Dominik Savio

– On je to uči nio.
Do mi nik je us tao zbu njen. Kru žio je pog le dom
uo ko lo, kao da ho će re ći: »Re ci te da to ni je is tina!«
Ali nit ko od onih ma lih ku ka vi ca ni je po di gao
oči sa svo jih knji ga. Iz ne na đe ni don Cug liero re če
Domi ni ku:
– Zar ti, ko ji si se uvi jek po na šao kao ma li svetac?!
Od te be se to mu ni kad ne bih na dao. Bu du ći
da ti je to pr vi put, ne ću te pot je ra ti iz ško le, ne go
uz mi svo je knji ge i klek ni ov dje is pred pe ći da te svi
vi de. Mis lim da ćeš za pam ti ti ka ko je kle ča ti po red
uga še ne pe ći!
Do mi nik je klek nuo ka ko je uči telj na re dio. Nas
ta va je zav r še na pri je ne go obič no, jer je u raz re du
bi lo od vi še hlad no.
(Kar lo Sa vio je 1912. bio op ćin ski sav jet nik u
Mon do ni ju kad je pod zak let vom pos vje do čio: »Bio
sam pri su tan ka da se to do go di lo. Uči telj ga je kaznio
i on je kle čao nas red učio ni ce.« SP 313)
Iz la ze ći iz ško le, ne ko ga je ipak za pek la sa vjest,
pri šao je don Cug lie ru i šap nuo:
– Ni je to uči nio Do mi nik, ne go ona dvo ji ca.
Don Cug lie ro se na šao u ču du. Glas no je po zvao
Do mi ni ka, ko ji je up ra vo iz la zio iz raz re da.
11