgojna 

dje lat nost ima i značaj ke nje go va vre me na. Za to je nužno pro su di ti što je u nje govu 

odgojnom iskustvu uistinu dar Duha, a što uvjetovanost vremena. 

Zgod no kaže bib lij ski mud rac: »Mno go učenje uma ra ti je lo« (Prop 12,12). Važno 

je dak le za čita nje zna ti izab ra ti dob ru knji gu. Na da mo se da će i ova pr va knji ga u 

našem no vom ni zu »Iz vo ri« bi ti tak va. 

Zagreb, 8. prosinca 1987. 

Ambrozije Matušić 

Predgovor uz drugo, obnovljeno izdanje 

Nakon dvadeset i pet godina objavljujemo novo hrvatsko izdanje knjige Teresia 

Bosca Ukrali ste mi srce. Ono se pojavljuje prigodom 100. obljetnice dolaska salezijanaca 

u Hrvatsku u Rovinj (1913.–2013.) i uoči 200. obljetnice don Boscova rođenja 

(1815.–2015.). 

Ovom je pri go dom tekst po nov no preg le dan i je zično dot je ran. Knji ga je obogaćena 

iz vor nim po vi jes nim fo tog ra fi ja ma, ko je će, na da mo se, čita te lji ma još više 

prib ližiti lik i dje lo ve li kog pri ja te lja i zaštit ni ka mla dih sv. Iva na Bos ca. 

Zagreb, 12. listopada 2012. 

Salesiana d.o.o. 

7

Uspomene iz Oratorija sv. Franje Saleškoga (don Boscov izvorni rukopis) 

Neke od knjiga 

koje je napisao don Bosco 

8

KAKO I ZAŠTO OVA KNJIGA? 

Početkom 1978. go di ne don Ivan Rai nie ri, član Vr hov nog vi jeća Sa le zi jan ske 

družbe, i up ra va iz da vačke kuće El le Di Ci po taknuli su me da na pišem no vi don 

Bos cov živo to pis, ko ji bi tre bao ima ti slje deće oz na ke: da bu de popularan i ugodan po 

svome stilu, a s dru ge stra ne dos to jan stven i oz bi ljan po svo me sad ržaju. 

Polazili su od zabrinjavajućih opažanja: naime, u posljednjih 15 godina spisi o don 

Bos cu raz di je li li su se na dva pod ručja. 

U prvo su područje pripadale knjige koje su nastavile iznositi najljepše zgode iz 

don Bos co va živo ta prik lad ne »za dječake i puk«, a da se uo pće ni su bri nu le o studijama 

iz opće povijesti don Boscova vremena, a niti o osobitostima njegove osobe. 

Da ka ko, te su knji ge bi le vrlo rašire ne, tis ka ne su u ve li koj nak la di, ali su don Bos cov 

ve li ki lik sve le na »dječje priče« i »na građu za stri po ve«. 

U drugo su područje pripadale knjige koje su izučavale don Boscova temeljna određenja 

i njegovo vrijeme »smatrajući da su jasni i poznati« događaji, pripovijedanja, 

činjenice na kojima su se zadržavale samo zato da bi »demitizirale« neke posebne prizore 

koji su bili utemeljeni na sumnjivim i neobičnim svjedočanstvima. 

Dak le, iz među »li je pih priča« i »kri tičkih stu di ja« don Bos co se od je dnom našao 

u opas nos ti da bu de ma lo poz nat i da se pred sta vi kao lik ko ji je op te rećen sum nji vim 

le gen da ma. 

Ova knji ga po kušava kre nu ti trećim pu tem. 

Ona pri po vi je da don Bos cov život ta ko da ne uzi ma ništa kao da je sa mo po se bi 

razumljivo, a brine se o svemu što je osnova lijepim, pustolovnim i dramatičnim događaji 

ma sve tog svećeni ka iz Val doc ca. 

Dak le, ovaj živo to pis uzi ma u ob zir slje deće: 

najprije don Bos co vo vlastoručno zapisano svje dočan stvo, tj. sve one pi sa ne spi se ko je 

je don Bosco osobno pisao, a sačuvani su u Salezijanskom arhivu (posebno rukopis 

Uspomene iz Oratorija svetog Franje Saleškoga od 1815. do 1855., ko ji ima 180 stra ni ca 

formata bilježnice koje je don Bosco ispisao 1873. godine a objavljene su u redakciji 

don Ce rije tek 1946. go di ne). 

Zatim uzi ma u ob zir neiz mjer no ve lik broj svje dočansta va don Bos co vih učeni ka 

i suradnika, naj većim di je lom pi sa nih pod zakletvom za vri je me pos tup ka za pro glašenjem 

don Bos ca blaženim. Mno ga od tih svje dočan sta va sab ra na su u 19 sve za ka 

Mem o r ie b iograf i c h e , ko je su sas ta vi li don Le moyne, don Ama dei i don Ce ria. 

Na da lje vo di računa o ozbiljnim studijama koje su napisane o don Boscu u posljednjih 

dvadeset godina. Ovdje mislim na povjesničare Pietra Stellu, Desramauta, Wirtha, 

9

Va len ti nija, Mo li ne ri sa i dr. koji pre ci zi ra ju, uok vi ru ju, upot pu nju ju, a kat kad i uklanjaju 

suvišno, međutim ni kad pot pu no ne ruše i ne lišava ju vri jed nos ti ona svje dočanstva 

na kojima se čvrsto utemeljuju pripovijedanja don Boscovih događaja. 

Uzi ma ju se u ob zir ta kođer važne stu di je koje su na pi sa ne o po vi jes ti društva, države 

i Cr kve u 19. sto ljeću. 

Imao sam sreću da sam is pi sao glav ni nu ovog dje la u bli zi ni pov jes ničara Piet ra 

Ste l le i E u ge n ija Va le n t i n ija , koji su u svojoj dob ro t i č it a l i i i s prav lja l i mo je t ip k a ne 

stra ni ce ka ko sam ih sas tav ljao. S nji ma sam ta kođer mo gao i ras prav lja ti o ne kim temelj 

nim pi ta nji ma kao što su, prim je ri ce, ona iz ložena u 26. pog lav lju, ta ko da sam o 

nji ma pri mio i vri jed ne prim jed be. Pos li je njih tip ka ne je stra ni ce pročitao don Car lo 

Fio re, pub li cist i ured nik časo pi sa za mla de Di men sio ni nuo ve, ko ji me je sav je to vao 

pri ko načnom uređiva nju ovih stra ni ca. 

Od srca zahvaljujem spomenutoj braći salezijancima na pomoći, ali time nikako 

ne želim na njihova ramena svaliti slučajne netočnosti ili sporna mišljenja. 

Ova se knji ga može pro suđiva ti na raz ličite načine, i svi su oni op rav da ni. Je di no 

mogu priznati da me je njezino sastavljanje koštalo puno truda i velikog zalaganja. 

Želim svim čitateljima da ovaj živo to pis bu de ra dos tan i zau zet sus ret s don Boscom, 

a za mno ge i ono što je on bio za me ne: po moć da se vra ti u »sve tu zem lju« Val doc co, 

u ono oz račje u ko jem su živ je li don Bos co, don Rua, don Cag lie ro, Do mi nik Sa vio, 

Josip Buz zet ti... Dak le, u ono do ba ka da su pod ok ri ljem Gos pi nih očiju ni ca le u jednos 

tavnos ti i si ro maštvu ve li ke za mis li, ve li ka us mje re nja i ve li ka os tva re nja sa le zijansk 

i h u s t a no va . 

Teresio Bosco 

10

1. 

SELILAC U DVANAESTOJ GODINI 

One večeri u kuhinji zajedno sa zalogajima kruha gutale su se gorke riječi. Riječi 

koje ranjavaju. Antun ugleda Ivana s njegovom uobičajenom knjigom pokraj tanjura 

i za vi ka: 

– Ja ću ti tu knji gu ba ci ti u vat ru. 

Maj ka Mar ga reta je kao i uvi jek tražila po mi re nje: 

– Ivan ra di kao i svi os ta li. Ako on hoće još i čita ti, što se to te be tiče? 

– Tiče me se jer ja ovu obi telj uz državam. Ja se za nju mučim. I ne želim uz država ti 

ne kog gos po dičića. Neće on ići uživa ti, a nas os ta vi ti da je de mo žgan ce. 

Ivan je na to od go vo rio si lo vi to. Ni je mu ne dos ta ja lo ri ječi. Ni je bio rođen da pruža 

dru gi ob raz. Antun je za mah nuo ru kom. 

Jo sip je sve to gle dao prep lašen. Mar ga reta je po kušala sta ti iz među njih, ali je Ivan 

vjerojatno dobio batina i više nego prije. Njegovih dvanaest godina nije se moglo suprot 

st a v i t i de ve t n ae s to go d i šnje mu A n t u nu . 

Ivan je u kre ve tu plakao više od bi je sa ne go od žalos ti. A ma lo da lje od nje ga plaka 

la je nje go va maj ka, ko ja one noći možda ni je ni zas pa la. 

Ujut ro je Mar ga reta od lučila. Rek la je Iva nu na jžalos ni je ri ječi u svom živo tu: 

– Bo lje je da odeš iz ove kuće. An tun te baš ne može vidje ti. Da nas ili sut ra mogao 

bi ti naško di ti. 

Kuća u Becchiju u kojoj je 

Ivan Bosco proveo 

»deset godina djetinjstva« 

11

– A ka mo da idem? 

Iva nu je sta lo sr ce, a ta kođer i Mar ga reti. Na ve la mu je ne ka seos ka ima nja na području 

Mo rion da i Mon cu cca. 

– Poz na ju me dob ro. Oni će ti da ti po sao ba rem za ne ko vri je me. A pos li je će se 

vidje ti. 

Sve žanj i mag la 

Onog da na ma ma Mar ga reta prip re mi la mu je ma li svežanj u ko ji je sta vi la ne koli 

ko košulja, nje go ve dvi je knji ge i ok ra jak kru ha. Bi la je ve ljača. Sni je ga i le da bi lo je 

po pu tu i na okol nim brežulj ci ma. 

Ivan je otišao slje dećeg jut ra. Ma ma Mar ga reta pra ti la ga je pog le dom s kućnog 

pra ga, ma ha la mu ru kom sve dok mag la ni je pro gu ta la nje zi na ma log se lio ca. 

Svraćao je na ima nja ko ja mu je maj ka spo me nu la. Od go va ra li su mu da ne ma ju 

posla za dječaka. Poslije podne pojeo je i posljednji zalogaj kruha, a i nade nije bilo 

više. Je di no mu je još preos ta lo da po kuša kod gos po da ra Mog lia. »Pi taj za gos po di na 

Aloj zi ja« – pre po ručila mu je maj ka. 

Zaus ta vio se na ve li kim vra ti ma ko ja vo de u dvo rište. Ne ki sta rac up ra vo ih je 

zatva rao. Pog le dao ga je: 

– Što tražiš, dječače? 

– Tražim po sao. 

– Izvr sno. Po sao. Zbo gom. – Nas ta vio je priv lačiti teška vra ta ka ko bi ih prit vo rio 

i zak ljučao. Ivan je pri ku pio pos ljed nje sna ge od važnos ti. 

– Ali ja bih morao vidjeti gospodina Alojzija. 

Stu pio je u dvo rište. Obi telj Mog lia bi la je bli zu glav nih vra ta, gdje je ljušti la ko re 

s vr bo va šiblja za ve za nje vi nog ra da. Aloj zi je Mog lia, mlad se ljak od oko 28 go di na, 

pog le dao ga je začuđeno: 

– Tražim gospodina Alojzija Mogliu. 

– Ja sam. 

– Mo ja me maj ka šalje k va ma. Rekla mi je da pođem do vas i da vam bu dem sluga 

u šta li. 

– Ka ko to da te šalje od kuće ta ko ma le na. A tko je tvo ja maj ka? 

– Mar ga reta Bos co. Moj brat An tun vri jeđa me i tuče, pa mi je ona rek la da idem 

tražiti ne ki po sao za slu gu u šta li. 

– Ali, si ro mašni dječače, sa da je zi ma, a slu ge za rad u šta li uzi ma mo pod ko nac 

ožuj ka. Str pi se i pođi na zad kući. 

Ivan se os je ti po tišten i umo ran. Briz nuo je u očaj ni plač. 

– Pri mi te me, za lju bav Božju! Ne tre ba te mi da va ti ni kak vu plaću, sa mo me ne 

vraćaj te kući. Evo – reče sav očajan – sjest ću ov dje na zem lju i neću se mak nu ti odavde. 

Ura di te sa mnom što god hoćete, ali ja se ne mičem odav de. 

Sav zap la kan poče sa bi ra ti vr bo vo šib lje i ljušti ti ga. 

Gos pođa Do ro te ja, mla da 25-godišnja žena, raz nježi se pred tim dječakom: 

– Uz mi ga, Aloj zi je. Po kušaj mo ba rem ko ji dan. 

12

Ta kođer i Te re zi ja, pet naes to go dišnja dje vo jčica, ražalos ti se nad njim. Ona je bi la 

gaz di na mlađa ses tra i bi la je za dužena za čuva nje kra va. Reče: 

– Ja sam već do volj no ve li ka da bih s va ma pošla na nji vu. A za staju taj bi dječak 

vrlo dobro došao. 

Ta ko je Ivan Bos co za počeo u ve ljači 1827. život slu ge u šta li. Obi telj Mog lia bi la 

je dob ros to jeća seos ka obi telj, ia ko su svi ra di li od zo re do mra ka. Ba vi li su se po ljopriv 

re dom, tj. ga ji li su lo zu i ob rađivali nji ve. Držali su vo lo ve i kra ve. U obi te lji su 

molili zajedno. Navečer se obitelj okupljala oko ognjišta i molila krunicu. Nedjeljom 

je gos po din Aloj zi je vo dio sve na »pučku mi su« ko ju je u Mon cuc cu služio pre pošt 

don Fra njo Cot ti no. 

Iva nov po sao, slu ga u šta li, ni je bio po nižava jući, ali se ni je ni iz dva jao. Na imanji 

ma u oko li ci pod ko nac ožuj ka našlo bi se na de set ke tak vih slu gu kao on. To je 

bio nor ma lan put u život za dječake iz si ro mašnih obi te lji. Na blag dan Bla go vi jes ti 

(25. ožujka) gos po da ri bi od la zi li u va rošicu ili na saj mište da uz mu u službu dječake 

radni ke za rad pre ko go di ne. Se zon ski rad ni ci i »bez za ra de« ra di li su dob rih osam 

mje se ci (od trav nja do stu de nog) u zam je nu za hra nu, stan i 15 li ra za od jeću. 

Ipak slu ga Ivan Bos co bi jaše drukčiji od os ta lih. On je bio izu ze tan dječak (šest 

mje se ci mu je ne dos ta ja lo do pu nih 12 go di na), po seb no zbog to ga što je u se bi nosio 

je dan san. To je bio pra vi san ko ji je us nuo u noći zat vo re nih očiju. On ga je sam 

ispri po vi jedao. 

Kuća i gospodarske zgrade obitelji Moglia 

13

San koji je označio budućnost 

»U de ve toj go di ni sa njao sam san ko ji mi je os tao ci je li život du bo ko u sjećanju. 

U snu mi se pričini lo da se na la zim ne da le ko od kuće u pri lično pros tra nu dvo rištu, 

gdje je bi lo ve li ko mnoštvo dječaka ko ji su se ig ra li. Ne ki su se smi ja li, a ne ma len broj 

njih je pso vao. Kad sam čuo te psov ke, od mah sam se ba cio među njih i htio sam ih 

šaka ma i ri ječima ušut ka ti. 

Uto se pojavi neki ugledan čovjek, vrlo otmjeno odjeven. Bio je zaogrnut bijelim 

plaštem, a nje go vo li ce bi lo je ta ko os vi jet lje no da ga ni sam mo gao ni pog le da ti. Pozvao 

me ime nom i re kao mi: 

– Ne šaka ma, već bla go šću i lju bav lju mo raš pri do bi ti te svo je pri ja te lje. Počni im 

odmah govoriti o rugobi grijeha i o tome koliko je krepost dragocjena. 

Bio sam sme ten i pres trašen. Do dao sam da sam si ro mašno di je te, bez zna nja, i 

da nisam sposoban tim dječacima govoriti o vjeri. Tog trenutka dječaci prestadoše sa 

svađom, der nja vom i psov kom te se oku piše oko ono ga ko ji je go vo rio. 

Go to vo i ne zna jući što go vo rim, upi tah ga: 

– Tko ste Vi ko ji mi zapo vi je da te te ne mo guće stva ri? 

– Up ra vo sto ga što ti se te stva ri čine ne mo gućima, mo raš ih učini ti mo gućima 

poslušnošću i stjecanjem znanja. 

– Ali ka ko ću steći zna nje? 

– Ja ću ti da ti Učite lji cu. Pod nje zi nim vod stvom pos tat ćeš mu dar. 

– Ali tko ste Vi? 

– Ja sam sin one ko ju poz drav ljaš tri pu ta dnev no, ka ko te je tvo ja maj ka naučila. 

Za mo je ime pi taj mo ju maj ku. 

Tog tre nut ka vid jeh pok raj nje ga ne ku 

ž e nu ko ja je ve l ič a n st ve no i z g led al a . Bil a 

je od je ve na u plašt ko ji je sjao po put sun ca. 

Kad je uočila da sam sme ten u svo jim pi tanji 

ma i od go vo ri ma, da de mi znak da joj se 

prib ližim i lju baz no me uze za ru ku: 

– Gle daj! – reče mi. Ok re nuo sam se i 

opa zio da su sva dje ca nes ta la, a um jes to 

njih bi jaše tu mnoštvo ja ra di, pa sa, mačaka, 

med vje da i mno go dru gih živo ti nja. 

U devetoj godini Ivan Bosco sanjao je san koji 

mu se usjekao u pamet za čitav život 

14

– Evo tvo je po lje ra da, evo gdje ti tre ba da ra diš. Bu di po ni zan, jak i snažan: to što 

sa da vi diš da se do gađa s ovim živo ti nja ma, mo raš učini ti za mo je si no ve. 

Ta da sam pog le dao i um jes to onih div ljih živo ti nja po ka za lo se is to to li ko bla ge janjadi 

ko ja je ska ka la i ble ja la kao da je u svečanoj prat nji onog čov je ka i one gos pođe. 

Tog tre nut ka, još uvi jek u snu, briz nuo sam u plač i za mo lio onu ženu da mi to 

pro tu mači jer ja ne znam što bi to mog lo značiti. On da mi ona sta vi ru ku na gla vu i 

reče mi: 

– U svo je vri je me sve ćeš ra zum je ti. 

Kad je to rek la, ne ka me bu ka pro bu di, a sve ga je ono ga nes ta lo. Os tao sam za panjen. 

Pričini lo mi se da me ru ke bo le od onih uda ra ca i da mi li ce žari od pljus ki što 

sam ih do bio od onih de ra na. 

Ujut ro sam is pričao san pr vo svo joj braći, ko ja su se smi ja la, a za tim maj ci i ba ki. 

Svat ko je to tu mačio na svoj način. »Bit ćeš pas tir«, reče Jo sip. »Možda ćeš bi ti vođa 

raz boj ni ka«, pod rug lji vo je do ba cio An tun. Maj ka je rek la: »Tko zna, možda ćeš posta 

ti svećenik.« No ba ka je da la ko načan sud: »Ne tre ba se oba zi ra ti na sne.« 

I ja sam mis lio kao ba ka, ali ipak ni sam ni kad mo gao za bo ra vi ti taj san.« 1 Sve godine 

koje su slijedile bile su duboko označene tim snom. Mama Margareta je shvatila 

(a ub r zo je shva tio i Ivan) da je san po ka zi vao od ređeni put. 

180 stranica za uspomene 

U 58. go di ni go to vo se nit ko ne sjeća što mu se do go di lo pri je pet go di na. Ali go tovo 

se svat ko sjeća, kao da je bi lo prek jučer, svo je de ve te, je da naes te, pet naes te go di ne. 

Osjeća još na ko lje ni ma hrapavu ko ru dr veća na ko je se pe njao. Čini mu se kao da je 

jučer do ti cao top lu kožu do maćeg psa ko ji je po red nje ga ju rio u su lu dim ut r ka ma. 

U 58. go di ni don Bos co je po pa pi nu na lo gu na pi sao po vi jest svo jih pr vih de setljeća. 

Onim svo jim sjećanjem sličnim kino-ka me ri (ko ja u se bi ima ma lo »lo gi ke« a 

mnogo »vidljivih slika«) ispunio je tri velike bilježnice (180 stranica). S datumima je 

načinio ma lu zbr ku, 2 ali prizori, uspomene, pojedinosti bili su jako živi i svježi. 

U je da naes tom je ret ku pri bi lježio: »Pišem ovo svo jim dra gim si no vi ma sa le zijan 

ci ma i zab ra nju jem da to ob ja ve bi lo pri je mo je smr ti bi lo pos li je nje.« I te je ri ječi 

podcrtao. 

Salezijanci su tek poslije 73 godine prekršili tu njegovu zabranu i tako zaključili 

dug i spo ran prob lem sav jes ti. Sto ga možemo da nas iz onih bi lježni ca Memorie 3 sli jedi 

ti do gađaje dječaka-se lja ka Iva na Bos ca do u naj sit ni je po je di nos ti. 

1 

G. BOSCO, Me mo rie del l’o ra to rio di s. Fran ces co di Sa les dal 1815. al 1855, za ti sak pri re dio Eugen 

Ce ria, To ri no, 1946., str. 22–25. 

2 

Datumi don Bos co va dje tinj stva os ta ju te žak prob lem i za pov jes ni ča re. Nai me, op ćin ske ma tice 

u Pijemontu donose podatke o rođenima samo poslije 1838. godine, a o vjenčanima i umrlima 

samo poslije 1866. Za ranije godine potrebno je tražiti župne matice koje sežu do 1625. 

3 

G. BOSCO, Me mo rie del l’o ra to rio... 

15

2. 

MALA I VELIKA TRAGEDIJA 

»Moja se majka zvala Margareta Occhiena di Capriglio (Okijena di Kapriljo), a otac 

Fra njo. Bi li su selja ci ko ji su ra dom i šted njom pošte no za rađiva li kruh za život.« 4 

Ivan Bos co ug le dao je svjet lo da na 16. ko lo vo za 1815. Nje go va ga je maj ka naz va la 

Ivica (Giuanin). To je obi telj sko ime od mi la u Pi je mon tu. 

Nje go va pr va us po me na bi jaše očeva smrt. Fra njo Bos co bio je ku pio jed nu kućicu 

i ko ma dić zem lje. Ali da bi mo gao uz država ti pet oso ba, ko li ko ih je bi lo u kući, morao 

je ra di ti kod sus je da, vr lo imućno ga gos po da ra. 

Jed ne večeri u svib nju, kad se vraćao s pos la sav zno jan, pos tu pio je ne raz bo ri to što 

je ušao u podrum svoga gospodara. Nekoliko sati poslije napala ga je silovita vrućica, 

vje ro jat no obos tra na upa la pluća. U četi ri ga je da na shr va la. Imao je 33 go di ne. 

»Ni sam još imao dvi je go di ne« – pri po vi je da don Bos co – »kad mi je um ro otac, 

čijeg se lica ni ne sjećam. Sa mo se sjećam ma jčinih ri ječi: ‘E vo, sa da si bez oca, Ivi ce.’ 

Svi su iz la zi li iz so be gdje je ležao po koj nik, ali ja sam upor no htio os ta ti. ‘I vi ce, dođi!’ 

– bla go je na va lji va la mo ja maj ka. ‘A ko ne dođe ta ta, ni ja neću doći’ – od go va rao sam. 

‘Daj dođi, ma le ni moj, ti više ne maš oca.’ Re ka vši to sve ta žena briz nu u plač i iz nese 

me iz so be. Ja sam pla kao jer je ona pla ka la. U onoj nježnoj do bi, što može shva ti ti 

jed no di je te? Ali ona rečeni ca: ‘E vo, sa da si bez oca’ os ta la mi je zau vi jek u pa me ti. To 

je pr va us po me na mo ga živo ta ko je se sjećam.« 5 

Začarano vri je me 

Druga Ivanova uspomena bila je ona o pretrpljenoj gladi one iste godine. 

Bec chi, ma li za se lak u ko jem se na la zi la kuća obi te lji Bos co, imao je de set kuća 

raspršenih po uzvisini koje su nestajale u valovitu i prostranu polju. Izmjenjivali su 

se vi nog ra di i šume. Bec chi je dio na se lja Mo rial do, pet ki lo me ta ra uda ljen od mjes ta 

Castelnuovo d’Asti, u kojem je bilo sjedište općine. 

Godine 1817. brežuljke Monferrata (Castelnuovo se nalazi u sjevernom pojasu 

monferatske regije) pogodila je kao i cijeli Pijemont teška neimaština. U proljeće je 

pao mraz a za tim je sli je di la du ga suša. Žet va je bi la pot pu no unište na. 

4 

G. BOSCO, Me mo rie del l’o ra to rio..., str. 17–18. 

5 

Nav. dj., str. 18. 

16

Po se li ma je vla da la glad, i to ona pra va, ko ja je pros ja ke za go ni la u jar ke da su 

umi ra li s us ti ma pu nim tra ve. 

Je d a n do k u me nt i z onog v re men a opisuje k a ko To r i no, g l av n i g rad Pi je mon t a , 

op sje da ju bib lij ske seo be: re do vi na ro da iscr plje ni i u dronj ci ma do la zi li su sa se la. Iz 

do li na i s brežulja ka sli je va le su se sku pi ne obitelji pre ma gra du da se uta bo re is pred 

cr ka va i pa lača i pruže svo je pros jačke ru ke. 

U tom začara nom vre me nu na Mar ga re ti nim ru ka ma našla se ci je la obi telj. U kući 

je imala svekrvu (Franjinu staricu majku), koja je bila uzeta, Antuna (9 godina), dijete 

iz prvog Fra nji na bra ka, i svo jih dvo je dje ce, Jo si pa i Iva na, jed nog od četi ri a dru gog 

od dvi je go di ne. Ona je bi la ne pis me na se ljan ka, ali je onih mje se ci po ka za la svo ju 

naj veću vr li nu, sna gu ka rak te ra. 

»Mo ja je maj ka da va la hra nu obi te lji dok je ima la« – pripo vi je da don Bos co. »A 

on da je da la jed nu svo tu nov ca sus je du Ber nar du Ca val lu da ide u pot ra gu za hra nom. 

On je obi la zio raz ličita tr go višta, ali ni uz više nov ca ni je mo gao ništa pris kr bi ti. Stigao 

je na večer, dva da na pos li je. Svi smo ga želj no čekali. Kad je vra tio no vac re ka vši 

da ni je ništa našao, zah va tio nas je strah. Već onaj dan nis mo ništa je li. Maj ka bez 

zap re pašte nja pro go vo ri: ‘Fra njo mi je umi rući re kao da se pouz dam u Bo ga. Klek nimo 

i pomolimo se.’ 

Na kon k rat ke mo l it ve u s t a de i re č e : ‘ U k r aj nji m slu č aje v i m a mo ra ju se ko r i s t i- 

ti i kraj nja sred stva.’ Pođe u sta ju i uz po moć Ber nar da Ca val la zak la te le i je dan dio 

sku ha ta ko da smo utažili glad. Bi li smo na kra ju sna ga. Sljedećih da na na ba vi la je iz 

udaljenih sela živežne namirnice koje su bile vrlo skupe.« 6 

U pi je mon tskim seos kim obi te lji ma sve do una zad ne ko li ko go di na zak la ti te le 

značilo je za pas ti u tešku kri zu. Te le ko je se go ji lo u sta ji bi lo je in ves ti ci ja ko ja je omogu 

ćava la da se pro da jom na tržni ci prev la da teško sta nje, prim je ri ce bolest. A kad se 

ono zak la lo, značilo je da se obi telj lišila svo jih pos ljed njih za li ha. 

Imanje obitelji Biglione 

u Becchiju na kojem je 

radio Franjo Bosco. 

Tu se rodio Ivan Bosco. 

Danas se na tome mjestu 

nalazi bazilika u čast 

sv. Ivana Bosca. 

6 

Nav. dj., str. 20. 

17

Događaj koji je trebao promijeniti lice zemlje 

Smrt, glad, nestašica. Prve uspomene djeteta koje će poslije postati otac mnoge 

siro čadi i di je li ti kruh u svo jim kućama mno gim si ro mašnim dječaci ma. 

Mala tragedija obitelji Bosco na onome osamljenom brežuljku priključuje se velikoj 

tra ge di ji ko ja je po put olu je is prev r ta la Eu ro pu i Ita li ju onih pos ljed njih de setljeća. 

Pr i je 2 8 go d i n a (1789.) u Pa r i z u je bu k nu l a Fra n c u sk a re vo lu c i ja , do g a đ aj ko ji je 

t re bao pro m i je n i t i l i ce z e m lje . Ne n a mjer avamo ov dje po t a n ko i z no si t i nje z i nu povijest, 

ali nam se čini pot reb nim is tak nu ti ne ke vi do ve tih do gađaja ko ji su du bo ko 

ut je ca li i na život Iva na Bos ca. 

U ci je loj Eu ro pi zrak je na jedan put bio za sićen no vos ti ma i i ščeki va nji ma. U Italiji 

su se također odražavali odjeci golemih promjena. U Francuskoj je eksplozija bila 

još jača jer je sto ljećima društvo bi lo oka me nje no pod ap so lut nom vla da vi nom kra lja 

i plem stva. Bu ržoa zi ja i na rod tražili su svo ja pra va i uki da nje pov las ti ca plem stvu i 

visokom kleru. Riječi »sloboda« i »jednakost« nisu se više šaptale, već su izvikivane 

na svjet lu da na. 

Tada su proglašena »prava čovjeka« i »suverenitet naroda«. »Ljudi su se rodili slobod 

ni i os ta ju slobod ni i jed na ki u svo jim pra vi ma... A ta su pra va slo bo da, pri vat no 

vlasništvo, sigurnost i pravo otpora na tlačenje. Izvor svake suverene vlasti nalazi se u 

na ro du« (Uvod u Us tav iz 1791.). Da se pot vr de ta pra va (a ne više ona kra ljev ske dinas 

ti je), francus ka se voj ska bo ri pro tiv dru gih eu rop skih na ro da. 

Kao i u sva ko me po vi jes nom raz dob lju kor je ni tih prom je na, i ov dje su se, međutim, 

mi ješale iz van red ne i vr lo pra ved ne od lu ke s bun tov ničkim i nep ra ved nim 

nasiljem. 

B o g a t i g ra đ a n i ko ji su se n al az il i n a č e lu re vo lu c i je pr i z n a l i su pra vo g l a s a s a mo 

vlas ni ci ma pos je da. »Ut je caj na od lu ke vla de sa stra ne na ro da ko ji je bez naob raz be i 

samokontrole« – izjavili su – »lako vodi u krajnosti.« 7 

Revolucija je, dakle, dokinula sve povlastice, ali se ipak zaustavila pred onima koji 

su bili bogati. Buržoazija je postigla slobodu, ali siromasi su ostali siromasi. 

S dru ge stra ne, čini lo se da im »us po red na re vo lu ci ja« ko ju su is to dob no vo di li širi 

na rod ni slo je vi i se lja ci da je za pra vo. 

Francuski su seljaci pošli na osvajanje plemićkih dvoraca i spaljivali ih. Istodobno 

su sprečava li na sil nim sred stvi ma pro da ju živežnih na mir ni ca (a onih go di na vla da la 

je strašna neimaština) i vodili su prave bitke protiv izgladnjelih povorka ljudi koji su 

očajno tragali za hranom. 

St a nov n i c i Pa r i z a pre t vo r i l i su se u pr ave n a si l ne i ne p re d v i d i ve u s t a n ič ke ba k lje . 

Kra lja Lu ja XVI. op ko li le su na rod ne ma se i pri si li le ga da sta vi na gla vu ka pu re volu 

cio na ra i za tim da pi je na zdrav lje na ci je. Dva de set da na pos li je bio je pri ve den u 

zatvor s cijelom obitelji. 

7 

G. TRANIELLO, L’e tà con tem po ra nea, To ri no, 1974., str. 98. 

18

Od kolovoza 1792. do srpnja 1794. »usporedna revolucija« preuzela je vlast u svoje 

ru ke. Bu ržoa zi ju su na čelu na ci je za mi je ni li »pred stav ni ci na ro da« ko ji su tražili da 

se »revolucija slobode« promijeni u »revoluciju jednakosti«. 

Ne ki su re zul ta ti bi li, nažalost, ka tas tro fal ni. 

U ruj nu su od re di nao ružanog na ro da na va li li na zat vo re ko ji su bi li pre pu ni aristokracije 

i tobožnjih izdajica i poubijali više od tisuću osoba. 

U si ječnju 1793. kralj je bio ok riv ljen za iz da ju i osuđen na smrt pod gi ljo ti nom. 

Iste 1793. započelo je »razdoblje terora«. Izdaja se pripisivala svakoj osobi »osumnjičenoj« 

da je neprijatelj revolucije. U listopadu je osuđenih na smrt pod giljotinom 

bi lo 177, a u sr pnju slje de ć e god i ne 12 85. »Ne p r i ja te lji re vo lu c i je« bi l i su l i k v i d i ra n i 

na vrlo jednostavan i lak način, bez i najmanje prividnosti sudskog postupka. 

Istodobno se provodilo široko »raskršćanjenje«: zabranjeno je kršćansko bogoslužje, 

zatvorene su crkve, uništavani su kršćanski simboli, proganjani su svećenici, 

»štovanje Boga« zamijenjeno je »kultom razuma« (pogrdni »obredi« održavani su i u 

pariškoj katedrali). 

E u ro pa je n a sve g le d a l a s a z ap re pa šte nje m. Do g a đ aji on i h mje se c i u Pa r i z u sl ič i l i 

su manifestacijama kolektivnog ludila. Zaprepaštene su bile i one najnaprednije osobe 

ko je su na počet ku re vo lu ci je bi le nje zi ni sim pa ti ze ri. 

Kad se slje dećih go di na bu de sa stra hom go vo ri lo o »re vo lu ci ji«, mis lit će se uvi jek 

na razdoblje pariškog terora. I pod prezrivim izrazom »demokratska revolucija« mislit 

će se na »ne red i na si lje raz bješnje ne svje ti ne«. 

Napoleon – dva de set sed mo go diš nji ge ne ral 

U sr pnju 1794. te ror i »dik ta tu ra na ro da« zav ršili su osu dom na smrt nji ho vih 

vođa: fa na tičnih »ja ko bi na ca« Ro bes pier rea, Sai nt-Jus tea (Sen Žis ta) i Cout ho na 

(Kutona). 

Re vo lu c i ja se pro m i je n i l a u »bur ž oa sk u«. No v i Us t av (ko ji je bio do ne se n 1795.) 

priz nao je pra vo gla sa je di no za 30.000 oso ba, a Pa riz je ta da imao 600.000 sta novni 

ka! Vod stvo zem lje bi lo je pov je re no og ra ničenom slo ju ve li kih pos jed ni ka. Ub r zo 

se ostvarila »involucija«, povrat unazad. Republikanska vlada promijenila se čak u 

»carstvo«. 

Godine 1796. jedna armija Francuske revolucije stiže u Italiju pod vodstvom 

27-godišnjega generala Napoleona Bonapartea. U Padskoj nizini pobjeđuje Austrijance 

u krvavim bitkama. Francuski vojnici govore o bratstvu, jednakosti i slobodi. 

Us pr kos sje na ma te ro ra te ri ječi pok reću go le mo oduševlje nje u mla dom na raštaju. 

Kra ljev stvo Sar di ni je, a on da su u nje mu bi li Pi je mo nt, Sa vo ja i Sar di ni ja, bi lo je 

uzdrmano. Kralj je pobjegao u izgnanstvo. 

A l i Na po le on je ne m i r n i gen ij. Umje sto d a pro no si t r i ju m f re vo lu c i je , on sl i je d i 

privlačne i krvave ciljeve vojne slave. 

Tra gična zbi va nja u Ita li ji onih go di na ta ko su poz na ta da ih uče i đaci u os novnoj 

školi. Godine 1799. Napoleon stiže u Egipat a Austrijanci i Rusi osvajaju ponovno 

sjevernu Italiju. Na sitnim stepskim konjima dojahali su u gradove Kozaci, koji su 

19

ima li du ge i gus te bra de i no si li pri je teće su li ce. Na po leon se vraća i opet za počinje 

no vi rat ko ji si je bi je du i u bo ga toj Padskoj ni zi ni. 

Zatim Napoleon pljačka novac i unovačuje vojnike po svim pokrajinama Italije. 

Oni će mu služiti za na pad na Španjol sku i Ru si ju. Zau zi ma tu da le ku i taj no vi tu 

zemlju na čelu s naj većom voj skom svih vre me na. U ok rut noj zi mi pred Mos kvom 

doživ ljava pro past i kob no pov lačenje. Na po leon gle da ka ko oko nje ga umi re 600.000 

lju di. Među nji ma je bi lo 25.000 Ta li ja na. A 20.000 po gi nu lo ih je u Špa njol skoj. 

Od 16. do 19. lis to pa da 1813. u ni zi ni kod Leip zi ga »ve li ka bit ka na ro da« označava 

kraj velikoga francuskog carstva i u glavama mnogih pokapaju se ideali Francuske 

re vo lu c i je . 

Još je dan put niz Al pe i pre ko ri je ke Ison za stižu u Pad sku ni zi nu Aus tri jan ci i 

Nijemci. Svi proglašavaju da dolaze »osloboditi Italiju«, ali kao i sve »osloboditelje«, 

nit ko ih nije poz vao. Sa mi se bi nap laćuju pljačka jući se la i gra do ve. Pos li je zad njeg 

tr za ja od »sto da na« i bit ke kod Wa ter looa, Na po leon zav ršava svo je da ne na otočiću 

u At lan tskom ocea nu. 

Eu ro pa i Ita li ja umor ne su i za si ja ne ruševi na ma i si ročadi. Rat je opus tošio se la 

ko ja su os ta la praz na na kon pri sil nih no vačenja mla dića i od vođenih u smrt na da leka 

bojna polja bitaka. 

Na rod ko ji je go di na ma iz vi ki vao »slo bo du« sa da traži sa mo mir. 

U ok v i r u te ve l i ke t ra ge d i je n arod a 1817. obi te lj B os co pro ž iv lja va svo ju m a lu a l i 

v r lo du bo k u t ra ge d i ju . 

Kralj je po mak nuo sat za 15 go di na una zad 

Ivan Bos co saz nat će iz po vi jes nih knji ga da se ro dio na počet ku no ve epo he ko ja 

se naziva »restauracija«. Ta je epoha započela 1. studenoga 1814. otvaranjem Kongresa 

na ro da pob jed nika u Beču, a u većem di je lu Ita li je tra ja la je sve do 1847., tj. sve do 

početka talijanskog preporoda (Risor gi men to). 

Epo ha res tau ra ci je raz dob lje je ve li kih dvoz načnos ti. Kra lje vi ko je je svr gnu la 

Francuska revolucija i Napoleon vraćaju se po volji Bečkog kongresa na svoja prijestolja. 

I oni sebi zamišljaju da s nekoliko poteza pera izbrišu 25 godina povijesti. 

Ita li ja je na svečanos ti u Beču bi la po di je lje na po put tor te na osam kriški: Sar dinijsko 

kra ljev stvo (ko je je obuh vaćalo Pi je mo nt, Sar di ni ju, Ni cu, a doz načena mu je kao 

»dobivena« republika Genova), zatim Kraljevstvo Lombardije i Venezije (koje je izravno 

bilo pod vlašću Austrije), Vojvodstvo Modene, Parme i Piacenze to Veliko vojvodstvo 

Toskane, Kneževstvo Lucca, Papinska Država i Kraljevstvo dviju Sicilija. 

Vik tor Ema nuel I. (Vit to rio Ema nue le) vra tio se u To ri no. Sti gao je u kra ljev skoj 

kočiji, a ok ruživa li su ga ple mići ko ji su bi li od je ve ni na sta rin ski način s na pud ra nim 

vla su lja ma i pe rčinom. Na rod je izišao na uli ce i kli cao kra lju. Seos ki svijet više vo li 

mir ne go išta dru go. Ali na pud ra ne vla su lje ple mića žele za ja mčiti mir ona kav ka kav 

je »bio prije«. Zanemaruju nove stvarnosti, u sebi pozitivne, koje su nastale u Napoleo 

no vim kr va vim voj na ma i dob ro se os nažile u Ita li ji. Ko tač po vi jes ti išao je na prijed 

i ništa ga ni je mog lo vra ti ti na zad. Bu ržoa zi ja se pot vr di la kao no va društve na 

20

klasa. Trgovina i ljudi putuju stabilnom mrežom putova koje su podigli Napoleonovi 

i nženje ri. 

Sto t i n a m a go d i n a ve l i ko m no št vo t al ija n sk i h n a ro d a r a đ a lo se , ž iv je lo i u m i ra lo 

na is tom ima nju, u is tom se lu, oka me nje no u svo jim ma lim ne za vis nim državi ca ma i 

stoljetnim običajima. Napoleonove armije potresle su tu ustaljenost. Unutrašnje seljenje, 

iako je često izazvano i tragičnim uzrocima, postalo je masovna pojava. 

Po št a n sk i m ko l i m a , d i l i ž a n s am a , putovale su i no v i ne i k nji ge . Ma lo i h je bi lo ko ji 

su zna li čita ti, ali ra doz na lost za no vim bi la je već rašire na oso bi na. Ono ma lo čitača 

širilo je novosti. Ljudima su se otvarali novi vidici. Vojvoda Franjo IV. iz Modene kazat 

će na kongresu u Ljubljani 1821.: »Zlo sjeme iz kojega klije revolucija jesu sloboda 

tis ka, šire nje ško la, slo bo dan pris tup svi ma da uče čita ti i pi sa ti.« 

Zem ljo rad nja u Pi je mon tu ub r zo se snažno raz vi ja. Pos ječene su pos ljed nje šume 

po nizinama i brežuljcima. Nove prostrane površine postale su obradive. Sadi se na 

tisuće dudova koji će ubrzati razvoj kulture svilene bube i svile. 

Us ko ro ć e pos v u d a n i k nu t i m a nuf a kt ure , r a d io n i ce i »m a r t i ne t t i«. I n du s t r i ja se 

raz gra na va a ci je ne se us ta lju ju. 

Dan poslije svog povratka u Kraljevstvo, Viktor Emanuel I. dokida zakone od 

pos ljed njih 15 go di na i us pos tav lja one ko ji su bi li na sna zi pri je Na po leo na. Plemići 

i visoki kler dobivaju nazad svoje povlastice. Jednim udarcem buržoazija gubi mnoga 

svo ja pra va koja su bi la stečena zno jem. 

Pos lje di ce su ve li ke. Dok kralj 15 go di na una zad vraća svoj sat, građan ski in telektualci 

(kao Silvio Pellico) iseljavaju u Milano. Mladi iz imućnijih obitelji su nezadovolj 

ni. Stu pa ju u taj na društva i svo je na de stav lja ju u vrlo mla dog prin ca iz kuće 

Sa vo ja-Ca rig na no, Kar la Al ber ta, ko ji je, čini se, os jet ljiv na no va vre me na. 

Od je ci tih do gađaja stižu vr lo pri gušeno na brežulj ke Mon fer ra ta, gdje Ivan Bos co 

živi svoje siromašno ali vedro djetinjstvo. 

Becchi (Morialdo) 

prije izgradnje bazilike 

sv. Ivana Bosca 

21

3. 

GODINE OBITELJSKOG OGNJIŠTA 

Kad joj je um ro sup rug, Mar ga re ta je ima la 29 go di na. Bi la je prem la da za te ret 

ko ji je tre ba la no si ti. Ali ona ni je trošila mno go vre me na da sa ma se be sažalju je. Zasu 

ka la je ru ka ve i za počela s ra dom. 

U kući je trebalo oprati posuđe, pospremiti kuhinju, donijeti vode, pospremiti 

spa vaće so be. A to je ra di la u ono »slo bod no« vri je me jer je »po god no« rad no vri je me 

trebalo raditi na polju i u štali i upravljali gospodarstvom. 

Uostalom, kao i druge čestite seljanke njezina kraja, kosila je travu, orala, sijala žito, 

žela, vezala snopove, dovozila ih na guvno i vrhla. Obrezivala je i vezala lozu, sprema 

la se na ber bu gro žđa i prav lje nje mošta. 

Ima la je pu ne ru ke žulje va, ali je ipak zna la nježno po mi lo va ti svo ju dje cu. Is ti na, bila 

je rad ni ca, ali pri je sve ga maj ka svo je dje ce. 

Od ga ja la ih je lju baz no, ali i čvr sto. Sto 

go di na pos li je psi ho lo zi će ova ko za pisati: 

da bi se di je te dob ro raz vi ja lo u živo tu, pot 

reb na mu je zah tjev na očeva lju bav te vedra 

i ra dos na ma jčina lju bav. Za tim će reći 

za si ročad da se na la ze u opas nos ti zbog 

jednostrane afektivne neuravnoteženosti. 

Nai me, da dje ca ko ja ima ju sa mo maj ku 

pos ta ju me kušas ti, bez ikak ve sna ge za život, 

a oni ko ji ima ju sa mo oca tjes kob ni i 

hlad ni. 

Zapis o krštenju Ivana Bosca 

u župnoj matici krštenih 

22

Maj k a Ma r g a re t a bi l a je u sebi i nst i nk t ivno u r av no te ž e n a . U njoj su se ob je d i njavale 

i izmjenjivale mirna postojanost i vedra radost. Don Bosco je u svome odgojnom 

stilu mnogo dugovao svojoj majci. 

Bog je ve li ka oso ba 

»U te melj i na vr hu nac svo je in stin ktiv ne pe da go gi je« – piše svećenik Auf fray (Of ri) 

– »Mar ga re ta Oc chie na sta vi la je re li gioz ni smi sao živo ta.« 8 

Bog te gle da – bi le su nje zi ne vr lo čes te ri ječi. Kad je spre ma la dje cu da se ig ra ju 

na ob ližnjim li va da ma, pod sje ti la bi ih: »Sje ti te se, dje co, da vas Bog gle da.« Ako bi 

vid je la da ih je obu zeo os jećaj mržnje ili da će iz mis li ti ne ku laž ka ko bi se iz vuk li iz 

nep ri li ke, rek la bi im: »Sje ti te se, dje co, da Bog zna i vaše mis li.« 

No ni je to bio Bo g-po li ca jac ko jeg je ona želje la uni je ti u pa met svo jih ma lišana. 

Kad je noć bila vedra i lijepa, nebo obasuto zvijezdama, a majka Margareta udisala 

svježinu na pra gu svo je kuće, go vo ri la bi im: »Dje co, Bog je stvo rio svi jet i pos ta vio tamo 

gore tolike zvijezde.« Kad bi se našli na procvalim livadama, šaputala bi: »Kolike 

je li je pe stva ri Gos po din za nas stvo rio!« Pos li je žet ve i ber be gro žđa, dok su se odmarali 

od umornog rada, rekla bi: »Zahvalimo Gospodinu, djeco! Bio je prema nama 

do bar. Po da rio nam je svag dašnji kruh.« 

Ali ta kođer i na kon nev re me na i tuče ko ja bi sve uništi la, maj ka Mar ga re ta po ziva 

la bi na raz mišlja nje: »Gos po din je dao, Gos po din i uzeo. On zna zašto je to učinio. 

Ako smo bi li zli, znaj mo da se s Bo gom ne da šali ti.« 

Ta ko je Ivan uz svo ju maj ku, braću i sus je de naučio gle da ti i jed nu dru gu oso bu, 

a to je bio Bog. On je ve li ka oso ba. On je ne vid ljiv, ali pos vu da na zočan: na ne bu, u 

po lji ma, na li cu si ro ma ha, u gla su sav jes ti ko ja go vo ri: »To si učinio dob ro, a ono si 

učinio zlo.« On je osoba u koju je njegova majka imala neograničeno i neosporno pov 

je re nje. Bog je dob ri i pro vi do nos ni otac ko ji da je svag dašnji kruh, ne ka da pri pušta 

od ređene teško shvatljive stva ri (očeva smrt, tuča u vi nog ra du), ali on zna zašto to čini, 

i to je bi lo dovoljno. 

Klis i krv 

Ivan je imao četi ri go di ne kad mu je maj ka da la u ru ke pr va tri ili četi ri vre te na konop 

lji na kon ca za na ma ta nje. Bio je to ma len po sao, ali ipak po sao. Na taj način dao 

je svoj ma li dop ri nos obi te lji ko ja je živ je la od ra da svih čla no va. 

Od mah za tim prid ružio se braći i ra dio veće pos lo ve u kući: nas je kao je dr va, nježnim 

puhanjem potpirio vatru koja je bila zapretana u lugu i tako uštedio skupe osumporene 

trijeske, donio vode, očistio mahune, pomeo sobu, počistio štalu, odveo krave 

na pašu, pri pa zio da ne za go ri kruh u peći... 

Ali na kon tih ma lih pos lo va, ko je je ra dio pod brižnom ma jčinom kon tro lom, 

odju rio je na ig ru. Ig ra lišta ni je tre ba lo tražiti jer su nao ko lo pros tra ne li va de ko li- 

8 

A. AUFFRAY, San Gio van ni Bos co, To ri no, 1970., str. 26. 

23

ko oko može vid je ti. Pri ja te lji su čeka li. To su bi li krep ki, živah ni dječaci, kat kad surovi 

i prosti. Tragali su za krtičjim rovovima, ptičjim gnijezdima i igrali beskonačne 

utakmice. 

Jedna od najživahnijih igara bila je igra štapićima, neka vrsta jednostavnog bejzbola. 

Jed nog da na Ivan dot rči kući pri je vre me na, a s li ca mu je tek la krv. Vršak kli sa silovito 

se zario u obraz. Margareta se zabrinula dok mu je čistila ranu: 

– Pri je ili kas ni je doći ćeš mi s is ko pa nim okom. Zašto se ig raš s tom dje com? 

Znaš da su ne ki od njih dos ta zločes ti. 

– Ako želiš, neću ići. Ali gle daj, ma ma, kad sam s nji ma, oni su dob ri. Ta da ne govo 

re one ri ječi. 9 

Margareta popusti. 

Iva nu je bi lo pet a Jo si pu se dam go di na. Mar ga re ta ih je pos la la da čuva ju ma lo jato 

pu ra na. Dok je pe rad išla u lov na ska kav ce po tra vi, braća su se ig ra la. Jed nog trenutka, 

brojeći purane na prste, Josip poviče da nedostaje jedan. 

Livada u Becchiju 

na kojoj je don Bosco 

izvodio igre 

Tražili su ga bez da ha. Ali nig dje ga ni je bi lo. Pu ran je ve li ka živo ti nja, ne može 

ta ko la ko nes ta ti. Obilazeći nao ko lo je dan plot, Ivan opa zi ne kog čov je ka. Od mah 

po mis li: »On ga je uk rao.« Po zo ve Jo si pa i od lučno mu se prib liže: 

– Vra ti te nam pu ra na. 

Došljak ih pog le da začuđeno: 

– Pu ra na? A tko ga je vi dio? 

– Vi ste ga uk ra li. Iz va di te ga iz tor be. Inače ćemo vi ka ti »Hva taj te lo po va!« i ljudi 

će vas pre tući. 

Ta dva dječačića mo gao bi nat je ra ti u bi jeg s četi ri udar ca po zad nji ci. Ali nji ho va 

od lučnost stva ra mu nep ri li ke. Ne da le ko od njih se lja ci su ra di li na po lju. Ako mališani 

počnu vi ka ti, mog lo bi se svašta do go di ti. Nez na nac po vuče nap r tnjaču i iz nje 

i z va d i pu ra n a . 

9 

U Pi je mon tu je bio običaj da se ro di te lji ma go vo ri »Vi« sve do 1930-ih go di na. 

24

– Htio sam se sa mo ma lo našali ti. 

– Ali to ni je šala za ug led nog čov je ka – do ba ce ma lišani dok se od njih uda lja vao. 

Na večer, kao i obično, sve su is pri pov je di li maj ci. 

– Igrali ste se velike opasnosti. 

– Zašto, ma ma? 

– Pri je sve ga, nis te bi li si gur ni da li je baš on uk rao. 

– Ali ni kog dru go ga ni je bi lo bli zu. 

– To ni je dos ta da se ne ko ga prog lasi lo po vom. A za tim, vi ste ma li, a on je od rastao 

čov jek. A što da vas je is tu kao? 

– Pa zar smo mu on da tre ba li os ta vi ti pu ra na? 

– Biti odvažan nije zlo. Ali bolje je izgubiti purana nego ostati namrtvo isprebijan. 

– Uh, uh – pro gu nđa za mišlje no Ivi ca. – Ne ka bu de ta ko ka ko ti kažeš, ma ma. 

Ali pu ran je bio ja ko ve lik... 

Šiba u ku tu 

Mar ga re ta je bi la bla ga maj ka, ali i vr lo ener gična i ja ka. Si no vi su zna li: kad 

je govo r i l a »ne«, to je bi lo doi st a »ne«. Nije do pu s t i l a d a h i ro v i m i je nja ju nje z i no 

mišljenje. 

U ku tu u ku hi nji uvi jek je bi la šiba – vi tak vr bov prut. Ni je ga ni kad ko ris ti la, ali 

ni je ga ni od ni je la iz onog ku ta. 

Jed nom je Ivan pri re dio ve li ku nep ri li ku. Možda zbog to ga što se žurio da se što 

pri je ode ig ra ti, os ta vio je ot vo re na vra ta na zečinja ku. Svi su se zečevi raz bježali po livadi. 

Bila je velika muka sve ih pohvatati. Kad su se vratili umorni u kuhinju, Margareta 

je pokazala kut sobe: 

– Iva ne, do ne si mi onu šibu. 

Dijete se povuče k vratima: 

– A što će ti? 

– Do ne si mi je pa ćeš vid je ti. 

Glas je bio od lučan. Ivan uze šibu i pruži joj je iz da le ka: 

– Hoćeš li je is pro ba ti na mo jim leđima? 

– A zašto i ne bih ako mi bu deš pra vio slične nep ri li ke? 

– Ma ma, neću to više učini ti. 

Maj ka se nas mi ja, a i on. 

Jed nog vrućeg da na Ivan i Jo sip dođoše iz vi nog ra da žed ni. Mar ga re ta ode do buna 

ra, iz vuče ved ro svježe vo de i da de pr vo pi ti Jo si pu. 

Ivan se nam r go di. Uv ri je dio se što je Jo sip imao pred nost. Kad maj ka i nje mu pruži 

vo du, da de znak da ne želi pi ti. Mar ga re ta ni je ništa rek la. Po ne se vo du u kuću i 

zat vo ri vra ta. Na kon ne kog vre me na uđe Ivan: 

– Ma ma... 

– Što je, sin ko? 

– Daj i me ni pi ti vo de! 

– Mis li la sam da ni si više žedan. 

25

– Op ros ti mi, maj ko. 

– Dob ro, u re du je – te mu pruži pi ti. 

Iva nu je osam go di na. Raz vi jen je dječak, zvon kog smi je ha, po ma lešan i čvrst, crnih 

očiju, kovrčave i guste kose poput vune na janjetu. Voli pustolovine i opasnosti. Nikad 

se ne tuži za og re bo ti ne na ko lje ni ma. Us pio se već po pe ti na ne ko li ko sta ba la i 

doh va ti ti ptičja gni jez da. Je dan put mu je to išlo ja ko teško. Gni jezdo sje ni ce na la zi lo 

se du bo ko u proc je pu du ba. Sta vio je ru ku do lak ta, ali je ni je us pio vra ti ti na zad. Pokušavao 

je i po nav ljao, ali od onog tr lja nja ru ka je na tek la. Jo sip, ko ji je to sve pro matrao, 

mo rao je poz va ti maj ku. Mar ga re ta je po ni je la sa so bom ne ke ljes tve, ali ni ona 

ni je us pje la. Mo ra la je pot ražiti ne kog se lja ka da dođe s dli je tom. U međuv re me nu na 

Ivičinu čelu po ja vi le su se krup ne ka pi zno ja, a Jo sip je is pod stab la vi kao (više se bo jao 

ne go Iva n): »Drži se čvr sto, oni up ra vo do la ze!« 

Seljak je omo tao dječako vu ru ku Mar ga re ti nom pre gačom, a za tim je počeo re za ti 

dlijetom. Trebalo je sedam ili osam udaraca da bi ruka iskliznula vani. 

Mar ga re ta ni je ima la hrab ros ti iz gr di ti Iva na. Iz gle dao je po put ze ca pos li je kiše. 

Sa mo mu je ovo rek la: 

– Nemoj mi više nap ra vi ti nešto slično. 

Vrag na ta va nu 

Jed ne je sen ske večeri Ivi ca je za jed no s maj kom bio u pos je tu kod dje da i ba ke u 

Cap rig liu. Za vri je me večere broj na je obi telj bi la kod sto la za vi je na u mrak ko ji je 

osvjetljavalo slabo svjetlo uljanice. Najednom je odjeknuo sumnjiv štropot iznad glava. 

Po no vio se je dan put, dva put, tri put. Svi su up r li oči pre ma go re i os ta li bez da ha. 

Nastupila je kratka šutnja, a zatim se na tavanu ponovio tajanstveni štropot koji je 

sli je di lo du go i muk lo stru ganje. Žene su se počele križati, a dje ca se pri vuk la majčinu 

kri lu. 

Ne ka je sta ri ca za počela priču op rez nim ri ječima o to me ka ko su se u dav na vremena 

na ta va nu čuli po duži šumo vi, ste nja nja i strašna za vi ja nja. »Bio je to vrag. On se 

sad opet vra tio«, prom rmlja la je sta ri ca i prek rižila se. 

Ivan pre ki ne šut nju i mir no reče: 

– Ja mis lim da je to ku na bje li ca, a ni ka kav vrag. 

Ušutio je kao da je bio nep ris to jan. A on da opet pljus, za tim du go i tu ga lji vo struga 

nje po po du. Dr ve ni strop, ka mo svi u stra hu gle da ju, pod je du gog pot kro va ko je 

služi kao spre mište za žito. 

Ivi ca opet pre ki de šut nju skoči vši sa stol ca i reče: 

– Ide mo vid je ti. 

– Je si li po lu dio? Mar ga re ta, ne daj mu! S vra gom se ne smi je šali ti! 

Ali dječak je bio već na no ga ma, uze svje tilj ku, upa li je i doh va ti štap. Mar ga re ta 

mu reče: 

– Možda je bo lje pričeka ti do sut ra? 

– Ma ma, zar se i ti bo jiš? 

– Ne. Pođimo za jed no i pog le daj mo. 

26

Po peše se uz dr ve ne ljes tve. I dru gi se prid ružiše, držeći u ru ka ma svje tilj ke i stežući 

štapove. Ivan otvori vrata tavana, podignu svjetiljku da vidi bolje. Neka žena prigušeno 

reče: 

– Ta mo u onaj ugao pog le daj te! 

– Svi su ta mo up r li oči: prev r nu to rešeto za žito mi ca lo se, kre ta lo i išlo nap ri jed. 

Ivan kre nu ko rak nap ri jed. 

– Ne, pa zi! To je začara no rešeto. 

Ivan ga uh va ti jed nom ru kom, a dru gom ga dig nu go re. Ve li ka i ra ščupa na ko koš, 

ko ja je tu bi la za rob lje na bog zna ko li ko sa ti, skoči kao me tak i za ko ko da ka. 

Oko Iva na svi pras nu u smi jeh kao lu di. Vrag bi jaše ko koš. La ga no rešeto bi lo je 

nes ta bil no nas lo nje no na zid. Bu dući da su se iz među nje go vih ni ti zad ržali kla sovi 

žita, ko koš ih je klju ca la. Ali rešeto se na nju prev r nu lo i ta ko je za ro bi lo. Bi lo joj 

je dos ta sta ja ti pod njim, i glad na, jad na živo ti nja tražila je iz laz ka ko da se os lo bodi 

oklo pa. Išla je ta mo-a mo, udara la o pred me te na ta va nu i ta ko izaz va la štro pot i 

muk lo stru ga nje po po du. 

Uljana se mr lja ši ri la 

Sva kog četvr tka Mar ga re ta je išla na tržni cu u Cas tel nuo vo. No si la je sa so bom za 

pro da ti dva svežnja sa si re vi ma, pi liće i ze le nje. Vraćala se no seći plat no, svi jeće, sol i 

ne ki ma len dar za dje cu ko ja su na za la zu sun ca išla pre ma njoj trčeći niz br do. 

Jed nog četvr tka dje ca su se zag ri ja no ig ra la kli sa i pa le. Ma li klis zav ršio je na 

krovu. 

– Na or ma ru u ku hi nji ima je dan dru gi – reče Ivan. – Idem po nje ga. 

Od mah je pot rčao. Ali or mar je bio pre vi sok za nje ga; tre bao mu je sto lac da se 

pop ne na nj. Us pe se na svo je pr stiće, dob ro is pruži ru ku i on da po vuče po vr hu. Tegla 

ulja ko ja je sta ja la na vr hu or ma ra pa de na pod, raz bi se, i ulje se raz li po cr venim 

cig la ma. 

Kad je Jo sip vi dio da se brat ne vraća, dot rča i on za njim. Čim je sti gao, ug le dao je 

nešto strašno. Sta vio je ru ke na us ta: 

– Bog zna što će ma ma večeras... 

Po kušali su pop ra vi ti što se da. Uze li su met lu. Komadiće teg le br zo su po ku pi li. 

Ali ona mr lja ulja os ta la je i da lje ta mo i širi la se kao strah u nji ma. 

Ivan je pro veo po la sa ta u šut nji. Za tim je iz džepa iz va dio svoj nožić, otišao do 

živi ce, od re zao jed nu vit ku šibu i počeo je ob rađiva ti. U svo joj je gla vi ci prev r tao što 

će reći kad dođe maj ka. 

Na kra ju je ko ra šibe bi la iz rez ba re na i uk rašena. 

Kad je sun ce počelo za la zi ti, obo ji ca pođu u sus ret maj ci. Jo sip je, da ka ko, zaos tao 

ma lo ot ra ga. Ivan je trčao nap ri jed: 

– Hva ljen Isus, maj ko! Ka ko si? 

– Dob ro, sin ko. A ti, je si li ti bio do bar? 

– Hm, ma ma, pog le daj! – i pruži joj uk rašenu šibu. 

– Što si mi opet ura dio? 

27

– Ovaj put zas lužujem da me išibaš. Nesrećom, raz bio sam onu teg lu ulja. Sve joj 

je ispripovjedio u jednom dahu i završio: 

– Evo, do nio sam ti šibu jer sam je zas lužio. Uz mi je, ma ma! 

Pružio joj je šibu i pog le dao je odoz do onim očima po lu sažal nim a po lu lu ka vim. 

Mar ga re ta zas ta de, zag le da se u nj, a za tim se poče smi ja ti. I Ivan se nas mi jao. Maj ka 

ga uz me za ru ku i pođu kući. 

– Znaš, Iva ne, da pos ta ješ sve više ve li ki lu ka vac? Žao mi je zbog teg le s uljem, ali 

za do volj na sam što mi ni si pričao laži. Dru gi put bu di pažljiv jer ulje je ja ko sku po. 

Kad je vi dio da ni je bi lo olu je ko je se i on bo jao, prib liži se i Jo sip. Imao je de set godi 

na, nap re do vao je, ali je bio blag i mi ran. Nije bio kao Ivan živa han i ne mi ran. Bio 

je str pljiv, upo ran i do vit ljiv. Ja ko je vo lio maj ku i mlađeg bra ta, a stra ho vao je pred 

An tu nom. 

»Ja sam tvo ja maj ka, a ne ma će ha« 

Antun je bio se dam go di na sta ri ji od Iva na. Raz ras tao se u mla dića ko ji je bio povučen 

u sebe. Pokazivao je znakove nasilja i grubosti. 

Kat kad je znao div lje tući ma nju braću, ta ko da ih je Mar ga re ta čes to spašava la iz 

njegovih ruku. Vjerojatno se radilo samo o jednom preosjetljivu mladiću kojeg je teško 

potresla nenadana smrt majke i oca. 

Prema Margareti pokazivao je osjećaje ljubavi i mržnje, koji su prelazili iz trenuta 

ka nježnos ti u tre nut ke bi je sa. A kat kad, kad bi se raz bjes nio, pošao bi pre ma njoj 

ispruženih ruku i stisnutih pesnica. Uzrujanim bi glasom vikao: »Maćeha!« 

Mar ga reta bi ga mog la smi ri ti s tri-četi ri jače pljus ke (maj ke onog vre me na ni su 

se bo ja le to učini ti). Ali u se bi je os jećala od vrat nost pre ma ba ti na ma. Ni kad ni je podigla 

ru ku na nje ga. Sa mo mu je od lučno od go vo ri la: 

– An tu ne, ja sam tvo ja maj ka, a ne maćeha. A sad se smi ri i raz mis li. Vid jet ćeš da 

ne maš pra vo kad se ta ko po našaš. 

Kad se bi jes stišao, An tun je došao k Mar ga re ti i za mo lio je za op rošte nje. Ali ubr zo 

bi opet pla nuo ta ko da su se Jo sip i Ivan ja ko bo ja li u tim tre nu ci ma. 

28

51. 

ZBOGOM, ZEMLJO 

Potkraj kolovoza 1887. godine održavale su se u Valsaliceu, na torinskom brežuljku, 

tečaje vi du hovnih vježba za mla diće ko ji su zat ražili ulaz u Sa le zi jan sku družbu. 

Don Bosco se tamo također uputio i stavio se na raspolaganje za ispovijedanje. 

Od 25. svib nja ni je više pred sje dao sas tan ci ma Vr hov nog vijeća Družbe, os tav ljajući 

tu za daću svom zam je niku don Rui. Ipak je sud je lo vao na ono me od 12. ruj na, 

ko ji se od ržavao u Val sa li ceu. 

U drugoj polovini rujna osjećao se loše. Napadala ga je visoka temperatura i jaka 

gla vo bo lje. Ne ke da ne ni je uo pće mo gao služiti mi su. Don Vig liet ti, nje gov taj nik, 

za bilježio je o tim da ni ma: »Una toč to me, uvi jek je ve seo, ra di, piše i pri ma stran ke. 

Sam bi tre bao ok re pu, a ipak je on onaj ko ji dru ge kri je pi.« 402 

Jed ne večeri pot kraj ruj na, dok je večera vao u so bi, pra vio mu je društvo don Ve rone 

si, rav na telj po ljop riv red ne naseo bi ne u Mog lia nu Ve ne tu. Na jed nom mu reče: 

– Preos ta je mi još ma lo vre me na za živ je ti. Pog la va ri naše Družbe ni su to ga svjesni. 

Oni mis le da don Bos co mo ra još du go živ je ti... Ni je mi žao um ri je ti. Ono što me 

još zab ri nja va je su du go vi za cr kvu Sr ca Isuso va. Po mis li ko li ko je sa mo nov ca skuplje 

no! Onaj dra gi don Dal maz zo je do bar, ali ni je do bar računo vođa... Što će reći moji 

si no vi kad bu du os je ti li na svo jim ra me ni ma težinu tih du go va?... Mo li se za mo ju dušu. 

Sljedeće go di ne neću više bi ti na du ho vnim vježba ma. 

Osjećao je ma lo-po ma lo da ga obu zi ma sa mo ća 

Don Pavao Albera, provincijal salezijanaca u Francuskoj, morao je otputovati. 

Došao je poz dra vi ti se s don Bos com. On je po seb no lju baz no pog le dao svog »ma log« 

Pav la i po lug las no mu go vo rio sa suza ma u očima: 

– I ti ta kođer od la ziš. Svi me os tav lja te. Znam da će don Bo net ti večeras ot pu tova 

ti. Don Rua će ta kođer otići. Svi me os tav lja te ov dje sa mo ga. 

Onda je počeo tiho plakati. Bijaše siromah čovjek, umoran, koji je poslije tolikog 

rada osjećao da ga malo-pomalo obuzima samoća. I don Alberu je svladalo ganuće. 

On da je don Bos co ipak smo gao sna ge: 

402 

E. CERIA, Me mo rie biog ra fic he, sv. XVIII, str. 526. 

393

– Znaš, ne pri go va ram ti zašto ideš. Ti ra diš svo ju dužnost. Ali ja sam si ro mah 

sta rac... Mo lit ću se za te be da te Bog pra ti. 

Pri je no što će sići u Va ldocco, don Bos co je pro veo ne ko li ko mi nu ta s don Barberisom, 

ravnateljem u Valsaliceu. Upro je pogled na stubište, a onda je polako izgovorio: 

– Od sad pa na da lje ja ću čuva ti ovu kuću... 

Za tim ne ko li ko tre nu ta ka pos li je: – Prip re mi nac rt. 

Don Bar be ris je mislio da go vo ri o pos ljed njem di je lu zgra de u iz grad nji. 

– Prip re mit ću ga i ove ću Vam ga zi me po ka za ti. 

– Ne moj ove zi me, već slje dećeg pro ljeća. Nac rt po kaži don Rui. – I nas ta vio je 

gle da ti u ono stu bište. 

Četiri mjeseca poslije tog razgovora na odmorištu onog stubišta pripremljena je 

bila grobnica za don Bosca. Nacrt za mali spomenik, koji ju je trebao krasiti, don 

Bar be ris je dois ta po ka zao don Rui u pro ljeće 1888. go di ne. I on da se pris je tio onih 

taj no vi tih ri ječi. 

Kao svi je ća što se ga si 

Don Bosco se vra tio u Val doc co 2. lis to pa da. Dječaci su ga dočeka li s ve li kim 

oduševljenjem. Dok je prolazio dvorištem, pratili su ga veselim povicima sve do stuba 

ko je su vo di le u nje go vu so bu. Oni na jod ras li ji po mog li su mu da se pe nje stu bu po 

stu bu. Kad su se po pe li do pred sob lja, don Bos co ih je s og ra de poz drav ljao ru kom, a 

oni su mu od go va ra li is to ta ko mašući ru ka ma i kličući: »Živio don Bos co!« 

Doi mao se po put svi jeće ko ja se po la ko ga si. 

Služio je mi su u pri vat noj ka pe li ci, ali uvi jek uz asis ten ci ju ne kog svećeni ka. Jed va 

je govorio i disao. Posjetiteljima bi govorio žaleći se: 

– Tražim dva mi je ha za zam je nu. Mo ji me više ne služe. 

Don Cer ru ti, za dužen za ora to rij, došao je 4. pro sin ca don Bos cu na raz go vor. 

Pos li je brižne ana li ze cje lo kup nog ra da, don Bosco mu reče: 

– Vi dim da si prob li je dio. Ka ko si sa zdrav ljem? Vo di o to me bri gu. Učini za se be 

ono što bi učinio za don Bos ca. 

Don Cer ru ti se ga ne, a on će mu: 

– Od važno, dra gi don Cer ru ti! Vid jet ćeš ka ko ćemo u ra ju bi ti ra dos ni. 

Taj ni ci su mu dos tav ljali ot vo re na broj na pis ma ko ja su do la zi la. On bi pri bi lježio 

pokoju riječ kao podsjetnik za odgovor. Više nije mogao osobno na njih odgovarati. 

Posljednje pismo na koje je osobno dopisao dva retka bijaše naslovljeno na gospođu 

Broquier: »Daj mo od se be mnogo ako želi mo pos tići mno go! Ne ka Vas Bog bla goslo 

vi i vo di!« 

Za vri je me mi se ma lak sao je u di sa nju. Služio je mi se 4. i 6. pro sin ca. U ned je lju, 

11. pro sin ca, po nov no je po kušao. Došao je do nje zi na kra ja i srušio se. Bi la je to njegova 

posljednja misa. 

394

Došao je monsinjor Cagliero 

Na večer 7. pro sin ca došao je iz Južne Ame ri ke mo ns. Cag lie ro. Don Rua mu je 

poslao brzojav: »Tata ozbiljno bolestan.« Odmah je krenuo na put. 

Dok je bis kup pro la zio dvo rištem, dječaci su ga ra dos no poz drav lja li. Ali on je 

gledao go re na pro zo re ko ji su bi li zat vo re ni i iza ko jih se ga sio don Bos co. Ušao je u 

so bu. Don Bos co je sje dio u skrom nom nas lo njaču. Mo ns. Cag lie ro je klek nuo pred 

nje ga, a don Bos co ga je zag r lio, pri tis nuo na sr ce i po ložio svo je čelo na nje go va ramena. 

Sna ga i od važnost tog nje go va pr vog učeni ka ob no vi li su mu život. Ras ko pčao mu 

je ka put da vi di mjes to na ko jem je pri li kom si lo vi ta pa da slo mio dva reb ra. I upi tao 

ga je: 

– Je si li sa da dob ro? 

– Da, don Bos co. Baš se os jećam dob ro. – Nje go ve su oči u međuvre me nu gle da le 

don Bos ca: ka ko se pos ta rao i ko li ko se is trošio u zad nje tri go di ne. 

Zajedno su proveli onu večer sjedeći u naslonjaču. Biskup mu je pripovijedao tolike 

zgode iz misija, o salezijancima koji tamo rade, o urođenicima koje su spasili od 

is treb lje nja i o ti sućama no vok ršte ni ka. Za vri je me to ga odušev lje nog raz go vo ra zasta 

ne kao ono ne koć u dje tinj stvu i za mo li ga: 

– Don Bosco, ispovjedite me! 

Sav je te ko je mu je don Bos co dao te večeri, bis kup je za pi sao na je dan list pa pi ra 

ko ji će po ni je ti sa so bom u Ame ri ku. Među os ta li ma, don Bos co mu je re kao: 

»Želim da se u mi si ja ma zad ržiš i pos li je mo je smr ti, dok sve stva ri ne bu du na 

mjestu. 

Re ci svim sa le zi jan ci ma da ra de neu mor no i sa žarom: rad, rad. 

Vo li te se svi kao braća: lju bi te se, po mažite i pod no si te!« 403 

Sljedećih da na don Bos co je s don Cag lie rom raz go va rao na du go. U jed nom trenut 

ku reče mu ožalo šćen: 

– Ovo su pos ljed nji tre nut ci mo ga živo ta. Sad je na va ma da ra di te i spašava te mladež. 

Mo ram ti ot kri ti i jed nu bo ja zan. Bo jim se da će tko god od naših kri vo tu mačiti 

lju bav ko ju je don Bos co imao pre ma mla di ma, kao da se u njoj vo dio pre ve li kom sjetil 

no šću, i to da uz me se bi za op rav da nje pa da se na nep ro mišljen način na veže na 

ne kog mla dića. 

– Zbog to ga bu di te mir ni, don Bos co. Nit ko od nas još ni kad ni je zlo tu mačio Vaše 

pos tup ke pre ma dječaci ma. A što se tiče bo jaz ni da net ko ne nađe u to me opravda nje 

za svo je pos tup ke, os ta vi te tu mi sao me ni. To ćemo pre po ručiti i po nav lja ti svima. 

Li ječnik je don Bos cu 16. pro sin ca pro pi sao šet nju kočijom po pri ro di jer da će mu 

čist zrak dob ro doći. Don Rua i don Vig liet ti po mažu mu da siđe niz stu be i pra te 

ga na šetnju. Na povratku, dok je kočija polako prolazila Ulicom Viktora Emanuela, 

don Vig liet ti je uočio pod tri je mo vi ma kar di na la Ali mon du. Don Bos co mu od mah 

reče: 

403 

Nav. dj., sv. XVIII, str. 481. 

395

– Po zo vi ga, mo lim te, da dođe ova mo je dan čas. Želim s njim raz go va ra ti, a ne 

mo gu do nje ga doći. 

Čim je kar di nal čuo Vig liet ti jev glas, požurio se pre ma kočiji, raširio ru ke i uskliknuo: 

– O, don Bos co! Don Bos co! 

Po peo se u ko la, zag r lio ga i po lju bio ga nut lji vo. Don Rua je sišao. Kar di nal i don 

Bos co raz go va ra li su oko po la sa ta dok je kočija po la ko vo zi la uli com Cer naia. 

Misli s oku som vječ nos ti 

Dana 17. pro sin ca sna ge ga pot pu no os tav lja ju. Su bo ta je. Pred so bom čeka oko 

tridesetak dječaka da se kod njega ispovjede. Don Vigliettiju reče: 

– Dois ta se ne os jećam... 

Zatim, nakon nekoliko trenutaka: 

– Ipak je ovo pos ljed nji put da ću ih moći is pov je di ti. To je pos ljed nji put... Re ci 

im da uđu. 

Don Eugenije Reffo, iz družbe josipovaca, posjetio ga je 18. prosinca. Njemu blago 

reče: 

– Dra gi moj, uvi jek sam te vo lio i uvi jek ću te vo lje ti. Pri kra ju sam svo jih da na. 

Mo li se za me a i ja ću se mo li ti za te. 

Don Vig liet ti ga na la zi 19. pro sin ca ta ko opo rav lje na, da ga je za mo lio da na piše 

nekoliko riječi na par sličica koje će poslati suradnicima. Don Bosco mu odgovara: 

»Vrlo rado.« 

Is pružen u nas lo njaču, s ne kom dr ve nom pločom is pred se be, na pi sao je na po zadi 

ni dvi ju sličica: 

»Ma ri jo, iz mo li za nas od Isu sa zdrav lje ti je la, ako je ono na dobro duše, ali osi guraj 

nam vječno spa se nje.« 

»Čini te br zo dob ra dje la jer vam može za to ne dos ta ja ti vre me na.« 

Tu se zaus ta vio. 

– Znaš li – reče začuđen don Vig liet ti ju – da više ne znam ni pi sa ti? Pre više sam 

umo ran. 

Don Vig liet ti mu je sav je to vao da pre stane, ali on će: 

– Ne, mo ram nas ta vi ti. Ovo je pos ljed nji put da pišem. I nas ta vio je po la ko ni za ti 

mis li na one sličice. Sve te mis li no si le su u se bi okus vječnos ti: 

»Blaženi oni ko ji se u mla dos ti zau vi jek da ru ju Bo gu.« 

»Tko za kas ni da ro va ti se Bo gu, u veli koj je opas nos ti da iz gu bi dušu.« 

»Dra gi si no vi, čuvaj te vri je me i vri je me će sačuva ti vas u vječnos ti.« 

»Ako čini mo dob ro, na la zi mo dob ro u ovo me živo tu i u vječnos ti.« 

»Tko si je dob ra dje la, sa bi re dob re plo do ve.« 

»Na kra ju živo ta sa bi ru se plo do vi dobrih dje la.« 

Kad je don Vig liet ti, ko ji je bio uz nje ga, pročitao tu pos ljed nju rečeni cu, ni je se 

mo gao suz držati od su za pa reče: 

– Ali, don Bos co, na pišite nešto ve se li je. – A on će šaleći se: 

396

– Ka kav si ti dečko, Kar lo... Ne moj pla ka ti. Re kao sam ti već da su to pos ljed nje 

ri ječi ko je pišem. Na sva ki način nas to jat ću da te pos lušam. 

I nastavi pisati: 

»Ne ka nas Bog bla gos lo vi i spa si od sva ko ga zla.« 

»Daj te mno go si ro ti nji ako želi te pos ta ti bo ga ti.« 

»Daj te, i bit će vam da no.« 

»Ne ka nas Bog bla gos lo vi i ne ka sve ta Dje vi ca bu de naša vo di te lji ca u svim opasnos 

ti ma živo ta.« 

»Mladi su milina Isusa i Marije.« 

»Bog ne ka bla gos lo vi i širo kog rud no nag ra di sve naše dob ročini te lje.« 

»O Marijo, budi moje spasenje!« 

U tom tre nut ku don Bos co je opet nas ta vio pi sa ti mis li ve za ne uz vječnost, a da to 

uo p ć e n i je z a m i je t io: 

»Tko spa si dušu, spašava sve. Tko iz gu bi dušu, gu bi sve.« 

»Tko šti ti si ro ti nju, širo kog rud no će mu bi ti nap laćeno na božan sko me su du.« 

»Ka ko ćemo ve li ku na dok na du pri mi ti za sve dob ro ko je čini mo u životu!« 

»Tko čini dob ro u živo tu, na la zi dob ro i u smr ti.« 

»U ra ju se uživa ju sva dob ra, vječno.« 404 

Bila je to posljednja rečenica koju je don Bosco napisao svojim rukopisom, koji je 

već bio go to vo nečit ljiv. 

Šutnja u velikom dvorištu 

Onog is tog jut ra imao je i pos ljed nje pri ma nje. Već je go to vo čet r de set go di na cijele 

svoje dopodneve posvećivao savjetovanju, blagoslivljanju, tješenju, priskakanju u 

pomoć, razveseljavanju onih koji su željeli s njime razgovarati. Bio je to velik napor 

u njegovu životu. Onaj dugi red posjeta zaključila je grofica Mocenigo. Bijaše 12.30 

sati 20. pro sin ca. 

Na večer mu je li ječnik opet pro pi sao šet nju u kočiji. Nje mu je uo pće tre bao svjež 

zrak. Unatoč svim njegovim odbijanjima, iznijeli su ga niz stube u naslonjaču. Dok je 

kočija polako vozila Ulicom kraljice Margarete, zaustavio ga je neki nepoznati čovjek. 

Bio je to neki gospodin iz Pinerola, pitomac iz oratorija onih prvih vremena. Don 

Bos co ga je pre poz nao i od mah zag r lio: 

– Moj dra gi, ka ko ide? 

– Ta ko-ta ko. Mo li te se za me. Rek li su mi kod vra ta ra da ćete proći ovu da, pa sam 

Vas htio poz dra vi ti. 

– Bra vo! A ka ko je s tvo jom dušom? 

– Nas to jim uvi jek bi ti dos to jan don Bos cov učenik. 

– Bra vo, bra vo! Bog će ti to sve pla ti ti. Mo li se za me ne. Živi uvi jek kao do bar 

kršćanin! 

404 


397

Činilo se kao da mu je svjež zrak dob ro po mo gao, međutim li ječnik Al ber tot ti, 

čim je sti gao, našao ga je u po go ršanom sta nju. Sta vio ga je u kre vet. Uz nje ga bi jaše 

kle rik Fes ta, ko ji je upi tao don Bos ca: 

– Ka ko se os jećate? 

– Sad mi ne preos ta je ništa dru go nego da načinim do bar kraj. 

Od 20. do 31. pro sin ca kraj se činio vr lo bli zu. 

Brat po moćnik Pe tar En ria, ko ji je uz nje ga bdio ci je le noći, sažeo je one mučne 

da ne u ove ri ječi: »Tr pio je i šutio.« 

Temperatura je bila visoka, a disanje teško. Liječnik reče: 

– Nužno je da je de. 

Don Vig liet ti bio je uz nje gov kre vet i nas to jao mu po nu di ti ju hu. Don Bos co je 

pružio ru ku da uz me du bo ki ta njur, ali don Vig liet ti je htio da ga on drži u ru ci. Na 

to se don Bos co našalio: 

– A zar mi je želiš po jes ti? 

Na ve li kom dvo rištu skup lja li su se dječaci i zad ržava li u neo bičnoj šutnji. I oni 

naj ma nji gle da li bi na onaj pro zor iza ko jeg je umi rao nji hov ve li ki pri ja telj. 

»Sad je pot reb no da to i dru gi ka žu me ni« 

Oko pod ne va 23. pro sin ca čini lo se da je došao kraj. Don Bos co je po lug las no 

govorio: 

– Ne ka net ko bu de spre man po di je li ti mi bo les ničko po ma za nje. 

Don Bo net ti je uz nje gov kre vet. Iz ne na da on mu snažno stis nu ru ku: 

– Bu di uvi jek ve li ka po moć don Rui. 

Kad je došao mo ns. Cag lie ro, sku pio je sve sna ge u se bi i re kao mu: 

– Reći ćeš pa pi da Družba i sa le zi jan ci ima ju po se ban cilj po du pi ra ti au to ri tet 

Sve te Sto li ce gdje god se na la zi li i gdje god ra di li... Vi ćete ići pod pa pi nom zaštitom 

u Af ri ku... Proći ćete pre ko nje pop ri je ko... Otići ćete u Azi ju i dru ga mo... Sa mo 

vjeruj te! 

Uz nje ga je i Jo sip Buz zet ti sa svo jom upad lji vo cr ve nom bra dom. Don Bos co ne 

može go vo ri ti, ali po kušava se šali ti poz drav lja jući ga na voj nički način. Za tim je 

u spio pro go vo r i t i: 

– O, moj dra gi! Ti si uvi jek moj dra gi. 

Pred večer je uz nje ga sje dio mi sio nar don Cas si ni, ko ji se vra tio s mo ns. Cag lie rom 

iz Ame ri ke. Don Bos co mu šapuće na uho: 

– Znam da je tvo ja maj ka si ro mašna. Re ci mi slo bod no i je di no me ni i ni kom drugom 

ne tre baš reći svo je taj ne. Dat ću ti sve što mis liš da ti je pot reb no. 

Pe tar En ria dvo rio ga je i u na jo bični jim stva ri ma. Don Bos co ga je pra tio sa zahvalno 

šću i reče mu po lug las no: 

– Jad ni Pet re, bu di str pljiv sa mnom! 

– O, don Bos co! Još bih dao svoj život za Vaše oz drav lje nje. I ne sa mo ja ne go 

mno gi ko ji Vas vo li mo, zna te li to? 

398

– Jedini rastanak koji će me zaboljeti u smrti – uspijeva mu don Bosco odgovoriti 

– bit će taj da se mo ram s va ma ras ta ti. 

Već je pao mrak kad je sti gao kar di nal Ali mon da. Oba vi jes ti li su ga da bi ova noć 

za don Bos ca mog la bi ti pos ljed nja. Došao je, zagr lio ga i po lju bio. Don Bos co se nap 

reže da mu kaže ko ju ri ječ: 

– Eminencijo, molite se da mogu spasiti svoju dušu. 

– Ali Vi, don Bos co, Vi se ne smi je te bo ja ti um ri je ti! Vi ste to li ko pu ta pre poručivali 

drugima da budu pripravni! 

– Da... a sa da je pot rebno da to dru gi me ni kažu. 

Ujutro 24. prosinca donijeli su mu popudbinu, a mons. Cagliero podijelio mu je 

bo les ničko po ma za nje. 

Uočava se ma nje po bo ljšanje. 

Dana 26. prosinca došao ga je posjetiti Karlo Tomatis, učenik oratorija iz vremena 

Do mi ni ka Sa vi ja. Do veo je sa so bom si nčića da ga don Bos co bla gos lo vi. Ni je ni pomišljao 

da je don Bos ca bo lest to li ko uništi la. Klek nuo je na pod nožje kre ve ta i us pio 

sa mo reći: »O, don Bos co! O, don Bos co!« Kad je izišao iz so be, don Bos co je don Rui 

dao znak da se ma lo nag ne pre ma nje mu: 

– Znaš li da se on na la zi u ne vo lji? – prom r mljao mu je. – Pla ti mu put u mo je 

ime. 

Is ti dan pos je ti la ga je i maj ka Ka ta ri na Dag he ro. Od nje ga je za mo li la bla gos lov 

za sve Kćeri Ma ri je Pomoćni ce. Don Bos co joj je re kao: 

– Da, da, bla gosliv ljam sve kuće Kćeri Ma ri je Pomoćnice, bla gos liv ljam vr hov nu 

poglavaricu i sve sestre... Neka nastoje spasiti mnoge duše. 

Li ječnik je bo les ni ku pro pi sao pot pu nu šut nju i zab ra nio pri ma nje pos je ta. Don 

Bosco je provodio dane uspavan i stalno polubudan. 

Na kon cu da na 29. pro sin ca dao je poz va ti don Ruu i mo ns. Cag lie ra. Uzeo ih je 

za ru ke i po la ko im go vo rio: 

– Vo li te se kao braća! Lju bi te se, po mažite i pod no si te je dan dru go ga kao braća. 

Pomoć Božja i Ma ri je Pomoćni ce neće vam uz manj ka ti... Obećaj te mi da ćete se ljubi 

ti kao braća. 

U noći je za mo lio En ri ju za gut ljaj vo de. A za tim mu reče: 

– Pot reb no je naučiti živ je ti i um ri je ti! 

Čas kad se vra ća ju »stra ši la« 

Čini lo se da do la zi kraj. No od 1. do 20. si ječnja nas tu pi lo je nev je ro jat no poboljšanje. 

Činilo se da se zdrav lje vraća, da se sta ri hrast za ze le nio. To vri je me bi lo je 

dar Božji, ali i na da ko ja će se br zo uga si ti. 

Mo ns. Cag lie ro je 21. si ječnja ušao u so bu. 

– Dra gi don Bos co, čini se da je opas nost ko je smo se pri bo ja va li sad ot klo nje na. 

Poz vali su me u Lu na pros la vu zaštit ni ka župe. To je mjes to ko je nam je da lo to li ko 

dobrih misionara i tolike sestre Kćeri Marije Pomoćnice. A poslije toga nakratko ću 

pos je ti ti naše dječake u Bor gu S. Mar ti nu. 

399

– Pođi, za do vo ljan sam. Ali učini to br zo! 

Ujut ro 22. si ječnja nes ta la je sva ka na da. Don Bos cu je bi va lo sve go re. 

Pos li je pod ne 24. si ječnja don Bos cu je po nov no ja ko loše. Li ječni ci su rek li da ga 

se može iz gu bi ti sva ki čas. Vra ti lo se ono teško dah ta nje, po lu bud no sta nje u ko jem 

za počinje bu ni lo. 

Pe tar En ria, ko ji je bio stal no uz nje ga, za pa zio je da na tre nut ke plje šće ru ka ma i 

po kušava vi ka ti: 

– Požuri te, požuri te! Br zo spa si te one mla diće... Pres ve ta Dje vi ce, po mo zi im!... 

Maj ko, Maj ko! 

Net ko je re kao da je don Bos co u tim ri ječima bu ni la po ka zi vao strah u od no su 

pre ma mla dićima, a ne osjećaj pouzdanja. Najbolja psihologija danas tvrdi suprutno: 

čuv stva i stra ho vi ko ji su za živo ta bi li snažno »po tis ki va ni«, u tim časo vi ma čini se da 

po nov no oživ lju ju. To su »fan ta zi je« i »strašila« ko ja do la ze na površinu svi jes ti iz lazeći 

iz ka ve za pod svjes no ga. Nai me, ta da je vo lja umr tvlje na i po nište na zbog bo les ti 

(a ona ih je pri je držala na uz da ma). 

Iz dav nih go di na sje me nišnog živo ta don Bos co je u se bi no sio she mu (nas la ge 

sada već pod svjes no ga) od go ja ko ja se svo di la na bi nom st ra h – ne pov je re nje. Ali za cije 

lo ga živo ta, u ko jem ga je vo di la lju bav pre ma dječaci ma, taj bi nom je pro mi je nio u 

protivni binom p r i ja t e lj st vo – pov je re nje. To je on po ka zao ne dav no u svo me ose buj nom 

načinu is po vi je da nja bo jažlji vog dječaka Aloj zi ja Orio na. 

U don Bos cu se do go di lo nešto pa ra dok sal no. Ono što se čini lo da u nje mu sa da 

pobjeđuje, bi lo je pobjeđivano z a c ijelog a njegova ž ivo t a . 

»Recite mojim dječacima« 

Da na 26. si ječnja vra tio se mo ns. Cag lie ro. Od mah se upu tio bo les nikovu kre vetu. 

Shvaća da je sta nje ja ko oz bilj no, ali po kušava od don Bos ca »saz na ti« ako ima još 

ne ke na de. Kaže mu: 

– Zo vu me u Rim. Mo gu li otići? 

– Ići ćeš, ali pos li je. – Nje gov li je pi glas već je sje na. Bo lo vi su na tre nut ke ne podnošlji 

vi i iz van kon trole. Don Le moyne mu sav je tu je: 

– Po mis li te na Isu sa ras pe to ga. I on je pa tio jer se ni je mo gao mi ca ti. 

– Da, ja stal no mis lim na nje ga. 

Dan 27. si ječnja i jut ro 28. si ječnja is pu nje ni su stal nim bun ca njem. 

Poslijepodne 28. siječnja don Boscova se svijest pojavljuje u jednom od posljednjih 

trenutaka njegove pune lucidnosti. Pokraj njega je don Bonetti. Don Bosco šapće: 

– Re ci te mo jim dječaci ma da ih sve čekam u ra ju! 

U da nu 29. si ječnja li ječni ci ga na la ze u vr lo teškom sta nju. Dok tor Fis so re mu 

kaže: 

– Od važno, sut ra bi se sta nje mog lo po bo ljšati. – A on će svo jim već lu ta jućim 

pog le dom: 

– Sut ra?... Sut ra?... Idem na du go pu to va nje... 

400

U pr vim sa ti ma noći reče po višenim gla som: 

– Pav le, Pav le, gdje si? Zašto ne dođeš? – Don Pa vao Al be ra, pro vin ci jal sa le zijanskih 

us ta no va u Fran cus koj, ni je još bio sti gao. 

U jed nom tre nut ku svi jes ti 30. si ječnja šap ne don Rui: 

– Nas toj da te za vo le. 

Oko jedan sat poslije podne uz njegov su krevet don Buzzetti i don Viglietti. Don 

Bos co ot va ra oči i po kušava se nas mi ja ti. Po diže li je vu ru ku i poz drav lja ih. Buz zetti 

briz ne u plač. 

Oko dva sa ta pos li je po la noći 31. si ječnja don Rua je opa zio da se sta nje nag lo pogo 

ršava. Uzeo je što lu i za počeo mo lit ve za umi ruće. Od mah su poz va li i os ta le provincijale 

Družbe. 

Kad je došao mo ns. Cag lie ro, don Rua mu pre da je što lu, od la zi na des nu don Bosco 

vu stra nu, na gi nje se pre ma uhu i kaže mu: 

– Don Bos co, ov dje smo svi Vaši si no vi. Mo li mo Vas da nam op ros ti te sve neugod 

nos ti ko je ste zbog nas mo ra li pret r pje ti. Kao znak prašta nja i očinske dob ro te 

po di je li te nam još je dan put svoj bla gos lov. 

Don Rua diže don Bos co vu des nu ru ku ko ja je već bez os je ti la, i iz go vo ri ri ječi blagoslova 

koji je podijelio prisutnima i onima jako udaljenim salezijancima. 

U so bi je od je ki vao hro pac umi rućega. 

U po la pet ujut ro kašlja nje je iz ne na da pres ta lo. Iz di saj je bio kra tak i on da se odmah 

ugasio. Don Belmonte gotovo zavika: 

– Don Bos co umi re! 

Slijedila su tri mučna daha s kratkim prekidima. Mons. Cagliero povišenim je glasom 

za počeo mo lit vu ko ju je kao dječak naučio od don Bos ca: 

»Isuse, Josipe i Marijo, darujem vam svoje srce i svoju dušu! 

Isu se, Jo si pe i Ma ri jo, bu di te mi na zočni u času mo je smr tne bor be! 

Isuse, Josipe i Marijo, neka u miru s vama izdahne moja duša.« 405 

Za tim ski de što lu sa svo je ga vra ta i sta vi je na ra me na don Bos ca, ko ji je ušao u 

Svjetlo. 

405 


401

Don Bosco snimljen 

neposredno nakon smrti 

(foto: C. F. Deasti, 

31. siječnja 1888.) 

Vatikan, Trg svetog Petra, don Boscovo proglašenje svetim (Uskrs, 1. travnja 1934.) 

402

VAŽNIJI DATUMI 

iz don Boscova života i nekih njegovih ustanova 

16. kolovoza 1815. Ro dio se Ivan Bos co u za seo ku Bec chi. To je dio Mo ria lda, se la koje 

je sas tav ni dio župe i o pćine Cas tel nuo vo d’As ti. Nje go vi su ro di telji 

bi li Fra njo i Mar gareta rođ. Oc chie na. Fra njo Bos co imao je iz 

prvog bra ka dvo je dje ce: An tu na, ko ji se ro dio 1808. go di ne, i Te rezi 

ju Ma ri ju, ko ja se ro di la 1810. i na kon dva da na živo ta um r la. 

1817. Umi re otac Franjo Bos co. Os tavlja si ročad Iva na i Jo si pa, dje cu iz 

bra ka s Mar ga retom, i An tu na. 

1824. Ivan Bos co sa nja čud no vat san o svo me pos la nju – ka ko ga Bog zo ve 

da ra di za na pušte ne dječake ko ji su u živo tu kre nu li lošim pu tem. 

1826. Ivan Bos co pri ma pr vu pričest. 

Veljača 1827. Zbog nes la ga nja s An tu nom, ko ji ne želi da Ivan uči, na pušta rod nu 

kuću i odlazi raditi u najam kao sluga na imanje obitelji Moglia kraj 

se la Mon cu cca. 

Studeni 1829. Vraća se iz naj ma i za počinje učiti kod svećeni ka don Ca los sa, ko ji 

je bio ka pe lan u Mo rial du. 

Studeni 1830. Don Ca los so umi re. An tun se na la zi pred ženid bom i ne za ni ma se 

više za Iva nov stu dij. Ivan pos jećuje os nov nu ško lu u Cas tel nuo vu. 

4. stu de no ga 1831. Ivan od la zi u Chie ri, veći gra dić u pok ra ji ni Mon fer ra to. U njemu 

živi i ško lu je se de set go di na. Sta nu je kao pod sta nar i plaća 

sebi školovanje na različite načine radeći kao šegrt kod obrtnika i 

stanodava ca. 

1832. Me đu svo ji m školsk i m kole g a m a os n i va »D r u št vo ve se lja«. Nje gov 

se prog ram može sažeti u dvi je točke: dob ro is pu nja va ti škol ske i 

vjer ske dužnos ti i bi ti ve seo. 

1833. Prima potvrdu u mjestu Buttigliera d’Asti. 

1834. Prijateljuje s Alojzijem Comollom, prvim »svetim dječakom« kojeg 

je sus reo u svom živo tu. De set go di na pos li je na pi sat će o nje mu 

kra tak živo to pis. 

403

Listopad 1835. Oblači kleričko odijelo i stupa u bogoslovno sjemenište u Chieriju. 

Odlučio je postati svećenik. 

1839. Umire Alojzije Comollo i ukazuje se u spavaonici u sjemeništu. 

Ivan teško obolio. 

29. ožuj ka 1841. Ivan je zaređen za đako na. 

5. lip nja 1841. Ivana Bo sca za redio je za svećeni ka mo ns. Fran so ni, to rin ski nadbiskup, 

u kapeli nadbiskupije. Dan poslije slavi mladu misu na oltaru 

anđela čuva ra u cr kvi sv. Fra nje Asiškog u To ri nu. Na mi si asistira 

don Ca fas so, ko ji će mu bi ti du hov ni vođa ci je log živo ta. 

Je sen 1841. Od bi ja pr ve po nu de za svećeničku službu i upi su je se na do pun ski 

teološki studij u crkvenom konviktu u Torinu. Za to vrijeme upoz 

n ao je g rad To r i no i te škeprobleme u kojim a ž iv i siro m a šn a , n a- 

puštena radnička mladež. Ona je prva žrtva »industrijske revolucije« 

ko ja nas tu pa u to me gra du. 

8. pro sin ca 1841. U sakristiji crkve sv. Franje Asiškog susreće mladog Bartolomeja 

G a re l l ija , do se lje n i k a i z A st ija . Po z i va nje g a i nje go ve pr i ja te lje n a 

je dan susret u tjed nu. Ta ko je za počeo pr vi don Bos cov ora to rij. 

Je sen 1844. Za počinje »se li lački« ora to rij. On se se li po raz ličitim mjes ti ma 

grada Torina: ustanova markize Barolo, groblje Svetog Petra u okovima, 

Gradski mlinovi, kuća Moretti, livade braće Filippi. Svugdje 

mla diće teško pod no se zbog nji ho ve bučnos ti. Don Bos ca op tužuju 

za po bu nu pro tiv građan skih vlas ti, a ne ki ga smat ra ju i lu dim. 

Ru jan 1845. Kad se ora to rij na la zio kod Grad skih mli no va, don Bos co je imao 

je dan od glav nih sus re ta u svome živo tu. Prib ližio mu se blje du nja vi 

os mo go dišnji dječačić Mi ho vil Rua, si roče bez oca. On us ko ro postaje 

njegov prvi pomoćnik, a poslije i don Boscov nasljednik u vodstvu 

Salezijanske družbe. 

Lis to pad 1845. Don Bosco objavljuje svoju prvu knjigu: Cr kvena po vi jest za upot rebu 

u ško la ma. Nju će sli je di ti dru ge škol ske knji ge: Biblijska povijest 

(1847.), Decimalni metrički sustav (1849.), Povijest Italije (1855.) dru ge. 

12. trav nja 1846. Ora to rij se se li u Val doc co pod nad strešni cu ko ju je unaj mio od 

Franje Pi na rdija. Na Us krs ko načno use lje nje. 

Srpanj 1846. Don Bos co obo li je va go to vo na smrt. Oz dra vio je na Gos pin za govor 

koji su izmolili mladići koji su dolazili u oratorij. 

3. stu de no ga 1846. Pos li je dužeg opo rav ka u rod nome mjes tu Bec chiju, don Bos co se 

vraća u ora to rij u prat nji svo je maj ke Mar ga rete. Ona će otad bi ti 

majka njegovih dječaka. U Pinardijevoj kući unajmljuje dvije sobe 

za ško lu. 

404

Pro si nac 1846. 

Don Bos co unaj mlju je ci je lu Pi nar dijevu kuću za večer nju ško lu. 

12. trav nja 1847. U ora to ri ju se os ni va pr vo ud ruženje zau ze tih mla dića »Družba sv. 

Aloj zi ja«. 

Svibanj 1847. Don Bos co pri ma na pre noćište pr vog dječaka, do se lje ni ka iz Val sesije. 

To je početak nje go va in ter na ta za dječake. Is te go di ne održava 

pr ve du hov ne vježbe za bo lje dječake. To nas tav lja sva ke go di ne, a 

služi mu za otkrivanje prvih »salezijanskih zvanja«. 

Pro si nac 1847. Otvara drugi oratorij u blizini željezničke postaje »Porta Nuova« i 

naziva ga oratorij sv. Alojzija. 

Ve ljača 1848. Odbija poziv markiza Roberta D’Azeglija da sudjeluje u političkim 

manifestacijama. »Želim biti sada i uvijek daleko od politike.« 

Ožujak 1848. Za počeo pr vi rat za ne za vis nost Ita li je. »Po li ti ka« se širi u oba oratorija 

među don Boscovim odraslijim pomoćnicima. U proljeće net 

ko pu ca na nje ga kroz pro zor ka pe le u nad strešni ci. Me tak ga je 

promašio. 

Je sen 1848. Don Bos cov pr vi dječak ob lači kle ričko odi je lo. Zvao se As ca nio 

Sa vio. Uz don Bos ca os ta je četi ri go di ne. U međuv re me nu voj ska 

Karla Alberta doživljava poraz, što uzrokuje nemire u Torinu. 

1849. U si ječnju umi re don Bos cov po lub rat An tun u 41. go di ni živo ta. 

Don Bos co pok reće list za mla de L’A mi co del la Gio ve ntù (Prijatelj 

mla deži). Doživ lja va neus pjeh. Mo ra pres ta ti s iz laženjem na kon 61 

bro ja. Budući da je bis kup sko sje me nište zat vo re no, mno gi su sjeme 

ništar ci kod don Bos ca u ora to ri ju, gdje nas tav lja ju svoj stu dij. 

1850. Don Bosco osniva u oratoriju »Udruženje za uzajamnu pomoć« u 

korist mladih radnika. 

1851. Kupuje Pinardijevu kuću, koju je dosad unajmljivao. Započinje 

grad nju cr kve na čast sv. Fra nje Sa leškog, ko ju dov ršava i pos većuje 

1852. godine. Kao jamac potpisuje prve ugovore za naučnike dječake 

ko ji od la ze na po sao u grad i ta ko an ti ci pi ra sin di kal ne zah tje ve 

za ob ra nu mla dih naučni ka, šeg rta. 

1852. E k splo d i ra l a ba r u t a n a i n a po l a ra z o r i l a Pi n a r d ije v u k u ć u . Pos t av lja 

se u pitanje postojanje oratorija. 

1853. Don Bos co pok reće Ka to ličko šti vo, mje sečnik u ob li ku knjižice za 

pros vje tu kr šćan skog pu ka. 

U oratoriju se osnivaju prve zanatske radionice i interna škola. 

26. si ječnja 1854. Don Bos co pred laže čet vo ri ci mla dića (Rui, Cag lie ru, Roc chiet tiju 

i Artigliji) da osnuju salezijance. Prijedlog se sastoji u tome da obećaju 

ka ko će po kušati živje ti »dje lat nu lju bav pre ma bližnje mu«. 

405

Ljeto 1854. U Torinu se pojavljuje epidemija kolere. Don Boscovi dječaci ističu 

se u nje go va nju bo les ni ka. Don Bos co im je za ja mčio da oni ko ji 

se nalaze u milosti Božjoj i koji nose Gospinu medaljicu oko vrata 

neće oboljeti. 

29. lis to pa da 1854. U oratorij ulazi Dominik Savio, »sveti dječak«. 

25. ožuj ka 1855. Mihovil Rua polaže zavjet siromaštva, čistoće i poslušnosti u don 

Boscove ruke. On je prvi salezijanac. 

8. lip nja 1856. Dominik Savio utemeljuje »Družbicu Bezgrešne«. To je grupa mladića 

ko ja su rađuje s don Bos com u nad zo ru u ora to ri ju i u činje nju 

dobra svojim drugovima. 

25. stu de no ga 1856. Umi re maj ka Mar ga reta u 69. go di ni živo ta. 

9. ožuj ka 1857. Um ro je Do mi nik Sa vio. Od mah pos li je smr ti don Bos co je o njemu 

napisao životopis koji je postao vrlo popularan među širim slojevima. 

1857. Don Bosco započinje pisati salezijanska Pravila. 

1858. Pr vo don Bos co vo pu to va nje u Rim da pred sta vi pa pi svoj za početi 

rad. Pio IX. po zi va ga da za piše te »neo bične stva ri« ko je su se 

dogodile u nastajanju njegova djela. 

1859. Drugi rat za nezavisnost Italije završava krvavom bitkom kod Solfe 

r i n a . Ta d a je don B os co z a pi s ao: »Pos l i je bit ke n a S ol fe r i nu uv i- 

jek sam go vo rio da je rat stra ho ta i ja zais ta vje ru jem da je on pro tiv 

ljubavi.« 

18. prosinca 1859. Službeno se osniva Salezijanska družba. Zajedno s don Boscom 

ona ima 18 čla no va. 

1860. Um ro je don Ca fas so, ve li ki don Bos cov sav jet nik. Mi ho vil Rua, jedan 

od pr vih don Bos co vih učeni ka, pos ta je svećenik. 

1861. Četr naest sa lezi ja na ca taj no se do go vo ri lo da pišu sve što don Bos co 

radi i govori. 

1862. Um ro don Bos cov brat Jo sip u 49. go di ni živo ta. 

1863. Don Bosco je otvorio prvu salezijansku kuću izvan Torina: Malo 

sje me nište u Mi ra bel lu, u Mon fer ra tu. Za rav na te lja je ime no vao 

don Mihovila Ruu. Za njega piše nekoliko »povjerljivih« savjeta, 

koji u sebi sadrže osnove salezijanskog stila odgoja. 

Ožujak 1864. Postavljen kamen temeljac za svetište Marije Pomoćnice u Valdoccu 

u To ri nu. 

1866. Don Bosco posreduje između Svete Stolice i talijanske vlade za povratak 

45 »prognanih« biskupa i za izbor novih biskupa. 

406

1867. Pio IX. na ređuje don Bos cu da za piše »neo bične počet ke« svo jih 

usta no va. Najveći dio tih us po me na za pi san je iz među 1873. i 1875. 

u knji zi Me m o r ie d e l l ’O ra t o r io (Uspomene iz oratorija). 

9. lip nja 1868. Posvećenje bazilike Marije Pomoćnice. 

1. ožuj ka 1869. Sve t a Sto l i c a p otv rd il a »Pob o ž nu d r u ž bu s a le z i ja n a c a«. 

1869. Don Bosco započinje izdavanje niza knjiga Biblioteca della Gioventù 

Italiana (Bib lio te ka ta li jan ske mla deži). Svr ha je iz da nja da iz ta lijanske 

klasične i moderne književnosti odaberu prikladne stranice 

z a m l a de ž i i z d a ju i h po pr i s t u pa č n i m c i je n a m a . D je l a su i z l a z i l a 

mjesečno u knjigama popularne cijene i formata. Od 1869. do 1885. 

objavljene su 204 knjige. 

Don Bosco je osnovao i »Udruženje štovatelja Marije Pomoćnice«. 

26. stu de no ga 1871. U To ri no do la zi no vi nad bis kup mo ns. Gas tal di. Pa pa Pio IX. imeno 

vao ga je na don Bos cov pri jed log. 

7. pro sin ca 1871. Don Bosco je teško obolio dok je obavljao vizitaciju salezijanske kuće 

u Va raz zu. Bo lest je tra ja la 50 da na. 

5. kolovoza 1872. Os no va n a je d r u ž ba se st a ra »K ć e r i Ma r i je Pomo ć n i ce«, ko ja se 

uključuje u salezijansko djelo. Prva je poglavarica Marija Mazzarello, 

koja je zajedno s deset drugih djevojaka primila redovničko 

odijelo i položila prve zavjete. 

1873. Um ro don Bo rel, don Bos cov ve li ki pri ja telj i su rad nik. Za počela 

teška suprotstavljanja s nadbiskupom Gastaldijem. 

3. trav nja 1874. Sveta Stolica konačno je odobrila Pravila Salezijanske družbe. 

11. stu de no ga 1875. Početak salezijanskih misija. Skupina od deset salezijanaca na čelu 

s don Cag lie rom ot pu to va la u Ar gen ti nu, u Južnu Ame ri ku. 

1876. Don Bosco utemeljuje, uz odobrenje Svete Stolice, novu salezijansku 

obitelj: Suradnike. Oni treba da »pomognu Crkvu, biskupe i 

župnike u promicanju dobra u duhu Salezijanske družbe«. 

1877. Održan u Lanzu Torinesu prvi Opći sabor Salezijanske družbe. 

Prve sestre Kćeri Marije Pomoćnice otputovale u misije da rade zajedno 

sa salezijancima. Pokrenut list Sa l e zi jan sk i v je s nik, ko ji će povezivati 

don Bosca i suradnike, »salezijance u svijetu«. U Vjes ni ku 

su objavljena pisma salezijanskih misionara, primljene milosti po 

zagovoru Marije Pomoćnice i povijest oratorija. 

1878. Um ro pa pa Pio IX. Don Bos co u au di jen ci ji kod no vog pa pe La va 

XIII. 

1879. Pr v i s a le z ija nsk i m ision ar i st u pi l i n a t lo Pa t a go n i je , n aj ju ž n i je pokrajine 

Argentine. 

407

1880. Pa pa Lav XIII. pov je ra va don Bos cu grad nju sve tišta Sr ca Isu so va u 

Ri mu. 

1881. Um r l a m ajk a Mar ija Dom in i k a Ma z z a re l lo, suu te me lji te lji c a se s t a- 

ra Kćeri Ma ri je Pomoćni ce. 

1883. Don Bosco putuje u Francusku, u kojoj ostaje četiri mjeseca. Od 

grada do grada traži pomoć za izgradnju svetišta Srca Isusova. 

Umro mo ns. Gas tal di. Za no voga to rin skog nad bis ku pa ime no van 

kardinal Alimonda, dugo vremena don Boscov prijatelj i simpatizer 

nje go va dje la. 

7. pro sin ca 1884. Je dan od pr vih don Bos co vih dječaka, Ivan Cag lie ro, pos većen je za 

biskupa. Odmah je otputovao u svoje biskupsko sjedište u Patagoni 

ju. Pos li je je izab ran za kar di na la. 

1886. U trav nju je don Bos co ot pu to vao u Špa njol sku, gdje je os tao tri deset 

da na. Za to vri je me traži po moći za iz grad nju cr kve u Ri mu i 

pomoć za svoje ustanove. To je putovanje don Bosca učinilo toliko 

slavnim, da su salezijanci uskoro došli u Španjolsku. 

1887. Don Bos co pu tu je pos ljed nji put u Rim za pos većenje ba zi li ke Sr ca 

Isusova. Njegovo je zdravlje vrlo slabo. 

31. si ječnja 1888. Don Bos co umi re u zo ru. Uz ve li ko mnoštvo svije ta po ko pan je u 

Valsaliceu u Torinu. Danas počiva u bazilici Marije Pomoćnice. 

Z a nje go va n a s lje d n i k a i z abr a n don M i ho v i l Ru a . S a le z i ja n a c a je 

ta da bi lo 774 u 57 us ta no va, a ses ta ra 330 u 50 raz ličitih us ta no va. 

1891. Salezijanci otvaraju prvu kuću u Africi, u Oranu u Alžiru. 

1895. Prvi kongres salezijanskih suradnika u Bologni. 

1896. Ot va ra se sa le zi jan ska kuća u Južnoj Af ri ci. Ot va ra se kuća i u Paragvaju. 

Otada su salezijanci prisutni u svim nacijama Južne Amerike. 

1898.–1948. Objav lju je se građa za don Bos cov živo to pis u 20 sve za ka. 

1898. Prvi mladići Hrvati odlaze u Torino da postanu salezijanci. 

1901. Pr v i s a le z ija nc i dol az e u Slove n i ju . 

1906. Pr v i s a le z ija nc i dol az e u K inu i I n d i ju . 

14. veljače 1908. Dom Mi ho vil Rua u Zag rebu na pro pu to va nju za Sve tu zem lju. 

Susreće se s nad bis ku pom Posilovićem. 

1910. Umro don Mi ho vil Rua. Sa le zi ja na ca ima 4.001, od to ga su 303 u 

m i si ja m a . 

Don Ruu nas lijedio don Pa vao Al be ra, don Bos cov omi lje ni učenik. 

1911. U To ri nu od ržan pr vi međuna rod ni kon gres »Don Bos co vih bi vših 

učeni ka«. 

408

12. listopada 1913. Prvi salezijanci dolaze u Hrvatsku i otvaraju om la din ski dom u 

Rovinju. 

6. siječnja 1918. Salezijanci dolaze u Rijeku i otvaraju om la din ski dom. 

1. kolovoza 1922. Salezijanci dolaze u Zagreb i preuzimaju upravu Nadbiskupskog 

kon vi kta u Vlaškoj ulici. 

1923. Potvrđene obnovljene salezijanske konstitucije prema novom kanonskom 

pravu. 

1926. S a le z i ja n c i dol az e u Japa n . 

Umro kar di nal Cag lie ro. Sa le zi jan ci ima ju 7.156 čla no va, a u misijama 

858, a sestre 5.392, a u misijama 405 sestara. Salezijanskih 

us ta no va ima u svi je tu 1.158. 

1929. Don Bos co prog lašen blaženim. Ot vo ren om la din ski dom na Knežiji 

u Zag re bu. 

1930. Pok re nu to i z d ava nje Sa l e zi jan sk og v je s ni k a na hr vat skom je zi ku. 

Pr vi ured nik bio je Dra gu tin Bru mec. 

1. trav nja 1934. Don Bos co prog lašen sve tim. Ob jav ljen pr vi veći don Bos cov životo 

pis na hr vat skom je zi ku. 

1. srpnja 1936. S a le z i ja n c i dol az e u Spl it . 

1937. Os no va na Župa Ma ri je Pomoćni ce na Knežiji u Zag re bu i za početa 

gradnja njezina prvog svetišta u Hrvatskoj. 

Proglašena blaženom Marija Dominika Mazzarello. 

1940. Os no va no s ale z ija nsko sve u č i l i šte u To r i nu (PA S). 

Sale zi ja na ca u svi je tu ima 12.055, a dje lu ju u 851 us ta no vi. 

1941. Ot vo re na Župa sv. Iva na Bos ca u Pod su se du. 

1949. Otvoren prvi salezijanski novicijat u Rijeci. 

1950. Sa le zi ja na ca u svi je tu ima 14.754 u 1.091 us ta no vi, a ses ta ra 12.434 

u 1.046 ustanova. 

Zabranjeno salezijansko djelo u Slovačkoj i prognano 300 salezijanaca. 

1951. Zat vo re no sa le zi jan sko dje lo u Ki ni. Na raz ličite načine prog na no 

oko 1.900 sa le zi ja na ca u svi je tu. 

1953. Osnova no međuna rod no Ud ruženje don Bos co vih bi vših učeni ka. 

12. lip nja 1954. Papa Pio XII. proglasio svetim Dominika Savija. 

1959. Os no va n a S ale z ija nsk a k l a sič n a g i m n a z i ja i m a lo sje me n i šte u 

Križev ci ma. 

409

1965. U Ri mu od ržan 19. o pći sa bor Sa le zi janske družbe. 

Sale zi ja na ca ima u svi je tu 22.383, a ses ta ra KMP 18.214. 

1971. Pok re nu to obnovljeno i zd anje Sa l e zi jan sk og v je s ni k a na hr vat skom 

jeziku. 

31. si ječnja 1972. Osnovana Hrvatska salezijanska provincija sv. Ivana Bosca u Zag 

re bu. Ona je ta da ima la: 160 sa le zi ja na ca i 30 no va ka. Za pr vog 

pro vin ci ja la ime no van je don Ni ko la Pa vičić. 

1975. Ot vo ren Ka te het ski sa le zi jan ski cen tar u Zag re bu, u Vlaškoj uli ci. 

1984. Održan 22. opći sabor Družbe. Potvrđene nove konstitucije prema 

uputama Drugoga vatikanskog koncila. 

1988. Proslava 100. obljetnice smrti sv. Ivana Bosca: don Boscova godina 

(od 31. si ječnja 1988. do 31. si ječnja 1989.). 

13. rujna 1995. Salezijanci dolaze u Bosnu i Hercegovinu i uključuju se u odgojno- 

-pastoralni rad u srednjoj školi u Žepču. Danas salezijanci u Žepču 

vode vlastiti Katolički školski centar »Don Bosco« u čijem se sastavu 

nalaze Opća gimnazija i Tehničko-obrtnička škola. Uz Školski 

centar djeluju i Omladinski centar i Oratorij. 

Krajem 2011. U svi je tu je bi lo 15.560 sa le zi janaca ko ji su živ je li u 89 pro vin cija 

i delegatura u 131 naciji. Sjedište Hrvatske salezijanske provincije 

je u Pro vin ci jal noj kući na Knežiji u Zag re bu, a pro vin ci ja ima 102 

čla na. 

410

SADRŽAJ 

PREDGOVOR UZ PRVO IZDANJE .................................................................................................................. 5 

Predgovor uz drugo, obnovljeno izdanje ............................................................................................................. 7 

KAKO I ZAŠTO OVA KNJIGA? ........................................................................................................................... 9 

1. SELILAC U DVANAESTOJ GODINI ............................................................................................................... 11 

Sve žanj i mag la .......................................................................................................................................................................... 12 

San ko ji je oz na čio bu duć no st ...................................................................................................................................... 14 

18 0 s t r a n i c a z a u s p o me ne ................................................................................................................................................ 15 

2. MALA I VELIKA TRAGEDIJA ............................................................................................................................. 16 

Začarano vrijeme .................................................................................................................................................................... 16 

Događaj ko ji je tre bao pro mi je ni ti li ce zem lje ................................................................................................. 18 

Napoleon – dva de set sed mo go diš nji ge ne ral .................................................................................................... 19 

Kralj je po mak nuo sat za 15 go di na una zad ..................................................................................................... 20 

3. GODINE OBITELJSKOG OGNJIŠTA ............................................................................................................. 22 

Bog je ve li ka oso ba ................................................................................................................................................................. 23 

Klis i krv ......................................................................................................................................................................................... 23 

Šiba u ku tu .................................................................................................................................................................................... 25 

Vrag na ta va nu .......................................................................................................................................................................... 26 

Uljana se mr lja ši ri la ............................................................................................................................................................. 27 

»Ja sam tvo ja maj ka, a ne ma će ha« ........................................................................................................................... 28 

4. VRIJEME OŽUJKA ........................................................................................................................................................... 29 

Noge si ro m a h a .......................................................................................................................................................................... 30 

Banditi u šu mi ........................................................................................................................................................................... 30 

»Moja me majka naučila moliti« ................................................................................................................................. 31 

Škola za vrijeme »mrtve sezone« ................................................................................................................................ 32 

Mali, vr lo ma li kos ................................................................................................................................................................. 33 

Njegov za vi čaj ............................................................................................................................................................................ 34 

425

5. MALI AKROBAT ................................................................................................................................................................. 35 

Trube na bre žulj ku ................................................................................................................................................................. 36 

Predstava na li va di ................................................................................................................................................................. 36 

Prva pri če st .................................................................................................................................................................................. 37 

Najturobnija zi ma u ži vo tu ............................................................................................................................................. 38 

6. TRI GODINE NA SEOSKOM IMANJU I JEDNA GODINA U ŽUPNOJ KUĆI .... 39 

Dva zr na i če ti ri kla sa .......................................................................................................................................................... 40 

Ujak Mi hael ................................................................................................................................................................................. 41 

Četiri nov či ća za pro po vi jed .......................................................................................................................................... 42 

»S nji me je um r la sva ka na da« ..................................................................................................................................... 43 

7. PUT PREMA CASTELNUOVU ............................................................................................................................ 45 

Ručak iz ma le voj nič ke zdje li ce ................................................................................................................................... 45 

»U Bec chi ju ras tu sa mo ma gar ci« ............................................................................................................................. 47 

Crna ha lji na »od va ja od lju di« ...................................................................................................................................... 48 

8. »MORAM UČITI« ............................................................................................................................................................... 50 

San ko ji se po nav lja ............................................................................................................................................................... 50 

Bilo mu je odbojno ispružiti ruku za milostinju ........................................................................................... 51 

Povijest je tek la da lje ............................................................................................................................................................ 52 

»Izvijestite kne za« ................................................................................................................................................................... 53 

»Kralj po mi los ti Bož joj i ni po či joj dru goj« ................................................................................................... 54 

»Dug i tu žan kao ko riz ma« ............................................................................................................................................. 55 

9. MLADOST U CHIERIJU ............................................................................................................................................. 57 

Gorostas me đu pa tulj ci ma .............................................................................................................................................. 58 

»K a d s e do go d i l a m a l a ne z go d a ...« ........................................................................................................................... 58 

Društvo ve se lja .......................................................................................................................................................................... 60 

Č e t i r i i z a z o v a a k ro b a t u ..................................................................................................................................................... 61 

Po pr vi put u To ri nu ............................................................................................................................................................. 63 

10. DOBA PRIJATELJSTVA ............................................................................................................................................... 65 

Ljudska toljaga ........................................................................................................................................................................... 66 

»Šapat« špijuna .......................................................................................................................................................................... 66 

Jakov Le vi zva ni Jo na ........................................................................................................................................................... 67 

Blanchardove jabuke ............................................................................................................................................................ 68 

11. DVADESET GODINA ..................................................................................................................................................... 70 

Računi sa si ro maš tvom ...................................................................................................................................................... 70 

Seljanka s cr nom ma ra mom .......................................................................................................................................... 71 

»Zašto se ne po sav je tu ješ s don Ca fas som?« ..................................................................................................... 72 

Zaštitni znak ............................................................................................................................................................................... 73 

426

12. SJEMENIŠTE I CRNE TOČKE .............................................................................................................................. 75 

Sedam redaka koji su preokrenuli život ............................................................................................................... 75 

Strogi dnev ni red ..................................................................................................................................................................... 77 

Crne točke sjemeništa ......................................................................................................................................................... 79 

Udisaj kisika četvrtkom .................................................................................................................................................... 79 

Među bo ga tim mla di ći ma ............................................................................................................................................... 80 

Čar Alojzija Comolla ........................................................................................................................................................... 81 

Izgubljeni kle rik ....................................................................................................................................................................... 82 

13. ZANIMANJE: SVEĆENIK ......................................................................................................................................... 83 

Sa sr pom u žet vi ži ta ............................................................................................................................................................ 83 

»Umne she me« .......................................................................................................................................................................... 84 

Vrednovanje vlas ti tog vre me na ................................................................................................................................... 85 

A gdje su bi li Ca vour, Maz zi ni, Ga ri bal di? ........................................................................................................ 86 

14. POSTAO JE »DON BOSCO« ..................................................................................................................................... 88 

Neobičan ugovor s onostranim svijetom ............................................................................................................. 88 

Kruh od pro sa i vi no bar be ra ........................................................................................................................................ 89 

»Strepio sam pred po miš lju ve za ti se za ci je li ži vot« .................................................................................. 90 

»Svećenik ne ide sam u ne bo« ....................................................................................................................................... 91 

Svećenik zau vi jek .................................................................................................................................................................... 91 

15. SVEĆENIK NA POKUS ................................................................................................................................................ 94 

Prvo ot kri će: bi je da grad skih pred gra đa ............................................................................................................. 94 

Tržnica mla de rad ne sna ge ............................................................................................................................................. 95 

I ndu s t r ijs k a re vo lu c i j a ........................................................................................................................................................ 96 

Golem napredak poklonjen je svijetu ..................................................................................................................... 97 

Strahovita ljud ska ci je na ................................................................................................................................................... 97 

U Italiji također pokolj nevinih ................................................................................................................................... 98 

Donošenje zak lju ča ka ......................................................................................................................................................... 100 

16. »ZOVEM SE BARTOLOMEJ GARELLI« ...................................................................................................... 101 

Župnici čekaju ........................................................................................................................................................................... 102 

Don Coc chi jev po ku šaj ...................................................................................................................................................... 103 

Za po če tak jed na Zdra vo ma ri ja .................................................................................................................................. 105 

»Od ma h«: ri ječ pre poz na va nja .................................................................................................................................... 107 

17. ORATORIJ MALIH ZIDARA ................................................................................................................................. 108 

Sličice, ali i kruš či ći ............................................................................................................................................................... 109 

Dvanaest not nih tak to va .................................................................................................................................................. 110 

Dječačić iz Ca ron na .............................................................................................................................................................. 110 

»Kad bih imao sa mo je dan ko mad kru ha« ........................................................................................................ 111 

»Predsjedništvo pa pi, a sab lja Kar lu Al ber tu« ................................................................................................ 112 

427

»Nosite pre tan ku sve će nič ku ha lji nu« ................................................................................................................... 112 

Govorio je o Bo gu mir no .................................................................................................................................................. 114 

18. MARKIZA I MALI OTAC .......................................................................................................................................... 115 

Kostrijet is pod pro fi nje nih ha lji na ........................................................................................................................... 115 

Janjad su se pro mi je ni la u pas ti re .............................................................................................................................. 117 

»Gdje je don Bos co? Gdje je ora to rij?« ................................................................................................................... 117 

Pahuljice snijega topile su se u otvorenoj peći ................................................................................................. 119 

Neuspjeh kod Sve tog Pet ra u oko vi ma .................................................................................................................. 121 

19. ORATORIJ KOJI SE SELI ............................................................................................................................................ 123 

»Kupus, dra gi mla di ći...« .................................................................................................................................................. 123 

»Uz m i , M i ho v i le , u z m i!« .................................................................................................................................................. 125 

Knjige otete noćnome snu ................................................................................................................................................ 126 

Tri so be u ku ći don Mo ret te ........................................................................................................................................... 127 

Veliki upit nik nad ora to ri jem ....................................................................................................................................... 127 

O r ator ij d r u k č i ji o d o s t a l i h ............................................................................................................................................ 129 

Vješanje u Alessandriji ....................................................................................................................................................... 130 

Bilješke: Don Bos co vi di ja lo zi ...................................................................................................................................... 131 

20. SMRTNA TJESKOBA NA LIVADAMA – 

USKRSNUĆE POD NADSTREŠNICOM ..................................................................................................... 133 

Markiz i stra ža ri ...................................................................................................................................................................... 134 

Je li don Bos co lud? ................................................................................................................................................................ 135 

Smrtna tjes ko ba na li va di ................................................................................................................................................. 137 

Mračni panj iz ko jeg je sve iz ras lo ............................................................................................................................ 138 

Kad su zaz vo ni la zvo na ...................................................................................................................................................... 139 

21. ČUDO MALIH ZIDARA ............................................................................................................................................. 140 

Svećenik .......................................................................................................................................................................................... 140 

Zbogom na kruž nom tr gu ............................................................................................................................................... 141 

Don Bos co is kaš lja va krv .................................................................................................................................................. 142 

»Gospodine, ne moj do pus ti ti da um re!« ............................................................................................................. 144 

Ili nov ča nik ili ži vot .............................................................................................................................................................. 145 

Došljaci bez iče ga svo ga ..................................................................................................................................................... 146 

22. BARUTANA KOJA SAMO ŠTO NIJE EKSPLODIRALA ............................................................. 148 

Rasvijetljene so be pu ne dje ča ka .................................................................................................................................. 148 

Papa Mas tai-Fer ret ti uzi ma ime »Pio IX.« ......................................................................................................... 149 

Don Bos cov su kob sa »sve će ni ci ma ro do lju bi ma« ...................................................................................... 150 

Bijesno zasipanje kamenjem .......................................................................................................................................... 151 

Svećenik lo pov ........................................................................................................................................................................... 152 

Pjesme i vi ka pi ja na ca ......................................................................................................................................................... 153 

428

23. »SIROČE SAM, DOLAZIM IZ VALSESIJE« ............................................................................................. 155 

Stablo i mag la ............................................................................................................................................................................. 155 

Dječak mo kar i uko čen ...................................................................................................................................................... 156 

Mali bri jač dr htao je kao li st .......................................................................................................................................... 157 

Nadbiskupova mit ra ............................................................................................................................................................. 159 

Trobojne znač ke na nad bis ku po voj mi si .............................................................................................................. 160 

Dobra vat ra u sak ris ti ji ...................................................................................................................................................... 161 

24. GROZNICA 1848. GODINE ..................................................................................................................................... 162 

Liberali, ro do lju bi i rad ni ci na ba ri ka da ma ...................................................................................................... 162 

Ustav će se na zi va ti »Sta tut« ........................................................................................................................................... 163 

Don Bos co i mar kiz oči u oči ........................................................................................................................................ 164 

Bije s a n t i k le r i k a l a c a s e r a z u z d a v a ............................................................................................................................ 165 

Milano us ta je na po bu nu i tra ži po moć ............................................................................................................... 165 

Rat s Aus tri jom ......................................................................................................................................................................... 166 

Prave i namještene bitke u Valdoccu ...................................................................................................................... 167 

»Pusti me da se vra tim ku ći« ......................................................................................................................................... 167 

Talijanski rat u Lom bar di ji ............................................................................................................................................. 168 

25. RUŠENJE NADA ................................................................................................................................................................... 169 

Kraj dvos mis le nos ti ............................................................................................................................................................... 169 

Oskudica i u ora to ri ju ......................................................................................................................................................... 170 

Vjernost papi i njegovi problemi ................................................................................................................................ 171 

Dramatične vijesti .................................................................................................................................................................. 172 

Pucanj u Pi nar di je voj ka pe li .......................................................................................................................................... 173 

R a d it i n a o d go ju d r u k č i ji h s ve ć e n i k a ..................................................................................................................... 173 

Tragične vi jes ti iz Ri ma ..................................................................................................................................................... 174 

Dva zna ka na de u Val doc cu ........................................................................................................................................... 175 

26. DON BOSCO, POLITIKA I DRUŠTVENO PITANJE ..................................................................... 177 

Politika Oče na ša ...................................................................................................................................................................... 177 

Don Bos co i druš tve no pi ta nje ..................................................................................................................................... 178 

Što zna či »os ta vi ti po stra ni sva ku po li ti ku«? ................................................................................................. 180 

Jednostavan i os nov ni ob ra zac .................................................................................................................................... 181 

A da je nje gov iz bor bio druk či ji? .............................................................................................................................. 182 

27. 1849. – TRNOVITA I NEPLODNA GODINA ......................................................................................... 184 

»Prijatelj mla de ži« – pro ma šaj ...................................................................................................................................... 184 

Još je dan put rat ......................................................................................................................................................................... 185 

Posljednji ko ma dić slo bo de ............................................................................................................................................ 186 

Bro dolom »s ve ć e n i k a ro do lju b a« ............................................................................................................................... 186 

Trideset i tri li re za pa pu ................................................................................................................................................... 187 

Dva ma la sr ca za »prim lje ne mi los ti« .................................................................................................................... 187 

429

Četiri dje ča ka i bi je li rup čić ........................................................................................................................................... 187 

Odred iz pred gra đa Van chig lia ................................................................................................................................... 188 

Četiri nov či ća za pa len tu .................................................................................................................................................. 189 

»Pozvao sam ga po ime nu: Kar lo!« ........................................................................................................................... 190 

Košara s kes te njem ko ja se ne praz ni ...................................................................................................................... 191 

28. JEDNA KUĆA I JEDNA CRKVA ......................................................................................................................... 193 

Nadbiskup u zat vo ru ............................................................................................................................................................ 194 

Druga čet vor ka ......................................................................................................................................................................... 195 

Mala vr tog la vi ca i 30.000 li ra ....................................................................................................................................... 196 

Salezijanska »Por ci jun ku la« ........................................................................................................................................... 197 

Možda đa vao ............................................................................................................................................................................... 199 

29. I BOG POSLA JEDNOG PSA ................................................................................................................................... 200 

Nikakav di ja log, već zid pro tiv zi da ......................................................................................................................... 201 

Vino i kes te nje ........................................................................................................................................................................... 202 

»Trebali su me ubi ti« ............................................................................................................................................................. 203 

Pas Si vac ......................................................................................................................................................................................... 203 

Spava kao pos to lar ................................................................................................................................................................. 205 

30. POLA TUCETA OBRTNIH RADIONICA ................................................................................................. 206 

Uprt prst na mno ga zla ....................................................................................................................................................... 206 

Osamljen i ne zaš ti ćen u ru ka ma pos lo dav ca ................................................................................................... 207 

Dva postolarska stolića za početak ........................................................................................................................... 208 

Jedna go di na za os ni va nje tis ka re ............................................................................................................................. 209 

Četiri pu ta da se na đe onaj pra vi put ...................................................................................................................... 209 

»Tko nije potpuno siromašan, tomu nije mjesto u ovoj kući« ............................................................ 210 

31. UČENICI U VOJNIČKIM KAPUTIMA ........................................................................................................ 212 

»Na spa va nje u kor pu za pe ci vo« ................................................................................................................................ 212 

»Prijeći ćeš Cr ve no mo re i pus ti nju« ....................................................................................................................... 214 

Jamstvo za pe de set go di na .............................................................................................................................................. 214 

Gospodičići i od r pan ci ....................................................................................................................................................... 215 

»Među dje ča ci ma os je ćam se dob ro« ...................................................................................................................... 216 

»Don Bosco nije mogao razumjeti« ......................................................................................................................... 217 

32. 1854. – »ZVAT ĆEMO SE SALEZIJANCI« .................................................................................................. 218 

Perivoj i ru že ............................................................................................................................................................................... 218 

»Koliku bi mi dao pla ću?« ................................................................................................................................................ 220 

Smrt po uli ca ma pred gra đa Do ra ............................................................................................................................. 221 

Gorostasi tuž nog li ca ........................................................................................................................................................... 222 

Osam minuta za jednu stranicu .................................................................................................................................. 223 

Tajanstveni nat pis ................................................................................................................................................................... 225 

430

Raznobojni lam pio ni na oba li ri je ke Po ............................................................................................................... 226 

Malo si roče od cr kve sve tog Do mi ni ka ................................................................................................................ 227 

33. 1855. – MALI »ZLOČINCI« IZ ZATVORA »GENERALE« ........................................................ 229 

»Veliki spro vo di na dvo ru!« ............................................................................................................................................ 230 

P r v i s a le z i j a n a c ......................................................................................................................................................................... 231 

Oči u oči s mi nis trom .......................................................................................................................................................... 232 

Jedan dan slo bo de .................................................................................................................................................................. 233 

Devet stra ni ca da pro tu ma či svoj od goj ni »sus tav« .................................................................................... 234 

San o prvotnom oratoriju ................................................................................................................................................. 236 

34. ZBOGOM MAJCI I JEDNOM DJEČAKU ................................................................................................... 240 

Listić s pet ri je či ........................................................................................................................................................................ 240 

»Družbica Bezgrešne« ......................................................................................................................................................... 242 

Mama Mar ga re ta umi re .................................................................................................................................................... 243 

Dječak koji razgovara s Bogom ................................................................................................................................... 244 

»Hoću li mo ći iz ra ja vid je ti svo je dru go ve?« ................................................................................................... 246 

Pojas bo je kr vi ........................................................................................................................................................................... 246 

35. »FRATAR ILI NE, JA OSTAJEM S DON BOSCOM« ........................................................................ 249 

Pismeni nac rt za druž bu u nas ta ja nju ................................................................................................................... 250 

Susret s pa pom .......................................................................................................................................................................... 251 

Tjedan da na da se od lu če za ži vot ............................................................................................................................. 252 

»Što radiš u oratoriju?« ....................................................................................................................................................... 253 

Kriza Josipa Buzzettija ........................................................................................................................................................ 254 

»Brat po moć nik« ko jeg je don Bos co no sio u sr cu ....................................................................................... 255 

36. SEDAM ŽANDARA ZA JEDNOG DJEČAKA ........................................................................................ 257 

Zakasniti na vlak ili iz gu bi ti jed nog dje ča ka ................................................................................................... 257 

Tuga jednog dječaka ............................................................................................................................................................. 259 

Udarci ša kom na tr gu Cas tel lo .................................................................................................................................... 260 

Ruka na Mihovilovoj glavi .............................................................................................................................................. 261 

»Ve l i k a p o l i t i k a« ....................................................................................................................................................................... 262 

»Ako bu de pot reb no, di ći će se ba ri ka de u To ri nu« ................................................................................... 263 

U de set sa ti bio je pa kao .................................................................................................................................................... 264 

Us pje h »re a l ne p o l i t i k e« .................................................................................................................................................... 265 

37. ŠETNJE PO MONFERRATU I ŽIVOT U ORATORIJU ................................................................ 266 

Petogodišnji fakin: Filip Rinaldi ................................................................................................................................ 267 

Dječak cr ve ne ko se i ki ša .................................................................................................................................................. 268 

Marija Maz za rel lo – dje voj ka iz Mor ne sea ........................................................................................................ 269 

Mlada misa don Mihovila Rue ..................................................................................................................................... 270 

Četiri stotine kruščića u praznoj košari ............................................................................................................... 271 

431

Ljubav pre ma si ro ma si ma i je di no pre ma nji ma ........................................................................................... 273 

»Tajna komisija« iz 1861. godine ................................................................................................................................. 273 

38. VELIKO SVETIŠTE VIĐENO U SNU ............................................................................................................. 276 

San o tri ma cr kva ma ............................................................................................................................................................ 276 

»Bit će to sre diš nja cr kva na še Druž be« ............................................................................................................... 277 

Događaji u Spoletu i Pomoćnica ................................................................................................................................. 278 

Naziv zbog ko jeg su se ne ki nam r go di li ............................................................................................................... 279 

Osam nov či ća za po če tak ................................................................................................................................................. 279 

Gospa skup lja mi los ti nju za don Bos ca ................................................................................................................ 280 

Majka, di je te i skrom ni na ki ti ...................................................................................................................................... 281 

Nadničar iz Al be ...................................................................................................................................................................... 283 

Bi lješ ka: don Bos co vi sni ........................................................................................................................................ 283 

San iz de ve te go di ne. 

Svje do čan stvo don Bos co vih Us p omen a i z O r a to r i ja ....................................................................... 284 

San o ve li koj cr kvi na ku ku ruz nom po lju. 

Svje do čan stvo don Bos co vih Usp omen a i z O r a to r i ja ....................................................................... 284 

Don Bos co vo svje do čan stvo u iz vješ ta ju pis ca don Le moyna ................................................... 285 

Don Le moyneo vo svje do čan stvo ...................................................................................................................... 285 

Svje do čan stvo don Ber ta, ko ji je vi še od 20 go di na bio don Bos cov taj nik ..................... 285 

Miš lje nje don Ce ri je ................................................................................................................................................... 285 

39. DON RUA: OD MIRABELLA DO OTVORENJA SVETIŠTA ................................................. 287 

Četiri stra ni ce ko je ima ju vri jed nost opo ru ke ................................................................................................ 287 

Sam sa so bom ................................................................................................................................................................. 288 

S uči te lji ma ....................................................................................................................................................................... 288 

S asis ten ti ma ................................................................................................................................................................... 288 

S mla dim uče ni ci ma .................................................................................................................................................. 288 

S uče ni ci ma ko ji iz va na do la ze k na ma u ško lu .................................................................................. 289 

Don Bos co va »ri ječ na uho« ........................................................................................................................................... 289 

Jedna maj ka i to li ko pos la ................................................................................................................................................ 290 

Slika Ma ri je Po moć ni ce ..................................................................................................................................................... 290 

Zbogom don Alasonattiju i dolazak don Rue .................................................................................................. 291 

Dopodne utrošeno na primanja .................................................................................................................................. 292 

De Ami cis je vi dio ve li ki kip na ku po li ................................................................................................................. 293 

Trenutak u ko jem se os tva ru ju »lu da pro roštva« .......................................................................................... 294 

Don Rui no klo nu će ............................................................................................................................................................... 295 

40. »NOVO RAZDOBLJE« ZA SALEZIJANCE ................................................................................................ 296 

Povijest gledana s izvanjske strane glavnih vrata oratorija .................................................................. 296 

Borba pro tiv raz boj ni ka i ve li ko ise lja va nje ...................................................................................................... 297 

Gerila u To ri nu ......................................................................................................................................................................... 298 

Religiozna kri za: Bib li ja i iz vješ taj s bur ze ......................................................................................................... 299 

Neslužbena po vi jest rad ni ka ......................................................................................................................................... 299 

432

»Porez na glad« .......................................................................................................................................................................... 301 

Rađa se »sa le zi jan ski za vod« .......................................................................................................................................... 301 

»Odgajajte siromašne mladiće!« ................................................................................................................................. 302 

Prvih pet za vo da ...................................................................................................................................................................... 302 

Pokret ko jim se oz na či lo te melj no na če lo ........................................................................................................... 304 

41. MORNESE KAO I VALDOCCO ........................................................................................................................... 305 

Tifus, vješ ti ce i urok ............................................................................................................................................................. 306 

Petronili pov je ra va taj nu .................................................................................................................................................. 307 

Četiri up la še na oka ................................................................................................................................................................ 308 

»Previn« tra ži po sao ............................................................................................................................................................. 308 

Zagubljena bilježnica ........................................................................................................................................................... 309 

Nekad nije bilo dovoljno brašna za palentu ...................................................................................................... 310 

Papino mišljenje i neraspoloženje u Morneseu .............................................................................................. 311 

Miris če ti ri ju kes te na ........................................................................................................................................................... 313 

Smrt ku ca na vra ta ................................................................................................................................................................. 314 

Tri su otputovale po snijegu ........................................................................................................................................... 314 

Smrt dolazi sa svibanjskim cvijećem ...................................................................................................................... 315 

42. OSVAJANJE RIMA I JEZA ZAVRŠNICE .................................................................................................... 317 

Crkveni kon cil u Ri mu i pro tu kon cil u Na pu lju ........................................................................................... 317 

»Glas s ne ba pas ti ru pas ti ra« ......................................................................................................................................... 318 

Mračne pri jet nje nad Fran cus kom ........................................................................................................................... 318 

Papa je nepogrešiv? ................................................................................................................................................................ 319 

Bersaljeri na Por ta Pia ......................................................................................................................................................... 320 

Jeza zav r šni ce u Va raz zeu ................................................................................................................................................ 321 

Vrlo dra ga pis ma ..................................................................................................................................................................... 322 

43. SURADNICI: SALEZIJANCI U SVIJETU .................................................................................................. 324 

Zbogom don Bo re lu .............................................................................................................................................................. 324 

Muškarci i že ne dob re vo lje ............................................................................................................................................ 325 

Vanjski sa le zi jan ci – od bi je ni ........................................................................................................................................ 325 

Salezijanski su rad ni ci .......................................................................................................................................................... 326 

»Salezijanski vjes nik« sti zao je ta ko đer i u Sot to il Mon te .................................................................... 327 

44. FRANJO, EUZEBIJE, FILIP, MIHAEL I TOLIKI DRUGI PRIJATELJI ........................ 328 

»Ukrao sam dva kruš či ća« ............................................................................................................................................... 328 

Euzebije Cal vi iz Pa les tra ................................................................................................................................................. 330 

Don Bos co se ra ža los tio ..................................................................................................................................................... 331 

Kad je don Bos co po veo bit ku ...................................................................................................................................... 332 

Kanonik na od mo ru ............................................................................................................................................................. 333 

Mali zidari u blagdanskom oratoriju ...................................................................................................................... 334 

Seljak Mi hael Unia ................................................................................................................................................................. 335 

433

45. OTIĆI DALEKO .................................................................................................................................................................... 337 

Novi lju di sprem ni na opas no st .................................................................................................................................. 337 

Tražio je jed nu po je di no st: dvi je ri je ke i pus ti nju ........................................................................................ 339 

Okružno pismo za upis dobrovoljaca ..................................................................................................................... 340 

Vođa ek spe di ci je: dje čak onih go ros ta sa ............................................................................................................. 342 

Dvadeset na po me na is pi sa nih olov kom ............................................................................................................... 343 

46. PATAGONIJA – OBEĆANA ZEMLJA ............................................................................................................. 346 

Ali gdje su div lja ci? ................................................................................................................................................................ 347 

Iz To ri na sti žu dje ča ci ......................................................................................................................................................... 348 

»Križ ide za ma čem. Str plje nje!« ................................................................................................................................. 349 

Lov na čov je ka ........................................................................................................................................................................... 351 

»Gledao sam nutrinu planina« .................................................................................................................................... 352 

Don Bos cov pos ljed nji mi sij ski san .......................................................................................................................... 353 

47. DON BOSCO I NADBISKUP GASTALDI .................................................................................................. 355 

Hladnoća mo ns. Ric car di ja ............................................................................................................................................ 355 

»Vi ga ho će te i ja Vam ga da jem« ............................................................................................................................... 357 

Bio je ve lik nad bis kup ......................................................................................................................................................... 358 

Don Bos co va os nov na greš ka ........................................................................................................................................ 359 

Odgovornost novina ............................................................................................................................................................. 361 

Vrijeme mo ći i nad mo ći .................................................................................................................................................... 361 

Prvi element: nedisciplina ............................................................................................................................................... 362 

Drugi raz log za na pe to st ................................................................................................................................................... 363 

Konačno odobrenje Pravila ............................................................................................................................................ 364 

Popi si »k a z ne n i h o d re d a b a« .......................................................................................................................................... 364 

Novi pa pa stav lja don Bos ca na kuš nju ................................................................................................................. 365 

Sudski pro ces u Va ti ka nu ................................................................................................................................................. 367 

Gorki ka lež za don Bos ca ................................................................................................................................................. 368 

Vedar i skr šen ............................................................................................................................................................................ 368 

48. VELIKA PUTOVANJA PO FRANCUSKOJ I ŠPANJOLSKOJ ................................................. 370 

»Na leđima nosim crkvu Srca Isusova« ................................................................................................................. 370 

Žar u Pa ri zu ................................................................................................................................................................................. 371 

Fotografija iz Fran cus ke .................................................................................................................................................... 372 

Jedan dan si ro maš nog sve će ni ka ............................................................................................................................... 373 

Kardinal donosi mir ............................................................................................................................................................. 374 

»Ako se vi še ne vra tim« ...................................................................................................................................................... 375 

49. IVAN CAGLIERO, BISKUP ...................................................................................................................................... 378 

»Tko bi me mo gao nas li je di ti?« .................................................................................................................................... 378 

Snažni zagrljaj prvog biskupa ....................................................................................................................................... 379 

Don Rua – don Bos cov zam je nik ............................................................................................................................... 380 

434

Don Bos co ga je uzeo za ru ku ....................................................................................................................................... 380 

»Biskupov dom bi ja še ko li ba na či nje na iz tru pa ca« ................................................................................... 381 

Intervju s don Bos com ........................................................................................................................................................ 382 

50. DUGI PLAČ ............................................................................................................................................................................... 384 

Mlad, oz bi ljan i za miš ljen sve će nik ......................................................................................................................... 384 

Cvijet za mi sao na vječ no st ............................................................................................................................................. 385 

»Gospa je ov dje« ....................................................................................................................................................................... 386 

Don Bos co i bo ga ta ši ............................................................................................................................................................ 386 

Deset da na da do đe u Rim .............................................................................................................................................. 389 

Dugi plač ........................................................................................................................................................................................ 390 

Alojzije Orio ne s tri bi ljež ni ce gri je ha ................................................................................................................... 391 

51. ZBOGOM, ZEMLJO ......................................................................................................................................................... 393 

Osjećao je ma lo-po ma lo da ga obu zi ma sa mo ća .......................................................................................... 393 

Kao svi je ća što se ga si .......................................................................................................................................................... 394 

Došao je mon si njor Cag lie ro ......................................................................................................................................... 395 

Misli s oku som vječ nos ti .................................................................................................................................................. 396 

Šutnja u ve li kom dvo riš tu ................................................................................................................................................ 397 

»Sad je pot reb no da to i dru gi ka žu me ni« ......................................................................................................... 398 

Čas kad se vra ća ju »stra ši la« .......................................................................................................................................... 399 

»Recite mojim dječacima« ................................................................................................................................................ 400 

VAŽNIJI DATUMI iz don Boscova života i nekih njegovih ustanova .......................................... 403 

TUMAČ manje poznatih imena i naziva .............................................................................................................. 411 

LITERATURA .......................................................................................................................................................................... 421 

O AUTORU ................................................................................................................................................................................. 423 

435

Ukrali ste mi srce

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?