Zvijezde se najbolje vide noću

Leptir
Je le na je ra do šeta la šumom. Bi la je nježna, zaig rana
dje vo jčica, a šuma je pos ta la nje zi no omi lje no
skrovište.
Jed no ga je da na u šetnji šumom ug le dala lep ti ra koji
se bi jaše zap leo u ku pi nov grm.
Pažlji vo ga je uh va ti la za kri la i os lo bo di la. Lep tir je
odlepršao, a onda se odjednom vratio i pretvorio u
prekrasnu vilu. Jelena je zanijemjela od čuda, jer je
vile susretala jedino u knjigama priča za djecu.
»Zahvalna sam ti na tvojoj velikodušnosti i spremna
sam ti is pu ni ti jed nu želju«, rek la je vi la.
Dje vojčica se načas za mis li la, a on da će: »Želim bi ti
sretna.«
Vi la se nad vila nad nju, šapnula joj na uho ne ko li ko
ri ječi i nes tala.
Jelena je otada bila najsretnija u selu.
Kad bi je pi ta li za taj nu to li ke sreće, ona bi smi ješeći
se rek la: »Držala sam se vi linoga sav jeta.«
Prošle su godine i desetljeća. Jelena je postala draga
sta ri ca. Nje zi ni su se unu ci bo ja li da će taj nu sreće
odnijeti sa sobom u grob.
»Re ci nam, mo li mo te, što ti je rek la dob ra vi la«,
pi ta li su sva kod nev no.
10