Zvijezde se najbolje vide noću

Psić
Na og ra di u voćnja ku jed ne kuću na kra ju gra da
stajao je natpis »Prodajem rasnu štenad«.
Ne ki je dječak poz vonio, a kad se do maćin po ja vio,
gur nuo je dečko ru ku u džep i re kao: »Imam dva
eu ra i 37 ce nta. Mogu li pog le da ti šten ce?«
Čov jek je zvi znuo i iz kućice na ko joj je pi sa lo »Lady«
izašla je ku ja ot mje na držanja ko ju je prati lo pe te ro
štenadi. Jedno je malo šepalo.
»Što mu se do go di lo?« – upi tao je dječak.
»Ve te ri nar je re kao da ima bla go is kriv lje nje šape.
Vjerojatno će šepati cijelog života.«
»Ku pio bih ga, ako je mo guće«, po nu dio je dječak.
Gaz da mu ga je htio pok lo ni ti, ali dječak je od go vo rio:
»On je je dnako vri je dan kao i dru gi, sva ki ću tje dan
donositi novac dok ne namirim njegovu cijenu.«
»Ali zašto ku pu ješ bo le sna psa? Neće moći trčati s
to bom niti ćeš s njim moći u pla ni ne!«
Dječak se sa gnuo i za sukao no ga vi cu da po kaže svoju
no gu. Bila je is kriv lje na i ima la me tal nu šip ku.
»Zna te, ni ja ne mo gu trčati, psić tre ba ne ko ga tko
će ga razumjeti.«
8