Važna je ruža

Prazna stolica
Je dan sta rac teško je obo lio. Nje gov žup nik došao
je da ga pos je ti. Tek što je stu pio u bo le sniko vu
sobu, spazio je praznu stolicu, postavljenu uz krevet
na ko jem je sta rac počivao. Bi la je čud no okre nu ta.
Upi ta ga, sto ga, čemu služi.
Čovjek mu slabašnim glasom odgovori: »Zamislim
da Isus sje di na sto li ci, s njim sam pričao pri je ne go
što ste vi došli... Go di na ma sam se mučio s mo litvom,
sve dok mi je dan pri ja telj ni je re kao da mo li ti
znači raz go va ra ti s Isu som. Ta ko ja za mislim Isu sa
da sje di tu is pred me ne i govorim mu, on da slušam
njegove odgovore. Od tada nemam više problema s
mo lit vo m«.
Nekoliko dana kasnije, došla je kćerka onog starca u
žup ni ured, ja vi ti svećeni ku da je nje zin otac um ro.
Rek la je: »Os ta vi la sam ga sa mo par sa ti. Kad sam se
vra ti la u so bu, našla sam ga mr tva s glavom naslonjenom
na praz nu sto li cu ko ja je uvi jek stajala uz nje gov
krevet«.
»Blago čistima srcem: oni će Boga gledati.« (Mt 5,8)
8