Dominik Savio

Don Bos co pri đe pos te lji i spa zi li ce up la še na,
go to vo očaj na čov je ka. Is pov je dio ga je i iz mi rio s
Bo gom, a čov jek je ma lo na kon to ga pre mi nuo.
Slje de će ga da na don Bos co je, pod doj mom svega
što se do go di lo, raz miš ljao o to me ka ko je taj
čet r naes to go diš nji dje čak mo gao doz na ti za bo lesni
ka i nje go vu žar ku že lju da se po mi ri s Bo gom. U
tre nut ku ka da ni ko ga ni je bi lo u bli zi ni pri šao je
dje ča ku i upi tao ga:
– Tko ti je re kao za onog čov je ka ko je mu si me
si noć vo dio?
Ta da se do go di lo neš to što don Bos co ni je očeki
vao. Do mi nik ga je tuž no pog le dao i zap la kao.
»Ni sam se vi še usu dio bi lo što pi ta ti«, za pi sao je
don Bos co. Shva tio je, nai me, da je u nje go vom orato
ri ju dje čak ko ji raz go va ra s Bo gom.
Do mi ni ko va ses tra Te re zi ja iz ja vi la je pod za kletvom:
»Kad mi je don Bos co pri po vi je dao ovaj doga
đaj, re kao je da ni ka ko ni je mo gao shva ti ti ka ko
ga je Do mi nik mo gao kroz mr klu noć vo di ti to rinskim
uli ca ma ko je si gur no ni je poz na vao, te da je na
kra ju zak lju čio: ‘Vidi se da je Sa vio bio svet dje čak
i da je znao mno ge ne do ku či ve stva ri!’«
7