PSS 38

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 

1

2 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST


3


Sadràj 

BEZ DLAKE NA JEZIKU 6 

Okruglo pa na }o{e 6-9 

SECURITY NOVOSTI 10 

INTERVJU 12 

Budu}nost treba planirati 12-13 

MENAD@MENT 15 

Menadèri u (ras)koraku s vremenom 15-17 

SECURITY PRAKSA 27 

îja briga je IP? 27 

Spolja{nji nadzor 28-29 

Zna~aj kvaliteta slike 29-30 

Navija~i budite spokojni 32-33 

Svetski rekord 34 

PO@ARNA ZA[TITA 36 

Sistem za dojavu poàra 

u sportskim halama 36-37 

TEHNIKA 38 

STC-14 termalna kamera 38-39 

Kamere {irokog opsega 41-43 

AKTUELNO 45 

Dani slave Ifsec-a su pro{li 45-52 

Grabe krupnim koracima napred 53 

Oporavak ruskog trì{ta 53 

Bez improvizacije 55 

12 

TEMA 

BROJA 

Verujete li 

svojim o~ima 19-20 

Pomerene 

mogu}nosti 21-25 

50 

45 

Professional Security Systems 

izdava~: IN TEAM d.o.o.Beograd •ŸŸ adresa redakcije: Gradski park 2, Beograd Ÿ•Ÿ tel: 011/37 71 562, 011/ 31 62 091, tel/fax: 011/37 71 561 Ÿ•Ÿ e-mail: pss@pss-magazine.com 

www.pss-magazine.com, 

teku}i ra~un: 355-1067900-47 Ÿ PIB 103673280 

gl. i odgovorni urednik: Dragica [ipka •Ÿ direktor: Branislav [ipka • e-mail: komentari@pss-magazine.com, marketing@pss-magazine.com 

redakcijski odbor: prof. dr Mi}o Bo{kovi}, mr Jadranko Janev, Nenad Ognjanovi}, Vladimir Kos 

saradnici redakcije: Mladen Raoni}, Jan Gabrijelsen, Fil Dojl, Dèremi Majls, Mirko Koci}, 

Luka Popovi}, Emil Prpi}, Rod Perkins 

prevodioci: Nata{a [ipka, Dilaver âu{evi} 

marketing: Dragica [ipka •Ÿ web: @eljko [ipka •Ÿ tehni~ki urednik: Mirjana Stepanovi} 

lektura i korektura: Nata{a [ipka •Ÿ {tampa: AMD sistem, Beograd 

CIP broj: 351.74/.76 katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije 

COBISS.SR-ID112914956

Evropsko tržište 

kruglo 

pa na coše 

Kakve će posledice ostaviti kriza na bezbed nosnu 

industriju još uvek je otvoreno pitanje. Upo redo sa 

produbljivanjem krize organizovane kriminalne grupe 

vešto su se prilagodile savremenim trendovi ma 

i finansijskim tokovima i grade svoja mala car stva. 

Kako se onda ne povećava potreba za bezbednosnom 

opremom i uslugama, posebno u ovako nepovoljnim 

ekonomskim vremenima? Ako bolje sagledate 

situaciju, bezbednosno tržište ne bi trebalo 

da bude preterano pogođeno recesijom. A da li je 

tako? 

6 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST

Dragica Šipka 

pss@pss-magazine.com 

BEZ DLAKE NA JEZIKU 

U potrazi za pouzdanim 

odgovorom na ovo pitanje, PSS je 

analizirao istraživanja iz oblasti 

bezbednosnih tehnologija. Iako 

se podaci razlikuju od izveštaja 

do izveštaja, može se uočiti 

određeni trend i izvesti opšti 

zaključak, da je bezbednosno tržište 

pretrpelo udar, ali sa različitim 

posledicama u različitim državama. 

Posledice variraju u zavisnosti od 

privrednog razvoja neke države, 

njenog geografskog položaja, 

kao i tehnologija koje se najčešće 

primenjuju. Kako god bilo, 

bezbednjake najviše interesuje 

kada se može očekivati oporavak. 

Pošto je evropsko tržište bezbednosti 

heterogeno, stručnjaci su vrlo 

rezervisani u proceni trenutnog 

stanja i davanja lažnih nada. 

U velikom broju studija koje su 

posvećene proizvodnji često se 

olako daju prognoze o realnom 

stanju stvari ili se zbog loše 

matematike dupliraju rezultati 

u odnosu na distributivni lanac 

dodatne vrednosti. Ovaj tekst 

je samo pokušaj da se stvori 

jasnija slika bezbednosnog tržišta 

i ukaže na mogući smer kretanja 

u narednim godinama. 

Evropsko tržište 

Evo nekih osnovnih podataka 

o heterogenom evropskom 

tržištu bezbednosti, na kome se 

nalazi 27 država članica EU, sa 

ukupno 449 miliona stanovnika. 

Pored toga, ovom broju treba 

dodati još 19 država koje nisu 

članice EU, sa različitim kulturama, 

infrastrukturama, ekonomijama, 

gde se govori različitim jezicima. 

Valuta evro je u opticaju u 

16 evropskih zemalja, dok je u oko 

22.000 bezbednosnih kompanija, 

koje trenutno postoje na tržištu, 

zaposleno preko milion ljudi. Neki 

od postojećih izveštaja obuhvataju 

različite grupe evropskih država, 

dok se u mnogim izveštajima 

posebno analiziraju tržišta najvećih 

zemalja u Zapadnoj Evropi. Retko se 

mogu naći svi podaci o evropskom 

tržištu u jednom izveštaju, pa je 

još teže definisati promenljive 

tržišne vrednosti. S jedne strane 

postoji razvijeno tržišta Zapadne 

Evrope gde su zastupljene stare 

tehnologije (kao što je Velika 

Britanija), a s druge strane su 

tržišta Istočne Evrope, koja nemaju 

staru bezbednosnu infrastrukturu 

i ubrzano primenjuju digitalne 

tehnologije. 

Globalno tržište elektronske 

bezbednosti 

Procenjuje se da je tokom 2008. 

godine na globalnom nivou 

izdvojeno 126 milijardi dolara 

za bezbednosnu opremu i 

usluge. Samo godinu dana pre 

toga povećano je ulaganje u 

bezbednosnu opremu za 7,3% 

i izdvojeno ukupno 66 milijardi 

dolara za nabavku elektronske 

opreme. Izdaci za bezbednosne 

usluge se procenjuju na ukupno 

42 milijarde dolara, dok je za 

integraciju bezbednosnih sistema 

izdvojeno oko 8 milijardi dolara. 

Preostalih 10 milijardi izdvojeno je 

za konsultantske usluge. 

Najjača tržišta u Evropi 

Velika Britanija je najveće tržište 

bezbednosti u Evropi, za kojim 

slede Nemačka, Francuska, Italija, 

Španija. Prema navodima glavnih 

konsultanata za analizu tržišta 

bezbednosti, Velika Britanija se 

smatra najzrelijim tržištem sa duplo 

više instalirane bezbednosne 

opreme u odnosu na tržišta 

Francuske ili Nemačke. Na tržištu 

fizičke i elektronske bezbednosti 

u Velikoj Britaniji tokom 2008. 

zabeležen je skroman rast od 0,7%, 

zatim pad od 6,2% tokom 2009. 

godine, koji se predviđa i do kraja 

2010. godine. Međutim, do 2013. 

procenjuje se rast od 12% u odnosu 

na 2008. 

Uprkos skromnom rastu u 2008. 

godini, Britanci se mogu pohvaliti 

prihodom od 8,4 milijarde evra 

na tržištu fizičke i elektronske 

bezbednosti, dok su Nemci ostvarili 

skromniji prihod od 7 milijardi evra. 

Prema izveštaju kojim je 

obuhvaćeno 668 kompanija, koje 

imaju godišnji obrt od preko milion 

funti, predviđa se da će narednih 

godina biti preuzeto ukupno 

127 kompanija. 

Analitičari tvrde da se na 

evropskom bezbednosnom tržištu 

mogu očekivati neočekivane 

promene i najavljuju još jednu 

nepredvidivu i turbulentnu godinu. 

Stagnacija potražnje 

Opšti zaključak, koji se može 

izvesti iz različitih izveštaja, jeste 

da se potražnja za bezbednosnom 

opremom u Evropi ne povećava 

i da u još uvek aktuelnoj krizi nema 

nagoveštaja da će se situacija 

uskoro promeniti. Istina, stanje nije 

isto u svim eropskim državama. 

Skandinavija i Beneluks su u nešto 

boljoj poziciji u odnosu na Veliku 

Britaniju, Irsku, Španiju, Mađarsku 

i Baltičke zemlje koje su najsnažnije 

pogođene recesijom. Isto tako, 

očekuje se da će aktuelno zatišje 

u ekonomskim tokovima dovesti do 

limitiranih ulaganja u bezbednost 

na mnogim vertikalnim tržištima. 

Ovo će dalje prouzrokovati 

smanjenje profitne marže za 

partnerske distributivne kanale, 

procenjuje se u izveštaju. 

Većina studija ukazuje na 

specifičnosti pojedinih zemalja 

i naročito naglašavaju trend 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 7

formiranja tzv. fragmentarnih 

tržišta. Dok u Zapadnoj Evropi 

postoje dobro razvijeni distributivni 

kanali, fragmentarna tržišta se 

sastoje od bezbroj malih kompanija 

raštrkanih po Evropi. Najvećih pet 

kompanija bezbednosne opreme 

snabdevaju ova tržišta sa manje od 

40% protivprovalnih uređaja, dok 

po 30% pripada kontroli pristupa 

i video-nadzoru. 

Tržišna procena 

Potrebe za bezbednosnom 

opremom i uslugama su različite 

na razvijenim u odnosu na 

nerazvijena tržišta i direktno zavise 

od segmenata tržišta i uticaja 

države. Prethodnih godina se zbog 

krize mnogo manje investiralo 

u industriju i maloprodaju. 

Većina zamalja je angažovala 

inostrane kompanija, a najveća 

sredstva su ulagana u sektore 

logistike i transporta, što je pod 

direktnom kontrolom države. 

Prema istim izveštajima potražnja 

za bezbednosnom opremom 

nije bila stabilna u bankarskom 

i finansijskom sektoru. 

Prodaja po segmentima 

proizvoda 

Prema procenama, najveća tržišta, 

kao što su Francuska, Nemačka, 

Italija, Velika Britanija, Španija i 

Holandija ostvarile su ukupnu 

prodaju od 1,5 milijardi evra 

u segmentu sistema kontrole 

pristupa, 2,4 milijarde evra od 

CCTV sistema i 2 milijarde evra 

u segmentu protivprovalnih 

sistema. 

PRODAJA PO SEGMENTIMA PROIZVODA 

Prema izveštajima, najveća tržišta, kao što su Francuska, 

Nemačka, Italija, Velika Britanija, Španija i Holandija, 

ostvarila su ukupnu zaradu od 1,5 mili jar de evra 

od prodaje sistema za kontrolu pristupa, 2,4 mi lijarde 

evra od CCTV sistema, i 2 milijarde evra od pro tiv provalnih 

sistema. 

U bankarskom sektoru su najveća 

ulaganja u CCTV, dok obrazovne 

institucije najviše izdvajaju novac 

za nabavku opreme za kontrolu 

pristupa. Kada je reč o ulaganjima 

na nivou države, najviše se investira 

u objekte od strateškog značaja 

kao što su aerodromi, železničke 

stanice, luke, naftna postrojenja itd. 

Konsolidacija 

Kakve promene možemo očekivati 

u ovoj industriji u narednim 


godinama? Većina analitičara 

se slaže da bi recesija mogla da 

dovede do konsolidacije, što bi 

svakako ugrozilo male i ojačalo 

velike kompanije. Trend osvajanja 

novih tehnologija i prelaska na IP 

koncept dovešće do neminovne 

konvergencije bezbednosnih 

sistema. Pojedine kompanije 

će zbog toga biti potisnute sa 

tržišta, a na njihovo mesto će doći 

nove kompanije koje se bolje 

prilagođavaju novim trendovima. 

Ovaj proces će takođe uticati na 

profil dosadašnje uloge menadžera 

bezbednosti u korist IT menadžera. 

Poslovni trendovi 

U okviru pomenutog istraživanja, 

koje se prvenstveno bavi 

analizom distributivnih kanala za 

evropske sisteme bezbednosti, 

posebna pažnja posvećena je 

IP bezbednosnim uređajima i ulozi 

distributera i integratora IT sistema 

na evropskom tržištu bezbednosne 

opreme. 

Distributeri i integratori IP opreme 

neprekidno prate tehnološke 

promene, da bi korisnicima mogli 

da ponude usluge na visokom 

nivou, navodi se u izveštaju. 

Pojačana konkurencija na 

bezbednosnom i IT tržištu uticaće 

na distributere da promene često 

pasivan odnos prema korisnicima 

i organizuju bolju tehničku podršku. 

Takođe se zaključuje da distributeri 

često korisnicima nude kompletnu 

ponudu IP opreme, bez dobre 

podrške IT distributerskih kanala, 

što je osuđeno na propast. Zapaža 

se pozitivan trend povećanja 

prihoda snabdevača preko 

održavanja i usluga. U praksi vlada 

uverenje da je lakše pobediti 

konkurenciju dodavanjem 

vrednosti i negovanjem lojalnih 

korisnika, što utiče na dugoročnu 

saradnju. 

CCTV tržište i recesija 

CCTV tržište čine različiti segmenati, 

među kojima su CCTV kamere, 

IP kamere, PC DVR kartice, 

ugrađeni DVR uređaji i hibridni 

NVR/DVR uređaji. Procenjuje se da 

evropsko CCTV tržište predstavlja 

1/3 globalnog tržišta vrednog 

6 milijardi dolara. Pre recesije 

zabeležen je rast tržišta mrežnog 

videa za 30 do 40% na godišnjem 

nivou. 

Prognozira se da će na razvijenim 

tržištima u Zapadnoj Evropi, koja 

su najviše pogođena recesijom 

biti zaustavljena ulaganja u 

digitalnu tehnologiju i nakon 

recesije. Naime, presudan faktor 

za ovakvu procenu jeste štednja, 

jer već postoji instalirana analogna 

oprema. Velika Britanija je dobar 

primer takvog tržišta, na kom je u 

mrežni video uloženo manje od 

10% tokom 2008. Za razliku od 

Britanaca u Skandinaviji je uloženo 

40% u digitalne tehnologije, dok je 

prosečno ulaganje na globalnom 

nivou iznosilo oko 20%. 

Video-nadzor na vertikalnim 

tržištima 

Transport i javni nadzor su sektori 

u kojima se danas najčešće 

primenjuju mrežni videosistemi, 

što ranije nije bila praksa. 

Načelno možemo reći da se na 

novim vertikalnim tržištima, na 

kojima nije instalirano mnogo 

analogne CCTV opreme, brže 

usvaja digitalna tehnologija, više 

ulaže u razvoj video-analize i 

inteligentnih kamera. Prioriteti 

vertikalnih tržišta su IP i mrežna 

rešenja, kao i tehnička podrška 

za specifične korisničke softvere. 

Sve pomenuto je idealan miks za 

ostvarenje dodatne vrednosti na 

ovim tržištima. 

Integracija sistema 

Poslednjih godina je veoma 

zastupljena integracija zahvaljujući 

tehnološkim novitetima, što 

direktno utiče na veći nivo 

funkcionalnosti i nižu cenu opreme 

i njenog održavanja. Dobar primer 

za to je integracija sistema kontrole 

pristupa i CCTV ili alarmnih 

sistema. Takođe, korisnici su sve 

više zainteresovani za integraciju 

sistema bezbednosti i sistema za 

menadžment objekata. U ovom 

slučaju analitičari se slažu u jednom 

– nedostataje kvalifikovan kadar. 


9

Security NOVOSTI 

Održan Technobank 2010 hotelu Continental 

Jubilarni deseti forum i izložba bankarskih tehnologija 

„Technobank 2010“, održana je aprila 2010. u hotelu 

Continental u Beogradu. Skup je bio osvećen platnim 

transakcijama putem bankarskih kartica uz primenu 

sa vre menih ICT tehnologija. Neke od tema konferencije 

bile su: ICT bezbednosni aspekti u bankama, Nove vizi je 

iden ti fikacije i autentifikacije korisnika banaka, upravljanje 

ri zi cima, rešenja protiv krađe identiteta, berzanski finan 

sij ski sistemi, standardizacija sistema bezbednosti 

u ban karskim operacijama, savremene ICT bankarske 

in fra strukture, kao I fizička i tehnička bezbednost u bankar 

skom okruženju. U izložbenom delu predstavljeni su: 

sistemi multiaplikativnih platnih kartica, beskontaktni 

POS terminali, kartice lojaliteta, poklon kartice, karti ce 

sa sli kama, M-peyment sistemi, 3D sigurnosni sistemi za 

bez bedne e-commerce sisteme, novi POS terminali i banko 

mati i slično. U savremenim tokovima novca neophodno 

je da se pronađu najefikasnije metode i sredstva plaćanja, 

a efi ka sno elektronsko bankarstvo je od posebnog 

značaja. Pru žanje usluga, izgradnja i održavanje in fra strukture 

neop hodne za funkcionisanje poslova sa plat nim 

karticama u fi nansijskom i bankarskom poslova nju jeste 

cilj ovakvih sku pova na kojima banke i informa tič ke kuće 

iz Srbije zastupaju zajedničke interese. De seto godišnjicu 

Technobank-a obeležila su i priznanja: OSCARD 2010. – 

na grada za doprinos razvoju kartičnog po slo vanja u Srbiji 

u prethodnoj godini, Banking Technolo gy Award 2010 

– za izbor najboljeg bankarskog tehno loškog rešenja koje 

je prezentovano na Konferenciji, kao i Retail Techno logy 

Award 2010 – za izbor najboljeg teh no loškog rešenja 

za trgovce. Organizator skupa bila je Aso cijacija za raču 

narstvo, informatiku, telekomunikacije i nove medije 

(ASIT), pod pokroviteljstvom Narodne Ban ke Srbije, Privred 

ne komore Srbije, Ministarstva finansija Srbije i Udruže 

nja banaka Srbije. 

tu brojku dostigli za manje od dve godine – kaže ministar 

srp ske policije Ivica Dačić. – Gužve se ne smanjuju, pa 

smo odlučili da samo u Beogradu otvorimo još 40 šaltera 

za prijem zahteva. U toku su tehničke pripreme za otvara 

nje novih šalterskih mesta u Borči, Voždovcu i Novom 

Beogradu. Osim toga, u saradnji sa lokalnim samoupravama 

razmatraju se mogućnosti da se obezbede uslovi za 

otvaranje šaltera za prijem zahteva i u drugim opštinama. 

Mnogi građani Srbije su izvadili biometrijski pasoš ili ličnu 

kartu. Ukoliko poseduju novu ličnu kartu, njima je za dobi 

janje crvenog pasoša potreban samo taj dokument. 

Ako poseduju crvenu putnu ispravu, za novu ličnu kartu 

potreban im je, pored pasoša, i izvod iz matične knjige 

rođenih. 

Savetovanje o zaštiti od požara 

Nove saobraćajne i vozačke dozvole na jesen 

Velike gužve i dugački redovi za prijem zahteva za biometrijske 

putne isprave i lične karte uticali su na to da 

se izdavanje novih saobraćajnih i vozačkih dozvola, kao i 

registarskih tablica odloži za jesen. Do tada će se, procenju 

ju u policiji, smanjiti interesovanje za pasoše, koje je 

uoči nastupajuće letnje sezone premašilo sva očekivanja. 

Građani Srbije će od oktobra dobiti još dva biometrijska 

dokumenta. Izgled obrazaca nove vozačke i saobraćajne 

dozvole još se dorađuju, a za nekoliko nedelja biće završen 

i taj posao. Zamena starih za nova dokumenta obavljaće 

se tokom redovnog produžavanja registracije.Vizna 

liberalizacija, kako se pretpostavlja, dovela je do toga 

da čak i oni koji ranije nisu imali pasoš sada podnose 

zahteve. Od 7. jula 2008, kada je počeo prijem zahteva 

za novu crvenu putnu ispravu, do 7. maja ove godine, izda 

to je 2.032.733 pasoša. 

O kakvom je poslu reč svedoči i podatak da je u proteklih 

deset godina izdato dva miliona pasoša, a mi smo 

Savetovanje Evropske konfederacije asocijacija zaštite 

od požara i bezbednosti (CFPA-E), u organizaciji Društva 

inženjera i tehničara za upravljanje rizicima u životnoj 

sre dini Srbije (DITUR) održaće se 16. i 17. juna u Centru 

Sava. Savetovanje je koncipirano kao predstavljanje 

našoj javnosti dostignuća i rada Evrope u oblastima 

bezbednosti i zaštite od požara, a kako navodi orga ni zator, 

očekuje se dolazak više od 500 stručnjaka iz oblas 


ti zaštite od požara i bezbednosti sa područja Balkana, 

kao i 30 predstavnika asocijacija zaštite od požara 

i bezbednosti iz cele Evrope. Savetovanju u Beogradu 

prisustvovaće i Clair Benoit, predsednik CFPA-I kao i Hubert 

Ruegg, predsednik CFPA-E. Prvog dana savetovanja 

u Sava Centru predavanja će održati predstavnici iz 

Evro pe, dok će 17. juna govoriti eksperti iz regiona Balkana, 

kako iz državnih, tako i iz obrazovnih institucija i 

osi guravajućih kuća. Uz savetovanje biće takođe organizovana 

izložba dostignuća – istakao je Milovan Vidaković, 

predsednik društva DITUR. 

Zemun opet domaćin velikim brodovima 

Stručni skup o transportu opasnog tereta 

Privredna komora Vojvodine u saradnji sa Železničkim 

in ženjerskim društvom iz Novog Sada organizovala je 

kra jem maja međunarodni stručni skup na temu opasnih 

materija. Godišnji šesti skup nadovezuje se na prethod 

ne međunarodne skupove o transportu opasnog tere 

ta. Kada je reč o transportu opasnog tereta stalno se 

poboljšavaju pojedina rešenja u okviru međunarodnih 

propisa ADR/RID i na taj način podiže nivo bezbednosti 

u transportnom sektoru. Pored odredbi koje važe za 

učesnike u transportu opasnog tereta u ADR/RID su navedene 

i konkretnim odredbe za proizvođače ambalaže 

i cisterni, institucije koje oce nju ju primenu ovih propisa, 

kao i za nadležne državne organe. Posebna pažnja bila 

je usmerena na pitanja upravljanja opasnim otpadom, 

koje zaslužuje posebnu pažnju s obzirom na nizak nivo 

infor misanosti građana, pravnih lica koji stva raju otpad, 

uče snika u transportu opasnog tereta, kao i nad ležnih 

orga na. U poslednje vreme medicinski otpad je pred met 

pažnje stručne javnosti i tema je za detaljnu analizu na 

jednom ovakvom skupu. Pitanja o prevenciji i sanaciji mogućih 

nesreća zaokružili su ovu izuzetno kom pleksnu proble 

matiku transporta opasnog tereta, a na njih su odgovarali 

priznati stručnjaci iz zemlje i inostranstva. 

Zemun je još pre 200 godina imao poznatu evropsku 

luku u koju su dolazili brodovi iz Beča i drugih podu navskih 

gradova. Na žalost, danas u ovu beogradsku opštinu 

ne mogu da pristanu plovila duža od 30 metara. Postaje 

sve izvesnije da će duga tradicija gostoprimstva na 

reci biti obnovljena, jer su nedavno završena istra ži va nja 

i prikupljena projektno-tehnička dokumentacija za izgradnju 

pristana za putničke brodove. Prema projek tu novosadskog 

„Hidroinvest DTD“, pristan dugačak 80 me tara 

zamišljen je kao vertikalni kej, koji će moći da primi 

put ničke brodove dužine i do 120 m. Procenje na vrednost 

pristana je oko 80 miliona dinara, dok za izgradnju 

475 m novog keja treba obezbediti 185 miliona dinara. 

Pristan će se nalaziti uzvodno od sadašnje „Stare Kapetanije“, 

odnosno na polovini rastojanja između Keja i restorana 

„Venecija“. Pristan će biti smešten na novom 

keju, odnosno na budućem kejskom zidu od kamena sa 

donjom stazom za pešake u širini od 6 m i gornjim platoom, 

čija će širina biti od 10 m do 25 m. Zbog izgradnje 

pristana i keja neophodno je ukloniti priobalni otpad i otpad 

iz korita reke, koji se decenijama nanosio i taložio. 

Celokupna izgradnja, kao i dovoz materijala, biće izvršen 

„sa vode“ odnosno plovnim putem, s obzirom na to da 

je sama lokacija budućeg pristana u gradskom jezgru. 

Suvozemnim putem gotovo je nemoguć transport zbog 

uzanih ulica i velike frekvencije saobraćaja. Naručilac, 

odnosno investitor projektno-tehničke dokumentacije je 

Gradska opština Zemun. „Hidroinvest DTD“ iz Novog 

Sada je već autor projekata u Apatinu, Smederevu, Novom 

Sadu, kao i marina za jahte u Apatinu, Bačkom Petrov 

cu, Beloj Crkvi, Senti, Beogradu. 


11

INTERVJU 



Intervju sa Džejmson Smitom 

Budućnost 

treba planirati 

Samsung je na velika zvona najavio lidersku poziciju 

na svetskom bezbednosnom tržištu do 2012. Nakon 

uspešnog ujedinjenja dve kompanije u jedinstven brend 

pojačan je i kompanijski tim i definisana agresivna 

strategija 

I 

deja razvojnog tima kompanije 

Samsung jeste da krajnjim 

korisnicima ponudi paket „totalne 

bezbednosti“, uz poštovanje 

postojećih standarda. Pored 

toga što su najavili agresivnu 

marketinšku kampanju i prodaju 

u svim delovima sveta, posebnu 

pažnju će posvetiti sistemima za 

kontrolu pristupa i protivprovalnim 

alarmima, novim proizvodima 

u bogatom portfoliju ovog 

svetskog giganta. O ambiciji, 

planovima kompanije Samsung, 

dominaciji na svetskom tržištu, 

novoj marketinškoj kampanji, 

strategiji prema krajnjim 

korisnicima i konkurenciji 

razgovaramo na Ifsec-u sa 

Džejmsom Smitom, marketing 

menadžerom za evropsko tržište. 

PSS: Samsung je bio veoma 

aktivan ove godine. Kako 

procenjujete nedavnu 

konsolidaciju Samsunga? 

Do januara 2010. godine postojale 

su dve Samsung kompanije 

u bezbednosnoj industriji 

– Samsung Electronics i Samsung 

Techwin, koje su imale veoma 

slične, ali nezavisne proizvodne 

linije i koje su prodavali različiti 

distributeri. Kupci su često 

bili u dilemi za koje proizvode 

kompanije Samsung da se 

opredele. Ovo je i nama otežavalo 

rad, jer je nemoguće da dva brenda 

pod istim imenom istovremeno 

budu broj jedan na tržištu. Naša 

strategija je bila da bezbednosni 

biznis preusmerimo iz Samsung 

Electronics-a na Samsung Techwin 

u Koreji i da od ova dva tima 

izgradimo jedinstvenu Samsung 

bezbedosonu diviziju. Naši 

korisnici sada mogu jednostavno 

da nabave proizvode prema 

sopstvenim potrebama iz 

jedinstvenog Samsunga preko svih 

naših distributera. Ova sinergija 

je uticala ne samo na povećan 

broj članova našeg tima, već je 

ubrzala i razvoj novih proizvoda. 

Samo u ovoj godini Samsung je 

predstavio 170 novih proizvoda iz 

oblasti CCTV, IP, kontrole pristupa 

i provalne zaštite. Ukratko, današnji 

Samsung će ponuditi klijentima 

bolje, raznovrsnije i funkcionalnije 

proizvode, bolju, podršku i 

povoljnije cene. 

PSS: Kako je globalna kriza uticala 

na Samsung? 

Security je najvažniji segment u 

okviru Samsung Techwina. To znači 

da smo ostvarili veliku korist od 

investicija u bezbednosni tim i naše 

proizvode tokom aktuelne krize. 

Kao rezultat toga danas smo u 

prilici da ponudimo proizvode koji 

su neophodni tržištu i to po veoma 

povoljnim cenama, pre svega 

zahvaljujući našim stručnjacima 

koji se bave razvojem proizvoda. 

Mnogi korisnici koji su bili okrenuti 

drugim proizvođačima postali 

su Samsungovi korisnici u tom 

periodu, jer su bili sigurni da imaju 

odličnu podršku za ono što plaćaju. 

Uz naše proizvode klijenti osim 

kvaliteta dobijaju i trogodišnju 

garanciju, tehničku podršku 

i ukoliko nešto krene naopako 

garanciju za povraćaj novca u roku 

od 5 dana. 

12 


PSS: Kako procenjujete da će se 

kompanija razvijati u narednim 

godinama? 

Samsung planira da proizvodi 

kompletna bezbednosna rešenja. 

Deo ove vizije čine takođe 

kontrola pristupa i protivprovalna 

detekcija, koje će našim korisnicima 

uliti osećaj spokojnosti u svim 

aspektima života. 

PSS: U kom delu sveta je 

poslovanje bilo najteže u 

protekloj godini? A na kom tržištu 

je Samsung najjači? 

Zabeležili smo rast u svim 

regionima, a trenutno imamo 

mnogobrojne timove na ukupno 

7 lokacija u Evropi. Planiramo da 

angažujemo još timova u narednih 

godinu dana. U različitim zemljama 

se traže različiti proizvodi, ali 

s obzirom na bogatu ponudu 

naših proizvoda, u mogućnosti 

smo da svakom tržištu ponudimo 

odgovarajuće rešenje. 

PSS: Koga smatrate svojim 

najvećim konkurentom? 

Na tržištu je puno proizvođača 

analognih i IP tehnologija koji 

su naši veliki konkurenti. Ali naš 

posao je da u kontinuitetu nudimo 

proizvode i rešenja potrebna tržištu 

i da motivišemo ljude da ih koriste. 

Klijenti koji jednom probaju naše 

proizvode obično nastavljaju da ih 

koriste i drže se kasnije Samsunga. 

Ovo je zasluga napornog rada naših 

razvojnih timova i prodavaca. 

PSS: Kakve marketinške aktivnosti 

planirate u narednom periodu? 

Potrudićemo se da budemo više 

prisutni na evropskom tržištu. 

Na srpskom tržištu radimo u tesnoj 

vezi sa našim distributerima 

Masterom i Stavom, koje ćemo 

marketinški podržati sa ciljem 

da krajnji korisnici, konsultanti, 

instalateri i sistem-integratori 

budu što bolje upoznati s našim 

proizvodima. 

PSS: Šta je tajna uspešnog 

marketinga u Samsungu? 

Uvek se trudimo da razumemo 

zahteve svojih klijenata i da ih 

ispunimo bolje od bilo koga 

drugog. 

PSS: S obzirom na bogat portfolio 

Samsung radi sa velikim brojem 

distributera. Da li možete da nam 

kažete šta očekujete od njih? 

Imamo odličnu saradnju sa 

svim našim distributerima širom 

Evrope i radimo sa njima kao 

partneri sa ciljem da razvijemo 

nove poslovne mogućnosti 

i distribuiramo Samsung proizvode. 

Takođe organizujemo treninge 

o proizvodima i pružamo podršku 

našim distributerima za maretinške 

aktivnosti. 

PSS: Koji su važni standardi 

za Samsung? Šta mislite o 

ONVIF platformi koja je sve 

popularniji standard za sistemsku 

interoperabilnost? 

Smatramo da je interoperabilnost 

veoma važna i radimo sa sve većim 

brojem proizvođača, da bismo 

omogućili da naši proizvodi budu 

kompatibilni sa njihovim rešenjima. 

Samsung je takođe član ONVIF-a 

i nedavno smo predstavili širok 

asortiman kompatibilnih proizvoda. 

Dodao bih i to da radimo u skladu 

sa posebnim standardima koji se 

primenjuju u različitim zemljama, 

kao što je CNPP akreditacija 

za digitalne snimače, koja važi 

u Francuskoj. 

PSS: Da li možete da nam izdvojite 

najvažniji proizvod koji je deo 

vašeg portfolija? 

Teško je izabrati jedan proizvod 

pored ovako velikog izbora! 

Mi smatramo da je savršen 

proizvod onaj koji ispunjava sve 

zahteve našeg korisnika. Ali ako 

treba da izdvojim neki od njih, 

opredelio bih se za naše IP mrežne 

kamere i dodatke za analogne 

proizvode, kao što je inteligentna 

video‐analitika, koja je deo SV 5 DSP 

kamere. 

PSS: Da li biste mogli da u samo 

nekoliko reči objasnite suštinu 

vašeg odnosa sa klijentima? 

Verujemo da klijentima nudimo 

najbolje proizvode po najboljim 

cenama i da im pružamo najbolju 

podršku. Mi smo odlučni da 

budemo vodeći proizvođač kada 

je reč o bezbednosnim rešenjima 

i stalno se trudimo da ispunimo 

visoke kriterijume koje smo sebi 

postavili. 

PSS: A kakva je situacija na tržištu 

i na koji način Samsung može da 

ima koristi od trenutne situacije? 

Tržište evoluira. IP se razvija 

veoma brzo u Evropi i mi smo 

predstavili 35 novih IP proizvoda 

kao što su encompassing kamere, 

dom kamere, mrežne rikordere, 

da bismo ispunili zahteve naših 

klijenata. Istovremeno se trudimo 

da ne zanemarimo druge oblasti 

tržišta, pa smo takođe investirali 

u razvoj analognih proizvoda. 

PSS: Koji dobar savet biste 

dali nekoj novoj ili postojećoj 

bezbednosnoj kompaniji? 

Ukoliko još uvek niste koristili 

Samsung proizvode, probajte ih, 

nećete se pokajati! 


13


Mladen Raonić 


MENADŽMENT 

Zanemarena profesija 

Menadžeri bezbednosti 

u (ras)koraku s vremenom 

Može li samo zakon jasnije definisati profesiju bezbednjaka ili odgovornost 

ima i menadžment u kompanijama? 

P 

oslednjih 

nekoliko godina sve 

je prisutniji trend modernizacije 

načina poslovanja u oblasti privatne 

bezbednosti. Međutim, realno još 

uvek nema temeljnih promena, pa 

je neminovna reforma ovog sektora 

u skoroj budućnosti. S obzirom 

na činjenicu da su bezbednosne 

pretnje sve češća pojava, privatnu 

bezbednost ni u kom slučaju ne 

treba posmatrati samo iz teorijskog 

aspekta. Istina, koncept industrijske 

i korporativne bezbednosti je 

delimično usvojen u praksi. 

Razloga za to ima na pretek. 

Nove bezbednosne pretnje, kao što 

su industrijska špijunaža, sabotaža, 

terorizam, pretnje konkurenciji, 

finansijske prevare, sa kojima se 

susreću preduzeća i institucije 

uobičajene su pojave, koje se 

moraju držati pod kontrolom. 

U suprotnom, nisu ugroženi samo 

zaposleni, nego i poslovanje 

i imovina kompanija. 

Šteta ili korist? 

Svedoci smo da se povećava broj 

kompanija za obezbeđenje. Svetski 

igrači su već uveliko ušli na tržište 

privatne bezbednosti u Srbiji, ali 

i pored ulaganja, stvari se suštinski 

nisu promenile. Možda je previše 

optimistično ili, bolje rečeno, 

naivno očekivati da će sve krenuti 

s mrtve tačke samo ulaskom 

najjačih svetskih brendova u pravno 

nedefinisanu oblast privatnog 

sektora bezbednosti. I dalje su 

prisutni hronični problemi ovog 

sektora i nema odgovora na mnoga 

odavno otvorena pitanja. 

Sizifov posao 

Izuzetno niske zarade su najveća 

boljka zaposlenih, kao i opšta radna 

nesigurnost, koja se javlja zbog 

toga što ova oblast nije zakonski 

regulisana. Loša situacija najviše 

pogađa operativce, ali svakako 

i menadžere bezbednosti koji po 

svemu sudeći u Srbiji obavljaju 

Sizifov posao. Posebno bih naglasio 

da u Srbiji postoji školovan i mlad 

kadar, koji je edukovan da obavlja 

poslove privatne bezbednosti. 

Nažalost, iskustva govore da 

mnogima nije stalo do reformi 

i uređenja ove oblasti, naročito 

onima na zalasku karijere, koji 

su svoja znanja i veštine sticali 

u jednom potpuno drugačijem 

sistemu vrednosti. Pomenuti kadar 

već godinama unazad u velikoj 

meri utiče na tokove daljeg razvoja 

bezbednosnog menadžmenta 

u našoj zemlji i uglavnom koči 

napredne bezbednosne trendove. 

Teret promena 

Ne treba biti isključiv, ali FTO 

kompanije u Srbiji i dalje kubure 

sa prevaziđenim i istrošenim 

vojno-policijskim kadrom, koji nije 

spreman da prihvati neophodne 

promene, a posebno promene 

u strategijskom pristupu u 

bezbednosnoj industriji. Strategija 

poslovanja u oblasti privatne 

bezbednosti stalno se menja 

i unapređuje, stoga onaj ko je 

sprovodi, mora biti upućen u 

nove trendove koji se primenjuju. 

Otvara se vrlo značajno pitanje: 

ko su zapravo menadžeri 

bezbednosti koji su spremni da 

iznesu teret promena i postave 

nove standarde? 

Misterija bezbednjaka 

Fakultet Bezbednosti Univerziteta u 

Beogradu ima dugogodišnju praksu 

da profiliše diplomirane menadžere 

bezbednosti, koji na tržištu rada 

promovišu svoju profesiju i 

novo stručno zvanje. U potrazi 

za radnim mestima, redovno 


se susreću sa nerazumevanjem 

službenika u kadrovskim 

odeljenjima (HR – human 

resource) koji uglavnom ne znaju 

dovoljno o zanimanju menadžera 

bezbednosti, koje je neophodno 

svakoj kompaniji. Najčešća pitanja 

posle kojih se sigurno osećate 

utučeno, a koja se postavljaju 

mladim kolegama su: koji je to 

fakultet? Je li to nešto vezano za 

Vojsku? Pa šta vi konkretno možete 

da radite? Misteriju je teško rešiti, 

posebno ako se zna da kadrovska 

odeljenja rade po sistemu brigo 

moja pređi na drugoga. 

Tako uloga menadžera bezbednosti 

u Srbiji ostaje nedefinisana. 

Najvećim delom je odgovorna 

država, koja iz nashvatljivih razloga 

odugovlači sa donošenjem novog 

zakona o obezbeđenju i zaštiti, ali 

deo odgovornosti svakako snosi 

menadžment u kompanijama 

i preduzećima, koji menadžere 

bezbednosti diskriminišu u 

profesionalnom smislu. Tako se 

često dešava da na njihova radna 

mesta dolaze ljudi sumnjivih 

kvalifikacija, koji obavljaju širok 

spektar delatnosti od nabavke 

repromaterijala i toalet papira, do 

popisivanja kvarova na električnim 

uređajima i lomova inventara. 

Država pod ručnom 

Nepostojanje zakona i zanemarena 

profesija su osnovni problemi 

zbog kojih treba posebno 

objasniti ulogu organizatora 

sistema obezbeđenja lica, imovine 

i poslovanja u jednoj kompaniji, 

kako bi se izbegle negativne 

posledice paušalnih bezbednosnih 

procena. To odlično znaju stranci, 

koji trenutno posluju na domaćem 

tržištu, koji naglašavaju potrebu 

da angažuju iskusne i stručne 

menadžere bezbednosti. Do sada 

je objavljeno nekoliko interesantnih 

oglasa od strane multinacionalnih 

kompanija u Srbiji kao što su 

Philip Morris, Carlsberg, U.S. Stille. 

Sve pomenute kompanije su tražile 

kompetentne stručnjake sa dobrim 

referencama za mesto menadžera 

bezbednosti. Pored visokog 

obrazovanja, izvrsnog poznavanja 

engleskog jezika i 5 godina radnog 

iskustva u oblasti bezbednosti, 

zahtevali su određene sertifikate sa 

seminara i kurseva koji se redovno 

održavaju za menadžere privatne 

bezbednosti. 

Edukacija pod lupom 

Veoma mali broj menadžera 

bezbednosti redovno posećuju 

seminare i stručna usavršavanja. 

U većini kompanija ovaj sektor 

je u zapećku, u njegov budući 

razvoj se veoma malo ulaže. 

Edukacija zaposlenih se i dalje 

tretira kao suvišan trošak i bačen 

novac. A ukoliko se i dogodi da 

budući menadžer dobije posao, 

iskušenja ga čekaju odmah 

nakon ulaska u novu kompaniju. 

Zatečeno stanje bezbednosti 

uglavnom nije na nivou prihvatljivih 

standarda kvaliteta i funkcioniše 

prema zastarelim i neadekvatnim 

procedurama, koje se često 

i ne sprovode. Revitalizacija 

i unapređenje sistema obezbeđenja 

u velikom broju srpskih kompanija 

je nezaobilazan ali težak zadatak, 

koji menadžeri često izbegavaju. 


Stoga je veoma bitno obezbediti 

jasnu podršku rukovodstva i podići 

stepen bezbednosne kulture kod 

zaposlenih, što je jedini način da 

budu prihvaćeni novi bezbednosni 

trendovi kao pozitivni i da ih 

zaposledni shvate kao opšte dobro 

za sve. 

Iskušenje za menadžment 

Naravno, ukoliko menadžer 

bezbednosti nema podršku 

visokog menadžmenta, neće 

biti u mogućnosti da sprovede 

planirane aktivnosti, izgubiće 

identitet i poslovnu ulogu. 

Nije lako prezentovati novo 

zanimanje u kompaniji koja tek 

počinje da menja svoj način 

poslovanja, ili prolazi kroz svojinsku 

transformaciju. Novi menadžer 

bezbednosti se nalazi pred teškim 

zadatkom da uspostavi novi sistem 

zaštite lica, imovine i poslovanja, 

odredi nove prioritete i pravila 

ponašanja zaposlenih. On mora 

biti promoter svih bezbednosnih 

procedura i motivisati zaposlene 

da ih poštuju, radi sigurnijeg 

poslovnog ambijenta. 

Kultura poslovne zaštite se odnosi 

na sve zaposlene, bez obzira 

na njihov rang u preduzeću. 

Najčešće probleme prouzrokuje 

menadžment, koji se ne pridržava 

određenih procedura i svojom 

nedisciplinom utiče na ionako 

okrnjen status bezbednosnog 

sektora. Upravo visoki menadžment 

bi trebalo da je utemeljivač i nosilac 

bezbednosne kulture i svojim 

ličnim primerom da utiče na to 

da se sistem vrednosti iz oblasti 

obezbeđenja i zaštite penese i na 

zaposlene. 

Srbija plaća ceh 

Privatna bezbednost u Srbiji još 

uvek nosi breme prošlosti i često 

se pominje u negativnoj konotaciji. 

Nažalost, ovaj sektor je nekada bio 

ulaznica za lica sumnjive prošlosti 

sa krivičnim dosijeima. Kao što sam 

na početku rekao, najveći problem 

je nedostatak pravnog okvira, koji bi 

jasno definisao strukturu kompanija 

za privatnu bezbednost i regulisao 

status zaposlenih. Sva je prilika 

da se nepovoljan trend i dalje 

nastavlja, pa titulu menadžera 

bezbednosti može nositi bilo ko 

i bilo gde. Takvo stanje najviše 

pogađa mlade edukovane kolege 

bez radnog iskustva, koji tek treba 

da ispeku zanat i nisu svesni šta ih 

na tom putu čeka. 

Lobiranja nikad dosta 

U borbi za svoje mesto pod 

suncem ne treba odustajati. Treba 

promovisati i zastupati prave 

vrednosti, koje će omogućiti 

da manadžeri bezbednosti 

dobiju adekvatne pozicije, kako 

u privatnim, tako i u javnim 

preduzećima i institucijama. 

Bez sumnje, vremenom će se 

stvoriti i jak lobi, koji je zamajac 

svakoj profesiji. Jedno je 

sigurno, edukovanih menadžera 

bezbednosti svakim danom ima sve 

više, što za sada potvrđuje samo 

evidencija Nacionalne službe za 

zapošljavanje. 


17


TEMA BROJA 

18 


Jan Gabrielsen 


Rezolucija kao izazov 

Verujete li 

svojim očima? 

Povećanje rezolucije je najveći napredak u oblasti CCTV nadzora 

poslednjih godina. Krajnji korisnici uvek žele bolji kvalitet slike, 

kako bi bezbednost podigli na viši nivo i omogućili kvalitetnu obradu. 

Ovaj napredak utiče na kvalitet analitike i drugih inteligentnih 

procedura. Tamo gde već postoje funkcionalni sistemi, veća 

rezolucija otvara put ka ekonomičnoj nadogradnji. Međutim, da li 

ćete od veće rezolucije uvek dobiti ono što očekujete? 

Teško je govoriti o nedostacima 

velikih rezolucija, jer za to ne 

postoji dobar argument, osim 

ako na svom sistemu ne pokušate 

da postignete veoma visoke 

rezolucije, što je za većinu aplikacija 

potpuno nepotrebno. Činjenica 

je da veća rezolucija daje bolji 

kvalitet snimaka i veći broj opcija za 

inteligentnu obradu, pa se samim 

tim ostvaruju bolji bezbednosni 

uslovi. Povećanjem rezolucije 

instalater dodaje novu vrednost 

sistemu, što ima pozitivan efekat na 

celokupan bezbednosni sistem. 

Za korisnike je važno da shvate 

značaj velike rezolucije u praksi. 

Kod kompozitnog videa, rezolucija 

je ograničena PAL standardom, 

koji je pored svih dobrih strana 

verovatno najveći nedostatak 

klasičnih CCTV sistema. Na tržištu 

postoji određeni broj kamera za 

koje proizvođači tvrde da imaju 

analognu rezoluciju od 600, pa 

čak i 650 TV linija. Često kamere 

dostižu ove vrednosti na različite 

načine. Uprkos postojeće dileme 

oko pravilnog naziva kada je 

reč o rezoluciju, kao i toga da li 

ona zaista utiče na bolji kvalitet, 

činjenica je da je ukupan kvalitet 

snimaka mnogo bolji ako je bolja 

rezolucija. 

Jedan od načina povećanja 

rezolucije podrazumeva „gušće 

pakovanje“ piksela na senzoru. 

Drugi način je tehnika obrade 

kojom se povećava broj detalja 

na slici. Iz tehničkog aspekta, 

poboljšanja značajno ne utiču na 

povećanje rezolucije, koliko na 

poboljšanje kvaliteta slike. Ono 

što stvarno ograničava rezoluciju 

su PAL standardi, a ne tehnologija 

kamere. Iako je svako poboljšanje 

kvaliteta slike dobrodošlo, bilo 

bi dobro uporediti ove kamere 

sa konkurentnim kamerama. 

Ne zaboravite da ako se fokusirate 

isključivo na kvalitet slike, to 

može da vas odvede u pogrešan 

pravac, pa ćete uzaludno menjati 

brendove, a imaćete potpuno 

isti efekat, što mnogo više 

utiče na ukupnu organizaciju, 

instalaciju i rad CCTV sistema. 

Prednosti kamere visoke rezolucije 

najbolje ćete uočiti, kada umesto 

kompozitnog PAL videa počnete 

da koristite megapiksel ili HD slike. 

Ovo su visoke rezolucije koje zaista 

utiču na organizaciju, instalaciju i 

korišćenje sistema. 

Veliki apetiti 

Klasična 4CIF slika se sastoji od 

405.504 piksela, dok se slika 

u D1 rezoluciji vrlo malo razlikuje 

i sastoji od 414.720 piksela. VGA 

slike, standardne za mrežne kamere, 

imaju znatno manju vrednost, od 

307.200 piksela. Uporedite ove 

vrednosti sa HD videom. Jedna slika 

as rezolucijom od 720 p sačinjena 

je od 921.600 piksela, dok se slika 

u punoj HD rezoluciji (1080p) sastoji 

od 2.073.600 piksela. Jasno je da 

su megapiksel kamere definisane 

ukupnim brojem upotrebljenih 

piksela: 1,3 megapiksela, 

3 megapiksela, 5 megapiksela, itd. 

Ipak, treba napomenuti da se broj 

piksela odnosi na veličine slika, 

a ne na rezoluciju, mada se ova dva 

pojma često brkaju. To ne znači da 

proizvođači žele da prevare kupce, 

već je to standard u IT sektoru već 

godinama unazad. 

Zbog čega su nam, dakle, potrebne 

veće rezolucije? Najpre, postoje 


piksela. Kako se uvećava interesna 

oblast na slici, kvalitet opada. Kod 

tipičnog 2x digitalnog zuma, jedna 

4CIF slika pretvara se u CIF sliku. 

Međutim, ukoliko primenite isti 

zum za sliku od 2 megapiksela 

dobićete sliku koja ima veću 

vrednost piksela od standardne 

4CIF slike. 

Puna slika – 3,1 megapiksela (panorama 2048 x 1.536 piksela) 

Panorama – 0,6 megapiksela (1.280 x 480 piksela) 

određene stvari u životu kojih 

nam nikad nije dosta, kao što je na 

primer propusni opseg. A kada bi 

nam neko sutra ponudio ultrabrzi 

širokopojasni pristup Internetu, mi 

bismo ga bez razmišljanja prihvatili. 

U vreme kada je širokopojasna 

konekcija prvi put pobedila dial‐up 

konekciju, bili smo ubeđeni da je 

to neverovatna brzina, a sada su 

nam spore konekcije od 2 Mbps. 

Kada govorimo o kamerama 

namenjenim širokom tržištu, 

uobičajene su kamere sa najmanje 

5 megapiksela i senzori od 

10 megapiksela. Kvalitet videa je 

presudan kriterijum zbog koga se 

korisnici opredeljuju za određeni 

CCTV sistem. 

Nažalost, CCTV slike imaju svoje 

mane i krajnji korisnici uvek očekuju 

bolji kvalitet, što je realno i moguće 

dobiti. Međutim, slika koju mnogi 

vide na svojim televizorima je 

neuporedivo bolja od slike na 

kompozitnom CCTV sistemu. 

Ipak, zahvaljujući većoj rezoluciji 

biće ispunjena ili čak prevaziđena 

očekivanja krajnjih korisnika. 

Bezbednosna industrija je 

preplavljena inteligentnim 

video‐aplikacijama. Ovakvi 

sistemi funkcionišu po principu 

analize podataka od kojih su 

slike sačinjene, a stepen njihove 

efikasnosti zavisi od preciznosti 

podataka koji se obrađuju. 

Povećanjem pojedinosti podataka 

(što je ekvivalentno većoj vrednosti 

piksela), povećava se efikasnost 

i preciznost rada ovakvih sistema. 

Veća rezolucija olakšava 

pretraživanje informacija sadržanih 

u video-snimcima. Na klasičnim 

CCTV sistemima često se sa 

razlogom zanemaruje funkcija 

digitalnog zuma, jer onog trenutka 

kada počnete da zumirate, vi 

praktično povećavate veličinu 

piksela. Svaki korak procesa 

digitalnog zuma zapravo povećava 

veličinu piksela na ekranu, 

istovremeno smanjujući broj 

Plaćanje cene 

Kako stoje stvari sa cenom 

primene većih rezolucija? To često 

nepotrebno brine mnoge korisnike. 

Ako planirate da dodate kameru 

visoke rezolucije, a ne znate zašto 

to radite, onda je to bačen novac. 

Ne zaboravite da infrastruktura za 

prenos između kamere i ostatka 

sistema mora da podrži video-strim 

koji neće menjati kvalitet slike. Tada 

vam je neophodna mreža. Pošto 

nema potrebe da se čitav sistem 

prebaci na mrežnu infrastrukturu, 

samo da bi se dodala jedna kamera 

veće rezolucije, biće potrebno da 

adaptirate sistem da bi podržao 

hibridni pristup. Ovo je mnogo 

jednostavnije izvesti ako postavljate 

novu instalaciju. 

Prilikom dodavanja mrežnih 

kamera klasičnim sistemima često 

se primenjuju video-serveri, koji 

vrše konverziju mrežnog videa 

u PAL video, čime se ograničava 

rezolucija. U suštini je dovoljan 

hibridni snimač, da biste mogli 

pravilno da manipulišete 

megapiksel i/ili HD slikama. Takođe 

razmislite o ekranu za prikaz, jer 

vam video-snimci visoke rezolucije 

ne trebaju za čuvanje, već za 

gledanje. Razmotrite rezoluciju 

NVR ili DVR uređaja, kao i originalnu 

rezoluciju ekrana i ne zaboravite 

da proverite da li se nešto nalazi 

ispred kamere. Upamtite da 

će čak i osnovne megapiksel 

kamere beležiti finije snimke sa 

više detalja, što znači da će sva 

izobličenja biti još veća i jasnija. Iako 

određeni objektiv može savršeno 

da se uklopi sa standardnom PAL 

kamerom, isti taj objektiv neće biti 

odgovarajući za megapiksel ili HD 

kameru, sa kojom se neće dobro 


PREMA ARŠINU 

Slike većih rezolucija predstavljaju budućnost 

CCTV tehnologije. Da bi se postigao efekat veće 

rezolucije, instalirani sistemi moraju imati dovoljno 

potencijala. Ovu činjenicu moraju imati na umu 

svi instalateri koji planiraju novu ili nadogradnju 

postojeće instalacije. Čak iako instalirate 

standardni sistem, razmislite o tome da ispunite 

kriterijume za hibridno rešenje tako što ćete dodati 

nekoliko kamera visoke rezolucije. Veće rezolucije 

su budućnost, ali će sigurno ostati neiskorišćene 

sve njene prednosti, ukoliko sistem na može da ih 

podrži. 

uklopiti, pa ćete dobiti snimke na kojima ima puno 

nedostataka, i pored velike rezolucije. 

Pored toga, ako koristite dom kamere veće 

rezolucije, potrudite se da optičke performanse 

kupole budu adekvatne. I ovde će najmanje 

nepravilnosti biti mnogo uočljivije, a mogu se javiti 

i iskrivljenja slike. 

Činjenica je da za CCTV sisteme i dalje važi pravilo 

da na standard krajnjeg kvaliteta utiče onaj deo 

opreme koji ima najniže karakteristike. To znači da 

će rezolucija biti onoliko velika koliko to dopušta 

komponenta sa najlošijim karakteristikama. 

Najnovija dostignuća u megapiksel nadzoru 

Pomerene mogućnosti 

K 

ada je u prošloj deceniji funkcija 

bezbednosti postala značajnija, 

video-nadzor je počeo veoma 

brzo da se razvija. Iako trenutno 

dominiraju analogna rešenja, 

video-nadzor ubrzano hvata 

korak sa razvojem tehnologije, pa 

danas IP nadzor prenosi digitalne 

medije preko IP mreža. Ukrštanjem 

digitalnih i mrežnih tehnologija, IP 

nadzor ostvaruje odlične rezultate. 

Preko digitalne tehnologije IP 

nadzor daje kvalitetniji videomaterijal 

od analognih CCTV 

sistema. Primenom tehnike 

za video i audio-kompresiju, 

potreban je manji propusni opseg 

i prostor za skladištenje, a pošto 

se podaci snimaju na medije za 

digitalno skladištenje, znatno se 

smanjuju i troškovi skladištenja. 

Uz to, osmišljen je i softver za 

automatsku analizu podataka. 

Mrežna tehnologija olakšava 

nadgledanje sa udaljenih lokacija 

u bilo koje vreme, sa bilo kog mesta 

sve dok postoji Internet konekcija. 

IP sistemi za nadzor se jednostavno 

mogu proširiti povezivanjem više 

malih sistema u jedan veći preko IP 

mreža, a prilikom kreiranja mogu se 

primeniti nove tehnologije, kao što 

su Power-over-Ethernet i Wireless 

LAN tehnologije. Zahvaljujući 

Stiv Ma, Vivotek 

tome što podržavaju Internet 

protokole otvorenih standarda, 

IP sistemi nadzora su kompatibilni 

sa postojećim mrežnim 

infrastrukturama u kompanijama. 

Od svih navedenih karakteristika, 

najveća prednost megapiksel 

tehnologiju je vrhunski kvalitet 

snimka, koja će motivisati korisnike 

da se opredele za IP umesto za 

analogni koncept. U poređenju sa 

drugim vrstama mrežnih kamera, 


21

megapiksel kamere beleže više 

video‐detalja. Stoga se očekuje 

da će u budućnosti megapiksel 

mrežne kamere postati glavni 

trend u IP nadzoru za naprednije 

aplikacije. 

Široko pokrivanje 

Faktori koji utiču na ubrzani razvoj 

megapiksel mrežnih kamera su: 

obezbeđivanje šire pokrivenosti 

i veliki broj detalja. Mrežna 

kamera od 2 megapiksela može 

da pokrije šest puta veću oblast 

od VGA mrežne kamere. Samo 

jedna kamera od dva megapiksela 

može da zameni 6 VGA kamera, 

što značajno smanjuje troškove 

instalacije. 

Veliki broj detalja 

Megapiksel kamera koja se 

primenjenjuje za nadzor određene 

oblasti daje mnogo bolji kvalitet 

slike u odnosu na kameru 

standardne rezolucije. Ukoliko 

se uporede slike D1 HD kamere, 

sa 720 p (što je ekvivalentno 

rezoluciji od 1 MP), i slike 1.080 p 

HD kamere (ekvivalentno rezoluciji 

od 2 MP), lako se mogu prepoznati 

registarske tablice na snimku 

1.080 p HD kamere, što nije slučaj 

sa snimkom kamere D1 rezolucije. 

Zbog toga, u aplikacijama kod 

kojih je potrebno precizno 

prepoznavanje, megapiksel kamera 

daje detaljne informacije, koje se 

ne mogu uočiti na slici sa VGA 

kamere. Povećan broj piksela 

pruža i mogućnost primene ePTZ 

tehnologije, o kojoj će nešto kasnije 

biti više reči. 

Izazovi 

Iako se megapiksel kamere 

ubrzano razvijaju, ostaju nerešeni 

problemi u vezi sa propusnim 

opsegom, skladišnim kapacitetima, 

i opterećenjem CPU resursa, 

koji se moraju razrešiti pre nego 

što ove kamere budu u široj 

upotrebi. Za prenos megapiksel 

slike potreban je veći prostor za 

skladištenje i mnogo veći propusni 

opseg od standardne VGA slike 

zbog velike datoteke. Korisnici 

tada često moraju da proširuju 

svoj propusni opseg i prostor za 

skladištenje, uvećavajući na taj 

način troškove instalacije. 

Pre prenosa, megapiksel slika se 

mora kodirati, a kada stigne do 

back-end PC računara ili servera, 

centralna procesorska jedinica 

(CPU) ima zadatak da dekodira 

i skalira sliku za ‘živi’ prikaz. Zbog 

velikog broja piksela i velikih 

dimenzija slike, proces kodiranja 

i dekodiranja može znatno da 

optereti procesor i dovede do 

pada sistema ili smanji njegove 

performanse. 

Da bi se izbegli ove probleme, 

potrebno je osmisliti kompletno 

rešenje, kojim će biti obuhvaćeno 

upravljanje opterećenjem CPU 

procesora, kao i menadžment 

propusnog opsega. Pojedini 

distributeri IP sistema za nadzor 

rešavaju ovaj problem tako što 

primenjuju H.264 tehnologiju 

kompresije, koja je veoma 

efikasna za propusni opseg. 

Međutim, na ovaj način se rešava 

samo deo problema. Primenom 

H.264 kompresije, veličina 

datoteke megapiksel slike se 

može umanjiti i do 90%, a tako 

se manje opterećuje propusni 

opseg i prostor za skladištenje. 

Nažalost, još uvek ostaje problem 

opterećenja procesora. 



23

Napredak u megapiksel 

nadzoru 

Konfiguracija sistema za IP nadzor 

se vrši pomoću mrežnih kamera, 

softvera za centralni menadžment, 

i IP mreže koja povezuje oba 

pomenuta segmenta. Mrežne 

kamere snimaju, vrše kodiranje slika 

i šalju ih preko Interneta u formi 

video‐strimova. Kada centralni 

softver za menadžment primi 

video-strimove, oni se prikazuju na 

uređaju za nadgledanje u realnom 

vremenu i pohranjuju u uređaj 

za snimanje. Video-strimovi za 

praćenje u realnom vremenu 

moraju se dekodirati i skalirati 

do odgovarajuće veličine, da bi 

mogli biti prikazani, što dodatno 

opterećuje centralnu procesorsku 

jedinicu. 

Za efikasno iskorišćenje propusnog 

opsega i upravljanje radnim 

opterećenjem procesora, postoje 

nove tehnologije kao što su 

cropping i ePTZ funkcije za brzo 

beleženje slike, H.264 kompresija 

za kodiranje i striming i višestruki 

srtriming, koji se prilagođava 

stepenu aktivnosti. 

U mnogim slučajevima, slike sa 

kamere sadrže nepotrebne detalje 

kao što je statična pozadina. 

Iz ovog razloga prenos čitavog 

posmatranog prizora u megapiksel 

rezoluciji sa redundantnim 

podacima može biti uzaludno 

trošenje propusnog opsega 

i prostora za skladištenje. Cropping 

funkcija omogućava korisnicima 

da uklone nepotrebne informacije 

sa slike i jednostavno pošalju 

video‐sekcije za dalje nadgledanje 

ili skladištenje. Zahvaljujući ovoj 

funkciji, može se drastično smanjiti 

propusni opseg i kapaciteti za 

skladištenje, kao i opterećenje 

procesora. 

Dalji razvoj megapiksel kamera, 

ePTZ funkcija, poznata i kao 

elektronski pan/tilt/zoom 

pomaže korisniku da odabere 

ciljani segment za zumiranje, 

jednostavnim klikom na signal sa 

video-kamere na svom ekranu. 

Kodiranjem i odašiljanjem samo 

slike ciljane sekcije, umesto čitave 

slike u megapiksel rezoluciji, 

ePTZ funkcija omogućava 

mnogo efikasnije iskorišćenje 

propusnog opsega i upravljanje 

radnim opterećenjem procesora. 

Elektronska pan/tilt/zoom funkcija 

služi i da zaštiti megapiksel kameru 

od mehaničkog trošenja i habanja 

budući da nema pokretnih delova. 

H.264 Kompresija 

Drugi način za efikasnije 

iskorišćenje propusnog opsega je 

primena savremene tehnologije 

kompresije. MJPEG i MPEG-4 

su trenutno glavni standardi 

kompresije za IP nadzor, premda 

će H.264 standard ubrzo preuzeti 

primat zbog svoje efikasnosti. 

H.264 je standard video-kompresije 

visokih performansi, koji se odlikuje 

većom kompresijom od MJPEG ili 

MPEG-4 standarda, što utiče na to 

da se značajno smanjuju veličine 

fajlova i štedi dragoceni mrežni 

propusni opseg. Kada se datoteka 

smanji za 90%, jedna slika od 2 MB 

se može smanjiti na svega 20 KB 

primenom H.264 kompresije, što 

znači da će se potreban propusni 

opseg i prostor za skladištenje 

umanjiti za 50% u poređenju sa 

MPEG-4 standardom. Samim tim, 

H.264 kompresija postaje idealan 

izbor za megapiksel kamere, 

jer utiče na kvalitet slike, manji 

propusni opseg, kao i prostor za 

skladištenje. 

Za fiksni propusni opseg, H.264 

strim se može prenositi u većoj 

rezoluciji u odnosu na MJPEG 

i MPEG-4 strimove. Na primer, isti 

propusni opseg dovoljan je za 


prenos H.264 video-strima u punoj 

HD 1080p (1920x1080) rezoluciji, 

ali i samo za jedan MJPEG strim 

u CIF (352 x 288) ili jedan MPEG- 

4 strim u HD 720p (1280 x 720) 

rezoluciji. 

On-board skladištenje 

Uređaji za snimanje, kao PC ili 

NVR imaju široku primenu u 

svakodnevnom nadzoru. Međutim, 

prenos video-snimaka, na kojima 

nema nikakvih promena, do 

uređaja za skladištenje prilikom 

neprekidnog snimanja može da 

zauzme veliki deo propusnog 

opsega. Efikasniji metod za 

smanjenje potrebe za propusnim 

opsegom, jeste da se video-snimci 

skladište u kameri, na primer 

na SD/SDHC karticama, a da se 

prenos snimaka vrši samo u slučaju 

incidenta, ili kada operater treba 

da pregleda snimljeni materijal. 

U ovom slučaju, mreža se koristi 

samo za posmatranje strimova 

u realnom vremenu, snimanje koje 

aktiviraju predefinisani događaji, 

ili pravljenje rezervnih kopija 

(backup). Kapaciteti za skladištenje 

unutar same kamere omogućavaju 

neprekidno snimanje uz efikasnije 

iskorišćenje mrežnih resursa i 

prostora za skladištenje. Na ovaj 

način takođe se obezbeđuje 

neprekidno snimanje i u periodima 

kada je veza sa mrežom isključena. 

Ubrzani napredak tehnologije 

povećalo je kapacitet memorijskih 

kartica i može se primetiti trend 

skladištenja podataka na glavnoj 

komponenti, tj. na samoj kameri. 

Na SD kartici sa maksimalnim 

kapacitetom od 4 GB, memorišu 

se samo pojedinačne slike. Prvi put 

je predstavljena 2000. godine, 

dok je SDHC kartica od 32 GB 

predstavljena 2005. godine i na 

njoj može da se snima video-signal 

od 1 Mbps, tri dana neprekidno. 

Tek 2009. godine lansirana je SDXC 

kartica kapaciteta 2TB, koja može 

da snima video sa pojedinačnim 

slikama od 1MB 6 meseci 

u kontinuitetu i ima dovoljno veliki 

kapacitet, da može da zadovolji 

specifične potrebe korisnika. 

Striming na osnovu stepena 

aktivnosti 

Tokom uobičajenih aktivnosti 

nadzora, nema potrebe za 

prijemom slika visoke definicije, 

već samo prepoznatljivih slika. 

Tako se može utvrditi da li prenos 

megapiksel signala uz veliku brzinu 

smenjivanja kadrova nepotrebno 

zauzima veliki deo propusnog 

opsega. Međutim, ukoliko su 

tokom snimanja određenih 

događaja neophodne slike visokog 

kvaliteta i stabilni video‐strimovi, 

neophodna je i velika brzina 

smenjivanja kadrova. 

Striming na osnovu stepena 

aktivnosti je tehnologija zamišljena 

tako da se što pametnije iskoristi 

propusni opseg i dinamički reguliše 

korišćenje propusnog opsega 

putem podešavanja brzine kadrova 

prema važnosti sadržaja. Na primer, 

tokom redovnog nadzora, brzina 

smenjivanja kadrova se može 

postaviti na 1 frejm u sekundi, da bi 

se sprečilo da video-strimovi guše 

propusni opseg. U situaciji kada se 

aktivira snimanje, brzina kadrova će 

se podići na viši nivo, npr. na 30 fps, 

čime će se omogućiti postojan 

i kvalitetan video-tok. Propusni 

opseg se može optimizovati tokom 

nadzora pomoću funkcije striminga 

na osnovu aktivnosti, bez gubitka 

kvaliteta slike tokom snimanja. 

Višestruki striming 

Pokušajte da predstavite sebi koliko 

radnog opterećenja procesor 

mora da savlada ukoliko bi se 

video‐strimovi prenosili isključivo 

u punoj brzini smenjivanja 

kadrova ili u megapiksel rezoluciji. 

Pored strima za skladištenje, 

centralni softver za menadžment 

istovremeno mora da obrađuje 

megapiksel video-strim za potrebe 

‘živog’ nadgledanja, uključujući 

dekodiranje i skaliranje slika, kako 

bi se one uklopile u postavku 

prikaza. Ovi zadaci mogu biti veliko 

opterećenje za procesorske resurse. 

Ukoliko se strim kodira pomoću 

H.264 standarda, dodatno će 

zauzeti procesorske resurse zbog 

složenosti H.264 kodeka. 

Za nadgledanje u realnom vremenu 

korisnicima su često dovoljne slike 

u CIF razoluciji, osim u slučaju 

incidenta, kada su im potrebne slike 

veće rezolucije, ili video‐strimovi 

u punoj brzini smenjivanja kadrova. 

Slike za arhiviranje, nasuprot 

tome, moraju biti visokog kvaliteta 

u svakom trenutku. Kako bi se 

zadovoljila ova dva različita uslova, 

kamera mora imati podršku za 

višestruke strimove. 

Višestruki strimovi omogućavaju 

slanje strimova u različitim 

rezolucijama, brzinama kadrova, 

i kvalitetima slike prema 

konkretnim potrebama u odnosu 

na kvalitet i raspoloživu propusnu 

moć. Zahvaljujući tome, kamera 

može simultano da emituje male 

slike u CIF formatu za potrebe 

nadzora u realnom vremenu i velike 

megapiksel snimke za skladištenje. 

CIF snimci se mogu direktno 

prikazivati na ekranu bez mnogo 

dekodiranja i dodatnog skaliranja, 

što drastično umanjuje opterećenje 

CPU jedinice. Povrh svega, zbog 

različitih zahteva u pogledu veličine 

slika, rezolucije, i brzine smenjivanja 

kadrova, kod različitih uređaja, kakvi 

su računari, ili mobilni telefoni, 

višestruki strimovi daju korisnicima 

veći stepen fleksibilnosti 

u korišćenju slikama sa kamere koje 

se nalaze na različitim platformama. 

S obzirom na probleme 

prilikom prenosa, snimanja 

i reprodukcije megapiksel 

video‐strimova, mrežne kamere 

moraju biti dovoljno fleksibilne 

da daju optimizovane strimove 

za specifične aplikacije, kako bi se 

izbeglo preopterećenje sistema. 

U tom slučaju na scenu stupa 

funkcija višestrukog striminga, koji 

će sasvim sigurno uskoro postati 

standard za megapiksel nadzor. 


25

26 


Fil Dojl, Axis 


SECURITY PRAKSA 

IP doktor 

Čija briga je IP? 

U poslednje vreme često se nameće pitanje koje su nadležnosti bezbednosnog 

a koje IT menadžera. Mrežna video-rešenja su postala obaveza IT 

me na džera i mrežnih administratora, umesto da se njima isključivo bave 

menadžeri bezbednosti 

P 

oslednjih godina korisnici 

se sve češće odlučuju za 

IP rešenja, tako da odgovornost 

za njihovu implementaciju, 

menadžment i optimizaciju 

preuzimaju IT menadžeri 

i administratori mreže. Do 

nedavno su te poslove obavljali 

menadžeri bezbednosti, koji su 

bili odgovorni za bezbednost 

u kompanijama. Sada se nameće 

pitanje kako da budemo sigurni da 

će prilikom nabavke i instaliranja IP 

video‐sistema za bezbednost biti 

zadovoljene potrebe IT odeljenja? 

U primeni IP video‐nadzora 

IT menadžeri imaju veliki problem 

sa kapacitetom i skladištenjem 

podataka, naročito video i audio 

podataka koje generišu sistemi 

za nadzor, kao i sa pronalaženjem 

rešenja za obezbeđivanje većeg 

protoka podataka na postojećoj 

mreži. Zatim se nameće još jedno 

važno pitanje o bezbednosti 

mreže, prenosu i čuvanju IP videosnimaka 

na korporativnim 

mrežama i udaljenim lokacijama. 

Srećom, pronađeni su odgovori na 

ova pitanja. Da bi izbegli ovakve 

probleme, proizvođači mrežnih 

kamera primenjuju tehnologiju 

koja minimalno opterećuju mrežni 

protok. 

Nema razloga za strah 

Zahvaljujući tehnologijama 

kompresije, pomoću kojih se 

efikasno smanjuju ili uklanjaju 

redundantni podaci i znatno 

smanjuje veličina podataka koje 

se prenose, nestaće zabrinutost. 

Video-datoteke će se nesmetano 

razmenjivati putem mreže, bez 

dodatnog opterećenja kapaciteta. 

H.264 je najnoviji i najefikasniji 

standard kompresije, koji redukuje 

protok u odnosu na za propusnu 

moć i kapacitete za skladištenje 

čak do 80%, u poređenju sa 

Motion JPEG formatom, i do 

50% u poređenju sa MPEG-4 

kompresijom. H.264 standard 

kompresije je bio preduslov za 

primenu HDTV standarda u oblasti 

video‐nadzora, jer omogućava 

kompresiju velikih video-datoteka 

bez gubitka kvaliteta. Takođe se 

očekuje da će ovo povoljno uticati 

na bržu primenu megapiksel 

kamera. Prilikom procene propusne 

moći i skladišnih kapaciteta, važno 

je uskladiti sledeće parametre: 

broj kamera, broj sati snimanja 

u toku dana, vremenski period 

čuvanja podataka, kao i podatak 

da li se traži kontinualno snimanje, 

ili snimanje koje će se aktivirati 

samo na neki predefinisani kritični 

događaj (na primer primenom 

ugrađene funkcije za detekciju 

pokreta). Za ovo proračunavanje 

već postoje pomoćne alatke. 

Pozitivno iskustvo 

Kada treba da utešim IT menadžere 

onda poredim mrežni video sa VoIP 

servisom za prenos glasa preko 

Interneta, jer se vremenom ova 

tehnologija dokazala i već je uveliko 

primenjuju integratori i krajnji 

korisnici. Telefonska rešenja koja 

se oslanjaju na IP protokol sada su 

u širokoj primeni, u domaćinstvima, 

ali i u poslovnim sredinama. Za ovaj 

uspeh su najzaslužniji IT menadžeri 

i provajderi koji su uvideli prednosti 

ove tehnologije i načine na koje se 

ona može jednostavno i bezbedno 

koristiti. Na kraju krajeva, video i 

glas su samo podaci koji se kreću 

kroz mrežu podataka, pa je samo 

pitanje vremena kada će IP nadzor 

zauzeti svoje pravo mesto. 





IP doktor 

Spoljašnji nadzor 

Sistemi za spoljašnji nadzor su važan deo sistema za obezbeđivanja poseda. 

Pre svega, ovi sistemi vlasniku pružaju mogućnost da prvi uoči svakog posetioca 

i identifikuje potencijalnog provalnika 

IP doktor 

što znači da podržava HDTV kvalitet 

i visoku rezoluciju, prikazuje verne 

boje i brzo smenjuje kadrove. 

Vlasnici poslovnih objekata 

često obezbeđuju svoje 

posede i odlučuju se za opšti 

nadzor, uključujući perimetarsku 

zaštitu i funkciju prepoznavanja 

lica. Ako želite da projektujete 

spoljašnji sistem nadzora, treba 

da povedete računa o različitim 

aspektima. Instalirane kamere 

pre svega moraju da budu otporne 

na nepogodne vremenske prilike 

i promenljive uslove osvetljenja, 

i treba da daju i kvalitetne slike 

u visokoj rezoluciji pri velikoj 

brzini smenjivanja kadrova 

(napomena: ovo je veoma važno 

kada se prate predmeti koji se 

brzo kreću). 

Kvalitet slike od suštinske 

važnosti 

Kvalitet slike je možda i najvažnija 

karakteristika svake kamere. 

Za razliku od analognih kamera, 

digitalne mrežne kamere 

imaju dovoljno procesorskih 

kapaciteta za „hvatanje“ i prikaz 

slika, njihovu digitalnu obradu 

i kompresiju za prenos preko mreže. 

Da bi se što bolje zadovoljio kvalitet 

slike, sve češće se primenjuje HDTV 

standard za unutrašnje i spoljašnje 

instalacije video-nadzora. 

Stručnjaci tvrde da je kamera 

kvalitetnija, ukoliko je usklađena 

sa standardima SMPTE (Udruženje 

filmskih i televizijskih inženjera), 

Saveti za krajnje korisnike 

Konstantno promenljivi uslovi 

osvetljenja, senke i predmeti 

koji se brzo kreću, takođe mogu 

nepovoljno da utiču na kvalitet 

snimka. Ove kamere moraju 

biti otporne na sve promene 

osvetljenja, uz pravilno korišćenje 

infracrvenog osvetljenja tokom 

noći i funkcije kontrole irisa na 

jakom dnevnom svetlu, ali da se 

pritom ne menja kvalitet slike. 

Istina je da ne možete kontrolisati 

jačinu prirodnog svetla i vremenske 

uslove, ali u svako doba možete 

kontrolisati spoljašnji sistem 

nadzora. 

Ukoliko prvi put pravite projekat 

za neku spoljšnju instalaciju, ili 

planirate nadogradnju postojećeg 

sistema, razmotrite sledeće 

preporuke, pre donošenja konačne 

odluke o kupovini: 

Možda deluje manje važno, 

ali vredi napomenuti da za 

spoljašnje uslove treba koristiti 

samo kamere koje su posebno 

namenjene za spoljašnju 

primenu. Izlaganje ekstremnim 

vremenskim uslovima može 

brzo da uništi kameru i ozbiljno 

ugrozi kvalitet slike. Kamere 

namenjene spoljašnjim 

aplikacijama konstruisane su 

za neometan rad u oštrim 

vremenskim uslovima i uz slabo 

osvetljenje. 

Potrudite se da kamere 

koje se koriste u spoljašnjim 

aplikacijama imaju ojačana 

28 


Džeremi Majls 



kućišta i aktivne tamper alarme 

protiv manipulisanja, koji će 

odvratiti svakog prestupnika od 

pokušaja da ih ošteti. 

Pažljivo razmislite o položaju 

kamere, kako se ne bi dogodilo 

da vidno polje kamere bude 

zaklonjeno. Obratite pažnju 

na promene u prirodnom 

okruženju, na primer na drvo 

koje raste, koje može veoma 

brzo da blokira vidno polje. 

Detaljno analizirajte lokaciju pre 

početka instalacije. 

Kamere treba pozicionirati 

tako da njihov vidik ostane čist. 

To znači da ih treba postaviti 

na tačkama koje je teško 

dosegnuti. Postavljanje takvih 

kamera može da bude skupo, 

a održavanje problematično. 

Bez obzira na to da li je 

potrebno pet ili pet stotina 

kamera za nadzor željene 

lokacije, obratite pažnju na 

način instaliranja kamera. 

Kod velikih sistema potreban 

je veliki broj kamera, pa je 

veoma važno odrediti koliko je 

instalacija kompleksna, da bi 

se uštedelo vreme i smanjili 

troškovi. U svakom slučaju, 

na dobitku su i krajni korisnik 

i instalater postojećeg sistema 

video‐nadzora. 

Na kraju, vredi upamtiti da je, 

u slučaju promene vrste nadzora, 

kod bežičnih instalacija moguće 

jednostavno razmeštati nove 

kamere na lokaciji. Primena 

mrežnih video-kamera 

omogućava razmenu snimaka 

putem mreže. 

IP doktor 

Značaj kvaliteta slike 

K 

lijenti mi najčešće postavljaju 

pitanje koji tip kamere najbolje 

snima? Šta ovo znači u praksi? 

Svakako da niste jedini sa ovom 

dilemom, koja je već dugo aktuelna 


Ukoliko niste imali prilike da saznate na šta posebno treba da obratite pažnju 

kada kreirate rešenje za video-nadzor zasnovanog na IP platformi, pročitajte 

ovaj tekst. Priča je zanimljiva i što je mnogo važnije korisna za vaše buduće 

projekte. Autor Fil Dojl se bavi pitanjima kvaliteta slike, kao i razlikama između 

megapiksel i HDTV rezolucije 

i odnosi se na kvalitet slike, koja 

se dobija primenom megapiksel, 

HDTV ili kamere sa standardnom 

VGA rezolucijom. Naravno, 

nerešene dileme uvek stvaraju 

konfuziju i udaljavaju čoveka od 

suštine problema. Iako nema 

jednostavnog rešenja, u narednom 

tekstu ću pokušati da objasnim 

različite mogućnosti, koje klijenti 

trenutno imaju na raspolaganju. 

Megapiksel tehnologija 

Nakon pojave digitalnih kamera 

uvedeni su novi standardi na tržištu, 

pa svi danas znaju za megapiksel 

tehnologiju. Pojmovi se nažalost 

često brkaju, i česta je zabluda 

da veći broj megapiksela utiče 

na bolji kvalitet slike. Iako je istina 

da megapikseli doprinose kvalitetu 


29

slike – u maloprodaji, saobraćaju 

i u bankarskom sektoru. 

slike, veoma je važno znati da ne 

postoji univerzalan tip kamere koji 

odgovara svakoj aplikaciji. Da bi 

krajnji korisnik izabrao adekvatnu 

kameru za određenu aplikaciju, 

potrebno je da bude siguran šta 

želi. Postoje različiti kriterijumi, koji 

se moraju poštovati prilikom izbora 

kamere. Pre svega, treba odrediti 

da li je kamera namenjena za 

spoljašnju ili unutrašnju primenu, 

kakvi su uslovi osvetljenja na toj 

lokaciji i da li je potrebna puna 

brzina smenjivanja kadrova 

za određenu aplikaciju. Krajnji 

korisnici često slepo prate trend 

koji vlada na tržištu i odlučuju se za 

megapiksel kamere, iako postoje 

i neke druge tehnologije, poput 

HDTV i Standard Video Graphics 

Array (SVGA), koje mogu da ostvare 

slike visokog kvaliteta i zadovolje 

pomenute kriterijume. 

Tri tehnologije – tri različita 

rezultata 

U čemu je, onda, razlika između tri 

vodeće tehnologije koje su danas 

aktuelne u bezbednosnoj industriji? 

Da biste bili zadovoljni odgovorom 

pročitajte koju funkciju imaju tri 

najpoznatije tehnologije i kako one 

utiču na kvalitet slike. 

Megapiksel mrežne kamere 

Karakteristike megapiksel mrežnih 

kamera nisu određene nekim 

standardom. Broj megapiksela se 

odnosi na broj elemenata optičkog 

senzora kamere. Megapiksel 

mrežne kamere mogu da daju slike 

sa velikim brojem detalja, često uz 

manju brzinu smenjivanja kadrova, 

dok pojedine kamere mogu da 

generišu različite video-strimove 

za različite delove jedne iste slike. 

Takođe, megapiksel senzori imaju 

manji broj piksela nego standardni 

senzori, zbog čega nisu tako dobri 

u uslovima slabog osvetljenja, 

iako se kompenzacija postiže 

pomoću softvera ili uz dodatno 

osvetljenje, kao što je slučaj kod 

digitalnih kamera, namenjenih 

širem tržištu. Megapiksel 

video‐sistemi u praksi se najčešće 

primenjuju na lokacijama, gde 

su potrebne precizne i jasne 

Standardna VGA rezolucija 

Standardna VGA rezolucija je 

rezolucija od 640 x 480 piksela, 

a odnosi se na sistem grafičkog 

prikaza kod računara koji je izvorno 

kreirala kompanija IBM. 

Za mrežne kamere je pogodnija 

VGA rezolucija zbog toga što 

snimci sa VGA rezolucijom stvaraju 

kvadratne piksele koji odgovaraju 

onima na ekranima računara (više 

nego što je slučaj sa monitorima 

zasnovanim na PAL ili NTSC). VGA 

kamera je izuzetno osetljiva na 

svetlost i ima široki dinamički 

opseg, pa se preporučuje na 

lokacijama gde su nepovoljni uslovi 

osvetljenja, što nije pogodno za 

HDTV i megapiksel kamere. 

HDTV oznake 

Da bi neka kamera bila označena 

kao HDTV, rezolucija ove kamere 

mora da ispunjava industrijske 

standarde SMPTE 296M i SMPTE 

274M. Ovi standardi su garancija 

za dobijanje veoma jasnih 

i dobro definisanih slika u punoj 

brzini smenjivanja kadrova, 

izuzetno dobrim prikazom boja 

i vajd skrin 16:9 formatom. Ukoliko 

uporedimo ove dve tehnologije, 

HDTV rezolucija približno odgovara 

rezoluciji od 2,0 megapiksela, 

ali najvažniji je konačni kvalitet 

slike. HDTV je idealna opcija 

za snimanje u punoj brzini 

smenjivanja kadrova, na primer na 

aerodromima, za gradski nadzor 

i nadzor kazina. Kao i kod svih 

mrežnih video‐instalacija, najvažnije 

je sagledati širu sliku. Stoga 

preporučujem da uzmemo u obzir 

dobre i loše strane ponuđenih 

tehnologija i uskladimo ih sa 

zahtevima krajnjeg korisnika. 




Svetsko fudbalsko prvenstvo 

Navijači, budite spokojni 

Pripreme za Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje se održava u Južnoj Africi, u punom su jeku. Očekuje se dolazak velikog 

bro ja ljubitelja fudbala, što je domaćine obavezalo da prionu na posao i realizuju ozbiljan bezbednosi projekat. Nakon 

mo dernizacije stadiona i obe železničke stanice, nemačka kompanija Dallmeier je postavlila moderni sistem video-nadzora 

P 

rve i završne utakmice 

tokom Svetskog fudbalskog 

kupa 2010. godine igraće se na 

najvećem fudbalskom stadionu 

u Johanezburgu. Stadion je 

izgrađen 1987. godine, kao prvi 

narodni stadion i na njemu su se 

pored nezaboravnih fudbalskih 

utakmica održale i mnoge velike 

manifestacije, poput one iz 1990, 

na kojoj je Nelson Mendela održao 

svoj prvi veliki govor nakon izlaska 

iz zatvora. Bilo kako bilo, radovi 

na rekonstrukciji i modernizaciji 

stadiona u ovogodišnjem gradu 

fudbala okončani su na vreme, pre 

početka utakmice koja će otvoriti 

Svetski kup. Stadion je obnovljen 

od temelja do krova, tako da sada 

ima skoro novu konstrukciju. Nakon 

završetka radova, stadion može 

da primi približno 95.000 navijača, 

ima 99 VIP loža, 6.000 poslovnih 

mesta i ekskluzivni restoran sa 

bogatom ponudom. Stadion 

Fudbalski grad nije impresivan 

samo zbog svoje veličine, već i 

zbog izuzetne arhitekture. Njegova 

fasada podseća na kalabaš, 

tradicionalni afrički zemljani ćup. 

Osim na ovom, fudbalske utakmice 

će se igrati i na stadionu u parku 

Koka-kola u Johanezburgu, koji 

je podignut davne 1928. pod 

imenom Elis Park. Na samom 

početku bio je ovo ragbi stadion, 

ali od kada su prošireni njegovi 

kapaciteti, stadion može da primi 

duplo veći broj gledalaca, tako da 

je nedavno registrovano ukupno 

70.000 navijača. Rekonstrukcija 

stadiona je obavljena mnogo ranije 

32 


i na njemu je održan FIFA kup 

konfederacije 2009. 

Najveći problem organizatora 

su navijači, koji često poneti 

uskovitlanom navijačkom strašću 

prelaze granice zdravog razuma, 

posebno kada gubi tim za koji 

navijaju. Rizik od sukoba je 

uvek prisutan, a fizički obračuni 

nekontrolisanih i razjarenih 

navijačkih grupa samo su neke 

opasnosti, od kojih bezbednjaci 

najviše strepe. 

Na stadionu je instaliran savremeni 

video‐bezbednosni sistem 

nemačkog proizvođača Dallmeier, 

koji će omogućiti da bezbednjaci 

drže stvari pod kontrolom i hitno 

reaguju u slučaju incidenta. 

Bogatstvo detalja 

zahvaljujući tehnologiji 

Cam_inPIX® 

U vrlo kratkom vremenskom 

periodu na stadionu su instalirane 

mrežne fiksne dom Domera® 

i brze PTZ kamere. Sve instalirane 

IP kamere opremljene su 

proverenom i pouzdanom 

Cam_inPIX® tehnologijom, 

koja daje jasne slike, sa velikim 

kontrastom, čak i u nepovoljnim 

uslovima osvetljenja, kada se 

dešavaju česte igre svetlosti 

i senke, što je uobičajena pojava 

na sportskim stadionima. 

Posebna prednost ovih kamera 

jeste što mogu da se identifikuju 

lica posetilaca sa velike udaljenosti. 

Pouzdano snimanje 

Slike sa kamere snimaju se na 

Dallmeier DMS 240 IPS snimače. 

Ovi mrežni video-sistemi iz serije 

„U znak sećanja na Leonarda“, 

sa najviše 24 IP video-kanala, 

podržavaju MPEG-4, MJPEG i H.264 

standarde kompresije. Integrisana 

PentaplexPlus funkcionalnost 

daleko prevazilazi pet uobičajenih 

Pentaplex standarda. DMS 

240 IPS omogućava simultano 

snimanje, striming, bekap, živi 

prikaz i reprodukciju na snimaču 

ili putem mreže. Osim toga 

postoji i mogućnost udaljenog 

mrežnog pristupa za konfigurisanje 

i transkodiranje preko mreže. 

Može se snimati na svakom od 

kanala uz brzinu smenjivanja 

kadrova do 25 kadrova u sekundi. 

Linux operativni sistem na fleš 

memoriji garantuje pouzdanost, 

a tri ventilatora visokih performansi, 

sa automatskim prilagođavanjem 

brzine, obezbeđuju optimalnu 

ventilaciju. U slučaju kvara 

hard‐diska, na prednjoj strani 

uređaja smeštena je Easy‐Change 

funkcija za efikasnu zamenu 

hard‐diska, koja garantuje 

jednostavno održavanje. 

Sistem za menadžment 

Pomenuti sistemi se kontrolišu 

preko profesionalnog sistema 

(SeMSy) za menadžment 

visokih performansi – SeMSY, 

koji omogućava jednostavnu 

kontrolu i administraciju različitih 

strimova medijskih podataka, 

prikazuje direktan snimak i snima 

video/audio podatke na bilo kojoj 

tački unutar umreženog sistema. 

Osnovna karakteristika ovog 

sistema je jednostavno upravljanje 

operativnim procedurama 

i složenom kontrolom. U grafičko 

korisničko okruženje integrisan 

je plan stadiona, tako da svaki 

korisnik na detaljnom grafičkom 

prikazu ima pregled kamera na 

namenskim monitorima. Sistemi su 

dopunjeni VMC-1 Eagle centrima 

za video‐menadžment, kojima 

se veoma jednostavno rukuje 

pomoću tri osnovne komponente: 

džojstikom, jog-shuttle dugmetom 

i tastaturom sa monitorom. 

Spoljašnji nadzor 

i nadgledanje železnike 

stanice 

Pored stadiona, IP kamere visoke 

rezolucije nadziru i spoljašnji 

prostor. U zavisnosti od oblasti 

primene, instalirane su brze 

PTZ dom kamere i boks kamere. 

U kritičnim zonama postavljene 

su dom kamere otporne na 

vandalizam. Kombinacijom 

ovih kamera razmeštenih na 

različitim lokacijama, detaljno 

se nadgleda okolina stadiona, 

ulice i prilazni putevi. Integrisan 

bezbednosni sistem može da 

nadgleda i dve železničke stanice, 

koje su rekonstruisane kada 

i stadioni, a njih nadgleda više od 

100 mrežnih kamera. 


33


Luka Popović 


Dallmeier 

Svetski rekord 

Od 30. marta do 13. aprila u Legoland zabavnom parku, u nemačkom gradu Ginzburg, organizovan je spektakularni 

događaj, koji je zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda. Morski biolog i avanturista iz Australije, Lojd Gadson, proveo 

je 14 dana u prostoru površine 4 kvadratna metra. On je želeo da proizvede najveću količinu električne energije ikada 

stvorenu vožnjom bicikla pod vodom. Čitav događaj koji je prenošen direktno na Internetu, nadgledale su Dallmeier 

kamere. Snimci ovog događaja za potrebe naknadne procene čuvaju se u Dallmeier snimaču 

poslužiće snimak sa Dallmeier 

DIS-2/M StreamerPro HDD Large 

uređaja. 

Bilo mi je veoma važno da postoji 

verodostojni snimak mog boravka 

pod vodom, kako bi moji pokušaji 

obaranja rekorda bili priznati. 

Opredelio sam se za Dallmeier 

kamere zbog preporuke da su 

veoma kvalitetne – objašnjava Lojd 

Gadson. 

Snimanjem je obuhvaćen i audio 

sloj, koji nije obavezan deo dokaza 

za obaranje rekorda, ali je koristan 

za analize Gadsonovog boravka 

pod vodom. 

L 

ojd Gadson je pokušao da obori 

svetski rekord vozeći tehnički 

primitivan bicikl. Gadson je uložio 

veliku energiju da okreće pedale, pa 

je za 14 dana uspeo da proizvede 

2.500 vat-sati i najveću količinu 

električne struje ikada napravljenu 

vožnjom bicikla pod vodom. 

Zvanični sudija Ginisovih rekorda je 

13. aprila potvrdio ovaj rekord. 

Lojd Gadson se 30. marta uselio 

u „kuću“ dimenzija 2,50 x 1,60 m, 

u kojoj je morao da se navikne da 

obeduje, spava i održava higijenu. 

U ovako ograničenom prostoru 

je takođe postavljena kompaktna 

Dallmeier kamera, različiti merni 

instrumenti i računar za Gadsonovu 

komunikaciju sa spoljnim svetom. 

Snimak sa kamere se prenosio 

onlajn pomoću MicroStreamer-a, 

tako da su u Ocean Tank akvarijumu 

u kome ima 535.000 litara vode 

i 1.300 riba, Gadsona uživo 

posmatrali mnogobrojni zadivljeni 

posetioci. 

Za potrebe naknadne procene i 

dokazivanja činjenice da Gadson 

nije napuštao malu podvodnu 

„kuću“ dok je obarao rekord, 

U projektu su učestvovali brojni 

istraživači i naučnici, koji su pratili 

Gadsonove vitalne funkcije pod 

vodom, i koji će se dalje baviti 

ovakvim istraživanjima. Merenja su 

tesno povezana sa istraživanjima 

koje sprovodi Denis Čemberlen, 

bioinženjer u agenciji NASA. Nakon 

Gadsonovog boravka pod vodom 

dobijene su korisne informacije 

za izgradnju trajnih podvodnih 

kolonija. Međunarodna asocijacija 

lekara za bolesti ronilaca, Divers 

Alert Network (DAN), takođe 

učestvuje u ovom proučavanju. 

Pored ostalog, kontrolisan je protok 

telesnih tečnosti pod vodom. 

Osnovna ideja ovog događaja 

jeste da se bezbednost sportskog 

ronjenja podigne na viši nivo. 

34 



35

POŽARNA ZAŠTITA 

Emil Prpić, Alarm automatika 


Sistemi za dojavu požara 

u sportskim halama 

Postavljanje sistema za dojavu požara u sportskim dvoranama je ozbiljan posao, koji zavisi od niza okolnosti. Prilikom 

projektovanja treba se konsultovati s ostalim strukama, radi usklađivanja položaja linijskih javljača i pokretne opreme, 

koji su ponekad i jedino moguće tehničko rešenje za sportske hale 

P 

oslednjih godina porast 

društvenog standarda 

i razvoj ekonomije je uticao na 

ulaganja u društveno korisne 

sadržaje i sportske dvorane. Bilo 

da se radi o sportskim halama 

u osnovnim i srednjim školama, 

velikim halama namenjenim 

lokalnim sportsko-rekreativnim 

sadržajima u opštinama i manjim 

gradovima, ili pak o halama 

namenjenim međunarodnim 

sportskim, muzičkim i drugim 

manifestacijama, sportske hale 

su danas opremljene sistemom 

za dojavu požara uz ostale bitne 

tehničke sisteme. 

Prateći prostori kao što su 

garderobe, hodnici, ugostiteljski 

i trgovački prostori, skladišta, 

kotlarnica u okviru hala nisu ni 

po čemu drugačiji od istih takvih 

prostora u zgradama za neke 

druge namene. Sportske hale 

su specifične i to se mora uvažiti 

kada se traži najbolje rešenje 

za dojavu požara. Kad govorimo 

o najboljem rešenju, nikako se 

ne misli samo i isključivo na trošak 

prilikom investiranja, već svakako 

i na podjednako važne troškove 

održavanja kao i ostale posredne 

i neposredne troškove, koje će 

jedan tehnički sistem generisati 

u toku svog životnog veka. 

Za sistem dojave požara uobičajena 

je knjigovodstvena stopa 

amortizacije od 12,5% godišnje, 

što znači da se njegov životni vek 

planira na 8 godina, pa se smatra 

da je optimalan onaj sistem za 

dojavu požara koji zadovoljava sve 

relevantne propise i standarde, a da 

nije skup za održavanje. Osnovna 

investicije je samo jedan deo 

troškova, dok ostale troškove čini 

eksploatacija, koja se procenjuje 

kao trošak: 

redovno održavanje, 

interventni servisi, 

36 


edovna (zakonski obavezna) 

ispitivanja od strane ovlašćenih 

ispitivača, kao i 

sve indirektne štete nastale zbog 

lažnih alarma. 

Pritom se, naravno, budući troškovi 

eksploatacije svode na trenutnu 

vrednost, a nepoznate vrednosti 

(učestalost kvarova i lažnih alarma) 

se procenjuju na osnovu ranijih 

iskustava. 

Specifičnost prostora sportske 

dvorane definiše se na osnovu dva 

parametra: znatno većoj visini od 

običnih prostora (od 6 do 7 metara 

sportskih dvorana škola, pa do 20 

i više metara velikih sportskih arena) 

i površini znatno većoj od prosečne 

površine štićenih prostorija. U tom 

smislu, valja razmotriti dva tehnička 

aspekta. 

Prvo, velika površina prostorije, 

u slučaju da se štiti tačkastim 

detektorima dima (što je u praksi 

najčešći način), zahteva i veliki broj 

tačkastih detektora, raspoređenih 

u pravilnom rasteru po celom 

svodu dvorane. Uobičajeno je da se 

planira po jedan tačkasti javljač na 

60 m 2 . Kako se radi o površini većoj 

od 1500 m 2 , potrebno je najmanje 

25 tačkastih javljača. S druge strane, 

praktičnija je upotreba linijskih 

detektora s infracrvenim svetlom 

i detekcijom zatamnjenja. Najveća 

dozvoljena širina za pokrivanje 

jednim zrakom linijskog javljača 

je 12 m (po 6 sa svake strane). 

Uz maksimalni dozvoljeni domet 

svetlosti od 100 m, što teoretski čini 

maksimalnu površinu od 1.200 m 2 

na koju se postavlja jedan linijski 

javljač. 

Drugo, ako je reč o visini preko 

12 m, možda će biti potrebno 

da se detektuje dim u više 

visinskih nivoa zbog fenomena 

termičkog raslojavanja, zbog kog 

tačkasti javljači postaju potpuno 

neupotrebljivi. Na visinama do 

12 metara nije potrebna detekcija 

na više nivoa. Zašto? Standard 

dozvoljava zaštitu tačkastim 

javljačima na svodu, ali tako niske 

sportske dvorane po pravilu 

Primer ukupnih troškova sistema za dojavu požara u sportskoj 

hali površine 38 x 45 m, visine 8 m 

Investicioni trošak 

tačkasti javljači: 38 x 45 =1710 m 2 , 1710/60 = 28,5 

raster 5 x 6 = 30 javljača + 250 m kabla 

trošak nabavke i montaže oko 30 x 100 + 250 x 5 = 4.250 evra 

linijski javljači: 38/12=3,2, dakle raster 4 linijskih javljača + 100 m kabla 

trošak nabavke i montaže oko 4 x 1.250 + 100 x 5 = 5.500 evra 

Trošak servisa 

za svaki interventni servis treba sastaviti i rastaviti skelu (4h umesto 1h) 

4h x 27 evra = 108 evra umesto 27 evra (cena novog javljača < 55 evra) 

za svako godišnje ispitivanje i redovni servis takođe je potrebna skela 

cena ispitivanja oko 3x veća 

cena redovnog servisa oko 2x veća 

nemaju servisne galerije pa je za 

montažu, kao i za svaki pristup 

javljačima (zbog servisiranja, 

ispitivanja, itd.) potrebna skela 

koja podiže cenu radova, montažu 

i kasnije servisiranje. U tom smislu 

važna prednost linijskih javljača 

je montaža na zidu, što olakšava 

pristup, a takođe se podešava i nivo 

detekcije na bilo koju željenu visinu. 

Danas postoje modeli linijskih 

javljača s izdvojenom jedinicom za 

upravljanje, testiranje, podešavanje 

i kalibraciju. Izdvojena jedinica 

montira se na visini prikladnoj 

za rukovanje s poda, tako da se 

značajan deo servisnih intervencija 

odvija bez radova na visini. 

U ovom slučaju je mnogo manji 

broj uređaja za pokrivanje istog 

prostora, što direktno umanjuje 

ukupne troškove montaže, kao 

i svakog idućeg ispitivanja i 

servisiranja. 

Prvi modeli linijskih javljača, 

stari od 10 do15 godina, imali 

su niz nedostataka koji su ih 

činili nepouzdanima. Osim što 

su sunčevi zraci pod određenim 

uglom (najčešće kroz svetlarnike 

ili kupole za odimljavanje na krovu), 

mogli izazavati lažni alarm, čest 

problem su bili i ispadi i lažni alarmi, 

prouzrokovani kratkotrajnom i/ili 

delimičnom opstrukcijom zraka 

(npr. loptom u letu). U nekim 

slučajevima detektor treba 

podešavati sezonski zbog termičke 

dilatacije konstrukcije na koju su 

montirani. 

Upravo su to razlozi zbog kojih se 

i danas izbegavaju linijski detektori, 

iako moderni uređaji odavno imaju 

razvijene metode diskriminacije 

ili kompenzacije navedenih 

problema. Najnapredniji među 

današnjim linijskim detektorima 

opremljeni su sopstvenim 

motorima za samopodešavanje 

u cilju kompenzacije termičke 

dilatacije građevine, dok se 

modulacijom infracrvenih 

zraka isključuje uticaj drugih 

izvora infracrvenog zračenja, 

a detektorom za smanjenje 

svetlosti meri stepen zatamnjenja 

i stabilnost osvetljenja. 

Naravno, prilikom projektovanja 

treba se konsultovati sa stručnjacima 

drugih struka, prvenstveno da bi 

se uskladio položaj linijskih javljača 

s obzirom na raspored i položaj 

pokretne opreme (pregrada, 

mreža, koševa, semafora). Naime, 

pravilno projektovani, postavljeni 

i podešeni linijski javljači sigurno 

predstavljaju najbolje, a ponekad 

i tehnički jedino moguće rešenje za 

dojavu požara u nekim sportskim 

halama. 


37

TEHNIKA 

Mirko Kocić 


U ponudi Mastera 

STC-14 

termalna kamera 

Termalne kamere su kamere 

koje registruju infracrveno 

zračenje, tj. toplotnu energiju 

van opsega vidljive svetlosti koju 

svaki objekat ili živo biće emituje. 

Infracrveni zraci su samo deo 

elektromagnetnog spektra, a sastoji 

se od ultraljubičastih zraka, vidljive 

svetlosti, mikro-talasa, radio‐talasa, 

itd. Termalna energija u vidu 

infracrvenog zračenja emituje se 

kroz sredinu bolje i dalje od vidljive 

svetlosti, omogućavajući termalnim 

kamerama vidljivost na velikim 

udaljenostima, kako u dnevnim, 

tako i u noćnim uslovima. Takođe, 

prašina, dim i magla ne ometaju 

rad termalnih kamera, pri detekciji 

objekata. Dok je klasičnim 

kamerama potreban kontrast 

među bojama za formiranje slike, 

termalnim kamerama je dovoljna 

minimalna razlika u temperaturi 

posmatranih objekata i okoline. 

Zbog ovih karakteristika, termalne 

kamere pružaju bolju vidljivost od 

bilo koje druge tehnologije. 

STC-14 je najnovija Samsung 

Techwin termalna kamera za noćno 

osmatranje, u koju je ugrađen tzv. 

mikrobolometar termalni senzor 

slike. Ova napredna tehnologija 

u obradi infracrvene energije je 

veoma pogodna za monitoring na 

kraćim i srednjim udaljenostima. 

Zahvaljujući ugrađenom senzoru 

visokih performansi za široko 

polje detekcije ova kamera 

emituje zadivljujuće oštru i jasno 

definisanu sliku. Kamera detektuje 

razliku toplotne energije objekata 

i okoline, zatim tu razliku konvertuje 

u električni signal i daljom 

obradom proizvodi digitalnu 

sliku. Zbog ovakvog načina rada 

kamera detektuje i najmanji 

pokret ili prisustvo živog pokreta 

u potpunom mraku. 

Zbog visokih performansi kamere 

detektuju objekte na veoma velikim 

udaljenostima. Da bi kamera 

prepoznala objekat i pravila jasnu 

sliku kvalitetnih boja, dovoljno je da 

dva objekta imaju temperature koje 

se razlikuju za samo 0,0 8°C. Kamera 

je u mogućnosti da detektuje 

vozila na 1000 m, da ih prepozna 

na 270 m i potvrdi identifikaciju 

na 140 m. Kamera detektuje ljude 

38 


procesor 

infrared detektor 

optika 

infrared zraci 

monitor 

na 360 m, prepoznaje na 100 m 

i identifikuje na 50 m. 

Kamera STC-14 poseduje veoma 

moćan infracrveni senzor koji ima 

IFOV (Instantenous Field‐Of-View) 

od samo 1,68 mrada, što praktično 

znači da kamera jasno razlikuje 

objekte na sceni sa preciznošću 

koja se meri u hiljaditim delovima 

radijana. 

Kamera se proizvodi u zaštićenom 

kućištu testiranom prema IP66 

standardu i prilagođena je upotrebi 

na otvorenom prostoru u svim 

vremenskim uslovima. Takođe, 

kamera je teška samo 2 kg i može 

se jednostavno postaviti na 

različitim lokacijama, bez dodatnih 

instalacija. 

više informacija na 

www.masterbc.co.rs 

Prvi Međunarodni sajam zaštite imovine, lica i poslovanja iSEC 

na Beogradskom sajmu od 15. do 18. septembra 2010. 

iSEC će predstaviti sledeće četiri izložbeno-programske 

celine: tehničku i fizičku zaštitu, korporativnu bezbednost, 

inteligentne zgrade, informacionu bezbednost (sBIT). Prve 

tri celine realizovaće se u saradnji sa Udruženjem za privatno 

obezbeđenje pri PKS, a četvrta celina –sBIT sa Udruženjem 

informatičke delatnosti PKS i Društvom za informatiku Srbije. 

Stručni prateći program pod nazivom iSEC – Know How 

obuhvatiće sledeće teme: stanje privatnog obezbeđenja u 

Srbiji i regionu, partnerstvo javnog i privatnog sektora u oblasti 

bezbednosti, implementaciju međunarodnih pravila i standarda, 

dan korporativne bezbednosti, dan bezbednosti banaka, dan 

prevencije nasilja u školama, poslovne seminare i prezentacije 

kompanija „privatno obezbeđenje – uživo“. 

Stručni prateći program informacione bezbednosti – sBIT 

obuhvatiće sledeće teme: Zakon o tajnosti podataka, Zakon o 

zaštiti podataka o ličnosti, savremene oblike visokotehnološkog 

kriminala i preporuke za prevenciju, primenu kvalifikovanog 

elektronskog sertifikata na portalu eUprava, kvalifikovane 

elektronske sertifikate, standarde u informacionoj bezbednosti, 

Bezbednu primenu Interneta, IT bezbednost bankarskog 

poslovanja... 

iSEC je manifestacija koja će spojiti sve security profesionalce 

(proizvođače, uvoznike, distributere bezbednosne opreme 

i softvera, instalatere, sistem‐integratore) sa korisnicima 

i građanima koji brinu o bezbednosti svog radnog i životnog 

prostora. Prema informaciji Inženjerske komore Srbije očekuje 

se poseta licenciranih projektanata i izvođača radova, koji 

su obavešteni o održavanju Sajma. Manifestaciju će takođe 

posetiti i profesionalci koji brinu o korporativnoj, informacionoj 

i IT bezbednosti u svojim kompanijama i organizacijama, 

državnoj upravi, javnim preduzećima i ostalim privrednim 

subjektima. 

Beogradski sajam će besplatno organizovati poslovne sastanke 

za izlagače i poslovne posetioce sajma i obezbediti im 

besplatan ulaz uz registraciju, na samom ulazu u sajamsku halu. 

KONTAKT 

Beogradski sajam 

Zoran Gligorić, šef projekta 

Bulevar vojvode Mišića 14, Beograd, Srbija 

tel: +381 11 2655 486, fax: +381 11 3615 298 

mob: +381 63 20 55 99 

isec@sajam.rs, www.isec-expo.rs, www.sajam.rs 


39


40 


Rod Perkins 


TEHNIKA 

WDR (Wide dynamic range) 

Kamere širokog dinamičkog opsega 

Iako kriza još uvek trese ceo svet, iskusne kompanije ulažu u razvoj CCTV opreme i rade na kvalitetu kamera za rad 

u oštrim i neravnomernim uslovima osvetljenja, pa je širina dinamičkog opsega (WDR) sve aktuelnija tema. Kako kamere 

sa širokim dinamičkim opsegom funkcionišu u praksi? 

Panasonic WV-CP500 

Tip: dnevno/noćna 

Panasonic WV- CP500 je poslednji 

model u nizu veoma dobrih 

WDR kamera sa širokim dinamičkim 

opsegom. Ovaj uređaj odlikuje 

se novom SD5 tehnologijom. 

Model WV-CP500 koristi ono što 

je, prema navodima proizvođača, 

najnoviji CCD senzor sa efektivnim 

zbirom piksela od 976 x 582, koji 

ima rezoluciju od 650 TV linija 

u kolor režimu. Nominalna 

osetljivost iznosi 0,3 fluksa na 

F1,4 i visokom vrednošću AGC 

funkcije. Specifikovan odnos signala 

i šuma je 50 dB, dok je dinamički 

opseg 54 dB. Kamera je opremljena 

uobičajenim nizom funkcija kao 

što su: AGC, sens‐up, dnevno/noćni 

preklopnik, definisanje privatnih 

zona, automatski balans belog, 

redukcija šuma i široki dinamički 

opseg. 

Osobenost ove kamere je 

i inteligentna VMD funkcija (iVMD), 

koja obuhvata video‐detekciju 

pokreta, detekciju predmeta (kako 

ostavljenih, tako i uklonjenih) 

i detekciju izmene prizora. Još jedna 

funkcija koju vredi pomenuti 

je automatsko prilagođavanje 

pozadinskog fokusa. 

Ovo je, u suštitni, automatska 

funkcija kojom se pomera položaj 

CCD senzora, da bi se postigla 

savršena fokusiranost. 

Bosch Dinion 2X 

Tip: dnevo/noćna 

Bosch Dinion 2X je kamera iz 

Dinion serije, sa rezolucijom od 

540 TV linija i odnosom signala 

i šuma od preko 50 dB. Nominalna 

osetljivost je 0,24 luksa u kolor 

režimu. Reč je o dnevno/noćnom 

uređaju, a za opštu primenu 

u uslovima slabog osvetljenja 

opremljena je Sens-up x10 

funkcijom, kao i standardnom 

AGC funkcijom. Među ostalim 

funkcijama su i automatska 


i manuelna regulacija brzine 

zatvaranja, osnovna video-detekcija 

pokreta, definisanje privatnih 

zona, dinamička redukcija šuma, 

mogućnost preprogramiranja 

režima rada za potrebe brzog 

uspostavljanja osnovnih postavki 

i multi-level OSD funkcija. 

Kamera je opremljena novim 

dinamičkim mehanizmom. 

Korisniku su na raspolaganju još 

neke opcije kao što su Off, XF-Dyn, 

2X-Dyn i Smart BLC. Izborom XF- 

Dyn funkcije aktivira se dodatna 

obrada slike u uslovima slabog 

osvetljenja, dok se pomoću 2X- 

Dyn opcije dodaje dual senzorska 

ekspozicija, koja prema uzorcima 

piksela daje izbalansirane slike. Na 

kraju, Smart BLC funkcija je 2X-Dyn 

obrada sa dodatkom automatskog 

odmeravanja primene BLC funkcije. 

Dinion 2X serija ima mogućnost 

i generisanja integralnog test 

signala. 

CBC ZC-YHW702P 


Model kamere proizvođača 

Ganz ZC-YHW702P odlikuje se 

rezolucijom od 510 TV linija. 

Nominalna osetljivost ove dnevno/ 

noćne kamere od 1/3 inča je 0,8 

luksa u kolor režimu i 0,1 luksa 

u monohromatskom režimu. 

Navedene vrednosti se odnose na 

sliku od 50 IRE na F1.2. 

U opisu kamere stoji da je odnos 

signala i šuma 48 dB. Širina 

dinamičkog opsega kamere je 

najviše 60 dB. Ostale funkcije ove 

kamere su sens-up za podizanje 

kvaliteta rada u uslovima slabog 

osvetljenja (iako to utiče na 

brzinu zatvaranja), elektronski 

zum (samo sa normalnom 

ekspozicijom), kompenzacija 

pozadinskog osvetljenja, AGC 

i funkcija za jednostavno 

prilagođavanje pozadinskog fokusa. 

Svim funkcijama se pristupa preko 

ekranskog prikaza (OSD). 

Ova kamera može da radi u raznim 

režimima rada (standardni, 

dnevno/noćni, širok, kazino-režim 

i korisnički), koji se nakon toga 

mogu dodatno prilagođavati preko 

vrlo jednostavnog menija. 

Genie CCTV GSDNR-5355W 


Genie CCTV nudi GSDNR- 

5355W kameru sa nominalnom 

rezolucijom od 560 TV linija, 

odnosom signala i šuma od 

52 dB, nominalnom osetljivošću 

od 0,001 luksa i uključenom 

sens‐up funkcijom. Kamera ima 

dnevno/noćnu funkciju, kao 

i sens‐up (x 256) kontrolu pojačanja, 

kompenzaciju pozadinskog 

osvetljenja i 32 nivoa digitalne 

redukcije šuma. Među ostalim 

funkcijama su video-detekcija 

pokreta, mogućnost definisanja 

privatnih zona i digitalna 

stabilizacija slike. Nominalni 

dinamički opseg kamere je 52 dB. 

Na kameri se može prilagoditi 

stepen obrade slike, a takođe je 

moguće definisati i deo slike koji je 

potrebno obraditi. 


Samsung SHC735P 


Model SHC735P ima ugrađen SV-IV 

čipset za obradu slike i nominalnu 

rezoluciju od 560 TV linija. 

Navedeni odnos signala i šuma je 

52 dB, a specifikovana vrednost 

osetljivosti je 0,3 luksa za signal od 

50 IRE. 

Reč je dnevno/noćnom modelu 

kamere, koja je opremljena nizom 

funkcija za poboljšanje rada 

u uslovima slabog osvetljenja 

(zahvaljujući sens-up funkciji), 

funkcijama kontrole pojačanja, 

kompenzacijom pozadinskog 

osvetljanja, kao i naprednim 

sistemom za redukciju šuma 

– SSNR II sistemom. 

Ova kamera SHC735P takođe 

ima funkciju za video-detekciju 

pokreta, maskiranje privatnih zona i 

stabilizaciju slike. 

Dedicated Micros Ice 


Oni sa boljim pamćenjem sigurno 

znaju za Ice Hyper-D kameru 

proizvođača Dedicated Micros. 

Reč je o kameri koja je ranije bila 

glavni model konvencionalnih 

CCTV kamera iz Baxall serije. 

Nominalna rezolucija je 480 TV 

linije, a kamera koristi DPS čipset od 

1/3 inča. DSP je skraćenica za digital 

piksel sistem, koji je kreirala firma 

Pixim. Nominalna osetljivost iznosi 

1 luks u kolor režimu pri F1.2. 

Podešavanje različitih parametara 

vrši se preko OSD menija. 

Meniju se pristupa preko 

dva dugmeta, koja se nalaze 

na zadnjem panelu kamere. 

Uobičajene funkcije kao što 

su ekspozicija, AGC funkcija, 

balans belog, režim bez 

treperenja, dnevno/noćne 

funkcije i sinhronizacije se 

mogu jednostavno podešavati. 

AGC funkcija se može prilagoditi, 

ali ne i isključiti. 

Sanyo-VDC-D1585P 

Tip: kolor 

Kamera VCC-W8775 

proizvođača Sanyo je izazvala 

pažnju pošto je proizvođač 

Sanyo najavio da se 

odlikuje mrežnjačomorfnim 

algoritomom za obradu 

slike, zbog čega ova kamera 

ima slične performanse kao 

ljudsko oko. 

Reč je o kolor modelu 

kamere, sa nominalnom 

rezolucijom od 550 TV linija, 

odnosom signala i šuma 

od 50 dB, i osetljivošću od 

0,8 luksa. Kamera koristi 

CMOS senzor umesto 

uobičajenijeg CCD senzora. 

Budući da se radi o kameri 

koja radi isključivo u kolor 

režimu, funkcije namenjene 

radu u uslovima slabog 

osvetljenja se svode na 

kontrolu pojačanja i kontrolu 

svetla. Kamera se odlikuje 

i funkcijom digitalne 

redukcije šuma. Nominalni 

dinamički opseg je 65dB. 


43

Celovito rešenje zaštite od požara 

• dojava požara 

• gašenje 

• odimljavanje 

• upravljanje protivpožarnim 

sektorima 

• upravljanje evakuacijskim putevima 

• centralizacija 

• videoverifikacija 

• integracija 

Zatražite dodatne materijale! 

RIJEKA - ZAGREB - SPLIT - BEOGRAD - SARAJEVO - PODGORICA 

44 

Alarm automatika d.o.o. 

Tel. +381 (0)11 3976 939; Fax: +381 (0)11 3982 992; Gostivarska 25, Voždovac, 11000 Beograd 


E-mail: aars@alarmautomatika.com 

www.alarmautomatika.com



AKTUELNO 

DANI SLAVE IFSEC-a SU PROŠLI 

VODIČ 

KROZ IFSEC 

K 

ao i prethodnih, i ove godine Ifsec je 

održan od 10. do 13. maja u Birmingemu. 

Ovoga puta bila je to bleda kopija nakadašnjih 

sajmova, pošto se organizatori nisu potrudili 

da potvrde reputaciju evropskog stožera na 

međunarodnom tržištu bezbednosne industrije. 

Mora se priznati da je fenomen kineske dominacije 

na bezbednosnom tržištu u svetu, fascinantan 

sam po sebi, naročito ako se prisetite godina 

kada su se kineski proizvođači stidljivo pojavljivali 

na malim štandovima i sa velikim ambicijama. 

Koliko je Ifsec ove godine bio dobro promovisan 

i organizovan možda najbolje potvrđuje činjenica 

da na njemu nisu izlagali najveći svetski brendovi, 

poput Siemens-a, Bosch-a i Pelca, već su svesno 

ignorisali ovu nekada veliku svetsku manifestaciju. 

Njihova mesta, bar na Ifsec-u, ove godine zauzele 

su kompanije iz Kine, Južne Koreje, sa Tajvana... Ova 

činjenica sasvim sigurno je pokazatelj nove ere 

i novih trendova na tržištu, na kome glavne zvezde 

u bezbednosnoj industriji nisu više samo zapadne 

kompanije. U Birmingemu su ove godine zasijali 

giganti sa Istoka kao što su Hikvision i Danua 

Technology. 

Proizvođači iz pomenutih azijskih zemalja uveliko 

doprinose masovnosti svih velikih bezbednosnih 

događaja u Evropi i SAD. Čini se da ni to nije 

slučajnost, već kompenzacija za odsustvo 

mnogobrojnih srednjih kompanija, koje su nekada 

ispunjavale većinu međunarodnih izložbi. A možda 

je to samo znak da osluškuju konkurenciju, imaju 

dobru intuiciju i još bolju strategiju na tržištu 

bezbednosne industrije. 


Veliki gutaju male 

Uglavnom, razloga za debakl 

Ifsec-a ima napretek. Vremena 

su se promenila, a sa njima 

i stanje u bezbednosnoj industriji. 

Ifsec je već prošle godine izgubio 

svoj nekadašnji sjaj, podbacio 

u organizaciji, pa je ovog puta 

recesija poslužila kao dobar 

izgovor. Vidnih poboljšanja nije 

bilo, a loša sinergija je vladala u 

svim halama, osim u predvorju na 

kafe-pauzi, ispred jedva popunjene 

4 od 21 hale. Izložbeni štandovi 

su bili vidno skromniji (naročito 

u američkom paviljonu), izlagači 

nezainteresovani, a posetioci 

razočarani. 

Tokom prvih godina organizovanja 

Ifsec-a, bezbednosnu industriju 

su činila srednja i mala preduzeća, 

koja su u međuvremenu 

progutale velike kompanije. Iako je 

bezbednosno tržište još uvek 

veoma podeljeno u zavisnosti 

od dela sveta, regiona, kulture, 

ekonomskih prilika. Na njemu 

sve više dominiraju velike 

međunarodne kompanije sa 

jedinim motivom da zarade što 

više novca i uštede po svaku cenu. 

To je razlog zakupa malih štandova, 

iako ima i izuzetaka. Većina ovih 

kompanija se uzda u snagu 

sopstvenog brenda i razrađene 

distributerske kanale, koji nisu 

dovoljno motivisani od strane 

svojih principala. Uglavnom rade 

po sistemu „u se i u svoje kljuse“, što 

im često ne donosi neke rezultate. 

Večita dilema 

Uobičajen način uštede u mnogim 

kompanijama jeste smanjenje 

troškova službenih putovanja 

za zaposlene, što je uticalo na 

posećenost sajma. Istu sudbinu 

je ove godine zadesio i sajam 

ISC West u Las Vegasu, koji 

pogođen recesijom takođe nije 

ostvario očekivane poslovne 

rezultate. 

Izložbeni prostor je zauzeo samo 

jednan sprat zbog malog broja 

izlagača. S jedne strane, bila je to 

prilika za posetioce da posvete 

pažnju i manje afirmisanim 

kompanijama, koje se pozicioniraju 

na tržištu. Mirnija i prisnija 

atmosfera je dodatno podstakla 

razgovore o mogućoj saradnji. 

Samo pre nekoliko godina sajamski 

prostor je zauzimao dva sprata. 

Ali manji kvanitet ne znači nužno 

i niži kvalitet, jer su posetioci 

imali bolji pregled štandova, kao 

i priliku da se bolje upoznaju 

s manjim kompanijama. Eto i nečeg 

pozitivnog – na velikim sajmovima 

samo ste jedan od mnogih. 

Sve u svemu, kada se bude pravio 

bilans nekadašnjeg međunarodnog 

sajma Ifsec, brojaće se, kao i obično, 

svi poslovni uspesi i zanemariti 

greške. Tako će možda promaći 

nešto što je mnogo vrednije 

za uspešnu organizaciju: dobra 

promocija uz pomoć medijskih 

sponzora. Često je to mač sa 

dve oštrice. PSS je svedok da 

je organizator i na tom polju 

podbacio. 


AKTUELNO 

VODIČ 

KROZ IFSEC 

Samsung 

Dalekovide 

kamere 

SCO-2120R je nova Samsungova dnevno-noćna kamera 

sa 12x optičkim zumom, ugrađenim IR LED 

iluminatorima koji osve tljavaju teren do 70 metara, 

obezbeđujući na taj način jasne slike udaljenih objekata, 

bez obzira na uslove osvetljenja 

U 

kameru su ugrađene 32 LED lampice koje su 

podeljene u dva odvojena prstena, postavljena 

pod različitim uglovima, radi osvetljavanja širokih 

i uskih uglova. Jačina osvetljenja se podešava preko 

funkcije za prilagođavanje osvetljenja u zavisnosti od 

udaljenosti predmeta, na osnovu čega se dobijaju 

dobro izbalansirane slike sa velikim brojem detalja. 

Model SCO-2120R je prava dnevno-noćna kamera 

sa infracrvenim filterom, koji se prema potrebi može 

ukloniti. Kućište kamere zadovoljava IP66 standard, 

što znači da je kamera otporna na različite atmosferske 

uticaje, opremljena je dvostrukim čeonim delom od 

stakla koji spečava unutrašnju refleksiju, koju mogu 

izazvati voda ili prašina ispred kamere. 

Cena ove kamere je vrlo povoljna, iako se proizvođači 

hvale mnogim dodatnim funkcija među kojima su: 

8 zona za detekciju pokreta, mogućnost maskiranja 

12 privatnih zona, pristup meniju iz kontrolne sobe na 

14 jezika, konfigurisanje automatskog podešavanja, 

pomoću kog zumiraju prikaz u određeno doba 

dana/noći prilikom detekcije pokreta. Kvalitetne 

kolor slike sa 600 TV linija rezolucije kao i kvalitetne 

monohromatske slike od 700 TV linija rezolucije u 

uslovima slabog osvetljenja nastaju zahvaljujući 

ugrađenom čipu W‐V DSP. 

Kamera je opremljena tehnologijom Samsung Super 

Noise Reduction (SSNRIII) za redukciju šuma, kojom se 

eliminiše šum u uslovima slabog osvetljenja i izbegavaju 

efekti duhova i zamrljanost. Ukoliko se uporede sa 

standardnim kamerama, ostvaruju uštedu od oko 

70% mrežnog protoka i prostora za skladištenje, što je 

njihova dodatna prednost. 

Treba pomenuti i naprednu tehnologiju prepoznavanja 

i neutralisanja previše osvetljenih delova slike (Highlight 

Compensation), koja operateru daje uvid u prethodno 

skrivene pojedinosti. SCO-2120R koristi pogodnosti 

Samsung Super Dynamic Range (SSDR) funkcije, koje 

automatski osvetljavaju zatamnjene oblasti unutar 

prikaza, bez degradacije svetlijih delova prikaza. 

Ova funkcija čini vidljivim tamnije delove prikaza, 

tako da operater ‘vidi’ i predmete koji su u senci. 

Više informacija: 



VODIČ 

KROZ IFSEC 

March 

Sistem za video-menadžment 

Kompanija March Networks je na nedavno održanom Ifsec-u predstavila četiri nova uređaja velikih performansi iz svog 

VideoSphere Intelligent Video Management portfolija 

N 

ovi VideoSphere IP edge 

uređaji su namenjeni 

raznovrsnim korisničkim 

aplikacijama i odlikuju 

se odličnim kvalitetom 

snimka i većim kapacitetom 

za video‐menadžment, 

H.264 kompresijom koja utiče na 

optimalno korišćenje propusne 

moći i efikasno skladištenje. 

U ovu grupu uređaja spadaju 

MegaPX MiniDome HD kamera 

sa rezolucijama od 720p i 1080p, 

XDome porodica PTZ kamera 

sa 18x ili 36x optičkim zumom, 

MicroDome PTZ kamera koja 

se odlikuje Power over Ethernet 

funkcijom i kompaktni Edge 1 

MicroEncoder, koji funkcioniše 

kao univerzalni koder ili dekoder, a 

instalira se jednostavno u kućištima 

kamera ili ormarićima za napajanje. 

Slično March Networks MegaPX 

HD kamerama, VideoSphere 

MegaPX HD MiniDome kamera i 

Edge 1 MicroEncoder nezavisno 

mogu da snimaju na opcionu, 

integrisanu SDHC karticu, ili 

Network Attached Storage (NAS) 

uređaj za mrežno skladištenje, čime 

se na ekonomičan i napredan način 

poštuje princip redundantnosti. 

Kod ovih uređaja Shadow Archive 

funkcija obezbeđuje neometan 

pristup redundantnom videu 

preko klijentskog softvera za 

pametnu video‐sinhronizaciju 

sa arhivom VideoSphere sistema 

za video-menadžment (VMS), 

prema korisničkoj konfiguraciji. 

U cilju realizacije kompletne, 

fail‐safe platforme za menadžment, 

MegaPX HD kamere i MicroEncoder 

podržavaju ONVIF standard koji 

omogućava jednostavne integracije 

sa sistemima za nadzor drugih 

proizvođača, takođe usklađenih 

sa ONVIF standardom. Nova 

generacija popularne 4000 C 

serije hibridnih NVR iz kompanije 

March Networks podržavaju 

IP kamere i 4 TB kapaciteta za 

interno skladištenje. Ovi snimači 

su potpuno kompatibilni sa 

instaliranim priključnim stanicama 

i klijentskim softverom. 

Hikvision 

Mrežna kamera od 5 megapiksela 

P 

rimenom najnovijeg H.264 video-kodeka, koji se 

oslanja na DaVinči platformu vrhunskih performansi iz 

Texas Instruments-a, DS-2CD886MMF-E mrežna kamera od 

5 megapiksela daje odlično komprimovan video-strim sa 

rezolucijom i do QSXGA (2560x1920), 8 frejmova u sekundi 

i HD 1080P (1920x1980) sa punom brzinom smenjivanja 

kadrova, uz HDMI podršku za prikaz visoke definicije sa 

rezolucijom do 1080P. 

Opremljena CMOS optičkim senzorom od 1/2.5’’ sa 

progresivnim skeniranjem, ova kamera može da snimi 

48 


najsitinije detalje slike, i da se 

u najkraćem vremenskom periodu 

prebaci na panoramski prikaz 

pokretnih objekata u visokoj 

definiciji. Za neprestano snimanje, 

čak i u slučaju prekida mrežne 

konekcije, kamera podržava 

memorijske kartice (SD/SDHC). 

Takođe, ova mrežna kamera od 

5 megapiksela ima unapređenu 

auto-iris funkciju, koja joj 

olakšava rad u različitim uslovima 

osvetljenja, tako što automatski 

bira optimalan položaj irisa. 

Zahvaljujući automatskom 

IRC filteru i elektronskoj kontroli 

zatvarača, ovaj uređaj daje kristalno 

jasne slike na lokacijama gde 

nema dovoljno svetla. Ova mrežna 

kamera podržava i napajanje preko 

Ethernet-a, ima dvosmerni audio, 

e-PTZ funkciju, zbog čega je dobro 

rešenje za snimanje lokacija na 

kojima su potrebne jasne slike 

i detaljan prikaz. 

www.hikvision.com 

Fujinon 

Megapiksel objektivi 

dužinu od f=50 mm i F2.8. Kontrola 

irisa vrši se manuelno ili automatski 

preko DC signala. S obzirom na 

kombinaciju visoke rezolucije i IR 

korekcije, ovi objektivi se koriste 

u CCTV i bezbednosnim sistemima. 

Ovi objektivi se najviše primenjuju 

u saobraćaju za automatsko 

prepoznavanje registarskih tablica. 

F 

ujinon je na Ifsec-u ove 

godine predstavio pet novih 

megapiksel dnevno/noćnih 

objektiva. Oba modela za senzore 

od 2/3” imaju visoku rezoluciju 

od 5 megapiksela i IR korekciju za 

primenu na dnevnom svetlu i sa IR 

osvetljenjem. 

Model HF35SR4A-1/SA1 ima 

fokalnu dužinu od f = 35 mm i F2, 

dok HF50SR4A-1/SA1 ima fokalnu 

Fujinon je takođe predstavio 

bogatu liniju proizvoda megapiksel 

varifokalnih objektiva sa ukupno 

3 modela, za senzore od 1/3“ i 1/2“, 

uz najnoviji model za senzore od 

1/2“ i fokalnom dužinom u rasponu 

od 8 do 80 mm – DV10x8SA-1/SA1. 

Pored toga, posetioci su na 

štandu Fujinon-a mogli da se 

upoznaju sa novim megapiksel 

zum objektivima, modelima 

D32 x 10 HR4D fokalne dužine od 

10 do 320 mm i D32 x 15,6 HR4D 

fokalne dužine od 15,6 do 

500 mm i visoke rezolucije od 

1,3 megapiksela za maksimalnu 

veličinu senzora od 1/2“. 


49

VODIČ 

KROZ IFSEC 

Ekološko i efikasno rešenje 

N 

a tržištu je nedavno 

predstavljen novi napredni 

video-server Siqura S-68 E. 

Ovaj koder je jednostavan za 

instaliranje i održavanje, ima dobre 

performanse i vrlo je pouzdan. 

Sa kapacitetom za kompresiju 

i striming videa u H.264 kompresiji, 

88 analognih kamera po jednoj 

kutiji za napajanje od 19 inča/3U, 

svrstava se u red efikasnijih rešenja 

velike gustine, što ga čini idealnim 

za velike, profesionalne instalacije, 

za koje su prostor i cena po videokanalu 

važni kriterijumi. 

Osim toga svaki modul troši 

samo 0,9 vati po kanalu, tako da 

se S-86 može svrstati u ekološka 

i ekonomična rešenje. Preko 

intuitivnog veb interfejsa za 

kontrolu pristupa, moguće je 

konfigurisati niz pratećih funkcija, 

poput video-detekcije pokreta 

(VMD), ili serijskog toka podataka 

za kontrolu PTZ kamera ili 

implementiranje kontrole pristupa. 

Ovi kompaktni video‐serveri 

zasnivaju se na standardu 

arhitekture otvorenog striminga 

(OSA), koji pojednostavljuje njihovu 

primenu u sistemima drugih 

proizvođača. 

Basler 

Udruženim snagama 

Basler Vision Technologies je udružio snage sa Genetecom i integrisao IP kamere sa Genetec Omnicast rešenjem videonadzora. 

Integrisani su različiti modeli Basler IP kamera, među kojima su i standardni i dnevno/noćni modeli sa rezolucijama 

u rasponu od VGA do 2 megapiksela 

Omnicast je sastavni deo 

Genetec Security Center 

platforme, koji obezbeđuje 

integralni menadžment digitalnih 

video, audio i ostalih vrsta podataka 

na IP mrežama. 

Omnicast podržava kompletnu 

liniju Basler IP kamera, među kojima 

su MJPEG, MPEG-4 i H.264 formati 

kompresije, AOI i multikasting. 

Multikasting omogućava da jedna 

IP kamera simultano šalje prikaze 


mnogobrojnim mrežnim uređajima, uz propusni opseg 

koji je inače potreban za emitovanje prikaza na samo 

jednom uređaju. 

Što se tiče ostalih podržanih funkcija pomenućemo I/O 

portove za kamere, kao i simultani striming više MJPEG 

strimova i jednog MPEG-4 ili H.264 strima. 

Zadovoljni smo saradnjom sa jednim od vodećih 

proizvođača softvera za video-menadžment – rekao 

je Hardi Mel, direktor IP poslovanja kompanije Basler 

Vision Technologies i dodao da su ovom saradnjom 

potvrđeni zajednički ciljevi dve kompanije, koje su se 

udružile da bi svojim klijentima ponudile vrhunsko 

bezbednosno rešenje. 

Zahvaljujući ovoj saradnji sa kompanijom Basler 

naši klijenti će imati bolji izbor nego ranije, izjavio je 

Frensis Lašans, menadžer proizvoda za Omnicast u 

kompaniji Genetec. 

Audio sistem za kontrolu pristupa 

Firma Access Control Technology predstavila je ACTentry A5, novi audio-sistem za kontrolu pristupa za kapije i ulaze. 

Sistem se sastoji od ulaznog panela sa integrisanom digitalnom tastaturom i hands-free interkomom. Korisnici ACTentry 

A5 sistema mogu da komuniciraju sa posetiocima putem interkoma pre nego što im dozvole pristup, a ovlašćeni 

posetioci imaju pravo pristupa samo ukoliko unesu pinkod 

Moderno dizajniran ACTentry 

A5 sistem je napravljen od 

jakih polikarbonatnih materijala. 

Sistem je namenjen privatnim 

posedima sa automatskim 

kapijama, kao i za komercijalne 

objekte. 

Na ulaznom panelu je smeštena 

integrisana digitalna keypad 

tastatura, zbog čega je lakša 

instalacija i programiranje ACTentry 

A5 sistema u odnosu na klasične 

sisteme kontrole pristupa, koji se 

sastoje od dve nezavisne jedinice 

na ulaznom punktu – interkoma 

i keypad tastature za unos pin koda. 

ACTentry A5 je koristan dodatak 

postojećoj ponudi u portfoliju 

uređaja za kontrolu pristupnih 

tačaka kompanije ACT, u koju 

spada i ACTentry V-IP sistem. Ovaj 

telefonski video-sistem namenjen 

ulaznim punktovima, oslanja se 

na TCP/IP protokol i omogućava 

audio-komunikaciju sa ulaznim 

punktom pomoću namenskog 

softvera, zbog čega nije potreban 

veći broj videofona. 

ACTentry V-IP je veoma popularan 

sistem u komercijalnim objektima i 

ekonomično je rešenje za kontrolu 

protoka posetilaca na ulaznim 

punktovima. 


51

DynaColor 

Za jedinstvena rešenja 

Kompanija DynaColor je najavila novu multirezolucijsku V6 IP kameru, pune HD rezolucije od 1080 piksela, sa brzinom 

osvežavanja od 30 frejmova u sekundi u realnom vremenu, CMOS senzorom i progresivnim skeniranjem, dnevno/noćnom 

funkcijom, auto-irisom, maskiranjem privatnih zona, izvanrednim kvalitetom slike i efikasnom kontrolom 

korišćenja propusne moći zbog H.264/MJPEG video-kompresije 

U 

z CMOS 2M senzor za 

progresivno skeniranje i H.264 

kompresiju, V6 IP kamera daje 

oštre i kvalitetne snimke, naročito 

pokretnih objekata Stručnjaci kažu 

da će ova serija kamera poslužiti 

za kreiranje jedinstvenih rešenja, 

zahvaljujući fleksibilnim funkcijama, 

kao što je dnevno/noćna funkcija, 

BNC analogni izlaz, podrška za 

objektive sa auto‐irisom i podrška 

za SDHC kartice. IR filter je tehnički 

unapredio slike koje se snimaju na 

dnevnom svetlu u kolor režimu, kao 

i slike u monohromatskom noćnom 

režimu. 

Podrška za auto‐iris olakšava 

upotrebu auto‐iris objektiva u 

aplikacijama za koje je potrebno 

specifično rešenje. Za potrebe 

brzog prikaza analognog videa 

u realnom vremenu, koristi se 

BNC‐izlaz, dok je skladištenje 

video-slika i snimaka mnogo 

jednostavnije i brže, zahvaljujući 

podršci za Micro SD kartice. 

VCA tehnologija 

Analiza video-sadržaja (Video Content Analysis) je postala vrlo popularna kod krajnjih korisnika, pokazuju istraživanja 

britanske asocijacije BSIA 

VCA je automatska analiza 

CCTV snimaka u cilju 

dobijanja korisnih informacija 

o video‐sadržaju. Ova funkcija 

se može primeniti u različitim 

aplikacijama (od otkrivanja 

provalnika, ostavljenih paketa 

i nepropisno parkiranih vozila, 

do prebrojavanja ljudi koji ulaze ili 

napuštaju određenu lokaciju). 

Nakon detaljne analize BSIA, 

objavljeni su podaci o tome koliko 

se primenjuje funkcija inteligentne 

analize. Naime, rezultati istraživanja 

su išli u prilog ovoj naprednoj 

tehnologiji koju koristi više od 

80% ispitanika, sa tendencijom 

porasta, naročito poslednjih 

godinu dana. Najveći rast od 7% 

zabeležen je u instalaterskom 

sektoru, dok je interesovanje 

proizvođača nešto manje 

i iznosi 4%. 

Istraživanje je takođe pokazalo da 

se VCA funkcija najčešće koristi u 

sektorima saobraćaja i maloprodaje, 

zatim u avio-kompanijama, 

komunalnim preduzećima i 

lokalnim samoupravama. 

Polin Norstrom, predsednik 

CCTV odseka BSIA asocijacije je 

prokomentarisao: 

Ohrabrujući su rezultati koji 

pokazuju istraživanja o primeni VCA 

tehnologije. S druge strane to nije 

veliko iznenađenje s obzirom na 

to da je ova tehnologija korisna za 

povećanje efektivnosti i povraćaj 

ulaganja u CCTV sisteme, preko 

unapređenja i uvećanja kapaciteta 

za otkrivanje incidenata i analizu 

video-snimaka nakon događaja.” 

VCA tehnologija se u ovom 

trenutku najviše ugrađuje u 

opremu koja je prvenstveno 

namenjena za poslovne objekte, 

a kako se bude uvećavao broj 

onih koji su shvatili koristi od 

primene ove tehnologije, realno je 

očekivati još veće interesovanje za 

VCA tehnologiju – dodao je Polin 

Norstrom. 


AKTUELNO 

PSS medijski sponzor 

Grabe krupnim koracima napred 

Uspešna prezentacija beogradske firme IP Way još jednom je 

potvrdila koliki ugled uživaju kod partnera, koji su zasluženo 

stekli zahvaljujući dugogodišnjem predanom radu 

Vlade i Skupštine Vojvodine Voj vo dine i najveća rea lizova 

na instalacija do danas, u No vom Sadu. 

Predavači su gostima preneli svoja iskustva iz prakse 

i pred nosti instaliranog IP video-nadzora. Nisu propustili 

da na glase korektnu saradnju sa beogradskom firmom 

IP Way. 

Uglavnom, svi učesnici na prezentaciji složili su se u jednom 

– da je potrebno mnogo više investirati u bez bednosne 

projekte i opremu u Srbiji, kao i u regionu. Isto 

tako, složili su se u tome da ulaganje bez znanja i iskustva 

ne može doneti očekivane rezultate. 

Zahvaljujući profesionalnom odnosu prema poslu i par tnerima, 

firma IP Way zauzima vrlo visoku poziciju u bezbed 

nosnom i IT sektoru. Trenutno može da ponudi konkretna 

i fleksibilna rešenja javnom sektoru i na taj način 

una predi njihovo poslovanje. Kao i mnogo puta do sada 

PSS je bio medijski sponzor. Svi gosti su se uverili da firma 

IP Way grabi krupnim koracima napred. 

Seminar pod nazivom „IP video‐nad zor i javna bezbednost“ 

održan je 27. maja u resto ra nu na Adi Ciganliji, 

beo grad skom izletištu gde je pri su stvo valo više od 

120 gostiju. Namera organizatora bila je da oku pi profe 

sio nalce iz bezbednosnog sektora i da ih teorijski 

i prak tično upozna sa najuspešnijim in sta la cijama Axis 

opre me i Netavis softvera u Srbiji. Opu šte no i srdačno 

ra spo loženje i dobra atmosferi najbolji su na čin da se 

raz me ne iskustva, nauči nešto novo i ostva re novi kontak 

ti. Takođe, seminar je bio do bra prilika za kraj nje kori 

sni ke da predstave uspešne insta lacije u svo jim organi 

za cijama i na taj način skrenu pa žnju bu dućim korisni 

cima na prednosti IP video‐nad zo ra. Orga ni za tori su 

ne sebično podelili iskustva s gosti ma i po se bno istakli 

značaj trenutno najveće instalacije IP nadzo ra u regionu, 

koja je nedavno završena u No vom Sadu. Naime, reč je 

o IP video-nadzoru grada, u koji je im ple men ti ra no više 

od 1.000 Axis kamera, uz po dršku Netavis soft ve ra. 

Ovim projektom IP Way je kru ni sao svo je dugo go di šnje 

iskustvo u IT sektoru koji sve više za dire u sfe ru bez bednosti. 

Svetska utakmica izme đu ana log nog i IP video‐nadzora 

je još u toku. Trendove dik ti ra ju pro izvo đači, a krajnji 

korisnici biraju onu opremu koja je funk cio nalnija i 

jeftinija. Očigledno je da ove uspešne priče iz prak se potvrđuju 

da je IP nadzor ovo ga puta u prednosti. 

Više informacija o Axis opremi i Netavis softveru 

možete pronaći na: www.ipway.rs 

PSS sponzor MIPS-a u Moskvi 

Oporavak ruskog tržišta 

Međunarodni sajam bezbednosti MIPS održan je početkom 

aprila u moskovskom Expocentru, na kom je izlagalo više 

od 300 kompanija iz 20 zemalja sveta. Prema poslednjim 

informacijama dobijenim od organizatora, Sajam je posetilo 

preko 20.000 posetilaca 

Rusko tržište bezbednosti se svakako oporavlja, a nje gov 

procvat se očekuje narednih godina i direktno se ve zu 

Iskustva iz prakse 

Centralne teme koje su dominirale na seminaru bile su: 

instalacija na teniskom turniru Gemax Open, u domu 

za smeštaj učenika „Petar Drapšin“ u Beogradu, zgradi 


53

AKTUELNO 

je za Zimske olimpijske igre, koje će biti održane u Sočiju 

2014. godine. Iako ekonomska kriza nije zaobišla 

ni ovo tržište, poboljšanje se svakako na zi re. Uzrok 

dosadašnje stagnacije jeste tesna veza bezbed nosnog 

tr ži šta sa sektorima građevinarstva, nafte i gasa, kao i 

sa komercijalnim i privatnim sektorom. Prema izve šta ju 

Frost&Sullivan oporavak ekonomije se očekuje to kom 

2010. godine sa tendencijom stalnog poboljšanja, za hvalju 

jući vladinim i komercijalnim projektima, kao i pro jek tima 

u naftnoj i gasnoj industriji. 

Izbor predstavljene opreme na MIPS-u nije se razlikovao 

od drugih svetskih sajmova. Posetioci su imali priliku da 

vide opremu svih poznatih svetskih proizvođača – od video-nadzora, 

kontrole pristupa do protivprovalne i po žarne 

zaštite. Prema istraživanjima, najdinamičniji sekto ri 

rus kog tržišta su video-nadzor i kontrola pristupa, čija kumu 

lativna godišnja stopa rasta iznosi 13%, a prema predviđanjima 

do 2012. godine bi trebalo još da se razvija. 

Rusko tržište bezbednosti svakako je revitalizovano 

zahvaljujući većem ulaganju u bezbednosnu opremu za 

Zimske olimpijske igre 2014. u So či ju. Pored ovih jednokrat 

nih investicija treba pomenuti i sve veću potrebu za 

zamenom stare elektronske bez bed nosne opreme u mnogim 

državnim institucijama – obja snili su nam orga ni zatori 

Sajma. 

Ruse takođe ohrabruje činjenica da više od 50% sred stava 

iz federalnog budžeta, iz koga se finansiraju mnogi 

bez bednosni programi potiču iz prihoda ostvarenog izvozom 

nafte i gasa. Uskoro će biti revitalizovani mnogi 

projekti koji su odloženi tokom 2008. i 2009. godine. 

Međutim, nakon no vog povećanja cene nafte i gasa postoji 

verovatnoća da će Vlada ponovo pokrenuti odložene 

i inicirati nove pro grame. 

Novi projekti kompanije Bosch u Srbiji 

Uprkos trenutno nepovoljnoj situaciji, Bosch je u Srbiji razvio 

nove projekte i tržištu ponudio inovativne proizvode. 

U poslovnoj 2009. godini promet se na domaćem tržištu 

smanjio za 22 %, na 19 miliona evra, uključujući i promet 

u Crnoj Gori. Tokom 2009. godine broj zaposlenih u grupi 

Bosch za Srbiju povećao se sa 39 na 47. Bosch očekuje da 

će se u 2010. godini poslovanje stabilizovati i da će promet 

porasti za 8% 

Recesijom su najviše pogođena mala i srednja pre du zeća 

i industrijski sektor, uglavnom zbog toga što di rek tno 

zavise od stranih investicija i ukupne ekonomske aktiv nosti 

države. I pored toga, u planu su dalja mo der nizacija i 

velika ulaganja u bezbednosnu opremu u nu kle arnom sektoru 

– dodali su organizatori. 

Ekonomski oporavak u mnogim azijsko-pacifičkim zem ljama 

i jačanje veze između dve svetske sile, Kine i Rusije 

uka zuju na dalji razvoj i veću ekonomsku aktivnost. Dalekovide 

ruske kompanije prate svetske trendove i svesno 

ističu veliki potencijal ruskog tržišta. 

Robert Bosch d.o.o. je otvorio novo odeljenje Automative 

u kome se radi na stvaranju kompletne baze podataka 

vo zila i tehničke specifikacije, integrisanih sistema i komponenti 

za vozila i tehničke specifikacije, integrisanih 

si ste ma i komponenti za vozila. Beograd je trenutno četvr 

ta lokacija u svetu koja ima ovakvo odeljenje, pored 

Karls ruea u Nemačkoj, Sao Paola u Brazilu i Singapura. 

U tu svrhu je 2009. u Beogradu otvoreno 12 novih radnih 

mesta. Stalno istraživanje, obimna baza podataka 

i si ste matsko informisanje pomažu kompaniji da predvide 

tren dove na postprodajnom tržištu auto-delova. 

Na osnovu dobrih rezultata ovog novog odeljenja u Srbiji, 

možemo da očekujemo nove zadatke iz naše cen trale 

– rekla je Jovanka Jovanović, generalni direktor Boscha 

za Srbiju. 


AKTUELNO 

Od marta 2010. u Srbiji program termotehnike Junkers‐a 

je u nadležnosti kompanije Bosch. Ovo važi za se dam 

zemalja u Evropi. Tomas Bajer, generalni direktor re gi ona 

Bosch Adria na godišnjoj konferenciji za štampu u Beogra 

du je istakao: 

Potražnja za najsavremenijom tehnologijom raste i taj 

trend će nam pomoći da ojačamo našu poziciju na trži štu. 

Alarm automatika 

Bez improvizacije 

Dobra kombinacija stručnosti i dinamičnog marketinga 

prate većinu seminara i konferencija koju organizuje 

Alarm automatika. Ova riječka kompanija uz pomoć tima 

iz Zagreba i Beograda već duže vreme pleni pažnju kako 

profesionalaca i stručne javnosti, tako i sve većeg broja 

korisnika 

Strateški cilj ozbiljnih firmi je ulaganje u edukaciju i marke 

ting. Hrvatska fima Alarm automatika već odavno je 

postavila određene standarde kada je reč o ovim va žnim 

se gmentima poslovanja. Krajem aprila meseca u beo gradskom 

hotelu M organizovala je seminar na temu „Uvod 

u si ste me za dojavu požara“, na kome je pažnja usmerena 

na rano otkrivanje požara, tj korišćenje detektora za dojavu 

požara, koji mogu značajno da smanje broj nastradalih 

u požarima. Rano otkrivanje požara nije samo veća šansa 

da se izbegnu žrtve i materijalna šteta, nego da se 

iz be gne prekid poslovnih procesa. Seminar o temi koja 

sve više zaokuplja javnost otvorio je Ivan Zarev, na čelnik 

Uprave za preventivnu zaštitu Sektora za vanred ne 

si tu acije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbi je. Načel 

nik Zarev je na samom početku izlaganja upo znao 

pri sutne go ste sa značajem uređenja oblasti požar ne zašti 

te. Za rev je ukazao na trenutnu situaciju u Srbiji i zakonsku 

regulativu, koja je osnovno po la zište za do bru 

i efi kasnu preventivu od požara. Prema nje go vim re čima, 

novi Zakon zaštite od požara usvojen je u Skup štini 

prošle godine, a uskoro se očekuje i do no še nje osta lih 

pratećih propisa i podzakonskih akata. No vim Za konom 

precizirano je licenciranje ovlašćenih pro jek ta nata 

preko Inženjerske komore Srbije uz pomoć komi sije 

koju formira MUP Srbije. Ivan Zarev je na kraju svog 

izla ganja zaključio da je za sprovođenje efikasne po žarne 

zaštite potrebno pratiti svetske trendove i sa vre mene 

tehnologije. Kako je rekao, imperativ za uspe šnu prevenciju 

su brze spasilačke ekipe opremljene sa vre me nim 

ure đajima. 

Renata Dončević iz Alarm automatike govorila je o elementima 

sistema za dojavu požara i novim tehno lo gijama 

u praksi. Prema njenim rečima, prepoznavanje faza raz voja 

požara su glavni preduslov za dobru prevenciju i adekvatan 

iz bor dojavnih uređaja za određenu apli ka ci ju. 

Da bi se pravilno artikulisali zahtevi korisnika za po žarnom 

zaštitom, treba se upoznati sa osnovnim kri te ri jumima 

i karakteristikama opreme, napomenula je. Ta kođe 

je naglasila ulogu video-nadzora u funkciji de tek ci je 

požara na otvorenom prostoru, kako bi se iz be gla ve lika 

materijalna šteta. Za tu namenu treba in sta li rati po kretne 

kamere sa velikim zumom podržane pro gra mima za 

prepoznavanje požara, koje se instaliraju na viso kim položajima 

i povezuju bežičnim linkovima. Na kra ju, Renata 

je predstavila umrežene centrale i ko mu ni kaciju putem 

Interneta, kao i bežične sisteme za do ja vu požara. 

Veći deo seminara bio je posvećen značaju projektovanja 

i tipičnim greškama koje tom prilikom nastaju. O tome 

je govorio Emil Prpić, stručnjak iz Alarm automatike. Tokom 

njegovog izlaganja i demo-snimka požara, prisutni 

go sti su stekli jasnu sliku o tome kako treba pravilno 

pro jektovati elemente požarnog sistema, u zavisnosti od 

Ivan Zarev, načelnik Uprave za preventivnu zaštitu Dobra atmosfera među kolegama 


55

AKTUELNO 

funkcije i lokacije kojoj su namenjeni. Na kraju, Prpić je 

na glasio da ne postoji kvalitetan sistem bez jasno zaokruženog, 

unapred promišljenog i preciznog projekta. 

Za dobru organizaciju seminara bila je zadužena Danica 

Ka uzlarić iz zagrebačke Alarm automatike, koja je pod stakla 

dobru komunikaciju među učesnicima. 

Krajem maja održana stručna rasprava 

Da ne bude kasno 

Javnost je sve češće zabrinuta dojavama o podmetnutim 

bombama u školama i drugim objektima. Prema posto jećim 

izveštajima najčešće se radilo o lažnim dojavama neod 

govornih i neozbiljnih učenika, koji su po svaku cenu 

hte li da izbegnu školske obaveze. U ovakvim situ aci ja ma 

nisu ugro ženi samo đaci u školama, jer je slič nih do ja va 

bilo i u drugim objektima, na mostovima, u tržnim cen trima. 

Po pravilu, uvek na mestima gde ima mnogo ljudi. 

Zbog čega je, pi tate se, potrebno intervenisati, ako je 

reč o lažnoj dojavi? Nažalost, tragičan ishod ovakvih događaja 

se ne može predvideti. Ovo je bio je povod da 

Cen tar za analizu rizika i upravljanje krizama organizuje 

stru č nu raspravu i ukaže na moguće posledice ovakvih 

tra gedija. Rasprava je održana kra jem maja u Beogradu 

na temu „Analiza i procena rizika u situacijama dojave 

o po stavljenoj bombi”, kao prve faze u realizaciji šireg 

pro jek ta, čiji je cilj izrada i preduzimanje konkretnih mera 

u kriznim situacijama, koje nastaju na kon dojave o po stavljenoj 

eksplozivnoj napravi. Na ovoj ras pravi se go vorilo 

o iskustvima ljudi u slučaju dojave u različitim institu 

ci jama i organizacijama. Tokom ras pra ve ukazano je 

na mere i postupke koje tre ba spro ve sti. Bila je to do bra 

pri lika za menadžere bezbed nosti, da razmene isku stva, 

otvo reno razgovaraju i daju svoje pred loge u reša vanju 

po tencijalne krizne situacije. 

Stručnoj raspravi nisu prisustvovali mnogi koji su bili pozva 

ni. Među njima su bili predstavnici Ministarstva unutrašnjih 

poslova, pravde, prosvete, infrastrukture i zdravlja. 

Valjda su gledali svoja posla, umesto da se bave opštim 

interesom. Naročito nema opravdanja za one koji su 

za duženi da brinu o javnom redu i bezbednosti. 

Krajem oktobra Milipol Katar 

Međunarodni sajam bezbednosti Milipol Katar održaće se 

osmi put u Dohi od 25. do 27. oktobra. Davne1996. godi ne 

ovaj Sajam je bio jedina specijalizovana izložba na bliskoistočnom 

tržištu 

O tome koliko se ozbiljno pristupa kriznim situacijama i da 

li se preduzimaju adekvatne mere, bilo je reči na stručnom 

savetovanju održanom 26. maja u beogradskom hotelu 

Palas. Ozbiljna tema sa često nesagledivim posledicama 

očigledno nije dovoljno zainteresovala odgovorne ljudi iz 

MUP-a 

Tokom proteklih 14 godina sajam Milipol u državi Ka tar 

postao je međunarodna specijalizovana izložba i vrlo brzo 

opravdao potrebu za postojanjem jednog tak vog spe ci ja lizovanog 

lokalnog događaja. Sada je ova mani fe sta cija postala 

glavno mesto okupljanja na kome se sastaju snabde 

vači bezbednosne opreme i usluga sa kup cima i vla dinim 

konsultantima iz zalivskog regiona, ostatka Blis kog 

isto ka, Severne Afrike i Azije. S pravom se može reći da 

Milipol predstavlja svojevrsni regionalni skup za sve one 

koji treba da se upoznaju s najnovijim tehno loš kim do stignućima 

u oblasti bezbednosti. 

Ministar unutrašnjih poslova države Katar pozvao je zvanične 

delegacije sa Bliskog istoka, iz severne Afrike, Azije 

kao i Evrope da prisustvuju ovom događaju i upoznaju 

se sa novim tehnologijama u ovoj stručnoj oblasti. Među 

članovima delegacija nalaze se ministri, visoki službenici 

ministarstava unutrašnjih poslova i odbrane, ambasadori, 

direktori, konsultanti. 


BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

Digital Security 

Španskih boraca 22 

11 070 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 311 8 113 

+381 11 311 5 302 

www.pelco.co.rs 

office@pelco.co.rs 

Posetite sajt PSS magazina 

www.pss-magazine.com 

Dragi čitaoci, 

budite član rubrike 

BusinessPartners – tako ćete biti 

lakše dostupni vašim poslovnim 

partnerima. 

Ispod logotipa svake firme naći ćete 

osnovne podatke. 

I vi pripadate ovoj grupi. 

Zato nas kontaktirajte! 

Pošaljite svoje podatke na: 


pss-magazine@sbb.co.yu 

Zvanični zastupnik i sistem-integrator za SCG za 

opremu Pelco 

Salmont d.o.o 

Stojana Aralice 1 

11 077 Novi Beograd 


+381 11 22 80 875 

+381 65 21 34 151 

www.salmont.co.rs 

office@salmont.co.rs 

Manifacture and engeneering of security system 

Boma 

Čarli Čaplina 39 (hala Pionir) 

11 000 Beograd 

office@boma.rs 

www.boma.rs 


+381 11 30 30 838 

Zastupanje, veleprodaja, distribucija, projektovanje, 

izvođenje, inženjering 

Master CCTV centar 

Miloša Bandića 16 

11 080 Zemun 


+381 11 307 6 888 

+381 11 316 7 222 


masterbc@masterbc.co.rs 

Zvanično najveći distributer sigurnosne opreme 

Tehnomobil Protech 

21000 Novi Sad 

Branimira Ćosića 13 

tel.: +381 21 427 027 

tel./fax: +381 21 531 433 

www.tehnomobil-protech.co.rs 

Detekcija požara, detekcija otrovnih i eksplozivnih 

gasova, kontrola pristupa i evidencija radnog vremena, 

protivprovalni sistemi, video nadzor 

primion Technology AG 

Steinbeisstrasse 2-4 

D-72510 Stetten a.k. Markt 

Germany 

phone +49 (75 73) 952 494 

fax +49 (75 73) 952 110 

www.primion.de 

sidiropoulos@primion.de 

Axis Communications GmbH 

Lilienthalstr. 25 

85399 Hallbergmoos, Germany 

Tel.: +49 811 555 08 44 

Fax: +49 811 555 08 69 

www.axis.com 

kai.niedermeyer@axis.com 

ISC Contact 

Porečka 13 



+381 11 329 3 738 

www.iscc.rs 

www.boschsecurity.rs 

iscc@eunet.rs 

Autorizovani zastupnik za Bosch za SCG 

Bosch Security Systems Lic. 

Milutina Milankovića 11a 

11070 Beograd 

tel: +381 11 2052 380 

Fax: +381 11 2052 380 

www.boschsecurity.rs 

bojan.petrovic@bosch.com 

Invented for life 

Dallmeier electronic GmbH&C.KG 

Bahnhofstraβe 16 

93047 Regensburg 

Germany 

phone +49 941 8700-0 

fax +49 941 8700-180 

www.dallmeier-electronic.com 

thomas.dallmeier@dallmeier-electronic.com 

IP WAY 

Tetovska 41 



+381 11 308 95 43 

www.ipway.rs 

info@ipway.rs 

Distribucija profesionalne IP video-opreme i softvera za 

video-menadžment i nadzor 

WLS Electronic 

Kraljevačka 5 

11000 Beograd 

tel./fax. + 381 11 309 70 80 

+ 381 11 309 82 72 

mobilni + 381 63 232 014 

www.wls.izlog.org 

wlsbgd@sezampro.rs 

Isporuka i montaža protivprovalnih sistema, kontrole 

pristupa, sistema video-nadzora, automatskih kapija... 

Kobra 

Dinarska 14 

11000 Beograd 

tel./fax: +381 11 3690 323 

+381 11 3690 313 

+381 11 3692 313 

+381 11 2648 368 

www.kobra.co.rs 

office@kobra.co.rs 

Protivprovalni sistemi, kontrola pristupa, detektori 

metala, network 

Zaštita na radu 

Siemens d.o.o. Beograd 

Siemens Building Technologies 

Omladinskih brigada 21 

11070 Beograd, Srbija 

tel: + 381 11 20 96 377, fax: + 381 11 20 96 390 

sbt.cs@siemens.com 

www.siemens.co.rs/sbt, www.sbt.siemens.com 

Proizvodnja, projektovanje i montaža integrisanih 

sistema zaštite i sistema automatike u zgradama 



www.pss.magazine-com 


BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

International Counter-Terrorism 

and Protection Training Center 

Serdara Jola Piletića 2 

81000 Podgorica 

tel: +382 20 202 845 

+382 20 203 243 

www.ctp-trainingcenter.com 

www.ctp-trainingcenter@t-com.me 

Špica Centar 

Beogradska 39 



info@spicacentar.co.rs 

www.spicacentar.co.rs 

Sectron 

Jurija Gagarina 11b 

11070 Beograd 

tel: +381 11 22 85 030, +381 11 22 85 031 

fax: +381 11 22 85 032 

www.sectron.co.rs 

office@sectron.co.rs 

Sistemi za automatsku identifikaciju 

security&communication systems 

RAK Security Systems 

Palmira Toljatija 5 

11070 Novi Beograd 

tel/faks: +381 11 2608162 

www.raksecurity-rs.com 

office@raksecurity-rs.com 

Alarm automatika d.o.o 

Gostivarska 25 

11000 Beograd 

tel. +381 11 3976 939 

tel/fax +381 11 3982 992 

e-mail: AABeograd@alarmautomatika.com 

www.alarmautomatika.com 

Izbor proverenih sistema i komponenti potrebnih za 

kreiranje rešenja tehničke zaštite 

Jonik d.o.o. 

11000 Beograd 

Francuska 61-65/III 


www.jonik.rs 

office@jonik.rs 

Jonik 

Evidencija radnog vremena i kontrola pristupa, sistem 

za pozicioniranje i komunikaciju 

Cadex Engineering d.o.o 

Braće Kovač 5a 



+381 11 344 15 79 

www.cadex.co.rs 

cadex@sbb.co.rs 

Projektovanje, ugradnja i održavanje sistema video 

nadzora 

Alarmcentar d.o.o. 

Sarajevska 14/2 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 361 07 41, +381 11 361 08 40 

+381 11 264 37 44, +381 11 264 24 17 

www.alarmcentar.com 

office@alarmcentar.com 

Distributeri protivprovalnih i protivpožarnih sistema, 

kontrole pristupa, video i audio-interfona, video-nadzora 

Ako želite da budete u rubrici 

za direktan kontakt, pošaljite e-mail: 

marketing@pss-magazine.com 

Ne dajte da vas oduvaju


59

Magazin za bezbednost 

Pretplatite se danas! 

Posetite naš sajt 


Kontaktirajte nas: 


Pretplata na godinu dana 

(šest brojeva) 

1500,00 din. + PTT troškovi 

Specijalni bonus 

za vašeg poslovnog partnera 

besplatan primerak 

Vaše mesto 

je ovde... 

60 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 

+381 11 316 41 44 

+381 11 37 71 562

PSS 38

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?