PSS 71
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
PROFESSIONAL SECURITY SYSTEMS<br />
nov/dec 2015. broj <strong>71</strong><br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST • cena 300 din • 3 eur<br />
12. godina<br />
TEMA BROJA<br />
GLOBALNA STRATEGIJA<br />
ILI PROPAST<br />
INTERVJU<br />
HIKVISION DODAJE GAS<br />
U TRENDU<br />
PROJEKAT BEZBEDNA ŠKOLA<br />
SECURITY PRAKSA<br />
VREME ČUVANJA VIDEO-SNIMAKA<br />
Srećna Nova godina i Božić!
Otporne<br />
na vod.u.<br />
Distribucija za Srbiju:<br />
IP WAY D.0.0.<br />
Tetovska 41, 110 00 Belgrade<br />
+381 11 30 89 503<br />
www.ipway.rs<br />
AXIS ®<br />
COMMUNICATIONS
TEMA BROJA<br />
PROJEKTOVANJE<br />
UGRADNJA<br />
SERVISIRANJE<br />
• automatska dojava požara<br />
• gašenje požara sprinklerom i drendžerom<br />
• gašenje požara u kontrolnim sobama ekološkim<br />
sredstvima (NOVEC, FM-200, inertni gas, …)<br />
• detekcija gasa<br />
• dojava provale i prepada<br />
• kontrola pristupa<br />
• perimetarska zaštita<br />
• video nadzor<br />
• softver za integraciju tehnikih sistema<br />
Securiton d.o.o.<br />
Alarm and Security Systems<br />
Danila Lekia Španca 31, 11070 Beograd<br />
Tel: 011 318 70 81; 318 70 82<br />
Fax: 011 228 05 25<br />
E-mail: office@securiton.rs<br />
www.securiton.rs<br />
A company of the Swiss Securitas Group<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
3
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
SADRŽAJ<br />
UVODNIK 6<br />
SECURITY NOVOSTI 8<br />
INTERVJU<br />
Hikvision dodaje gas 14<br />
TEMA BROJA<br />
Globalna strategija<br />
ili propast 24-27<br />
TRENDOVI<br />
Nemamo pravo na grešku 18<br />
Javnost, privatnost, zaštita 21<br />
Veliki brat ili voajer? 23<br />
TEMA BROJA<br />
Globalna strategija ili propast 24<br />
SECURITY PRAKSA<br />
„Kratkovidi” menadžer 28<br />
Vreme čuvanja video-snimaka 30<br />
Jasne slike u noćnim uslovima 32<br />
POŽARNA ZAŠTITA<br />
Vatra ne bira ni mesto ni vreme 34<br />
TEHNIKA<br />
Idealni za stambene i manje<br />
poslovne aplikacije 36<br />
Daljinski monitoring 39<br />
Optimizovana rešenja za auto-put 40<br />
Optički prijemnici 43<br />
Izaberite kameru bez dileme 47<br />
TEHNIKA - noviteti 45<br />
AKTUELNO<br />
Inteligentni algoritmi za analizu slike 50<br />
Hikvision izabrao novog partnera 51<br />
Izbegavajte hotelski vaj-faj 51<br />
Distributeri su na potezu 52<br />
Nove šanse za balkansko tržište 52<br />
I dalje škripi javno-privatno partnerstvo 53<br />
DA LI SE ZNA<br />
Gde je tanko, tu se i kida 54<br />
Jasne slike u noćnim<br />
uslovima 32-33<br />
Vatra ne bira ni mesto<br />
ni vreme 34-35<br />
Professional Security Systems<br />
izdavač: IN TEAM d.o.o.Beograd • adresa redakcije: Gradski park 2, Beograd<br />
• tel: 011/316 41 44 • e-mail: pss@pss-magazine.com<br />
www.pss-magazine.com<br />
tekući račun: 355-1067900-47 PIB 103673280<br />
glavni i odgovorni urednik: Dragica Šipka • direktor: Branislav Šipka<br />
• e-mail: komentari@pss-magazine.com, marketing@pss-magazine.com<br />
saradnici redakcije: Milica Zdravković, Craig Donald, Ada Han, Igor Stojšić,<br />
Vladimir Ćalić, Ijan Kameron, Goran Nešić, Branko Kostić, Vladimir Kos,<br />
Aleksandar Kos, Dejan Obradović<br />
prevodioci: Nataša Šipka, Dilaver Čaušević<br />
marketing: Dragica Šipka • web: Željko Šipka • tehnički urednik: LidijaTušek<br />
lektura i korektura: Nataša Šipka • Štampa: AMD sistem, Beograd<br />
CIP broj: 351.74/.76 katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije<br />
COBISS.SR-ID112914956
Uvodnik<br />
TREBAĆE<br />
NAM<br />
MNOGO<br />
SREĆE!<br />
N UN U<br />
RU II IINI I.<br />
INN I, INN RUN,<br />
INN I<br />
este li primetili kako se negde na putu u instant kapitalizam<br />
izgubio onaj dobar osećaj da jedni druge spontano posećujemo<br />
bez previše dogovaranja i bez prethodnog najavaljivanja?!<br />
Danas sve ispisujemo u planere.<br />
Slušala sam nedavno na nekoj konfernciji kako uspešni menadžeri<br />
raspredaju o uspesima kompanije, profitabilnosti, dodatnim vrednostima<br />
(novi termin), ženama u biznisu, znanju koje često nedostaje<br />
……zamislite, pomenuli su čak i međuljudske odnose, kao i nerazumevanje<br />
među generacijama. Kao da je to nešto novo. I sve sam to<br />
nekako razumela, ali kada su krenuli da objašnjavaju kako uspešan<br />
menadžer vikendom u miru treba da razmišlja o strategiji razvoja firme,<br />
samo sam promrljala nešto u sebi i napustila konferenciju, kako<br />
ne bih čula još neku glupost. A život nas svaki dan melje!<br />
Možda će neko reći da se isplatilo. Jer danas imamo izbor. Imamo<br />
Mango, Zaru, Mc Donald, Costa Coffe, LED televizore, italijansku i<br />
špansku keramiku za kupatila, dizajnirani nameštaj. U vreme pre<br />
slobode imali smo RK Beograd, PKB, Soko Štark, IMT, IMR, Beobanku,<br />
Investbanku, Jugobanku, Jugoexport, Novi dom, Obuću Beograd, i<br />
da ne nabrajam više, trebaće mi čitava sveska. Zamislite, imali smo i<br />
proizvodnju i izvoz. Nisu nam krali zarađene plate, niti je bilo potrebe<br />
da preduzeća utaje porez. Danas su nam uvezli sve i svašta, prodali<br />
sve što je valjalo, a država nam krade i dragoceno vreme. Jesmo li<br />
se milimetar mrdnuli s Balkana? A i Evropa, ovakva kakva jeste, nije<br />
baš preterano srećan izbor. Mora da smo sumnjivi, ne znamo šta<br />
hoćemo, smatraju neki komesari i oficiri za vezu koje nam dodeliše<br />
Evropljani.<br />
Ako i vi trčite u Evropu, trčite tako da se ne spotaknete i oborite<br />
postojeći sistem. Evropa ne voli trapave, voli samo programirane i<br />
poslušne. A voli i stručne. U svakom pogledu. Naročito kad je reč<br />
o privatnom obezbeđenju. Valjda nam je zato i ponudila provereni<br />
model privatne kompanije za obezbeđenje iz inostranstva, koje od<br />
raznih pošasti čuvaju čak i srpske vladine ustanove. Ako se uskoro<br />
pojave u reklami sa Deda Mrazom, biće to veliki korak napred za državu.<br />
Čak je izvesno da će Deda Mraz zajedno sa nevladinom organizacijom<br />
(čitaj: obavezan satelit u privatnom obezbeđenju!) uticati<br />
na MUP da ubrza donošenje podzakonskih akata, koji bi trebalo da<br />
regulišu oblast privatnog obezbeđenja.<br />
Pa kako inače da se zna da Evropa misli na nas?! Deda Mraz je jaka<br />
institucija, nije to običan deda koji na sankama nosi poklone. Doduše,<br />
sneg mu više ne ide naruku, pa se preorijentisao na internet. I to<br />
je sasvim logično. Nije Deda Mraz mačji kašalj, pa da dopusti da naš<br />
evropski progres koče neke male domaće firme na tržištu privatnog<br />
obezbeđenja.<br />
Ali pošto ovih predprazničkih dana treba svi da budemo pelcovani<br />
optimizmom, zamoliću Deda Mraza da ućutka sve one koji se busaju<br />
u grudi da su uradili nešto valjanjo za radnike koji rade u obezbeđenju.<br />
Uradili su jedno veliko – NIŠTA!<br />
P.S.<br />
Ako ste pobornik stručno reformisanog sektora obezbeđenja, ne<br />
računajte na proslavu. Jer, ako dve godine čekate na drajvere (čitaj:<br />
podzakonska akta) za sprovođenje Zakona, srećan vam povratak u<br />
prošlost! Za budućnost smo zakasnili!<br />
Gl. urednica<br />
Dragica Šipka<br />
6 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
7
PRISLUŠKUJU VAS<br />
NA SVE STRANE<br />
U<br />
vreme kada svako ima mobilni<br />
telefon, prilično je lako prisluškivati<br />
njegovog vlasnika, iz bilo kog<br />
razloga. Ovo je pet najčešćih znakova<br />
da vam neko prisluškuje telefon:<br />
1. Baterija se brzo istroši<br />
Klasičan znak da vam neko prisluškuje<br />
telefon je trajanje baterije nakon<br />
što je napunite. Baterija u mobilnim<br />
telefonima se brzo troši jer programi za<br />
prisluškivanje crpe njenu snagu i kada<br />
telefon ne koristite.<br />
2. Telefon se sporo gasi<br />
Ako ne možete na normalan način<br />
da ugasite telefon ili mu je potrebno<br />
mnogo više vreme nego obično, šanse<br />
su da vam neko prisluškuje telefon.<br />
Razlog tome jeste što je potrebno<br />
duže vremena da se svi programi za<br />
prisluškivanje ugase. Moguće je i da<br />
vam telefon nije ispravan, ali obavezno<br />
pratite da li vam se telefon čudno<br />
ponaša.<br />
3. Čudni zvukovi u pozadini<br />
Šum tokom razgovora ili čudno<br />
zujanje ukazuju na to da postoji<br />
velika verovatnoća da vam se telefon<br />
prisluškuje. Mnogi ni ne razmišljaju o toj<br />
mogućnosti jer im je izgovor da je veza<br />
loše uspostavljena. Međutim, današnja<br />
telekomunikaciona tehnologija je<br />
veoma napredna i savremena tako da<br />
su retke smetnje kada je reč o signalu.<br />
4. Distorzija glasa<br />
Još jedan veoma čest znak da vam neko<br />
prisluškuje telefon jeste distorzija glasa.<br />
Ukoliko čujete „robotski” glas osobe<br />
sa kojom razgovarate, veoma je velika<br />
verovatnoća da neko sluša ili snima vaš<br />
razgovor.<br />
5. Dok ne koristite telefon<br />
Obratite pažnju na to ako telefon<br />
počne čudno da se ponaša jer<br />
je moguće da imate na telefonu<br />
instaliran program za prisluškivanje.<br />
Ove programe je veoma lako ubaciti<br />
na nečiji telefon pomoću imejla ili<br />
prebacivanjem fajlova Blututom. Fiksni<br />
telefoni takođe nisu izuzetak kada je<br />
reč o prisluškivanju. Obratite pažnju na<br />
čudne zvukove u pozadini, naročito<br />
zujanja ili šuštanja. <br />
NEBEZBEDAN VOŽDOVAČKI BULEVAR<br />
Problemi vozača i pešaka u Vojvode<br />
Stepe nisu nestali sa rekonstrukcijom<br />
ulice. Osim oštećenja i rupa na<br />
asfaltu, vlasnici automobila su nezadovoljni<br />
semaforskim režimom, dok<br />
su zbog postavljanja tramvajskih šina<br />
i stajališta u sredinu ulice nebezbedni<br />
i putnici koji na preuskim stajalištima<br />
čekaju prevoz.<br />
Iako su u Sekretarijatu za saobraćaj<br />
u oktobru najavili da će za mesec<br />
dana rad vertikalne signalizacije biti<br />
bolje koordinisan, građani ovog dela<br />
Voždovca još voze u ritmu kreni-stani. A<br />
od „zelenog talasa” ni traga ni glasa.<br />
- Taman što mi se upali zeleno i krenem<br />
u nadi da ću stići da prođem bar sledeći<br />
semafor, zasija žuto, pa crveno i moram<br />
da stanem – žale se sugrađani koji<br />
svakodnevno voze ulicom Vojvode<br />
Stepe.<br />
- I tako od Trošarine do kružnog<br />
toka na Autokomandi. Bespotrebno<br />
izgubim silno vreme, a o tome kako<br />
ovakav način vožnje utiče na automobil<br />
i da ne pričam. Naravno da putnici<br />
iz gradskog prevoza i pešaci treba da<br />
pređu ulicu, ali postoji način da se i to<br />
reguliše, pa da se samo po potrebi pali<br />
semafor.<br />
Međutim, nedostatak „zelenog talasa”<br />
nije jedina zamerka na semafore u<br />
ovom delu ulice Vojvode Stepe.<br />
Problematičan je i onaj kod skretanja u<br />
Triše Kaclerovića. S obzirom na to da je<br />
traka za skretanje ulevo u tramvajskoj<br />
baštici, ukoliko je tramvaj ispred vozila,<br />
zbog semafora koji pokazuje da je<br />
zabranjeno kretanje pravo, a istovremeno<br />
je dozvoljeno skretanje levo, šinsko<br />
vozilo stoji i koči sve one koji su iza<br />
njega a hteli bi da skrenu.<br />
Kada se tramvaju otvori semafor,<br />
automobili i dalje moraju da čekaju<br />
jer im u međuvremenu na semaforu<br />
svetli crveno. Neretko se desi i obrnuta<br />
situacija, da su ispred tramvaja automobili<br />
koji čekaju „dozvolu” za skretanje, pa<br />
iako bi po signalizaciji mogao da vozi<br />
pravo, on ja primoran da skrene.<br />
Bezbednost putnika na tramvajskim<br />
stanicama posebna je priča. S jedne<br />
strane ih vrebaju automobili, a sa<br />
druge zbog uskih stajališta, posebno u<br />
vreme jutarnjeg i popodnevnog špica,<br />
Beograđani su primorani da tramvaje<br />
čekaju bukvalno na šinama. <br />
8 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
NOVOSTI<br />
javnog značaja. Povereniku je prošle<br />
godine stigao 2.561 zahtev i uloženo<br />
je 310 žalbi, što je više nego godinu<br />
pre toga (1.867 zahteva, 237 žalbi).<br />
PROTIV POLICIJE STOTINE PRIJAVA<br />
Samo četiri odsto građana misli da<br />
u policiji nema korupcije, pokazalo<br />
je istraživanje Beogradskog centra<br />
za bezbednosu politiku (u daljem<br />
tekstu BCBP) pod nazivom „Procena<br />
integriteta policije”, pod pokroviteljstvom<br />
Evropske unije.<br />
„Borba protiv korupcije u policiji”<br />
na meti je Evropske komisije, jer je<br />
policija u Izveštaju o skriningu za poglavlje<br />
23 identifikovana kao posebno<br />
osetljiva oblast. U poslednjih pet<br />
godina protiv policijskih službenika<br />
zbog korupcije prosečno je pokrenuto<br />
oko 130 krivičnih prijava godišnje, kaže<br />
Saša Đorđević, koordinator projekta.<br />
On dodaje da je istraživanje javnog<br />
mnenja iz jula pokazalo da građani<br />
Srbje imaju u regionu najniži nivo<br />
poverenja u policiju, a da prosečnog<br />
policajca koga svakodnevno sreću na<br />
ulici, vide kao drskog, neobrazovanog<br />
i bezobraznog. Povećanje transparentnosti<br />
rada policije mogao bi da<br />
bude glavni alat da se ojača integritet<br />
policije, poveća njen legitimitet i<br />
povrati poverenje građana.<br />
„Novi Zakon uvodi nove korupcijske<br />
mere, kao što je provera imovine<br />
policajaca na rukovodećim pozicijamaiI<br />
uspostavljanje delotvornog sistema<br />
upravljanja ljudskim resursima”, dodaje<br />
Đorđević.<br />
Zanimljivo je da MUP od svih<br />
republičkih organa dobija najveći broj<br />
zahteva za pristup informacijama od<br />
Transparentnost, po mišljenju BCBP,<br />
posebno je važno uspostaviti u<br />
istragama koje se odnose na rad<br />
policajaca, a jedna od mogućnosti<br />
jeste i uspostavljanje građanskog<br />
mehanizma za nadzor krivičnih<br />
istraga. U Hrvatskoj tako postoji Veće<br />
za građanski nadzor nad primenog<br />
pojedinih policijskih ovlašćenja, a u<br />
Crnoj Gori Savet za građansku kontrolu<br />
rada policije.<br />
BCPB navodi da policija ne sme da<br />
podlegne politizaciji i aferama, iIi da<br />
mora da uvede jedinstven sistem<br />
unutrašnje kontrole. Za sada nisu<br />
razgraničene nadležnosti Sektora<br />
unutrašnje kontrole, Odeljenja za<br />
kontrolu zakonitosti rada u PU za<br />
Beograd i Upravi policije, Odseku<br />
za kontrolu zakonitosti rada u<br />
Žandarmeriji i Birou za pritužbe u<br />
kabinetu ministra. Potrebno je<br />
uvesti i jedinstvenu bazu podataka<br />
o stanju kriminala. <br />
OPREZNO SA<br />
VIDEO-NADZOROM!<br />
Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu<br />
podataka ličnosti, već godinama<br />
upozorava da video-nadzor kod<br />
nas nije uređen zakonom, kako to Ustav<br />
zahteva.<br />
- Polazeći od toga mogli bismo<br />
zaključiti da je u velikom broju slučajeva<br />
formalno nezakonit. A polazeći<br />
od standarda demokratskog sveta<br />
on se u poslovnom prostoru može<br />
vršiti ako je to neophodno radi zaštite<br />
bezbednosti lica ili imovine, kontrole<br />
ulaska i izlaska iz poslovnog prostora,<br />
zaštite tajnih podataka i poslovnih<br />
tajni i sl. Naravno, to se ne sme raditi<br />
na način koji bi u potpunosti ukinuo<br />
pravo zaposlenog na privatnost na<br />
radnom mestu. Saglasno navedenom,<br />
potrebno je da zona video-nadzora<br />
bude vidno označena a on se može<br />
vršiti samo u određenim delovima<br />
radnog prostora, i ne sme da se vrši<br />
npr. u prostorijama kao što su toaleti,<br />
garderobe i sl. Advokati napominju da<br />
se video-nadzor ne može koristiti u cilju<br />
kontrole sprovođenja radnih obaveza<br />
zaposlenih, već samo radi sprovođenje<br />
bezbednosnih mera u cilju zaštite<br />
imovine poslodavaca i zaposlenih.<br />
Video-zapisi se mogu koristiti kao<br />
dokaz na sudu, ukoliko su pribavljeni u<br />
skladu sa Zakonom o zaštitu podataka<br />
o ličnosti (ZZPL). Poslodavci su u<br />
obavezi da obaveste zaposlene da<br />
sprovode video-nadzor tako što će<br />
postaviti obaveštenje o postojanju<br />
video-nadzora u određenoj zoni,<br />
na kojem će biti i broj telefona koji<br />
zaposleni mogu da pozovu ukoliko<br />
žele da se informišu o detaljima ovakve<br />
obrade. U protivnom se primenjuje<br />
pravilo iz Zakonika o krivičnom<br />
postupku da se odluka suda ne može<br />
zasnovati na dokazu koji je pribavljen<br />
na nezakonit način.<br />
Za razliku od Zakonika o krivičnom<br />
postupku, Zakon o parničnom postupku<br />
ne predviđa izričito korišćenje<br />
video-snimaka kao dokaznog sredstva.<br />
Ipak, može se zauzeti stav da se snimci<br />
mogu koristiti kao dokaz pod uslovom<br />
da su pribavljeni na zakonit način,<br />
odnosno da su u konkretnom slučaju<br />
prilikom snimanja poštovana pravila<br />
Zakona o zaštiti podataka. <br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
9
U<br />
vreme nastanka ove informacije,<br />
krajem novembra, Vlada Srbije<br />
još nije usvojila predlog zakona o<br />
informacionoj bezbednosti, najavila je<br />
državna sekretarka za telekomunikacije<br />
Tatjana Matić, otvarajući telekomunikacioni<br />
forum „Telfor” u beogradskom<br />
„Sava centru”.<br />
Srbija trpi ogromnu štetu zbog<br />
visokotehnološkog kriminala<br />
koja se meri desetinama miliona evra.<br />
Donošenje Zakona o informacionoj<br />
bezbednosti predviđeno je Strategijom<br />
razvoja informacionog društva u Srbiji<br />
do 2020. kako bi se definisale uloge<br />
u borbi protiv visokotehnološkog<br />
kriminala i podstakla naučna istraživanja<br />
neophodna da bi institucije mogle<br />
da odgovore na nove alate i oblike<br />
napada.<br />
Ovim zakonom se, naime, uređuju<br />
mere zaštite od bezbednosnih rizika<br />
u informaciono-komunikacionim<br />
sistemima, odgovornosti pravnih<br />
lica prilikom upravljanja i korišćenja<br />
informaciono-komunikacionih sistema i<br />
određuju se nadležni organi za sprovođenje<br />
mera zaštite, koordinaciju između<br />
činilaca zaštite i praćenje pravilne<br />
primene propisanih mera zaštite.<br />
SRBIJA USKORO<br />
DOBIJA ZAKON O<br />
INFORMACIONOJ<br />
BEZBEDNOSTI<br />
Tatjana Matić je na „Telforu” napomenula<br />
da svakog dana jača svest o ovom<br />
bezbednosnom segmentu poslovanja,<br />
kao i da informaciona bezbednost<br />
ne podrazumeva samo bezbednost<br />
podataka i informacionih sistema u<br />
okviru državne uprave, nego i privrede<br />
i svih ostalih korisnika interneta. Kako<br />
je ranije istakao ministar trgovine,<br />
turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić<br />
ovim će informaciona bezbednost prvi<br />
put biti rešena jednim zakonom, jer je<br />
zaštita te oblasti do sada u Srbiji bila<br />
regulisana kroz osam zakonskih rešenja.<br />
Donošenjem ovog zakona obezbediće<br />
se i zaštita ljudskih prava.<br />
Ono što je posebno bitno jeste to što<br />
će se Zakonom na sistemski način<br />
regulisati informaciona bezbednost u<br />
Srbiji. Zakon će utvrditi IKT sisteme od<br />
posebnog značaja u Republici Srbiji, čiji<br />
operateri će biti dužni da preduzimaju<br />
adekvatne tehničke i organizacione<br />
mere zaštite. To su IKT sistemi organa<br />
javne vlasti, IKT sistemi u kojima se<br />
obrađuju naročito osetljivi podaci o<br />
ličnosti i IKT sistemi koji se koriste u<br />
delatnostima od opšteg interesa (energetika,<br />
saobraćaj, bankarstvo, zdravstvo,<br />
pružanje usluga informacionog društva<br />
kojima se omogućavaju druge usluge<br />
informacionog društva i ostale značajne<br />
oblasti). Operateri ovih sistema biće<br />
odgovorni za njihovu informacionu<br />
bezbednost, moraće da preduzimaju<br />
adekvatne mere zaštite i donesu Akt o<br />
bezbednosti IKT sistema. <br />
UHAPŠENI<br />
KRIJUMČARI<br />
MIGRANATA<br />
Kriminalna grupa od 12 Srba, koju je<br />
predvodio pakistanski državljanin,<br />
za nepunih šest meseci prokijumčarila<br />
je oko 400 migranata preko naših<br />
granica. Od ovog unosnog „biznisa”,<br />
kako nezvanično saznajemo, oni su<br />
zaradili preko pola miliona evra. Svi su<br />
uhapšeni krajem septembra, a veliki<br />
deo novca je pronađen i oduzet.<br />
Opsežna akcija Službe za borbu protiv<br />
organizovanog kriminala pripremana je<br />
više meseci i konačno je realizovana na<br />
području Beograda i Kragujevca.<br />
Veliki doprinos dale su austrijska i<br />
mađarska policija, prema navodima iz<br />
MUP. Prema operativnim saznanjima<br />
šverceri su od aprila do septembra<br />
prokijumčarili oko 400 migranata.<br />
Među njima su pretežno bili Sirijci,<br />
Somalijci i Iračani. Koristili su migrante<br />
i uzimali im do 1.200 evra po čoveku<br />
za transfer od Beograda do Mađarske<br />
ili Austrije. Sa migrantima su stupali<br />
u kontakt u prihvatnim centrima u<br />
Bogovađi i Beogradu.<br />
Prilikom pretresa stanova i drugih<br />
objekata koje su koristili članovi<br />
kriminalne grupe, pronađena je i velika<br />
količina novca koji je zarađen švercom<br />
migranata.<br />
Pored borbe protiv krijumčarenja ljudi,<br />
SBPOK je za prvih deset meseci ove<br />
godine razbio čak 14 organizovanih<br />
kriminalnih grupa. Na „meti” su se<br />
našli falsifikatori, kradljivci automobila,<br />
narko-dileri..... U tim akcijama zaplenjene<br />
su i velike količine ilegalne robe čija<br />
vrednost se procenjuje na više miliona<br />
evra. Samo kod osoba koje su falsifikovale<br />
novac pronađena je oprema za<br />
pripremu štampanja 100 dolara, 32.600<br />
lažnih dolara vrhunskog kvaliteta, kao i<br />
veliki broj novčanica koje nisu do kraja<br />
završene. Oduzeta im je i štamparska<br />
oprema, ofset mašine, sekači..... Kako su<br />
oni sve to pribavili i kako su uspeli da se<br />
organizuju, još uvek nije razjašnjeno.<br />
Takođe je uhapšen i jedanaestočlana<br />
grupa koja je falsifikovala platne kartice,<br />
čekove i pasoše. Možda je najveću<br />
pažnju javnosti privukla međunarodna<br />
grupa koja se bavila švercovanjem<br />
automobila. Otkrivene su dve radionice<br />
za falsifikovanje i prekucavanje<br />
brojeva šasija i lažiranje dokumenata.<br />
Prekontrolisano je 20 objekata na<br />
teritoriji Sremske Kamenice, Novog<br />
Sada, Subotice i Šida. To je bila jedna<br />
od najopsežnijih policijskih akcija u<br />
poslednjih nekoliko godina. <br />
10 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
NOVOSTI<br />
NOVA REGULATIVA<br />
SMANJIĆE BROJ<br />
POVREDA I RAD<br />
NA CRNO<br />
Bezbednost zaposlenih jedan<br />
je od ključnih faktora o kojima<br />
poslodavci treba da vode računa. A<br />
što je radnik bezbedniji, to je reputacija<br />
kompanije bolja. Iako je Srbija pre nekoliko<br />
godina bila u samom vrhu po broju<br />
povreda na radu u Evropi, sa godišnjim<br />
prosekom od 40 poginulih i oko 1.000<br />
teško povređenih radnika, ta slika se<br />
polako menja.<br />
Podaci Inspektorata za rad pokazuju<br />
da je u Srbiji prošle godine poginulo<br />
21 radnik, što je 14 odsto manje u<br />
odnosu na 2013. godinu. Od januara<br />
do oktobra ove godine inspektori rada<br />
su izvršili 699 inspekcijskih nadzora<br />
povodom smrtnih, teških i kolektivnih<br />
povreda na radu. Od toga 18 nadzora<br />
je izvršeno povodom smrtnih povreda<br />
na radu, 14 nadzora zbog teških<br />
povreda na radu sa smrtnim ishodom,<br />
20 nadzora povodom kolektivnih<br />
povreda na radu, te 647 nadzora zbog<br />
teških povreda na radu. U 2014. godini<br />
inspektori rada su obavili ukupno 1.100<br />
takvih inspekcijskih nadzora.<br />
Veće obaveze za poslodavce<br />
Kako kažu u Upravi za bezbednost<br />
i zdravlje na radu, odgovornost za<br />
primenu mera bezbednosti je na<br />
poslodavcu, i ne može se preneti na<br />
drugo lice. Zato su upravo izmenama<br />
i dopunama Zakona utvrđene nove<br />
obaveze poslodavaca.<br />
- Bitna novina kod organizovanja<br />
poslova bezbednosti i zdravlja na radu<br />
je podizanje nivoa kompetencije lica<br />
za bezbednost i zdravlje na radu kod<br />
poslodavaca u određenim visokorizičnim<br />
delatnostima, po kojima te<br />
poslove može da obavlja lice koje ima<br />
najmanje stečeno visoko obrazovanje<br />
u obimu od minimalno 180 ESPB.<br />
Zatim, obaveza poslodavca je da<br />
donese program za osposobljavanje za<br />
bezbedan i zdrav rad, kao i uvođenje<br />
obaveze periodičnog obnavljanja<br />
osposobljavanja zaposlenih za bezbedan<br />
i zdrav rad – kaže Vera Božić Trefalt,<br />
direktorka Uprave.<br />
Naime, utvrđivanje rokova periodične<br />
provere osposobljenosti zaposlenih na<br />
svim radnim mestima, doprineće da<br />
radnici uvek budu upoznati sa rizicima,<br />
kao i merama koje bi trebalo primeniti<br />
radi smanjenja rizika na poslu.<br />
Podaci Inspektorata za rad pokazuju<br />
da čak 43 odsto svih smrtnih povreda<br />
na radu nastupa iz rada na crno, dok je<br />
57 odsto smrtno stradalih lica regularno<br />
zasnovalo radni odnos.<br />
Na 1.396 firmi jedan inspektor<br />
U prvih 10 meseci 2015. godine,<br />
inspekcija rada je izvršila 50.416<br />
nadzora. Nadzor u oblasti radnih<br />
odnosa i bezbednosti i zdravlja na<br />
radu trenutno vrši 242 inspektora rada,<br />
dok je početkom ove godine<br />
u Inspektoratu radilo 5 inspektora<br />
manje.<br />
S obzirom na to da prema podacima<br />
Agencije za privredne registre sada<br />
ima 337.789 registrovanih privrednih<br />
subjekata, jedan inspektor rada „pokriva”<br />
1.396 privrednih subjekata, a od 30.<br />
jula 2015. godine, shodno Zakonu<br />
o inspekcijskom nadzoru, inspektori<br />
rada su nadležni i za neregistrovane<br />
subjekte. <br />
Komunalni policajac koji je<br />
novinarima KRIK-a oduzeo opremu<br />
je suspendovan i disciplinski<br />
postupak protiv njega je u toku. Za<br />
sve što je preduzeo, treba da preuzme<br />
KOMUNALCI IDU NA SUD?!<br />
odgovornost, a mi ćemo shodno<br />
zakonu i ovlašćenjima to raditi kroz<br />
naše postupke. Ako to ode na sud<br />
idemo i na sud, rekao je Siniša Mali,<br />
gradonačelnik Beograda.<br />
Na opasku novinara da je tom prilikom<br />
bio prisutan i načelnik Komunalne<br />
po licija i da se na objavljenom snimku<br />
vidi da je i on učestvovao u oduzimanju<br />
opreme, gradonačenik nije imao specijalan<br />
komentar, osim što je objasnio da<br />
nije gledao snimak i da će sud dokazati<br />
ko je loše postupio. KRIK je podneo i<br />
zvaničnu pritužbu nadležnim organima<br />
na rad načelnika Komunalne policije<br />
Nikole Ristića, njegovog zamenika<br />
Darka Vujasića i nekoliko pripadnika<br />
ove Službe zbog incidenta koji se<br />
dogodio krajem oktobra ove godine.<br />
Inače, Komunalna policija je nedavno<br />
proslavila peti rođendan, a tim<br />
po vodom ovu Službu je obišao<br />
gradonačelnik Siniša Mali, koji je<br />
najavio da prema sadašnjoj si stema<br />
tizaciji postoji mogućnost da se<br />
dodatno zaposli još 43 komunalna<br />
policajca u ovoj Službi. <br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
11
EKSPLOZIJA<br />
SE DOGODILA<br />
UNUTAR AVIONA<br />
Povrede koje su zadobili putnici<br />
u ruskom avionu koji je pao na<br />
Sinaj ukazuju da je do eksplozije<br />
došlo u letelici pre njenog pada, kako<br />
je saopštio egipatski doctor koji je<br />
pregledao tela žrtava. Veliki broj delova<br />
tela ukazuju da se snažna eksplozija<br />
dogodila u avionu, pre nego što je<br />
dotakao zemlju.<br />
Reči ovog sudsko-medicinskog<br />
eksperta posredno potvrđuju zaključak<br />
koji su stručnjaci nedavno izveli pošto<br />
je stigla vest da je američki satelit iznad<br />
Sinaja u vreme nesreće detektovao<br />
infracrvene toplotne signale u vreme<br />
eksplozije ruskog aviona.<br />
To bi, umesto tvrdnji da je ruski avion<br />
pogodila raketa spolja, moglo da<br />
sugeriše da je došlo do eksplozije<br />
unutar letelice. Tačno utvrđivanje<br />
količine detektovane toplote je od<br />
ključnog značaja za zaključak o uzroku<br />
nesreće. Ukoliko je toplotni signal samo<br />
jedan, to sa dosta sigurnosti potvrđuje<br />
da je uzrok eksplozije bio u samom<br />
avionu. Ne isključuje se ni mogućnost<br />
eksplozije rezervoara aviona, koji je<br />
napravljen 1997. godine.<br />
Ovo je poslednja u nizu teorija koje<br />
se množe velikom brzinom, o nesreći<br />
koja se dogodila samo 23 minuta posle<br />
poletanja, oko 100 kilometara od Ariša<br />
u Severnom Sinaju, kada je poginulo<br />
svih 224 putnika i članova posade. U<br />
istragu su uključeni eksperti iz Rusije,<br />
Egipta, kao izemalja proizvođača aviona<br />
Francuske i Nemačke.<br />
Da uzbuna bude još veća pobrinula<br />
se vest da su stručnjaci koji pretražuju<br />
mesto pada na Sinaju pronašli delove<br />
nečega što ne pripada „erbasu A321” i<br />
poslali ih na analizu. Takođe, u kokpitu<br />
su zabeleženi „neobični zvuci” nekoliko<br />
minuta pre nego što je avion nestao s<br />
radara, ali nije bilo signala za uzbunu,<br />
prenosi britanski „Telegraf”.<br />
I pored svega, direktor nacionalne<br />
bezbednosne obaveštajne službe<br />
Džejms Kleper tvrdi da nema dokaza<br />
o umešanosti terorista, ali da to ne<br />
bi u potpunosti ni isključio. To je stav<br />
identičan onom koji je dan ranije izneo<br />
portparol Kremlja Dmitrij Peskov.<br />
Ruski zvaničnik za avio-saobraćaj Aleksandar<br />
Smirnov je isključio tehničke<br />
probleme i ljudsku grešku kao uzrok<br />
pada. Prethodno je iz kompanije „Kogalimavije”<br />
saopšteno da se avion, koje je<br />
bio u „odličnom tehničkom stanju” srušio<br />
usled spoljašnjeg delovanja”.<br />
Egipatski predsednik Abdel Fatah<br />
al – Sisi odbacio je nedavno tvrdnju<br />
egipatskog ogranka Islamske države<br />
da stoji iza obaranja označivši je kao<br />
propagandu.<br />
Žrtve na letu 9268 su uglavnom Rusi,<br />
četvoro su Ukrajinci, jedna osoba je<br />
iz Belorusije, dok nacionalnost troje<br />
putnika nije još uvek poznata. Većina<br />
tela nije pretpelo opekotine. <br />
MALVERZACIJE<br />
OŠTETILE MNOGA<br />
PREDUZEĆA<br />
Finansijske prevare preduzeća u<br />
Srbiji iznose najmanje 2,3 milijarde<br />
dolara godišnje. Lažni finansijski<br />
izveštaji, nelegalno prisvajanje imovine<br />
kompanija i korupcija u njima, na<br />
globalnom nivou izvuku godišnje i<br />
3.700 milijardi dolara, što je pet odsto<br />
svetskog bruto domaćeg proizvoda. To<br />
su podaci ACFE, Asocijacije ovlašćenih<br />
istražitelja prevara.<br />
U finasijske prevare spada i domišljatost<br />
rukovodilaca u javnom sektoru. Jedan<br />
od primera je i kako su budžetski<br />
abonenti nadoknadili smanenje plata.<br />
Novac su izvlačili preko dnevnica,<br />
troškova za službena putovanja u<br />
inostranstvo, prekovremenog rada,<br />
prema rečima direktora Instituta za<br />
ekonomiku i finansije. Istraživanja<br />
ACFE pokazuju da što je prevarant na<br />
višem položaju šteta je veća. Službenici<br />
u proseku pronevere 75.000 dolara,<br />
menadžeri 130.000 dolara, a vlasnici ili<br />
direktori čak pola miliona dolara. Veću<br />
štetu trpe manja preduzeća. Ona koja<br />
upošljavaju do 100 ljudi u proseku<br />
izgube 154.000 dolara, a ona brojnija<br />
od 100 radnika – 120.000 dolara.<br />
Jedan od modaliteta finansijskih prevara<br />
je i nenemensko trošenje kredita. Dobijena<br />
sredstva se transferišu van zemlje,<br />
a korisnik kredita praktično posle nekog<br />
vremena postaje nesolventan i kreditno<br />
nesposoban. Nekoliko velikih kompanija<br />
je baš prošle godine imalo taj problem.<br />
Drugi način prevare je preko poreza na<br />
dodatu vrednost. U cilju oslobađanja<br />
plaćanja poreza osnuje se firma za<br />
fakturisanje fiktivnih usluga ili proizvoda.<br />
Oni se naravno nikada ne realizuju, a<br />
kompanija se oslobodi plaćanja PDV na<br />
izvršene usluge ili prodate proizvode.<br />
Precenjivanje pojedinih pozicija bilansa<br />
stanja su isto tako jedan od oblika<br />
pronevere. <br />
12 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
NOVOSTI<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
13
INTERVJU:<br />
Jangšong Hu, predsednik kompanije Hikvision<br />
HIKVISION<br />
DODAJE GAS<br />
Kompanija Hikvision je svrstana<br />
među prve tri najbolje u svetu prema<br />
rezltatima koji nadmoćno pokazuju<br />
najveći porast prodaje u protekle tri<br />
godine. anas je ikvision kategorisan<br />
kao najveći svetski proizvođač video<br />
opreme. Na nekim tržištima prodaja je<br />
porasla i do odsto, što je značajno<br />
unapredilo njeno poslovanje, uprkos<br />
tome što su se mnoge evropske<br />
kompanije godinama s nepoverenjem<br />
odnosile prema većini kineskih<br />
proizvođača<br />
14 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
INTERVJU<br />
Kineska vlada je predložila preduzećima da sama<br />
procene pogodan trenutak sprovođenja reformi.<br />
Reforme koje su učinjene imaju za cilj da Kina<br />
bude otvorenija nego što je bila, objavljeno je u zajedničkom<br />
saopštenju Centralnog komiteta Komunističke<br />
partije i Državnog saveta Kine.<br />
Ubrzani ekonomski razvoj Kine uticao je da se stvori<br />
snažna osnova za razvoj mnogih delatnosti, uključujući<br />
i bezbednosnu industriju. Kineska vlada ostvaruje<br />
centralnu upravu u 111 kompanija. Lokalne vlade<br />
upravljaju sa 25.000 državnih kompanija , gde je zaposleno<br />
7,5 miliona ljudi. Interesantan je rast životnog<br />
standarda u Kini. Sa jakom ekonomijom stvorila se<br />
ogromna srednja klasa koja je plaćena po svetskim<br />
standardima. Najrazvijeniji deo Kine je oblast uz<br />
morsku obalu ili u njenoj neposrednoj blizini, gde je<br />
locirana i kompanija Hikvision u gradu Hangdžou. Od<br />
svog osnivanja 2001. godine, kompanija Hikvision je<br />
startovala na 21. poziciji, ali ubrzo je postigla vodeću<br />
svetsku poziciju u bezbednosnoj industriji. Za samo<br />
nekoliko godina uspeli su da se probiju u prvih deset,<br />
a već 2011. zauzimaju 11. mesto među 50 renomiranih<br />
svetskih proizvođača. Prema navodima IHS,<br />
Hikvision je trenutno na prvom mestu po udelu na<br />
svetskom tržištu opreme za video-nadzor, sa neverovatnih<br />
16,3 odsto. „Uspeh koji je Hikvision zabeležio<br />
u oblasti video-nadzora može se pripisati dugoročnoj<br />
strategiji u odnosu na proizvode i usluge na svetskom<br />
tržištu, što je svakako pokazatelj da se isplatio dugogodišnji<br />
rad ove kompanije”, izjavio je predsednik ove<br />
kompanije Jangšong Hu.<br />
► <strong>PSS</strong>: Koji su ključni faktori za uspeh kompanije<br />
Hikvision? Gde leži najveća zasluga za<br />
dosadašnje rezultate?<br />
Od analogne ka digitalnoj revoluciji, a zatim IP i inteligenciji,<br />
bezbednosna industrija je prelazila s jedne<br />
na drugu tehnologiju. Tokom ovih procesa Hikvision<br />
je motrio na svaku priliku za migraciju i pokušavao da<br />
je iskoristi, i na sreću, ostvarili smo rezultate i današnji<br />
uspeh. Na primer, svedoci smo da se industrija okreće<br />
analizi video-sadržaja i u skladu sa tim, Hikvision je već<br />
od 2006. godine počeo da investira u ovaj segment.<br />
Isto tako smo od 2011. godine počeli da investiramo i<br />
u računarstvo u oblaku/razvoj velikih podataka.<br />
O kompaniji<br />
Hikvison zapošljava ukupno 14.500 radnika širom sveta. Od<br />
toga samo 5 400 inženjera radi u razvoju, od kojih je 2 000<br />
specijalizovano za razvoj softvera. Proizvodi ove kompanije<br />
se prodaju u 100 zemalja, a broj partnera je dostigao zavidan<br />
nivo od 200. Samo od prodaje u Severnoj Americi Hikvision<br />
je zaradio ukupno 2,82 milijarde dolara i ostvario ukupan rast<br />
od 60 odsto. Prema podacima sa šenženske berze ukupan<br />
tržišni kapital kompanije Hikvision u januaru 2015. iznosio je<br />
18 milijardi američkih dolara.<br />
Druga zasluga za uspeh Hikvision-a može se pripisati<br />
brzom privrednom razvoju Kine, koja je formirala<br />
snažnu osnovu za razvoj svih delatnosti, uključujući i<br />
bezbednosnu industriju.<br />
Na trećem mestu su ogromni resursi inženjera u<br />
Kini, koji nam obezbeđuju podršku za razvoj novih<br />
tehnologija.<br />
► <strong>PSS</strong>: Na koje regionalno tržište je Hikvision<br />
najviše fokusiran i kako gleda na razvoj regionalnih<br />
tržišta?<br />
Svako tržište je različito i mnogostrano, u pogledu tehnološke<br />
zrelosti, infrastrukturnih uslova i tehnologije.<br />
Neka tržišta su veoma zrela u pogledu stepena u kome<br />
su IP tehnologije prihvaćene, neka nisu. Hikvision<br />
raspolaže kompletnim asortimanom proizvoda zahvaljujući<br />
čemu je sjajno opremljen za ulazak na različita<br />
tržišta i može da ispuni zahteve lokalnih tržišta.<br />
S druge strane, menadžment kompanije je decentralizovan<br />
kako bi se timovima menadžera srednjeg nivoa<br />
pružila mogućnost da donose specifične odluke na<br />
svojim lokalnim tržištima. Zahvaljujući tome, lokalni timovi<br />
će moći da analiziraju potrebe lokalnih tržišta,<br />
kako bi im obezbedili sve što im je potrebno za konkretno<br />
tržište. Sa ovakvom snagom i resursima kojima<br />
raspolaže kompanija, svaki regionalni tim biće u stanju<br />
da ostvari cilj koji je kompanija postavila pred njih.<br />
U budućnosti ćemo nastaviti rad na lokalnim tržištima<br />
i, pre svega, posvetićemo pažnju upravo karakteristikama<br />
lokalnih tržišta, ne samo u odnosu na proizvodnu,<br />
već i marketinšku strategiju, stil upravljanja. Sve ćemo<br />
uskladiti sa zahtevima lokalnih tržišta.<br />
► <strong>PSS</strong>: Kako Hikvision gleda na merdžovanje i<br />
akvizicije? Da li Hikvision planira da preuzme<br />
neku kompaniju?<br />
Migracija industrije i tehnologije su uticale na postojanje<br />
tri elementa koja su od ključnog značaja na tržištu,<br />
a to su tehnologija, marketing, kao i merdžovanje i<br />
akvizicije. Što se tiče Hikvision, naglasio bih prva dva<br />
elementa, odnosno tehnologije i marketing. Razume<br />
se, ako se ukaže dobra prilika, Hikvision će razmotriti i<br />
akviziciju.<br />
Integracija softvera i hardvera je danas definitivno<br />
trend, koji će se uskoro svuda dogoditi. Na tržištu su<br />
prisutne kompanije koje nude hardverske proizvode i<br />
kompanije koje nude softver. Međutim, iz perspektive<br />
korisnika, bilo bi mnogo jednostavnije ako bi jedan<br />
dobavljač mogao da obezbedi i jedno i drugo. Šire<br />
usvajanje IP tehnologije zapravo ubrzava i proces<br />
kreiranja integrisanih rešenja. Godine 2006, Hikvision<br />
je ponudio „middle-ware”, nešto između hardvera<br />
i softvera, a od 2009. godine, Hikvision u ponudi<br />
ima i sistem za video-menadžment. Na domaćem<br />
tržištu, Hikvision je razvio IVM (Inteligentni vizuelni<br />
menadžment) sistem kao odgovor na potrebe sedam<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
15
vertikalnih tržišta. U ovom slučaju, pomenutih sedam tržišta<br />
će imati svoj sopstveni softver relevantan za specifične<br />
zahteve date vertikale. Tako da možemo reći da smo zaista<br />
predvodnici ovog trenda u Kini, sa našim softverskim<br />
platformama za video-menadžment fokusiranim na<br />
vertikale. Međutim, u kontekstu međunarodnog tržišta, gde<br />
je situacija nešto drugačija zbog drugačijeg scenarija, kao i<br />
celokupne situacije na tržištu, Hikvision stavlja veći naglasak<br />
na ponudu video-hardvera, ali i nudi ržištu dodatnu<br />
vrednost za svoju softversku platformu. Što se tiče naše<br />
strategije na međunarodnom tržištu, fokusiraćemo se na<br />
partnerstvo sa drugim softverskim kompanijama, kao što su<br />
Milestone i Genetec.<br />
► <strong>PSS</strong>: Danas postoji određena tendencija među<br />
proizvođačima da direktno komuniciraju sa<br />
krajnjim korisnicima, pa čak i da im direktno<br />
prodaju svoje proizvode. Kakav stav Hikvision<br />
ima o tome?<br />
U potpunosti poštujemo svoje partnere i zahvalni smo za<br />
njihovo trajno poverenje u odnosu na Hikvision. Hikvision<br />
neće sklapati poslove direktno sa krajnjim korisnicima,<br />
čak ni na kineskom tržištu. Imamo dobru saradnju sa<br />
svojim partnerima i zahvaljujući njima mnogo bolje razumemo<br />
svako lokalno tržišta. U skladu s tim dajemo<br />
savete i sugestije krajnjim korisnicima. Osim toga, Hikvision<br />
je otvorio i nekoliko filijala širom sveta, kako bismo<br />
pružali usluge i podršku svojim partnerima, a zatim i krajnjim<br />
korisnicima.<br />
► <strong>PSS</strong>: Internet bezbednost postaje veliki<br />
problem i izazov za instalatere. Šta preduzima<br />
Hikvision kako bi bio siguran da će njegove IP<br />
kamere i druga oprema biti bezbedno povezani<br />
na mrežu?<br />
Ranijih godina uređaji za video-nadzor su se povezivali<br />
na intranet, nikada na javnu mrežu. Zbog toga se tokom<br />
projektovanja uređaja više brinulo o upravljanju nego o<br />
bezbednosti na internetu. Tokom protekle godine, primetili<br />
smo ovaj problem, i pojačali dosta bezbednosnih<br />
aspekata na proizvodima i platformi.<br />
Od aprila 2014. godine, primetili smo napade na Hikvision<br />
proizvode i shvatili da su lozinke bile slabe ili suviše<br />
jednostavne, što je olakšalo napade na ovim uređajima.<br />
Nakon toga, odmah smo obavestili svoje partnere, a zatim<br />
i naše korisnike da promene lozinke na uređajima. U<br />
martu 2015, postavili smo novu softversku strukturu za<br />
lozinke na uređajima, kako bismo bili sigurni da svaki instalater<br />
uređaja mora da kreira složeniju lozinku prilikom<br />
konfigurisanja uređaja.<br />
Osim toga, u maju 2014. godine, Hikvision je osnovao Hikvision<br />
kontakt centar (HSRC) za prijem informacija od<br />
korisnika, kao i korekciju bezbednosnih nedostataka Hikvision<br />
proizvoda i rešenja. Ostvarili smo saradnju i sa<br />
međunarodnim kompanijama za internet bezbednost<br />
koje su nam pomogle da kreiramo zaokruženiji sistem u<br />
cilju sprečavanja napada preko interneta.<br />
U aprilu 2015. godine smo pokrenuli Cybersecurity Lab<br />
sa različitim učesnicima na ovom tržištu, da bismo formulisali<br />
problem internet bezbednosti za bezbednosnu<br />
industriju, uglavnom u kontekstu projektovanja uređaja i<br />
načina upotrebe, kako bi ova formulacija doprla i do ostalih<br />
aktera u ovoj delatnosti. Nezavisno od toga, od nekih<br />
profesionalnih hakera tražili smo da hakuju Hikvision proizvode,<br />
kako bismo bili sigurni da nema rupa za mogući<br />
napad preko interneta.<br />
U budućnosti, Hikvision će uvek biti spreman da se<br />
suoči sa ovakvim potencijalnim izazovima i nastojaće<br />
da poboljša bezbednost proizvoda. Takođe, bićemo<br />
otvoreni da efikasno reagujemo na sve izazove u što<br />
kraćem roku. <br />
16 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
Bezbednost u školama<br />
avnost se najzad probudila.<br />
okrenuto je ključno pitanje da li<br />
su naša deca bezbedna u školama<br />
ili su neminovne ozbiljne promene<br />
rojekat Bezbedna škola je<br />
pragmatičan i konkretan projekat<br />
koji je nedavno pokrenuo<br />
Razvojnodukativni entar<br />
u daljem tekstu R<br />
O Razvojno-Edukativnom Centru<br />
Centar je osnovala beogradska<br />
kompanija IP WAY. Nastao je kao ideja<br />
male grupe inovativnih i naprednih<br />
profesionalaca koji su osetili potrebu<br />
da formiraju reprezentativan i<br />
nezavistan centar, koji će doprineti<br />
razvoju i širenju profesije u sektoru<br />
bezbednosti.<br />
NEMAMO PRAVO<br />
NA GREŠKU<br />
Ako je prioritet svakog društva da<br />
stvori bezbedne uslove u obrazovnim<br />
ustanovama, u kojima boravi<br />
veliki broj dece i omladine, zašto su<br />
danas škole postale poligoni za razne<br />
incidente, počev od fizičkih obračuna,<br />
konzumiranja alkohola i opojnih droga,<br />
sve do ozbiljnih kriminalnih aktivnosti?!<br />
Zašto se učenici nedozvoljeno snimaju,<br />
pa se scene nasilja, pornografskih i drugih<br />
kompromitujućih sadržaja objavljuju<br />
na društvenim mrežama, čime se<br />
zloupotrebljava i narušava njihova privatnost?!<br />
Ima li nešto više što bi trebalo<br />
ozbiljno da alarmira stručnu i širu javnost?<br />
Zato nije dovoljno samo da pokrenemo<br />
brojna pitanja u vezi bezbednosti<br />
dece, već na njih i da odgovorimo.<br />
a li istraživanja ohrabruju ili<br />
obeshrabruju<br />
Prema zvaničnim podacima MUP-a Republike<br />
Srbije, u osnovnim i srednjim<br />
školama na teritoriji Beograda prošle godine<br />
zabeleženo je 774 bezbednosna<br />
incidenta, 250 krivičnih dela i 82 prekršaja.<br />
Istraživanja sprovedena poslednjih<br />
petnaestak godina ukazuju na postojanje<br />
ozbiljnih bezbednosnih problema u<br />
srpskim osnovnim i srednjim školama.<br />
Godine 2011. prema istraživanjima Zaštitnika<br />
građana i Panela mladih savetnika<br />
pod nazivom „Zaštita dece od nasilja u<br />
školama”, potvrđeno je da svega 6 odsto<br />
dece u osnovnim školama nikada nije<br />
doživelo nasilje u svojoj školi. Isto je izjavilo<br />
i 23 odsto učenika u srednjim školama.<br />
Međutim, ovo istraživanje ukazuje<br />
da su i nastavnici nasilni prema učenicima,<br />
češće u srednjim školama (od 20 do<br />
30 odsto). Nasilni su i učenici prema nastavnicima.<br />
Ovo pokazuje anonimna anketa<br />
koju je među nastavnicima sproveo<br />
Forum beogradskih osnovnih škola 2008.<br />
godine. Rezultati su pokazali da je 39 odsto<br />
nastavnika doživelo nasilje od strane<br />
učenika i roditelja, dok svega 25 odsto<br />
njih nikada nije doživelo nasilje u školi.<br />
Ovo su rezultati istraživanja koja bi se u<br />
nekim državama tretirala kao prilično zastarela,<br />
tako da je neophodno sprovesti<br />
novo istraživanje.<br />
Neophodne temeljne promene<br />
Loša opšta slika o stanju bezbednosti u<br />
školama je naša svakodnevica. U mediji-<br />
18 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEMA TRENDOVI BROJA<br />
„Bezbedna škola” je pragmatičan i konkretan<br />
projekat, koji treba da olakša pravilno korišćenje<br />
postojećih sistema, kao i njihovu nadogradnju.<br />
Zato što:<br />
1. Postojeći sistemi tehničke zaštite u školama nisu pravilno<br />
iskorišćeni, jer nema adekvatnih standarda za<br />
njihovu primenu. Stoga su uglavnom nefunkcionalni!<br />
2. Bezbednosna kultura je nedovoljno razvijena, što<br />
uvećava bezbednosne rizike i pretnje, posebno u<br />
slučaju vanrednih situacija.<br />
3. Ne postoje planovi, programi, procene i politika zaštite<br />
u slučaju sve frekventnijih elementarnih nepogoda,<br />
nasilja, zlostavljanja i terorističkih napada.<br />
4. Školsko osoblje nije dovoljno obučeno za prevenciju<br />
i reagovanje tokom vanrednih situacija i drugih bezbednosnih<br />
pretnji i rizika.<br />
ma stalno čitamo o nasilju i zlostavljanju<br />
dece i omladine u školama. Javnost<br />
se najzad probudila. Pokrenuto je ključno<br />
pitanje – da li je adekvatna postojeća<br />
zaštita dece u obrazovno-vaspitnim<br />
ustanovama? Ili su neminovne ozbiljne<br />
promene? Da li su država, lokalne<br />
zajednice i civilni sektor poboljšali<br />
bezbednost dece ili su samo postavili<br />
temelj buduće bezbednosne politike<br />
vaspitno-obrazovnog sistema?<br />
Podaci pomenutih istraživanja u osnovnim<br />
i srednjim školama nam nisu<br />
dali nikakav odgovor na ovo pitanje.<br />
Prevencija podrazumeva da se, pre<br />
svega, otklone postojeće nepravilnosti,<br />
kako bi se izbegao potencijalni rizik,<br />
i primene savremeni sistemi tehničke<br />
zaštite. Stoga je Razvojno-Edukativni<br />
Centar (REC) pokrenuo inovativni projekat<br />
„Bezbedna škola” za koji je neophodan<br />
opšti konsenzus u društvu.<br />
PROJEKAT<br />
„BEZBEDNA ŠKOLA”<br />
ta je cilj ovog projekta<br />
Cilj ovog projekta je da unapredi bezbednost<br />
dece, omladine i nastavnika, i<br />
zaštiti školsku infrastrukturu i imovinu.<br />
Projekat je zasnovan na identifikaciji i<br />
definisanju rizika, kako bi se pravilno<br />
integrisali sistemi tehničke zaštite (video-nadzor,<br />
sistem za automatsko otkrivanje<br />
i dojavu požara, protivprovalni<br />
sistem, sistem kontrole pristupa itd.).<br />
Projekat „Bezbedna škola” obuhvata<br />
saradnju Sektora za vanredne situacije,<br />
Fakulteta bezbednosti Univerziteta<br />
u Beogradu, Ministarstva prosvete,<br />
nauke i tehnološkog razvoja, MUP-a,<br />
lokalne samouprave (Grad Beograd i<br />
ostali gradovi u Srbiji), obrazovno-vaspitnih<br />
ustanova, tehnoloških partnera,<br />
i organizacija civilnog društva. Projekat<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
19
Neophodna podrška Vlade Srbije<br />
Naša vizija projekta „BEZBEDNA ŠKOLA” je<br />
prepoznavanje značaja bezbednosti u školama.<br />
Očekujemo da projekat podrže Vlada<br />
Srbije i njena ministarstva, komercijalne<br />
kompanije, obrazovno-vaspitne ustanove<br />
svih nivoa, roditelji i deca, kao i šira javnost.<br />
takođe podržava Professional Security<br />
Systems (<strong>PSS</strong>), specijalizovani magazin<br />
za bezbednost. Neophodno je angažovanje<br />
šire društvene zajednice, kao i<br />
ostalih medija.<br />
FAZE PROJEKTA<br />
Projekat se sastoji od šest međusobno<br />
povezanih segmenata, koji se mogu<br />
odvijati istovremeno i nezavisno jedan<br />
od drugog.<br />
❖ Prva faza se odnosi na istraživanje<br />
prednosti i nedostataka postojećih<br />
tehničkih sistema obezbeđenja u<br />
svim školama na teritoriji Republike<br />
Srbije. Istraživanje bi obuhvatilo neophodne<br />
analize koje bi se sistematizovale<br />
prema pet osnovnih faktora.<br />
❖ Druga faza se odnosi na realizaciju<br />
dva segmenta koji bi se sprovodili<br />
istovremeno.<br />
• Prvi segment obuhvata formiranje<br />
centralizovanih nadzornih centara,<br />
što predstavlja osnovu za mnogo<br />
veći i obimniji projekat Smart&Safe<br />
City, koji bi trebalo da donese mnogo<br />
veću korist široj društvenoj zajednici<br />
i njenim građanima.<br />
• Drugi segment podrazumeva sistematičnu<br />
procenu rizika kroz identifikaciju,<br />
klasifikaciju i analizu, na<br />
osnovu relevantnih domaćih i međunarodnih<br />
standarda i najboljih<br />
praksi. Identifikacija rizika je proces<br />
utvrđivanja, klasifikacije i rangiranja<br />
događaja koji mogu da imaju<br />
određeni štetan uticaj na bezbednost<br />
i zdravlje učenika i zaposlenih<br />
u školama. Osim procene ključnih<br />
bezbednosnih rizika, ova faza podrazumeva<br />
i definisanje predloga<br />
mera za tretman rizika.<br />
❖ Treća faza projekta obuhvata sistematičnu<br />
procenu rizika, kroz identifikaciju,<br />
klasifikaciju, analizu i ocenu<br />
svake pojedinačne škole koja je ušla<br />
u projekat „Bezbedna škola”.<br />
❖ Četvrta faza obuhvata kreiranje,<br />
projektovanje i implementaciju integrisanog<br />
sistema tehničke zaštite<br />
u školama, i njihovo povezivanje na<br />
nadzorni centar. Ova faza bi se odvijala<br />
uporedo sa prethodnim fazama.<br />
Svaka škola mora onemogućiti<br />
neovlašćen pristup video-materijalu<br />
i obezbediti snimljeni materijal putem<br />
kriptovanja podataka. Osnovni<br />
paket opreme bi trebalo da sadrži<br />
uređaj za snimanje video-materijala<br />
sa zadovoljavajućim kapacitetom za<br />
bezbedno skladištenje i arhiviranje<br />
materijala u minimalnom periodu<br />
od 30 dana. Softver na uređaju<br />
treba da bude kompatibilan sa softverom<br />
u nadzornim centrima, radi<br />
povezivanja u jedinstven sistem<br />
nadzora „Bezbedna škola”. Osnovni<br />
paket opreme treba da sadrži i<br />
neophodnu opremu za horizontalnu<br />
integraciju ostalih sistema tehničke<br />
zaštite, kao i najmanje jedan<br />
audio-uređaj namenjen za upozoravanje,<br />
obaveštavanje i udaljenu<br />
audio-komunikaciju iz nadzornog<br />
centra. Na ovaj način svaka pojedinačna<br />
instalacija škole postaje deo<br />
jednog većeg, proaktivnog sistema<br />
„Bezbedna škola”.<br />
❖ Peta faza obuhvata preliminarnu<br />
tehničku analizu objekata, ustanova<br />
i njihove okoline sa stanovišta<br />
opasnosti od tehničko-tehnoloških<br />
hazarda.<br />
❖ Šesta faza treba da pokrene niz<br />
edukativnih aktivnosti, putem<br />
direktne edukacije, inerneta<br />
i društvenih mreža. Obučeni<br />
menadžeri bezbednosti bi u okviru<br />
vannastavnih aktivnosti sproveli<br />
niz edukativnih programa, u<br />
terminima koje određuju nadležne<br />
škole kroz savremene simulacije,<br />
igre, radionice i praktične vežbe,<br />
uz konstantno praćenje efekata<br />
primenjenih sadržaja. <br />
20<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TRENDOVI<br />
Uloga video-nadzora<br />
JAVNOST,<br />
PRIVATNOST,<br />
ZAŠTITA<br />
eoma je teško sprečiti kriminal, naročito terorizam. Ipak, mnoge evropske zemlje uveliko koriste<br />
videonadzor kao alatku za nadgledanje kritične infrastrukture i javnih gradskih zona. ržave poput<br />
elike Britanije ne osvrću se na pojedine tvrdnje da videonadzor narušava privatnost građana, naprotiv,<br />
posebno prednjače kada je reč o ovakvoj zaštiti. igurno da za to imaju razloga<br />
Prema rezultatima istraživanja u<br />
ovoj ostvrskoj zemlji, video-nadzor<br />
prevashodno ima zadatak da obeshrabri<br />
potencijalne kriminalce. Koliko<br />
u tome uspevaju nemamo podatke, ali<br />
činjenica je da su jedan od najvećih<br />
korisnika CCTV sistema i građani su naviknuti<br />
da praktično u svakoj ulici vide<br />
CCTV kamere, kojih samo u Londonu<br />
ima više od četiri miliona. Ovi sistemi i<br />
dalje imaju opštu podršku javnosti, sve<br />
dok se „ne mešaju” u živote običnih ljudi,<br />
koji obavljaju svakodnevne poslove.<br />
U suprotnom, bio bi to opasan povod<br />
za širu debatu po pitanju narušavanja<br />
privatnosti.<br />
Setite se nesrećnog bombaškog napada<br />
u Bostonu 2013. godine, kad je<br />
policija identifikovala dvojicu osumnjičenih,<br />
nakon pročešljavanja video-snimaka<br />
zabeleženih kamerama. Bostonski<br />
bombaši su vrlo brzo uhapšeni. Svi<br />
se slažu u jednom - nema dileme da su<br />
tada kamere bile dragocene. Pa ipak,<br />
još uvek se nameću mnoga pitanja na<br />
koja treba odgovoriti!<br />
KO JE ZADUŽEN ZA<br />
ZAKONSKU REGULATIVU?<br />
Svi zažmure kad se pomene zakonska<br />
regulativa. U Srbiji nema zakona o<br />
video-nadzoru. U većini zemalja se ne<br />
poštuje u potpunosti. A pitanja je na<br />
pretek. Ima li na njih odgovora?! Ko odlučuje<br />
o tome gde je granica između<br />
javnog interesa i maltretiranja građana<br />
kada se instalira kamera za nadzor? Šta<br />
se dešava kada se na privatne posede<br />
postave kamere s lošom namerom?<br />
Ako kamere za video-nadzor treba da<br />
spreče kriminal, onda je veoma važno<br />
da se zna ko je na drugom kraju kamere.<br />
Ko je vlasnik kamere i ko vas zaista<br />
posmatra: veliki brat, neko nepoznat Ili<br />
komšija-voajer? Ko će na kraju gledati<br />
ono što objektiv kamere zabeleži? Ko<br />
povlači granicu između javnog interesa<br />
i uznemiravanja? Ko je zadužen da ukaže<br />
na to da je kamera za nadzor na privatnom<br />
posedu zlonamerno usmerena<br />
(ukoliko je kamera namerno usmerena<br />
ka prozorima komšijskog privatnog<br />
stana). Ko je odgovoran da zaštiti od<br />
zloupotrebe podatke iz sistema javnog<br />
video-nadzora? Ukratko – ko donosi<br />
odluke i ko je zadužen da reguliše ovu<br />
oblast? Trenutno niko!<br />
Kamera „može da zuri” kroz prozor i da<br />
pritom zakon bude na strani njenog<br />
vlasnika. Međutim, ukoliko bi neka osoba<br />
stajala ispred prozora i posmatrala<br />
unutrašnjost neke kuće, to može da se<br />
tretira kao prekršaj, dok ta ista osoba<br />
može da postavi kameru za nadzor i<br />
daljinski posmatra osobu u njenom<br />
privatnom domu. Što je najvažnije,<br />
ovakvo ponašanje nije u suprotnosti sa<br />
odredbama krivičnog zakona.<br />
KAMERE NA JAVNOM MESTU<br />
Kada ste na javnom mestu, već<br />
ste u očima javnosti. U čemu je,<br />
onda, razlika kada vas nadgledaju<br />
CCTV kamere? Čak i ako su kamere<br />
zabeležile trenutak kada čačkate nos,<br />
policija vas neće uhapsiti zbog toga i<br />
nijedan bezbednosni službenik neće<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
21
ovaj snimak objaviti na nekom TV<br />
kanalu.<br />
Kamere za video-nadzor na javnim<br />
mestima jesu dobre, što je potvrdilo<br />
i 68 odsto anketiranih građana<br />
Londona. Pomažu u prevenciji<br />
kriminala i deluju kao sredstvo za<br />
odvraćanje potencijalnih kriminalaca.<br />
Zahvaljujući njima, policija lakše<br />
obavlja svoj posao.<br />
ARGUMENTI ZA<br />
1. Kamere pozitivno utiču na javnu sigurnost.<br />
Sumnjamo da će neko pokušati<br />
da vas povredi ako je svestan<br />
da će biti snimljen kamerom.<br />
2. Kamere čuvaju vas i vašu imovinu<br />
od kriminalaca i vandala.<br />
3. Pomoću snimaka s nadzornih kamera,<br />
policija može na vreme da<br />
spreči kriminalne radnje i brže reši<br />
krivična dela. Veoma je teško ukrasti<br />
nešto ukoliko je video-nadzor u<br />
funkciji. Čak i u slučaju da je zločin<br />
primećen nakon nakon što je<br />
učinjen, snimak sa kamera za nadzor<br />
je uvek ključni dokaz u toku<br />
policijske istrage.<br />
4. Video-analitika danas nudi velike<br />
mogućnosti , između ostalog zumira<br />
sliku, što olakšava otkrivanje identiteta<br />
ljudi na snimku, To svakako<br />
značajno doprinosi prevenciji kriminala,<br />
pod uslovom da se video-analitika<br />
koristi ispravno.<br />
5. Video-nadzor je naročito pomogao<br />
policiji u slučajevima otmica ljudi,<br />
kada je brzo reagovala i tako sprečila<br />
najteže posledice.<br />
6. Kamere se ne postavljaju da vas<br />
uhode. Kriminalci su manje spremni<br />
da počine zločin na nekom području<br />
ako znaju da će sve vreme biti<br />
snimani. Džeparenja i krađe se ne<br />
isplate ako lopovi znaju da postoji<br />
realna mogućnost da završe u<br />
zatvoru.<br />
ARGUMENTI PROTIV<br />
1. Video-nadzor narušava u građanske<br />
slobode. Zašto snimati nevine ljude<br />
koji ne rade ništa protivzakonito<br />
na javnim mestima? Da li je sledeći<br />
potez da se kamere postavljaju i u<br />
javnim toaletima?<br />
2. Kamere postavljena posvuda nisu<br />
sredstvo odvraćanja, jer prestupnici<br />
mogu da se maskiraju. Kamere<br />
omogućavaju da nas neko nadgleda,<br />
što trenutno možda nije bitno,<br />
ali snimak u pogrešnim rukama<br />
može biti ponekad katastrofalan.<br />
3. Kamere nemaju efekta. U Njujorku<br />
jedan čovek je izboden i ostavljen<br />
da umre ispred tri kamere. Sanitetskom<br />
vozilu je trebalo dva sata da<br />
stigne do povređenog čoveka koji<br />
je umro pre nego što su stigli u bolnicu.<br />
Kamere za nadzor nisu „učinile”<br />
ništa da pomognu čoveku.<br />
4. Policija je ta koja treba da bude<br />
na ulicama i sprečava kriminal.<br />
CCTV kamere daju lažni osećaj<br />
sigurnosti i nisu efikasna zamena<br />
za policiju. Mit je da CCTV kamere<br />
sprečavaju zločine, realnost je da<br />
to ne čine.<br />
5. IP kamere povezane na Internet su<br />
posebna priča, jer je takve sisteme<br />
lakše hakovati od sistema televizije<br />
zatvorenog kruga (CCTV).<br />
KOMBINACIJA ČOVEKA I<br />
TEHNOLOGIJE<br />
CCTV kamere su samo manje efikasna<br />
alternativa policijskim patrolama<br />
na ulicama ili patrolama obezbeđenja<br />
i fizičkom nadzoru. Kao i kod svake<br />
tehnologije, primena kamera nikako<br />
nije zamena za dobri stari rad na terenu.<br />
Snimak sa kamera pomaže tokom<br />
istrage i obezbeđuje saradnju svedoka.<br />
Video-snimak služi kao dopuna, ali ne<br />
i zamena za svedočenja očevidaca u<br />
sudnici.<br />
Da, javni interes i bezbednost uz kamere<br />
za nadzor su naše trajno opredeljenje.<br />
Na potrebu za definisanjem razlike<br />
između javnih kamera u službi javnog<br />
interesa i privatnih sigurnosnih kamera<br />
postavljenih iz možda sumnjivih namera<br />
mora se brzo odgovoriti. Kamere<br />
za javni nadzor i građanske slobode<br />
sposobne su za koegzistenciju ako su<br />
CCTV sistemi odgovorno planirani i<br />
implementirani.<br />
Postoje mnogi gradovi u svetu koji<br />
su se odlučili za projekte gradskog<br />
nadzora, te bi, pre nego što zaduženi<br />
za implementaciju dignu halabuku oko<br />
‘vakuuma u politici nadzora’, trebalo<br />
uspostaviti određene regulatorne mehanizme<br />
u ovoj oblasti. <br />
22 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEMA TRENDOVI BROJA<br />
video-nadzor<br />
Ijan Kameron<br />
rimena novih tehologija, posebno u<br />
videonadzoru, može nam pozitivno<br />
promeniti život, ali samo ako se ne<br />
osećamo kao da smo neprestano pod<br />
lupom. ako steći poverenje građana i<br />
uveriti ih da njihova privatnost neće biti<br />
ugrožena čitajte u narednom tekstu<br />
Veliki brat je fraza koju često čujemo<br />
kada govorimo o CCTV sistemima,<br />
a nakon nedavnih incidenata,<br />
u Velikoj Britaniji pojavila se nova<br />
fraza: ‘teror kamera’.<br />
U poslednje vreme javnost sve više negoduje<br />
zbog uvođenja video-nadzora,<br />
što postaje ozbiljan problem ne samo<br />
za proizvođače, nego i za instalatere i<br />
krajnje korisnike. Zato se traže načini<br />
za instaliranje i nadogradnju CCTV<br />
sistema, koji ne ugrožavaju ni onog<br />
ko je nadziran, kao ni onog ko nadzire<br />
određenu lokaciju. To je jedini pravi<br />
put da se izbegne oštra kritika javnosti<br />
i sačuva sopstveni mir i privatnost.<br />
Evo nekoliko sugestija stručnjaka o<br />
pravilnoj upotrebi i funkciji CCTV?<br />
Kamere postavite tako da obavljaju<br />
samo funkciju za koju su<br />
namenjene<br />
Stručnjaci smatraju da video-nadzor<br />
može biti instaliran na skrivenim i otvorenim<br />
lokacijama za određene namene<br />
jedino uz odobrenje javnosti i u skladu<br />
sa aktivnostima ljudi na mestu gde je<br />
postavljen.<br />
Otvoreni nadzor mora da prati utvrđene<br />
zakonske propise i pravila. Skriveni<br />
nadzor je uglavnom istaliran na javnim<br />
mestima i treba da podleže strogoj<br />
zakonskoj regulativi, kojom je precizno<br />
definisana primena nadzora javnih<br />
površina.<br />
Važno je voditi računa da svaki CCTV<br />
sistem bude usklađen s pravilima koja<br />
se primenjuju u praksi.<br />
Objasnite značaj audio-podataka<br />
Nekada su određeni zakonski propisi<br />
regulisali zabranu audio-snimanja u<br />
okviru CCTV. Međutim, praksa je pokazala<br />
da audio-podaci imaju veliku<br />
ulogu u otkrivanju određenih kriminalnih<br />
radnji, naročito kada je reč o živom<br />
audio-snimanju, koji selektuju nevažne,<br />
a markiraju sumnjive delove snimaka.<br />
Informišite javnost<br />
Kamere postavljene na javnim mestima<br />
često iritiraju građane, koji ispituju razloge<br />
njihovog postavljanja i razmišljaju o<br />
tome ko ima pravo pristupa snimljenim<br />
podacima. Stoga je potrebno pripremiti<br />
jasno definisanu dokumentaciju u kojoj<br />
je detaljno objašnjena svrha postavljanja<br />
kamera. Da bi se izbegao osećaj<br />
nelagodnosti od javnog snimanja, treba<br />
podsetiti građane na činjenicu da je<br />
bezbednost javnih površina i objekata<br />
apostrofirana kao prioritet.<br />
Izbegnite „reputaciju voajera”<br />
Instalateri i krajnji korisnici imaju veliku<br />
odgovornost kad je reč o nadzoru<br />
samo određene oblasti. Na primer,<br />
digitalnim maskiranjem i fiksnim položajem<br />
kamera možete da nadzirete<br />
objekte A, bez narušavanja privatnosti<br />
u objektu B, koji je efektivno izvan vidnog<br />
polja sistema.<br />
Ovakav pristup je usaglašen sa konceptom<br />
gde svaka kamera ima namenu<br />
za koju je prvobitno nabavljena.<br />
Ukoliko se ovako ustanove standardi,<br />
ne postoji mogućnost da CCTV sistem<br />
„stekne reputaciju voajera ili velikog<br />
brata”.<br />
Upravljanje i kontrola arhiviranim<br />
podacima<br />
Skladištenje CCTV podataka je kompleksno<br />
pitanje. Često se dešava da<br />
naizgled ‘bezazlen’ snimak, na primer<br />
osobe koja hoda ulicom, bude zapravo<br />
ključni deo dokaza u policijskoj istrazi.<br />
I u ovom slučaju možemo govoriti o<br />
narušavanju privatnosti. Da bi se to izbeglo,<br />
treba brisati arhivirane podatke<br />
čim se utvrdi da više nisu potrebni. To<br />
je još jedan od načina da se dosledno<br />
poštuje načelo privatnosti. Na primer,<br />
ukoliko se smatra da su neka transakcija<br />
ili izlazak auta sa parkinga zabeleženi<br />
kamerama bili zadovoljavajući za<br />
određenu istragu, nema razloga da se<br />
ti podaci i dalje čuvaju. Pored ovoga,<br />
pojedini sistemi za video-nadzor imaju<br />
sofisticirani sistem koji dodeljuje pravo<br />
pristupa specifičnim podacima samo<br />
određenim članovima osoblja. To je<br />
svakako uverljiv argument za javnost<br />
koja je zabrinuta da li su video-podaci<br />
zaštićeni i da li se adekvatno koriste. <br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
23
TERORIZAM<br />
GLOBALNA STRATEGIJA<br />
ILI PROPAST<br />
Međunarodni terorizam je kompleksni,<br />
dugotrajni i globalni<br />
bezbednosni problem. Tragični<br />
događaji u Njujorku 2001, Madridu<br />
2004. i Londonu 2005. uplašili su svet i<br />
upozorili sve nedužne ljude da pošast<br />
zvana terorizam tek najavljuje svoj<br />
pohod, od koje niko neće biti pošteđen.<br />
Najnovija eskalacija terorizma ove<br />
godine koju demonstrira tzv. Islamska<br />
država, kada je nastradalo preko 200<br />
ruskih turista iznad Sinaja, kao i ubistvo<br />
preko 129 ljudi u Parizu, upozorili su<br />
ljude na čitavoj planeti da je produbljena<br />
konfrontacija i nepoverenje među<br />
najvećim svetskim silama. Očigledna<br />
je kriza unutar Evropske unije, kao<br />
i odsustvo volje da se međusobni<br />
sporovi mogu rešiti mirnim putem.<br />
Dodatni problem komplikuje i velika<br />
seoba naroda i degradacija osnovnih<br />
principa međunarodnih odnosa. Da bi<br />
se terorizam iskorenio, neophodna je<br />
nova strategija, inače preti produbljivanje<br />
haosa, širenje Islamske države i<br />
ekspanzija terorizma. Svima bi trebalo<br />
da bude jasno da dvostrukim standardima<br />
nema mesta u ovoj borbi. Naravno,<br />
osim ako neko, ipak, ima interesa<br />
da se terorizam održava i širi, što bi bilo<br />
kontraproduktivno i dosta nemoralno.<br />
Obustavljanje svake direktne ili prikrivene<br />
podrške Islamskoj državi, prekid<br />
finansiranja, obuke i naoružavanja<br />
terorističkih organizacija je osnovna<br />
pretpostavka uspeha u borbi protiv<br />
terorizma.<br />
U užasnim napadima koji su 13. novembra<br />
uveče na pet različitih lokacija<br />
širom Pariza odneli živote 129 nedužnih<br />
građana, primenjene su donekle<br />
različite metode za izazivanje masovnih<br />
žrtava.<br />
Koristeći kalašnjikove, kao i bombe i<br />
kao metu napada birajući ljude u restoranima,<br />
koncertnoj dvorani i na ulici,<br />
teroristi su primenili taktiku nalik onoj<br />
iz napada u Mumbaju i udarili na ono<br />
što doživljavaju kao mekan (i, prema<br />
njihovoj uvrnutoj ideologiji , nemoralan)<br />
„donji trbuh” zapadne civilizacije.<br />
Naravno, nemoguće je u potpunosti<br />
eliminisati rizik od terorističkih napada<br />
(ili rizike od bezbroj drugih pretnji). A<br />
napori da se to uradi često mogu da<br />
deluju podrivajuće na upravo onu slobodu<br />
koju i branimo.<br />
Mnogi stručnjaci iz ove oblasti smatraju<br />
da je došao pravi trenutak da<br />
se organizuje svetska konferencija o<br />
borbi protiv terorizma, pod okriljem<br />
Ujedinjenih nacija, institucije koja mora<br />
imati jasno i definisano opredeljenje u<br />
ovakvim situacijama.<br />
Šta, dakle, vlade, obaveštajne službe<br />
i bezbednosna industrija mogu da<br />
učine kako bi se smanjio rizik od daljih<br />
napada? Na ovo pitanje odgovorilo<br />
je nekoliko eksperata za bezbednost i<br />
ono što su oni predložili odnosilo se na<br />
razmenu obaveštajnih informacija, analitiku<br />
podataka, bolju saradnju između<br />
policije i privatnog sektora obezbeđenja,<br />
kao i aktivnu ulogu celokupne javnosti.<br />
Evo kako stručnjaci komentarišu<br />
trenutnu situaciju:<br />
24 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEMA BROJA<br />
Ron Felouz,<br />
Menadžment<br />
analitike i<br />
informacija, SME<br />
„NAMA TREBA MNOGO KOHEZIVNIJI I AUTOMATIZOVANIJI<br />
OBAVEŠTAJNI SISTEM”<br />
U<br />
danima nakon užasnih terorističkih napada u<br />
Parizu, mediji su počeli da izveštavaju javnost o<br />
uobičajenim neuspelim napadima koji su mu<br />
prethodili, a koji su „zamalo uspeli”. Ono po čemu<br />
je ovaj zločin možda poseban je po tome što se<br />
mreža intrige prostire širom Evrope i Bliskog Istoka i<br />
moguće je da ima korene u masovnim migracijama<br />
poslednjih meseci.<br />
Više puta sam govorio o važnosti razmene<br />
podataka između država, ali u praksi ovi podaci se<br />
razmenjuju sporadično, od slučaja do slučaja. Ono<br />
što nam treba je mnogo kohezivniji i automatizovaniji<br />
„obaveštajni sistem” koji će nam omogućiti<br />
da reagujemo na dobijene informacije u realnom<br />
vremenu, kao i na incidente koje se trenutno sve<br />
češće dešavaju na granicama. Ako su evropske<br />
vlade ozbiljne u nameri da se uhvate u koštac s<br />
ovim problemom, hajde da od ovoga napravimo<br />
svoj program za „osvajanje Meseca”. Tehnologiju<br />
imamo, imamo li i volju?<br />
„POTREBNO JE USKLADITI DELOTVORNE OBAVEŠTAJNE<br />
AKTIVNOSTI NA LOKALNOM NIVOU I JAČATI REDOVNO STANJE”<br />
Dejvid Rubens,<br />
FSyI, CSyP,<br />
direktor Instituta<br />
za bezbednost,<br />
Velika Britanija<br />
Napadi na stanovnike Pariza bili su ostvarenje<br />
košmarnog scenarija svake zapadne bezbednosne<br />
agencije: dobro planirani i koordinirani<br />
teroristički napadi većeg broja grupa sa metama<br />
visokog profila, velikim brojem žrtava, sve izvedneo<br />
uz globalnu medijsku pokrivenost. Za one koji<br />
brinu o javnoj bezbednosti i koji se suočavaju sa<br />
terorističkim napadima bez presedana, čini se<br />
da se iz informacija koje smo do sada dobili ukazuju<br />
dve pouke.<br />
Prva je da, kako nas doktrina kontraterorizma<br />
podučava, ovako složen i razrađen napad moraju<br />
da prate „govorkanja”, na osnovu kojih obaveštajne<br />
službe treba da uoče da se nešto dešava, i da<br />
preduzmu potrebne preventivne kontramere,<br />
umesto da samo reaguju.<br />
Gotovo je izvesno da će na videlo izaći<br />
organizacioni i operativni propusti koji su doveli<br />
do uspešnog izvođenja napada. Druga je da su<br />
standardni bezbednosni protokoli izvan Stad de<br />
Fransa, na kome se odigravala fudbalska utakmica<br />
između Francuske i Nemačke, bili dovoljni da odbiju<br />
napad, i spreče još veći masakr. Na duže staze, sklad<br />
delotvornog obaveštajnog rada i stalnog ‘jačanja<br />
redovnog stanja’ na lokalnom nivou biće najefikasnija<br />
odbrana od budućih sličnih napada.<br />
Izvor: Wikimedia (Brandenburg Gate in French)<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
25
„TREBA NAM MODEL U KOME ĆE VODEĆU ULOGU IMATI<br />
CENTRALIZOVANE OBAVEŠTAJNE AKTIVNOSTI”<br />
Sajmon Čepmen<br />
MD, Lodž servis<br />
Procesi ne uspevaju zato što ljudi zanemaruju<br />
ili blokiraju sledeće procedure: centralizaciju<br />
koja obuhvata redovno testiranje, planiranje<br />
scenarija, revizije i pokazatelje.<br />
Suočavanje sa pretnjom od terorizma zahteva<br />
komercijalni pristup u kome će vodeću ulogu imati<br />
centralizovane obaveštajne aktivnosti: u okviru kojih<br />
će kontrolni centar biti povezan preko interneta sa<br />
preduzećima i drugim lokacijama odakle će dobijati<br />
video-snimak, novosti, izveštaje i druge podatke, i<br />
to veoma brzo. Kada centralni upravljački tim primi<br />
upozorenje, potvrđuje njegovu verodostojnost,<br />
obaveštava državne hitne službe, koje se usmeravaju<br />
na mesta gde se dogodio incident, dok se za<br />
to vreme mogu rasporediti privatna obezbeđenja,<br />
ekipe za sanacije i drugi timovi.<br />
„SARADNJA IZMEĐU VLASTI I PRIVATNIH BEZBEDNOSNIH<br />
AGENCIJA MOŽE DA SVEDE PRETNJE NA NAJMANJU MERU”<br />
Ebi Petkar MD,<br />
Magenta Security<br />
Teroristički napadi u Parizu još jednom su pokazali<br />
koliko smo nespremni i ranjivi na ovakve<br />
terorističke pretnje. Vlasti širom sveta sada su<br />
u visokom stepenu pripravnosti zbog mogućih<br />
daljih napada, tokom kojih bi moglo da dođe do<br />
razvlačenja naših resursa do krajnjih granica.<br />
Saradnja sa privatnim bezbednosnim firmama<br />
mogla bi da ublaži pritisak tako što bi se iskoristile<br />
njihove veštine. Bezbednjaci i policijske snage već<br />
su sarađivali na mnogim javnim događajima, na<br />
primer, na nedavnom Svetskom kupu u ragbiju.<br />
Pripadnici obezbeđenja su jako posvećeni<br />
brizi za ljude i društvo u celini, dobro su obučeni i<br />
opremljeni za obavljanje svog posla. Oni bi mogli<br />
da obezbede vitalnu podršku i pomognu da se<br />
ostvare viši standardi, kako bi se obezbedila šira<br />
javnost.<br />
Već postoji mreža kojom se bezbednosne<br />
kompanije upozoravaju na bezbednosne pretnje<br />
i dalja saradnja između države i privatnih bezbednosnih<br />
agencija mogla bi da svede opasnost<br />
na najmanju moguću meru od budućih napada.<br />
„KAKO EFIKASNO I BRZO DA SE UJEDINIMO<br />
U JEDAN POKRET?”<br />
Beri Mije,<br />
šef HSSE i rezilijencije<br />
E.ON, Velika Britanija<br />
U<br />
Velikoj Britaniji je sprečen veliki broj poten ci jalnih<br />
napada, zahvaljujući izvanrednoj zajedničkoj<br />
saradnji policije i privatnih službi bez bednosti.<br />
Međutim, sve više se nameće potreba da se veza<br />
između policije i bezbednosnih kompanija/sektora<br />
uspostavi na potpuno nov način, sa manjim<br />
naglaskom na čisto finansijskom aspektu.<br />
Svetske pretnje su vrlo brzo dobile novi lik, a<br />
bezbednosni sektor i policija su se sporo prilagodili<br />
i nedovoljno koristili moć sinergije. Da bi se<br />
uspešno suočili sa onim što nosi budućnost postoji<br />
potreba da radikalno promenimo način rada. Stoga<br />
se nameće ozbiljno pitanje kako da sve ujedinimo u<br />
jedan pokret i kako da to učinimo brzo i efikasno?<br />
Izvor: Wikimedia (Place de la République, 18h50, une foule silencieuse)<br />
26 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEMA BROJA<br />
Izvor: Wikimedia (Incendie Charlie Hebdo Paris XXe 07)<br />
„BOLJE DVADESET LAŽNIH UZBUNA OD<br />
JEDNE PROPUŠTENE PRILIKE”<br />
Kris Koup,<br />
konsultant za<br />
bezbednost,<br />
Advent IM<br />
Kontraterorizam zahteva da države imaju sreće<br />
svaki put; teroristima je dovoljno da imaju sreće<br />
samo jednom. Većina napada tokom protekle<br />
decenije, bila je, na sreću, osujećena, a ključ za<br />
njihovo sprečavanje je obaveštajni rad.<br />
Francuska ima neke od najboljih svetskih<br />
antiterorističkih snaga, ali ukoliko nemaju prave<br />
informacije dobijene na vreme, sve što mogu<br />
da učine je da reaguju u trenutku kada dobiju<br />
informaciju, umesto da preventivno pripreme plan<br />
odbrane od potencijalnih napada. Iako britanske<br />
službe bezbednosti imaju pristup punom opsegu<br />
kapaciteta za praćenje sumnjivih osoba, od čega<br />
samo CCTV i presretanja internet/telefonske komunikacije<br />
mogu da pruže mnogo; uspeh mnogih<br />
policijskih operacija leži u razmeni informacija sa<br />
običnim građanima.<br />
Teroristički napadi, poput pariskog, nikada ne<br />
treba da nas spreče da nastavimo da živimo na<br />
način na koji smo navikli. Britanija nikada neće biti<br />
pretvorena u utvrđenje u onoj meri u kojoj bi to<br />
bilo potrebno ako bi država nameravala samostalno<br />
da spreči sve napade.<br />
Umesto toga, trebalo bi da shvatimo da je naša<br />
trajna bezbednost odgovornost svih nas.<br />
Informacija je ključ. Prijavite sve što je sumnjivo<br />
vlastima – bolje 20 lažnih uzbuna od jedne propuštene<br />
prilike da se spreči još jedan zločin.<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
27
Profesionalizam u korporativnoj bezbednosti<br />
Uloga i odgovornost korporativnog<br />
menadžera bez bednosti počinje da se menja.<br />
U savremenom svetu on mora biti strateg i<br />
integrator, koji će kreirati i sprovoditi<br />
bezbednosni protokol u kompaniji<br />
Ako za nešto postoji kliše koji nikada ne zastareva, to je<br />
onaj koji podstiče razvoj kriminala. Naročito u razvijenom<br />
svetu. Uporedo s kriminalom sve učestalije su<br />
pretnje raznih terorističkih grupa. To ozbiljno obavezuje<br />
menadžment u kompanijama da planira i sprovodi<br />
adekvatne mere bezbednosti. A da li je tako u praksi? I, ako<br />
nije, zbog čega nije?<br />
Začuđujuće zvuči, ali mnogi menadžeri „pate” od nedovoljne<br />
informisanosti i neopravdano ignorišu potencijalne<br />
pretnje. Jedan od razloga za takvo ponašanje je loša<br />
koordinacija i površna saradnja među saradnicima u okviru<br />
bezbednosnih sektora. Ili možda deo krivice snose današnji<br />
eksperti za bezbednost, koji su zadremali pred najezdom<br />
mnogih novopečenim kursadžija koji za pozamašne svote<br />
novca organizuju tečajeve i nazovi obuke? A onda regrutuje<br />
nesposobne menadžere.<br />
Možda je ovakav sud pomalo nepravedan. Nisu baš svi menadžeri<br />
bezbednosti nezainteresovani, tvrdoglavi ili „kratkovidi”.<br />
Oni se samo ponašaju po receptu države, bez jasnog<br />
bezbednosnog koncepta i strategije. Država se, naravno,<br />
opravdava nedostatkom sredstava u budžetu, a prava dijagnoza<br />
je nezainteresovanost i nedostatak sluha.<br />
MANJAK BEZBEDNOSNE KULTURE<br />
Zanimljivo je da se profesija bezbednjaka svrstava u rezervni<br />
izbor, za razliku od svih ostalih profesija u kompaniji. Po pravilu,<br />
rezervisana je za muškarce, koji su uglavnom iz redova<br />
vojnih ili policijskih službi. Ako ovome dodamo i kategoriju<br />
„trenutno nezaposlenih”, postaje jasno zbog čega su neke<br />
kompanije sklone da odbacuju inherentne vrednosti koje se<br />
neguju u bezbednosnim krugovima. Još je jasnije zašto pojam<br />
bezbednosne kulture lebdi kao nedostižna odrednica.<br />
Budimo pošteni. Ono što su najviše vrednosti za jednog policijskog<br />
službenika ili vojnika - dužnost, lojalnost, timski rad,<br />
disciplina i pokoravanje tradicionalnoj hijerarhijskoj strukturi<br />
nisu više prihvatljivi aršini za određene strukture vlasti.<br />
S druge strane, čuveni stručnjaci za bezbednost defanzivnim<br />
ponašanjem ili možda nesvesnim refleksom pokušavaju<br />
da sačuvaju tajne svog zanata. Čini se da su na taj način<br />
mistifikovali čitavu branšu i ukoliko su uspeli da sačuvaju<br />
neke pozicije, nisu pomogli da se određene bezbednosne<br />
funkcije integrišu u matičnu korporativnu strukturu.<br />
DRUGAČIJA IGRA<br />
Davnih sedamdesetih godina svetski bezdenosni stručnjaci<br />
su predvideli integraciju bezbednosnih funkcija, za šta<br />
je trebalo obučiti dosta stručnog kadra. Ipak, nije se baš<br />
sve odvijalo prema predviđanjima, delom zbog toga što su<br />
neke vlade skratile programe obuka, a onda se takva praksa<br />
samo preslikavala s države na državu.<br />
Istovremeno, naglo je počeo da se razvija privatni sektor<br />
bezbednosti, koji je angažovan za obezbeđenje raznih industrijskih,<br />
komercijalnih, ali i državnih institucija, pa je posao<br />
obezbeđenja poveravan novom profilu bezbednjaka. Javni<br />
sektor bezbednosti je to doživeo kao poraz. Stvoren je novi<br />
ambijent u kojem je postojeći sektor bezbednosti tretiran<br />
kao sporedni. Bivši zaposleni u javnim službama bezbednosti<br />
postali su stručnjaci za procenu rizika koji rade za<br />
mnogo veće plate.<br />
Možda ovo liči na provokativno filozofiranje, ali je sigurno<br />
jedno - ukoliko sektor bezbednosti želi da očuva svoj status<br />
nezavisne profesije (uz sve što se time implicira), trebalo bi<br />
menjati određene stavove i gledišta.<br />
28 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
SECURITY PRAKSA<br />
PROVERENI KADROVI<br />
Za početak, bezbednjaci moraju u sopstvenoj režiji da<br />
apostrofiraju korist od bezbednosti za kompaniju. Kako da<br />
zadovolje sve kriterijume i steknu reputaciju profesionalca?<br />
U narednom tekstu pročitajte kako su malo slobodnije kategorisani<br />
tipovi menadžera bezbednosti.<br />
Da biste bili profesionalni, morate definisati prioritete. Istina,<br />
dužnost se najlakše obavlja ukoliko se svakodnevno ne čini<br />
ništa, sem u kriznim situacijama. Ovakav način rada može<br />
da se sprovodi godinama. To je kategorija tzv. heroja-bezbednjaka,<br />
koji uglavnom vešto rešava krizne situacije, iako<br />
nema nikakvog plana za preventivu kriznih situacija.<br />
Sledeći tip je bezbednjak-vrednica. To je menadžer<br />
ušuškan u svojoj kancelariji, okružen knjigama, časopisima<br />
i tajanstvenom bezbednosnom opremom. Večito deluje<br />
kao da je suviše zauzet, a ne zna se šta tačno radi. Kada mu<br />
pomenete tehniku, digne mu se kosa na glavi.<br />
Treći tip - druželjubivi bezbednjak - veoma je interesantan<br />
većini poslovnih partnera. U poslednje vreme kriza je<br />
zakucala na sva vrata, pa je smanjila broj poslovnih ručkova,<br />
gde je provodio najveći broj radnih sati, kreirajući pravu kulinarsku,<br />
umesto bezbednosne strategije. Na kraju, uvek ima<br />
onih koji ručaju ili ih neko vodi na ručak.<br />
Najčešći tip menadžera u većini velikih objekata je tzv.<br />
fabrički policajac, koga karakterišu kao „dobrog hvatača<br />
lopova”. Ovakvi tipovi danas najveći deo vremena provode<br />
čitajući umrlice u dnevnim novinama, i zadovoljavaju se<br />
učenjem kratkih bezbednosnih upozorenja. Sve što je duže,<br />
izaziva pometnju u njihovim glavama.<br />
Na kraju, možda potencijalno najopasniji tip od svih, u<br />
najboljim godinama, čitavu stvar posmatra kao svojevrsnu<br />
igru. Uprkos tome što je šarmantan i sposoban, on ima<br />
jednu fatalnu manu - karijera mu je imperativ i nikome neće<br />
dozvoliti da je ugrozi, makar to bilo i nebezbedno za firmu.<br />
On „leti” sa jednog na drugo radno mesto, retko se zadržavajući<br />
na jednom zadatku više od par godina. Ispod dobro<br />
skrojenog odela i negovane frizure, vreba leptir sa čeličnim<br />
kandžama.<br />
PARADOKS PROFESIJE<br />
Aktuelna faza u razvoju praktičnog obezbeđenja može<br />
ponekad da deluje paradoksalno. S jedne strane, posao<br />
obezbeđenja se tretira kao profesionalna disciplina koju treba<br />
da obavlja obučen kadar, a, s druge strane, bezbednost<br />
je obaveza svakog zaposlenog u kompaniji. Naizgled, svi se<br />
mešaju u posao bezbednjaka, sve znaju, a ništa ne urade<br />
kako treba.<br />
Kako ćemo pomiriti ove dve naoko kontradiktorne teze,<br />
a onda racionalizovati mesto menadžera bezbednosti u<br />
obezbeđivanju delotvorne bezbednosne strategije unutar<br />
strukture jedne kompanije?<br />
Veće kompanije imaju potrebu da angažuju direktora<br />
bezbednosnog sektora. U manjim firmama, ova dužnost<br />
obično zapadne nekome sa zaduženjem. Po principu, može<br />
on to. Istovremeno, obezbeđenje može biti prepušteno<br />
menadžeru bezbednosti, samo za fizičko obezbeđenje, koji<br />
pri pomisli na tehniku, dobija zujanje u glavi.<br />
Ako na kratko razmotrimo profil direktora bezbednosti,<br />
pomislićemo na stratega sposobnog da objedini raznovrsne<br />
aspekte korporativnog rizika i bezbednosnih dužnosti.<br />
On mora biti u stanju da vešto proceni rizik, ponudi savete<br />
za svaku pojedinu oblast u praksi i integriše sve aktivnosti,<br />
kako bi kreirao jedno holističko rešenje. Uz sve to, strategija<br />
neće biti funkcionalna ukoliko se bezbednosni plan<br />
ne sprovodi partnerski na nivou korporacije. Šta to znači?<br />
Zvanični članovi bezbednosnog tima ne bi trebalo da budu<br />
jedini zaduženi za sprovođenje bezbednosne funkcije, što<br />
smo i napomenuli na početku ovog teksta. Umesto toga,<br />
dužnosti treba rasporediti i na zaposleno osoblje.<br />
DNK SVAKE KOMPANIJE<br />
U savremenom svetu, uloga bezbednjaka je da bude integrator<br />
i strateg, da savetuje i održava svest zaposlenih o<br />
strateškom bezbednosnom programu kompanije za koju<br />
radi.<br />
Na kraju dolazimo do zaključka da bezbednosni sektor<br />
mora da bude lociran u srcu kompanije. I zaista, generalni<br />
direktor jedne velike kompanije nedavno je izjavio: „Bezbednost<br />
mora biti DNK svake korporativne organizacije”<br />
(magazin SMT).<br />
Ako kompanija ima 6 000 zaposlenih, a 60 ljudi u bezbednosnom<br />
timu, to ne znači da ona ima 60 službenika<br />
bezbednosti. Ona ih ima 6 000, jer će jedan profesionalni<br />
menadžer bezbednosti svakog zaposlenog uključiti u plan<br />
bezbednosti. To je jedini način da plan uspe.<br />
To je lekcija koju treba naučiti od direktora korporativne<br />
bezbednosti. Njihova uloga nije da sprovode bezbednost,<br />
već da svojim specijalističkim znanjima i iskustvom<br />
pomognu da funkcioniše regularan bezbednosni režim u<br />
kompaniji.<br />
Bezbednost je partnerska aktivnost. Obaveza da se zaštite<br />
ljudi i imovina korporacije nije jednosmerna komunikacija<br />
odozgo nadole, ili zatvaranje u interne klanove. Ponavljam -<br />
to je partnerski odnos. <br />
Milica Zdravković<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 29
ccTV<br />
Vreme čuvanja video-snimaka<br />
O važnosti CCTV snimaka više nije potrebno govoriti.<br />
Postavlja se sledeće pitanje: koliko dugo treba čuvati CCTV video-snimke?<br />
Da bi se CCTV snimci koristili kao dokazni materijal prilikom<br />
sprovođenja istrage neophodno je da se adekvatno<br />
čuvaju i budu jednostavno dostupni. Upravo zato<br />
treba redovno održavati skladišni prostor. Iako je poslednjih<br />
godina znatno veći kapacitet skladištenja CCTV snimaka na<br />
DVR i serverima, za skladištenje video-snimaka i dalje je potrebna<br />
određena infrastruktura.<br />
Stare podatke treba izbrisati u određenom vremenskom<br />
periodu, da bi se napravio prostor za nove video-zapise, koji<br />
neprestano pristižu na obradu.<br />
Kako, onda, odrediti koliko je optimalno vreme čuvanja<br />
video-podataka? Jednostavnih odgovora nema, sve zavisi<br />
od konkretnog slučaja. Nekada nije dovoljno odrediti samo<br />
vremensko ograničenje (maksimalno ili minimalno vreme<br />
čuvanja). Period čuvanja video-snimaka određuje nekoliko<br />
osnovnih faktora:<br />
Državni propisi - pojedine države imaju jasne i precizne<br />
propise o zaštiti privatnosti, koji određuju i vreme čuvanja<br />
podataka.<br />
Privredni propisi - u maloprodaji, na primer, može doći<br />
do sudskog spora ukoliko je loše skladištenje ili je roba sa<br />
greškom, a zakon može odrediti rok od nekoliko meseci za<br />
pokretanje slučaja.<br />
Precizan rok - broj sati ili dana koji su potrebni da se na određenu<br />
situaciju reaguje. Neki prekršaji ili propusti mogu da<br />
se uoče tek nakon nekoliko dana, a uzroci se ispituju kasnije.<br />
Primer za to je sistem za sprečavanje pronevere u bankomatima<br />
u Velikoj Britaniji. U ovom sistemu je potrebno čuvati<br />
slike po nekoliko nedelja, pošto se sumnjiva transakcija neće<br />
obelodaniti do trenutka kada oštećeno lice dobije bankovni<br />
izveštaj.<br />
Metod pregledanja CCTV snimaka - pojedine kompanije<br />
rutinski pregledaju i vrše reviziju video-zapisa. Kod ovakve<br />
prakse postoji potreba da video-zapisi budu dostupni duži<br />
vremnski period.<br />
Vremenski ciklusi - u ciklusu proizvodnje nastali problemi<br />
se mogu ustanoviti tek nakon određenog vremenskog<br />
perioda. Ako se, na primer, primeti problem krajem meseca<br />
biće potrebno čuvati podatke duže od 30 dana. To je jedini<br />
način da se otkriju i izdvoje informacije iz sistema pre nego<br />
što se narednog meseca startuje sa zapisivanjem novih.<br />
Analiza ponašanja ili događaja može da traje nedeljama,<br />
ili čak mesecima.<br />
Procedura dobijanja informacija - ponekad je potrebno<br />
dobiti prethodno odobrenje i/ili dogovoriti se sa strankama,<br />
kako ne bi došlo do kršenja ljudskih prava. Dobijanje dozvola<br />
iziskuje izvesno vreme. I u ovakvim slučajevima je potrebno<br />
duže čuvanje video-zapisa.<br />
RAZLIČITI PROPISI - ISTA SVRHA<br />
Državni propisi o privatnosti najviše utiču na način sprovođenja<br />
javnog nadzora. U većini gradskih centara u Velikoj Britaniji<br />
maksimalan period dozvoljen za čuvanje snimaka je oko<br />
30 dana, čime se ne narušava ničija privatnost, a istovremeno<br />
se obezbeđuje dovoljno vremena za eventualne naknadne<br />
provere određenih detalja na snimcima.<br />
U Kanadi je zakonski ograničeno vreme čuvanja materijala od<br />
24 časa do 30 dana, dok je u nekim drugim međunarodnim<br />
organizacijama dozvoljen period čuvanja do 45 dana.<br />
Da bismo vam to slikovito predstavili parafraziraćemo sadržaj<br />
propisa koji se bave ovom problematikom u Velikoj Britaniji.<br />
Tamo piše da period čuvanja treba da opravda značaj<br />
snimljenih slika za kompaniju i da ne treba čuvati slike duže<br />
nego što je potrebno za zadovoljavanje ciljeva zbog kojih<br />
su snimljene. Ovo znači da svaka kompanija treba jasno da<br />
navede razloge čuvanja snimaka.<br />
Međutim, u slučju nekog incidenta važe drugačija pravila,<br />
kada čuvanje video-snimaka može da potraje i po godinu<br />
dana i duže, u zavisnosti od zakona određene države. U slučajevima<br />
potrebe pokretanja krivičnih ili drugih postupaka,<br />
čuvanje video-snimaka je obavezno.<br />
Značaj čuvanja i brisanja informacija<br />
U nekim zemljama video-snimci se često koriste i za obuku,<br />
naročito u policijskim službama. Ako se video-podaci čuvaju<br />
iz pravnih razloga, potrebno je da budu osigurani kao dokazi,<br />
tako da naknadna pregledanja snimaka ne dovode do pravnih<br />
komplikacija i ne narušavaju njihovu verodostojnost.<br />
Bezbednosno osoblje u kompanijama treba da shvata značaj<br />
čuvanja i brisanja informacija. Za čuvanje i bezbedno dugoročno<br />
skladištenje zapisa najznačajnije je obezbediti odgovarajuću<br />
opremu. Optimalno korišćenje kapaciteta za čuvanje<br />
podataka, kao i njihova dostupnost i eventualno korišćenje<br />
su kritični faktori, o kojima treba ozbiljno voditi računa. <br />
Craig Donald<br />
30 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
Hikvision - uspešna priča<br />
JASNE SLIKE U NOĆNIM<br />
USLOVIMA<br />
ada je gradsk veće olforda obnovilo<br />
sistem videonadzora u javnom prostoru<br />
arkfighter modelima proizvođača<br />
ikvision, videooperativci su registrovali<br />
neke neobične rezultate odjednom su<br />
bili u stanju da vide kristalno jasne slike<br />
u noćnim uslovima. re toga slike su bile<br />
nejasne pri slabom svetlu, usled čega je<br />
bilo teško razaznati sumnjive aktivnosti.<br />
anas operateri u kontrolnom centru imaju<br />
mogućnost da prate događaje<br />
časa, uz niže zahteve u pogledu<br />
propusnog opsega<br />
Grad Solford na severozapadu Engleske pripada oblasti šireg Mančestera.<br />
Pored Solforda, ova oblast obuhvata i opštine Ekls, Svinton i<br />
Pendlberi, Vokden, i Irlam. U ovom gradu živi više od 218.000 ljudi,<br />
a Gradsko veće Solforda je zajedno sa partnerima nedavno pokrenulo<br />
projekat nadogradnje postojećeg video-sistema. Tom prilikom je<br />
postavljeno 130 video-kamera u javnom prostoru koji obuhvata osam<br />
naselja.<br />
Postavljene CCTV kamere se prate iz centralne kontrolne sobe, koja je<br />
smeštena u Solford Gradskom centru. Ova kontrolna soba je povezana<br />
na policijski radio, preko koga se bezbednosno osoblje informiše o incidentima,<br />
nestalim osobama ili ljudima za kojima se traga zbog istrage,<br />
i policiji prosleđuju relevante informacije. Informacije koje je tokom<br />
prošle godine policiji dostavio gradski CCTV tim pomogle su<br />
da policija uhapsi više od 200 prestupnika.<br />
U ovakvim gusto naseljenim urbanim sredinama, video-nadzor ima<br />
veoma važnu ulogu koja se ne odnosi samo da praćenje vandalskog<br />
ponašanja u kasnim većernjim satima, nakon zatvaranja pabova i noćnih<br />
klubova. Kamere gradskog veća Solforda odigrale su ključnu ulogu<br />
kad je trebalo obezbediti potrebne dokaze tokom operacije Pandora,<br />
akcije visokog profila, kada se policija obračunala sa nedozvoljenim od-<br />
32 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
SECURITY PRAKSA<br />
laganjem smeća, koji su duže vremena<br />
pravili ogromnu ekološku štetu građanima<br />
i opštini.<br />
Kamere koje su prethodile sadašnjim<br />
nisu bile dovoljno kvalitetne da zabeleže<br />
jasne i upotrebljive video-snimke<br />
javnog prostora u uslovima slabog<br />
osvetljenja. Zbog toga je operativcima<br />
bilo teško da ponude uslugu pravog<br />
video-nadzora koji bi mogao da obavi<br />
posao u kontinuitetu i tokom noći,<br />
kao i tokom različitih godišnjih doba.<br />
Međutim, situacija se značajno promenila<br />
nakon što su instalirane Hikvision<br />
kamere iz Darkfighter serije.<br />
HIKVISION PROŠAO TEST<br />
PROVERE<br />
Gradsko veće je prvi put upotrebilo<br />
Hikvision kamere pre dve godine<br />
nakon što ih je predložila jedna<br />
partnerska građevinska firma za<br />
nadzor novog gradilišta.<br />
„Nikada ranije nisam čuo za Hikvision i<br />
bio sam skeptičan prema nepoznatim i<br />
netestiranim kamerama”, rekao je Siven<br />
Kerni, glavni menadžer. „Zbog toga ih<br />
nismo ni instalirali na gradilištu, već smo<br />
ih stavili na krov jednog od naših poslovnih<br />
objekata. Već sutradan pozvali<br />
su me CCTV operativci i rekli da moram<br />
da vidim snimak, jer su to bile najbolje<br />
kamere koje smo do sada imali!”<br />
„I tako, za protekle dve godine nismo<br />
instalirali nijednu kameru drugog proizvođača<br />
osim Hikvision-a, i za to vreme<br />
nijedna kamera nije otkazala, što nije<br />
bio slučaj sa prethodnim kamerama<br />
koje smo koristili.”<br />
DARKFIGHTERS IZNUTRA<br />
Nakon upotrebe prve dve Darkfighter<br />
kamere u sklopu operacije obračuna<br />
sa nedozvoljenim odlaganjem smeća<br />
na javnim površinama, Kerni se konsultovao<br />
sa svojim CCTV operaterima<br />
oko nadogradnje postojećeg sistema<br />
i pošto su ga uverili u kvalitet buduće<br />
opreme, u gradskom centru Eklsa su<br />
instalirane nove PTZ dom kamere u<br />
oktobru 2015. godine<br />
U centru su instalirani modeli DS-<br />
2DF8223I-AEL PTZ mrežnih kupolastih<br />
kamera. Pored reprezentativnog kvaliteta<br />
rada pri slabom osvetljenju, ove<br />
kupolaste kamere odlikuje 23× optički<br />
zum, dnevno/noćni objektiv, kao i širok<br />
spektar pametnih funkcija, uključujući<br />
detekciju lica, detekciju upada, otkrivanje<br />
prelaska linije i funkcija audio-izuzetaka,<br />
sertifikat za spoljnu upotrebu u<br />
nepovoljnim uslovima, i oštre video-slike<br />
u punoj HD1080p rezoluciji.<br />
Prema tvrdnjama menadžera Kernija<br />
dosadašnji rezultati su, bez sumnje,<br />
izvanredni. „Isprobali smo ovu kameru<br />
i kvalitet njenog rada nije bio nalik bilo<br />
čemu što smo ranije iskusili. Pretvarala<br />
je noć u dan. Čim nam budžet dozvoli,<br />
definitivno ćemo zameniti još kamera<br />
Darkfighters modelima. Idealno bi bilo<br />
kada bismo zameniti svih 130 kamera<br />
za javni prostor novim Hikvision<br />
modelima!”<br />
Planirano je da se u buduće instalacije<br />
uključe DALS DS-2DF8336IV-AEL<br />
PTZ Darkfighter kupole, koje odlikuje<br />
36X optički zum, i DS-2CD4A85-IZS<br />
4K Ultra HD ‘metak’ kamere, koje<br />
nude sliku ultra visoke rezolucije za<br />
moćan i delotvoran nadzor u realnom<br />
vremenu i kao dokaz u raznim sudskim<br />
postupcima. <br />
Ada Han<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
33
Jednostavni sistemi za PPZ zaštitu<br />
U Beogradu je zabeležen veći broj požara<br />
nego što je to bilo prethodnih godina.<br />
Iako su vatrogasne ekipe bile vrlo aktivne i<br />
efikasne, našem gradu je potrebno mnogo<br />
više obučenih vatrogasaca. Najviše požara<br />
već godinama izbija na Novom Beogradu,<br />
a opština nema ni vatrogasnu stanicu, pa<br />
u slučaju vatrene stihije jure vatrogasci iz<br />
Zemuna. Rizik od požara je u porastu,<br />
a građani nisu preterano spremni da se<br />
suoče s tom činjenicom<br />
Požar je nesreća sa uglavnom katastrofalnim posledicama,<br />
a često se neopravdano poredi sa poplavama, zemljotresima,<br />
olujnim vetrovima... Zašto neopravdano? Zato što<br />
požar nije prirodna pojava, niti viša sila na koju čovek ne<br />
može mnogo da utiče, već je po pravilu posledica čovekove<br />
greške, neznanja, nemara, a često i gluposti. Sve češće se<br />
čuju sirene vatrogasaca u gradovima, jer požar ne bira mesto<br />
ni vreme. Mnogi građani ne znaju kakvi sve oblici zaštite od<br />
vatre, dima i gasa postoje, ni koji su najbolji sistemi zaštite?<br />
Osim dobre tehničke zaštite treba pripremiti i procedure u<br />
slučaju izbijanja požara, što baš i nije praksa u Srbiji. Da krenemo<br />
od početka. Prioritet svakog domaćinstva je da uspostavi<br />
kućni sistem zaštite od požara. Po pravilu, većinu ljudi<br />
savlada panika i uglavnom se kreću nekontrolisano i zbunjeno,<br />
zbog čega nastaju povrede, što dodatno otežava ionako<br />
komplikovanu situaciju. Zato je neophodno imati razrađen<br />
odgovarajući evakuacioni kućni plan u slučaju požara.<br />
Ukoliko je reč o većoj porodičnoj kući, treba isplanirati svaku<br />
prostoriju unutar kuće, kako bi se objekat brzo napustio ukoliko<br />
se primeti plamen. Za rano upozorenje postoje detektori<br />
plamena i dima, što je od presudne važnosti ukoliko požar<br />
izbije tokom noći, kada svi ukućani spavaju.<br />
PASIVNA ZAŠTITA<br />
U nekim razvijenim zemljama sistem zaštite od požara u<br />
domaćinstvima je detaljno razrađen. Kako to izgleda? Kada<br />
detektor plamena pošalje signal na glavni požarni panel,<br />
istovremeno se događaju dve paralelne radnje. Najpre se<br />
aktivira alarmni sistem, kako bi probudio sve ukućane i tako<br />
ih upozorio na opasnost. Nakon toga, šalje se urgentno<br />
obavеštenje bezbednosnoj kompaniji, koja je povezana sa<br />
alarmom domaćinstva.<br />
Većina ljudi koji su doživeli požar u svom domu navodi da su<br />
se događaji odigravali takvom brzinom da su imali vremena<br />
tek da istrče napolje, i da nije bilo vremena ni da se telefonira.<br />
Savremeni haj tek detektori plamena sada rade po<br />
principu detekcije toplote. Mnogo su pouzdaniji u odnosu<br />
na lažne dojave, jer ne reaguju na najmanji nagoveštaj dima<br />
(na primer, na onaj iz vašeg tostera).<br />
Često se dešava da niko ne primeti da gas curi, dok ne bude<br />
prekasno. Danas savremeni senzori mogu da otkriju gasove<br />
bez mirisa i istovremeno pošalju signal glavnom panelu koji<br />
će, ukoliko je tako programiran, automatski „pozvati” hitnu<br />
pomoć i aktivirati alarm u kući.<br />
DIM JE NAJVEĆI NEPRIJATELJ<br />
Za aktivnu zaštitu koriste se rasprskivači za gašenje požara,<br />
koji mogu ugasiti plamen pre nego što se vatra rasplamsa.<br />
U većini slučajeva dovoljna je samo jedna glava za rasprskavanje,<br />
da bi ugasila nastao plamen. Rasprskivač je projekto-<br />
34 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
POŽARNA TEMA ZAŠTITA BROJA<br />
van tako da mlaz vode koji je usmeren na plamen može da<br />
spusti temperaturu ispod dozvoljene tačke gorenja, kada<br />
se vatra može kontrolisati. Rasprskivači, u stvari, gase plamen<br />
tako što mu oduzimaju toplotu.<br />
Međutim, jedan od najopasnihih pratilaca požara jeste dim,<br />
koji je u većini slučajeva uzrok smrti ljudi u kućnim požarima.<br />
Statistika beleži da se veći broj ljudi uguši od nastalog<br />
dima, nego što fizički strada u prostoriji zahvaćenoj požarom.<br />
Upravo to je razlog što rasprskivači za gašenje požara<br />
postaju sve popularniji i preporučuju se domaćinstvima.<br />
Zbog blagovremenog aktiviranja, mnogi smatraju da su<br />
rasprskivači delotvorniji od protivpožarnih alarma, aparata<br />
za gašenje požara, pa čak i od manje ekipe vatrogasaca.<br />
VURTUELNI PROPISI<br />
Iako u mnogim zemljama instaliranje gasnog sistema podleže<br />
strogim propisima, činjenice često govore drugačije.<br />
Stoga je opravdana briga stručnjaka za požarnu zaštitu<br />
koji sve češće opominju javnost da se ne poštuju osnovna<br />
pravila prilikom postavljanja gasne instalacije. Uprkos<br />
utvrđenih zakonskih propisa mora se sprovoditi i obavezna<br />
rutinska kontrola, radi bezbednijeg života građana. Jedino<br />
to je validna garancija. Svako eventualno curenje gasa i<br />
neobezbeđen gasni sistem u domovima predstavlja potencijalnu<br />
opasnost od eksplozije, a onda je kasno govoriti o<br />
propisima.<br />
hlađenje ili grejanje, pored ventilacionih kanala, i drugih<br />
mesta sa jakim vazdušnim strujanjima. Upoznajte sve ukućane<br />
sa zvukom alarma, kako bi blagovremeno napustili<br />
kuću ukoliko se oglasi alarm.<br />
SPREČITE LAŽNE UZBUNE<br />
Kako ne biste nepotrebno pozivali vatrogasne ekipe, ne zaboravite<br />
da sledeće zone mogu da generišu lažne uzbune:<br />
• Prašnjave, veoma vlažne prostorije - vlaga ili para mogu da<br />
izazovu lažne uzbune, kao i mesta gde ima insekata.<br />
• Kuhinje - svakodnevno kuvanje može da bude uzrok<br />
lažnih uzbuna. Ukoliko želite alarm u kuhinji, trebalo bi<br />
da ima funkciju alarmiranja bez zvuka, ili da bude na bazi<br />
senzora.<br />
• Neonske svetiljke postavljene u blizini detektora - elektronsko<br />
zujanje može da izazove lažne uzbune.<br />
ZAŠTITA OD VATRE U VOZILIMA<br />
Budući da većina ljudi ima automobil, treba napomenuti<br />
da postoji realna mogućnost požara u vozilu. Prema<br />
tvrdnjama stručnjaka za požare, najdelotvorniji način za<br />
gašenje vatre u vozilima je suvi prah. Svaki vozač treba da<br />
bude opremljen s jednim ili dva aparata za gašenje požara,<br />
od kojih će jedan biti za vozilo, drugi za garažu. <br />
Igor Stojšić<br />
ŽIVOT JE NAJSKUPLJI<br />
Uobičajena zabluda među korisnicima je da su uređaji<br />
za zaštitu od požara preterano skupi. Međutim, život je<br />
najskuplji. Zaboravlja se pogodnost da svaki detektor dima<br />
može da se instalira na već postojeći alarmni sistem, tako<br />
da nema potrebe da se dodatno instalira i alarm za zaštitu<br />
od požara. U ponudi na tržištu postije dve vrste detektora<br />
- bežični i ožičeni detektori dima koji se mogu jednostavno<br />
dodati na postojeći alarmni sistem. Detektori plamena<br />
su ekstremno robusni, izrađeni od jake plastike koja je<br />
otporna na vatru i većina uređaja podvrgnuta je strogim<br />
ekološkim testiranjima.<br />
GDE POSTAVITI ALARME ZA DIM?<br />
• U svaku prostoriju u kući<br />
• Na svaki sprat, ukoliko imate kuću na više nivoa<br />
• Na sve stepenice, pošto se one „ponašaju” kao dimnjaci koji<br />
izvlače dim i toplotu.<br />
• U sve delovima kuće/prostorije u kući u kojoj postoje električni<br />
uređaji (npr. portabl grejalice, klima uređaji i slično).<br />
• U podrum i garažu<br />
Dim, toplota i produkti sagorevanja dižu se do tavanice i<br />
šire se horizontalno. Detektor dima treba da se montira<br />
tako da bude najmanje udaljen od svih ostalih tačaka u<br />
prostoriji, sa alarmom na tavanici u središtu sobe, koji mora<br />
biti postavljen najmanje 10 cm od susednog zida. Ukoliko<br />
se alarm montira na zid, neka to bude unutrašnji zid.<br />
Pored toga, detektore dima ne treba instalirati na manje<br />
od 1 m od kuhinjskih vrata, u blizini aspiratora ili kanala za<br />
ŠTA KAŽE STATISTIKA?<br />
Nacionalna asocijacija za prevenciju požara - NFPA, najveći<br />
svetski pobornik prevencije od požara i autoritet na polju<br />
požarne zaštite naglašava značaj detektora dima i sistema<br />
automatskih rasprskivača i navodi sledeće činjenice:<br />
• U proseku se može spasiti 890 života svake godine, ukoliko bi<br />
svako domaćinstvo imalo detektore dima<br />
• Statistički podaci potvrđuju da je 65 odsto tragičnih slučajeva<br />
zbog kućnih požara posledica požara u domovima koji nisu<br />
imali ispravne detektore dima ili ih uopšte nisu instalirali.<br />
• Primena rasprskivača smanjuje rizik od stradanja u kućnim<br />
požarima za 80 odsto.<br />
• Rizik od potencijalnih požara u kućama je manji za 82 odsto<br />
u domaćinstvima gde postoji rasprskivač i detektor dima,<br />
u odnosu na one u kojima ne postoji nijedno od ova dva<br />
elementa.<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
35
Protivprovalni sistemi<br />
Idealni za stambene i<br />
manje poslovne aplikacije<br />
AMC® protivprovalni sistemi za spoljašnju zaštitu su moderno<br />
rešenje za IP/GPRS/GSM/PSTN komunikaciju i upravljanje<br />
putem mobilne aplikacije. Ove jeseni su prezentovani na<br />
beogradskoj „iDEA Classic konferenciji” kao celovito bežično<br />
i žičano rešenje za unutrašnju i spoljašnju zaštitu i fleksibilnu<br />
instalaciju sa dupliranjem i tripliranjem zona uz intuitivno<br />
programiranje. Svi proizvodi zadovoljavaju ‘Grade2’, a neki i<br />
‘Grade3’ stepen zaštite, a pojedini detektori imaju garanciju<br />
od 2 do 10 godina. Uskoro će biri predstavljena potpuno<br />
nova linije bežičnih dvosmernih uređaja dugog dometa na<br />
868MHz.<br />
Instalateri se najčešće odlučuju za protivprovalnu Grade2<br />
centralu AMC K4 LCD zbog jednostavne instalacije i prilagođavanja<br />
različitim projektima. Ova centrala je omiljeni izbor<br />
vlasnicima stanova i kuća, kao i manjih poslovnih prostora,<br />
baš zbog pogodnosti koje im pruža, posebno kad je reč o<br />
daljinskom pregledu i upravljanju sistemom pomoću besplatnih<br />
aplikacija na mobilnim uređajima. Ova fleksibilna<br />
4-zonska centrala se može proširiti sa 64 zona (od čega 16<br />
žičanih), dok se tripliranjem zona dobija 12 zona bez proširenja,<br />
uz dodatne zone/izlaze na LCD tastaturi (2 terminala<br />
na tastaturi). Pomoću PSTN komunikatora ugrađenog u<br />
centralu može se programirati 8 brojeva za privatnu dojavu<br />
i dodatnih 8 brojeva za dojavu na CDS. Na centralu se može<br />
spojiti najviše 4 tastature i koristiti do 4 particije u 4 grupe,<br />
što olakšava korisniku da upravlja sistemom, tako što<br />
jednom tipkom bira i uključuje grupe particija. Treba istaći<br />
da na tastaturi AMC K-LCD LIGHT (dobija se u paketu sa<br />
centralom) postoje 4 takva programabilna makro-tastera i 2<br />
dodatna ulazno/izlazna terminala (zona ili PGM).<br />
EFIKASNI HIBRIDNI SISTEMI<br />
Slika 1: AMC K4 LCD<br />
Ovaj hibridni sistem zaštite može biti<br />
kombinacija žičanih i bežičnih delova<br />
(detektori, daljinski upravljači…). Centralom<br />
i programira se upravlja pomoću<br />
PC softvera, ili daljinski, putem LAN modula,<br />
kao i Ademco Contact ID digitalnim<br />
protokolom za dojavne centre. Sve<br />
to u kombinaciji sa plug-in IP/GPRS/<br />
GSM modulima, dodatno olakšava i<br />
ubrzava posao instalaterima, štedi ne<br />
samo vreme, već i novac. Sistemi AMC<br />
zaštite imaju sigurno najbolji odnos<br />
cene i kvaliteta. Osim upravljanja i pregleda<br />
rada sistema pomoću tastature ili<br />
beskontaktnog RFID priveska, korisnici<br />
najčešće koriste pametne uređaje s besplatnom<br />
aplikacijom (za iOS i Android),<br />
za čiji rad je potreban plug-in modul<br />
AMC IP1 koji povezuje smartfon korisničke<br />
aplikacije sa centralama putem<br />
AMC klaud servisa. U paketu sa centralom<br />
dobijaju se kućište, transformator,<br />
36 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEMA TEHNIKA BROJA<br />
tamper centrale i LCD tastatura, što je dovoljno za planiranje<br />
i realizaciju sistema zaštite.<br />
MAMAC ZA INSTALATERE<br />
Hibridne protivprovalne sisteme<br />
zaštite su jednostavne, fleksibilne<br />
i imaju povoljnu cenu. Znamo da<br />
korisnike najviše privlači jednostavno<br />
upravljanje, ali zadržaćemo se na<br />
prednostima za instalatere kojima<br />
jednostavno ožičenje i programiranje<br />
znatno smanjuju vreme instalacije, a<br />
time i troškove.<br />
Programiranje se izvodi pomoću<br />
preglednog alfanumeričkog menija<br />
na LCD tastaturi koji je isti, bez obzira<br />
da li se koristi tastatura ili računar, a<br />
najvažnije je da nema programskih<br />
linija koje instalater treba da pamti,<br />
već je programiranje sistema vrlo<br />
intuitivno. AMC® protivprovalne centrale jedine na<br />
tržištu imaju opciju tripliranja zona koja omogućavaju<br />
da centrala u zavisnosti od otpora u detektoru<br />
raspoznaje do tri samostalne alarmne zone priključene<br />
na jedan terminal.<br />
Besplatne aplikacije i softver<br />
Alarmni sistemi AMC® su izuzetno konkurentni na tržištu<br />
zbog cene, jer u kompletu sadrže LCD tastaturu po ceni<br />
koju drugi sisitemi na tržištu imaju za komplete sa LED<br />
tastaturom, a na to se nadovezuju besplatna mobilna aplikacija<br />
za krajnje korisnike i besplatni softver za programiranje.<br />
Sasvim je sigurno da će instalateri sami prepoznati<br />
povoljne cene ovih bežičnih detektora i opreme, IP/GSM/<br />
GPRS modula komunikacije u poređenju s drugim ponudama<br />
na tržištu.<br />
Slika 2: Brzina spajanja IP GPRS komunikatora<br />
Slika 3: Jednostavno ožičenje i programiranje<br />
Fleksibilnost ovih centrala se najbolje vidi kod balansiranja<br />
zona. Naime, svaka zona može imati drugačije ožičenje,<br />
od NC, NO bez završnih otpornika, sa jednim, dva ili tri EOL<br />
otpornika, uz dupliranje i tripliranje zona i nezavisno vreme<br />
ulaznog odlaganja za svaku ulaznu zonu. Uz to izdvajamo<br />
zasebne tampere centrale, BUS modula, bežične periferije<br />
i dodatnu tamper liniju (prednost je što se za tamper ne<br />
mora koristiti alarmna zona, čime se ne smanjuje i kapacitet<br />
alarmne centrale). O prednostima instalacije i korišćenja<br />
Plug-in komunikacijskih modula već smo pisali. Sada ćemo<br />
samo ponoviti da je za Plug-in instalaciju i uspostavljanje<br />
dojave na IP dojavni centar potrebno dvostruko manje<br />
vremena nego što je to slučaj kod alarmnih centrala<br />
drugih proizvođača koje za takvo povezivanje koriste<br />
različite interfejse. <br />
Vladimir Ćalić<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
37
TEMA BROJA<br />
TEHNIKA<br />
CCTV<br />
Daljinski monitoring<br />
Ijan Kameron<br />
anas je daljinsko upravljanje u pravom procvatu. odstaknuto enormnim unapređenjem mogućnosti za<br />
pristupanje korporativnim infrastrukturama sa prenosivih uređaja kao što su laptop računari i pametni<br />
telefoni, obavljanje rada u pokretu nikada nije bilo lakše. gde se uklapa u ovu priču<br />
Izbor platforme sa daljinskim pristupom<br />
Sistemi za video-nadzor koji se oslanjaju na IP/PC platforme<br />
omogućavaju mrežni pristup video-podacima, bilo preko LAN<br />
ili internet mreže. Prilikom izbora sistema za video-monitoring<br />
koji će podržavati daljinsku kontrolu video-nadzora, od suštinske<br />
je važnosti da postoji podrška za tri načina pristupa:<br />
❖ Pristup preko klijentskog softvera – zahteva instaliranje<br />
softvera za nadzor na nivou PC računara, i nudi sve aspekte<br />
i funkcionalnosti koje su dostupne u centralnom sistemu.<br />
❖ Pristup iz veb pregledača (browser) – nudi ograničen set<br />
mogućnosti i funkcija za potrebe nadzora, ali omogućava<br />
pristup videu i podacima preko interneta.<br />
❖ Pristup preko aplikacija za mobilne uređaje – ove aplikacije<br />
omogućavaju kontrolu video-nadzora na nivou<br />
mobilnog uređaja, i obično su specifične za određeni<br />
hardver, t.j. iPhone ili laptop računar.<br />
Kakva mreža je potrebna za saobraćaj video-podataka?<br />
Uz megapiksel kamere idu i veće datoteke, koje se veoma<br />
teško prenose preko mreža sa malim propusnim opsegom,<br />
kao što su internet veze sa standardnom brzinom otpremanja<br />
(upload), te očekujte spora ažuriranja i ograničen pristup<br />
video-podacima.<br />
Ovo je još veći problem kada video-fajlove treba posmatrati<br />
preko 3G mreže – tada je najvažnije izabrati pravu kameru<br />
i odgovarajuću rezoluciju da bi se isplanirao sistem koji će<br />
imati podršku za mobilni pristup.<br />
Primena uređaja kao što su telefoni i tablet računari,<br />
slični iPad-u<br />
Prenosivi uređaji su privlačno rešenje svima koji su mobilni,<br />
a treba da pristupe i kontrolišu video-informacije.<br />
Na primer, može se dogoditi da čuvar uoči neki događaj<br />
na monitoru u kontrolnoj sobi, a da se, do trenutka kada<br />
stigne do mesta događaja, prizor izmeni. Mobilni pristup<br />
video-podacima garantuje da će obezbeđenje imati ažurni<br />
uvid u situaciju neposredno pre nego što stignu na mesto<br />
događaja. Na osnovu ovih informacija, proceniće situaciju i<br />
preduzeće odgovarajuće postupke kako bi blagovremeno<br />
zaštitili ljude u okruženju.<br />
Korisničko okruženje na prenosnim uređajima treba<br />
da bude jednostavno za rukovanje<br />
Potrudite se da korisničko okruženje bude jednostavno - na<br />
uređajima malih dimenzija, jer složena korisnička okruženja<br />
mogu da zbune korisnike.<br />
Krajnji cilj nadzora u pokretu je poboljšanje efikasnosti u<br />
preduzećima, tako što će se zaduženim službenicima za<br />
nadzor omogućiti da paralelno obavljaju veći broj zadataka,<br />
i da se istovremeno vanstandardnim korisnicima pruži<br />
mogućnost pristupa informacijama iz bezbednosnog i<br />
video-sistema dok se nalaze van kancelarija.<br />
Postarajte se da sistem bude siguran, da se može<br />
kontrolisati i da se njime može upravljati<br />
Premda daljinski nadzor ima mnoge dobre strane, jedan<br />
ovako širok pristup video-podacima predstavlja i svojevrstan<br />
izazov.<br />
Da ne bi došlo do zloupotrebe, sistem za video-monitoring<br />
mora da garantuje da pravo pristupa CCTV informacijama<br />
ima samo ovlašćeni korisnik, a da će pristup biti zaštićen<br />
lozinkama i sistemom za menadžment prava korisnika.<br />
Ove kontrole bi trebalo da budu centralizovane unutar<br />
glavnog sistema za video-monitoring kako bi postojala garancija<br />
da se primenjuju odgovarajuća pravila koja važe za<br />
sve korisnike koji daljinski pristupaju monitoringu.<br />
Sistem bi trebalo da ima standardnu opciju isključivanja korisnika<br />
iz aplikacija za daljinski nadzor nakon kratkih perioda<br />
neaktivnosti, u cilju dodatne zaštite podataka.<br />
Važno je i pobrinuti se da svaki prenosivi uređaj, kao dodatnu<br />
preventivnu meru, ima odgovarajuću zaštitu na hardverskom<br />
nivou pomoću PIN kodova. <br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
39
Upravljanje saobraćajem<br />
Razvoj bezbednosnih rešenja premašio je uobičajene funkcije i uslovio upravljanje saobraćajem na<br />
autoputevima, koji su postali potencijalno tržište za sistemintegratore. Bezbedna vožnja na više<br />
hiljada kilometara autoputa postaje prioritet u gotovo svakoj zemlji<br />
Zbog specifičnih uslova vožnje na auto-putevima, pred<br />
sistem-integratore se postavljaju posebni zahtevi, koji<br />
ćesto mogu biti prepreka u njihovom radu. Ovaj tekst<br />
treba da im pomogne da prevaziđu pojedine teškoće i<br />
kreiraju kvalitetna i specifična bezbednosna rešenja na<br />
auto-putevima.<br />
Optimizovati rešenje sa lošim osvetljenjem<br />
Velika brzina i slabo svetlo su dve najveće prepreke kod<br />
primene bezbednosnih sistema na auto-putevima. Zato je<br />
prioritet na auto-putu optimizovanje rešenja u uslovima<br />
sa lošim osvetljenjem. Srećom, postoji više modela kamera<br />
koje daju upotrebljive slike u takvim uslovima, ali će<br />
instalateri morati da se pozabave brojnim parametrima<br />
prilikom instaliranja.<br />
Da bi se dobili verodostojni rezultati analitike, instalater<br />
treba dobro da proceni na kojoj visini i pod kojim uglom<br />
će kamera biti montirana. Na primer, za praćenje protoka<br />
saobraćaja kamera treba da bude montirana tako da njeno<br />
vidno polje ne bude zaklonjeno u odnosu na automobile.<br />
Takođe, kamera ne sme biti izložena direktnoj sunčevoj svetlosti<br />
i odsjaju reflektujućih površina. Vizir zaštitnog kućišta<br />
kamere treba da bude dizajniran tako da svede na minimum<br />
refleksiju na optičkoj putanji.<br />
Mnogo je jednostavnije definisati očekiuvanja krajnjeg korisnika,<br />
nego savladati specifične uslove na lokaciji. Izazovi<br />
primene mogu se savladati adekvatnim postavljanjem<br />
kamere visoke rezolucije, pomoću odgovarajućih mehanizama<br />
za montažu. Međutim, kada je reč o izazovima okruže-<br />
40 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEMA TEHNIKA BROJA<br />
nja, mnogo je teže izabrati jednu vrednost rezolucije koja<br />
može univerzalno da se primeni, budući da postoje i<br />
različiti problemi na različitim lokacijama.<br />
U situacijama sa izuzetno slabim osvetljenjem, kamera<br />
treba da bude osetljiva na svetlost. Još bolji rezultati se<br />
mogu ostvariti sa IR osvetljenjem. Pomoću IR uređaja sa<br />
visokim performansama i preciznim algoritmima mogu<br />
se beležiti informacije o vozilu, kao što su registarske tablice,<br />
boja vozila, čak i tip vozila i još mnogo toga.<br />
Prepoznavanja registarskih tablica<br />
Važan deo svakog rešenja za nadzor saobraćaja je uređaj<br />
za prepoznavanje registarskih tablica (LPR). Treba uzeti u<br />
obzir da postoji razlika u vrstama tablica, saobraćajnim<br />
propisima i putnoj infrastrukturi.<br />
Kada je reč o različitim tipovima vozila, sa različitim simbolima<br />
i tekstom na tablicama, obavlja se optimizovanje<br />
algoritma, kako bi se unapredio procenat tačnih interpretacija,<br />
iako i pored toga ima problema u prepoznavanju,<br />
ukoliko je tablica oštećena ili pokrivena.<br />
Najčešći problem nastaje ako registarske tablice nisu<br />
vidljive – bilo zato što su pokrivene nekim predmetom,<br />
kao što je kuka za vuču ili nosač za bicikle, bilo zato što<br />
tablica i nema, kao što je slučaj kod novih vozila.<br />
Potrebno je prilagoditi VCA rešenje za pronalaženje različitih<br />
struktura registarskih tablica u različitim zemljama.<br />
To znači da rešenje mora da se prilagodi razlici u strukturi<br />
elemenata registarskih tablica.<br />
Uvek postoji kompromis između izbora postavke sa visokim<br />
kontrastom koji omogućava snimanje široke slike sa<br />
svim elementima okruženja, i izbora interesne oblasti sa<br />
podešavanjima fokusiranim na razumevanje onoga što<br />
se dešava u datoj oblasti.<br />
Kako optimizovati propusni opseg?<br />
Moderna tehnologija za strimovanje prešla je dug put,<br />
ali zbog boljeg kvaliteta slike i zahtevnijih aplikacija,<br />
neophodno je optimizovati propusni opseg. Danas je<br />
H.264 najčešći standard kompresije na tržištu, i mada<br />
se mnogo govori o verziji H.265 koja će ga naslediti, još<br />
Da li postoji „univerzalno rešenje za auto-put”?<br />
Auto-putevi su potencijalni segment za sistem-integratore,<br />
budući da je upravljanje saobraćajem sve važniji aspekt<br />
bezbednosti. Međutim, postoje ozbiljne poteškoće za sve<br />
one koji rade ovaj posao. Da bi stvari bile komplikovanije,<br />
zahtevi pojedinačnih projekata mogu ozbiljno da variraju<br />
u zavisnosti od lokacije, čime se u suštini ukida koncept<br />
jednog rešenja koje bi bilo univerzlno za sve situacije.<br />
Zbog toga je ključna stvar razumeti konkretne uslove i<br />
aspekte svakog projekta i prilagoditi rešenje koje bi ga<br />
moglo učiniti jedinstvenim. Isto tako, treba održati korak<br />
sa tehnološkim novinama, koje bi poboljšale kvalitet ili<br />
rešile tekući problem.<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
41
uvek je ograničen obim aplikacija i uređaja koji podržavaju<br />
ovu kompresiju.<br />
Korišćenje propusnog opsega se kontroliše na više načina.<br />
Pametne kamere dinamički prilagođavaju svoje postavke<br />
kako bi se propusni opseg najefikasnije iskoristio, a takođe<br />
omogućavaju da se parametri kompresije podese za različitim<br />
delovima slike, koji su poznati kao regije kodiranja. Na<br />
ovaj način stepen kompresije se prilagođava različitim delovima<br />
slike. Veće kompresije se mogu primeniti na manje<br />
važnim delovima slike, i tako smanjiti bitska brzina, dok se<br />
na važnim regionima može primeniti niži stepen kompresije,<br />
kako bi se očuvao prikaz pojedinosti na slici.<br />
Iako je ovo samo potencijalno rešenje za korišćenje propusnog<br />
opsega, jedna od alternativa je upotreba analitike na<br />
obodu mreže. Za pravilan rad video-analitike, potreban je<br />
visok kvalitet slike i dovoljno procesorske snage. Primenom<br />
video-analitike na obodu mreže, u blizini kamere ili u samoj<br />
kameri, može se ograničiti prenos videa samo na vidno polje<br />
ljudskog oka, ili se čak može prekinuti, dok se ne dogodi<br />
neki značajan incident. S druge strane, mnogi proizvođači<br />
umanjuju značaj propusnog opsega kako raste interesovanje<br />
za njegovim povećanjem.<br />
Nema razloga zbog kojih ne biste mogli da proširite propusni<br />
opseg. 10GB je lako dostupno, a 4GB je na dohvat ruke.<br />
Podrezivanje nekoliko GB po ivicama postaje irelevantno<br />
budući da je propusni opseg generalno u porastu. Što je<br />
veća kompresija koju ćete primeniti, više informacija ćete<br />
odbaciti, što će na kraju uticati na rad VCA u kontrolnoj sobi.<br />
Brzina smenjivanja kadrova<br />
Proizvođači rešenja načelno smatraju da je u većini slučajeva<br />
dovoljna brzina od 30 kadrova u sekundi, ali za aplikacije<br />
u kojima se objekti kreću velikom brzinom potrebno je 60<br />
kadrova u kombinaciji sa visokom osetljivosti na svetlost i<br />
visokim dinamičkim opsegom, kako bi se dobili konzistentni<br />
rezultati u uslovima osvetljenja koje varira. Kvalitet slike<br />
svakog kadra će biti manje ili više isti, jer brzinu zatvarača<br />
određuju i drugi faktori, poput brzine objekata i svetlosnih<br />
uslova. Raspitajte se da li softver za analitiku (VCA ili LPR)<br />
može da iskoristiti dodatne kadrove zabeležene brzinom od<br />
60 kadrova u sekundi.<br />
Kada primeniti bežične tehnologije?<br />
U sistemima za praćenje saobraćaja postoje dva scenarija u<br />
kojima bežična tehnologija može da bude praktično rešenje.<br />
Prvi je vezan za situacije kada ne postoji veza optičkim<br />
kablovima, a drugi je kada morate da premostite prekid<br />
optičke mreže.<br />
Konkretno, ukoliko ne postoji veze optičkim kablovima, ili<br />
je velika razdaljina, najbolja opcija je bežična mreža sa više<br />
preskoka (multihop). U ovoj situaciji, međutim, izazov je da<br />
se stvori idealna mreža za praćenje u realnom vremenu, bez<br />
pada brzina prenosa podataka između preskoka. Bila bi vam<br />
potrebna bežična tehnologija sa veoma niskom latencom.<br />
Ako je to moguće, ona kod koje je vrednost latence linearna,<br />
na primer, za deset preskoka, broj latence bi trebalo da<br />
bude 10 milisekundi, a za 20 preskoka 20 milisekundi.<br />
U stvari, za praćenje saobraćaja mogu se koristiti tri vrste<br />
bežičnih tehnologija – sa optičkom vidljivošću, (LoS), mobilna<br />
i bez optičke vidljivosti.<br />
Prilikom izbora bežičnog rešenja za svaku situaciju, glavni<br />
faktori koje treba razmotriti su propusni opseg i maksimalno<br />
rastojanje, rezilijentnost tehnologije i okruženje. LoS je bolji<br />
izbor od ostalih modela, jer ima dostupan veći propusni opseg.<br />
Rešenja bez optičke vidljivosti su skuplja, dok mobilne<br />
mreže mogu biti nepostojane i neredovne.<br />
Loša strana LoS rešenja je što su ograničena „linijom vida”,<br />
što bi moglo da bude uzrok problema kada su u pitanju<br />
povezivanja na velikim rastojanjima. Ali to ne bi trebalo da<br />
bude briga u ovoj vertikali, gde je uloga bežične tehnologije<br />
obično ograničena na kratke poteze. Bežični sistemi se<br />
uglavnom koriste za pokrivanje malih rupa u kablovskim<br />
mrežama, posebno na nepodeljenim auto-putevima, kada<br />
podatke treba preneti sa jedne strane na drugu. <br />
Goran Nešić<br />
42 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEHNIKA<br />
Optički kablovI – Prednosti (nastavak)<br />
snovni optički prijemnik konvertuje modulisanu svetlost koja stiže iz<br />
optičkog vlakna natrag u repliku izvornog signala usmeronog u predajnik<br />
Branko Kostić<br />
Detektor modulisane svetlosti obično je foto-dioda PIN ili lavinskog tipa. Ovaj detektor se montira<br />
u konektor sličan onom koji se koristi za LED ili LD diode. Foto-diode obično imaju veliku osetljivu<br />
površinu za detekciju koja može da ima nekoliko stotina mikrona u prečniku. Time se eliminiše potreba<br />
za posebnim merama predostrožnosti prilikom centriranja vlakana u prijemni konektor i umanjuje<br />
kritičan značaj „poravnavanja”, za razliku od optičkih predajnika.<br />
S obzirom na to da je veoma mala količina svetlosti koja izlazi iz vlakna, optički prijemnici obično<br />
koriste snažne unutrašnje pojačavače. Zbog toga se optički prijemnici mogu lako preopteretiti. Iz tog<br />
razloga važno je koja veličina vlakna je propisana za upotrebu u datom sistemu. Ako se, na primer, par<br />
predajnik/prijemnik koji je namenjen za korišćenje sa jednomodnim vlaknom koristi sa multimodnim<br />
vlaknima, velike količine svetlosti prisutnih na izlazu vlakna (zbog prekomerne sprege na izvoru svetlosti)<br />
će preopteretiti prijemnik i izazvati ozbiljno iskrivljenje izlaznog signala. Slično tome, ako se par<br />
predajnik/prijemnik namenjen za korišćenje sa multimodnim vlaknima koristi za jednomodna vlakna,<br />
do prijemnika neće stići dovoljno svetla, što će izazvati veliki šum u izlaznom signalu ili će se signal<br />
potpuno izgubiti. Jedini put kada se može smatrati da je kod prijemnika došlo do „neslaganja” je kada<br />
postoji toliki gubitak u vlaknima da je dodatnih 5 do 15 dB svetlosti spregnutih u multimodno vlakno<br />
jednomodnim izvorom svetlosti jedina šansa da se obezbedi pravilan rad. Međutim, ovakav ekstreman<br />
slučaj se obično ne preporučuje.<br />
Kao i u slučaju predajnika, optički prijemnici su dostupni i u analognim i digitalnim verzijama. Kod obe<br />
vrste se obično primenjuje faza analognog pretpojačavača, nakon čega sledi faza analognog ili digitalnog<br />
izlaza (u zavisnosti od tipa prijemnika). Na slici 10 je prikazan funkcionalni dijagram jednostavnog<br />
analognog optičkog prijemnika.<br />
Prva faza je operacioni pojačavač povezan kao konvertor struje za napon. U ovoj fazi uzima se mala količina<br />
struje sa foto-diode i pretvara se u napon, obično u rangu milivolta. Sledeća faza je jednostavan<br />
operacioni pojačavač napona. Ovde se signal podiže na visinu željenog izlaza.<br />
Projektovanje optičkog sistema<br />
Prilikom projektovanja optičkog sistema, treba razmišljati o brojnim faktorima – svi su važni za stvaranje<br />
uslova da dovoljno svetlosti stigne do prijemnika. Bez dovoljne količine svetlosti. Čitav sistem neće<br />
ispravno raditi ukoliko nema dovoljne količine svetlosti (vidi grafikon).<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
43
Ulazni signal<br />
Izlazni signal<br />
Optička<br />
spojnica<br />
OPTIČKI<br />
PREDAJNIK<br />
OPTIČKI<br />
PRIJEMNIK<br />
F/O kabl<br />
ispred<br />
spojnice<br />
F/O kabl<br />
nakon<br />
spojnice<br />
Napajanje za<br />
predajnik<br />
Odlazna<br />
snaga<br />
Dolazna<br />
snaga<br />
Napajanje za<br />
prijemnik<br />
VAŽNI PARAMETRI ZA PROJEKTOVANJE F/O SISTEMA<br />
Prilikom kreiranja svakog sistema treba primeniti<br />
sledeću procedure:<br />
❖ Odredite pravu kombinaciju optičkih predajnika i prijemnika<br />
na osnovu signala koji će se prenositi (analogni,<br />
digitalni, audio, video, RS-232, RS-422, RS-485, itd).<br />
❖ Odredite koje vam je operativno napajanje na raspolaganju<br />
(AC, DC, itd).<br />
❖ Utvrdite neophodne posebne modifikacije (impendansa,<br />
pojasna širina, specijalni konektori, veličine vlakna,<br />
itd).<br />
❖ Izračunajte ukupan optički gubitak (u dB) unutar sistema<br />
tako što ćete sabrati gubitak u kablovima, gubitak u razdelnicima,<br />
i gubitak u konektorima. Ovi parametri treba<br />
da budu dostupni kod proizvođača elektronike i vlakana.<br />
❖ Uporedite dobijene rezultate gubitaka sa dozvoljenim<br />
vrednostima gubitaka optičkih prijemnika. Budite sigurni<br />
da ste dodali faktor sigurnosti od najmanje 3 dB na čitav<br />
sistem.<br />
❖ Proverite da li je pojasna širina vlakna adekvatna za emitovanje<br />
željenog signala.<br />
❖ Ako, nakon što obavite gore navedene proračune, otkrijete<br />
da je pojasna širina vlakna neadekvatna za prenos<br />
traženog signala preko zadate razdaljine, biće potrebno<br />
da izaberete neku drugu kombinaciju predajnik/prijemnik<br />
(talasne dužine), ili da primenite vlakna premijum<br />
kvaliteta sa nižim stepenom gubitaka.<br />
Prednosti optičkih sistema<br />
Optički sistemi za prenos (optički predajnik i prijemnik, povezani<br />
optičkim kablom) nude širok spektar pogodnosti kojih<br />
nemaju sistemi povezani tradicionalnom bakarnom žicom<br />
ili koaksijalnim kablovima. Osim što prenose mnogo više<br />
validnih informacija u odnosu na bakarne žice ili koaksijalne<br />
kablove, optički kablovi podržavaju mnogo veći protok podataka,<br />
kao i mnogo veća rastojanja od koaksijalnih kablova,<br />
zbog čega su pogodni za prenos serijskih digitalnih podataka.<br />
Vlakna ne provode struju i potpuno su imuna na gotovo<br />
sve vrste smetnji, uključujući i munje. Stoga mogu da dođu<br />
u direktan kontakt sa električnom opremom pod visokim<br />
naponom i dalekovodima. Isto tako, ovi kablovi ne stvaraju<br />
bilo kakvu vrstu petlje uzemljenja. Budući da je sámo vlakno<br />
načinjeno od stakla, ono nije podložno koroziji i ne reaguje<br />
na većinu hemikalija, te se može direktno položiti u različite<br />
vrste zemljišta ili izložiti najkorozivnijim sredinama u hemijskim<br />
postrojenjima bez preterane bojazni. S obzirom na to<br />
da je jedini prenosnik u vlaknima svetlost, ne postoji mogućnost<br />
pojave varnica iz slomljenog vlakna. Čak i u najeksplozivnijim<br />
atmosferama, ne postoji opasnost od požara, niti<br />
od strujnog udara. Na optičke kablove praktično ne utiču<br />
atmosferski uslovi na otvorenom, zbog čega se mogu direktno<br />
povezati na telefonske stubove ili postojeće električne<br />
vodove bez bojazni da će uhvatiti signal sa drugog provodnika.<br />
Optički kabl, čak i onaj koji se sastoji od velikog broja<br />
vlakana, obično je mnogo manji i lakši od žice ili koaksijalnog<br />
kabla približnog kapaciteta za prenos informacija. Samim<br />
tim, lakši je i za rukovanje i instaliranje i zahteva manje prostora<br />
u kanalu (često se može instalirati i bez kanala.) Kabl sa<br />
optičkim vlaknima je idealan za sisteme kod kojih postoji potreba<br />
za sigurnom komunikacijom, jer je teško neovlašćeno<br />
se povezati na ove kablove u cilju ‘prisluškivanja’, a vrlo ih je<br />
lako nadzirati. Osim toga, optički kablovi ne emituju apsolutno<br />
nikakvo električno zračenje. <br />
44 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEHNIKA – NOVITETI<br />
Axis Q1941-E<br />
NAPREDNA TERMALNA<br />
KAMERA ZA SPOLJAŠNJU<br />
MONTAŽU<br />
Axis Q1941-E je prva termalna kamera koja podržava<br />
elektronsku stabilizaciju slike (EIS) i Zipstrim tehnologiju.<br />
Ova pristupačna „bullet” kamera je namenjena za nadzor i<br />
detekciju neovlašćenog pristupa u zonama od kritičnog<br />
značaja. Pogodna je za montažu spolja i idealna je za<br />
nadzor perimetra<br />
Osim što pouzdano detektuju, termalne kamere se koriste<br />
i za verifikaciju događaja i potvrđivanje alarma. Moćni<br />
procesor Axis Q1941-E termalne kamere je osposobljen<br />
da pokreće naprednu video-analitiku i namenjen je za<br />
specijalizovana rešenja koja rade u svim uslovima.<br />
Ova termalna kamera ima 384×288 rezoluciju, odličan<br />
kontrast i pet modela objektiva (7 mm, 13 mm, 19 mm,<br />
35 mm, 60 mm), koji joj obezbeđuju pouzdanu detekciju i<br />
brzu verifikaciju u svim uslovima.<br />
Elektronska stabilizacija slike (EIS) pruža stabilnu i mirnu<br />
sliku kada se kamera montira na lokacijama, gde ima dosta<br />
vibracija.<br />
Axis Q1941-E je prva Axis termalna kamera koja podžava<br />
Zipstrim tehnologiju. U delovima scene gde nema pokreta<br />
ova tehnologija značajno smanjuje protok tako da se<br />
kamera fokusira na delove slike koji se pokreću. Rezultat ove<br />
tehnologije je značajno smanjenje protoka i potrebnog<br />
skladišnog prostora. <br />
Axis Q6128-E<br />
PTZ DOM KAMERA SA<br />
4K REZOLUCIJOM<br />
Sa 4K rezolucijom, veoma brzim pan/tilt motorom i moćnim<br />
zumom, nova Axis Q6128-E je idealna za nadzor tržnih centara,<br />
velikih parkinga, sportskih stadiona i perimetra<br />
Axis PTZ dome kamere sa Axis Sharpdome tehnologijom<br />
su pokazale izuzetno dobro rezultate za nadzor velikih<br />
površina u uslovima slabog osvetljenja, ispod i iznad linije<br />
horizonta. Kao i ostale kamere iz Q61 serije, Axis Q6128-E ima<br />
elektronsku stabilizaciju slike.<br />
Rezuletati testova su ovu kameru pokazali da je pouzdana za<br />
korišćenje u svim vremenskim uslovima i na vrlo niskim temperaturama<br />
od -50°C do 50°C. Kamera ima ugrađene funkcije<br />
brzog sušenja uz pomoć vibracija, automatsko odmagljivanje<br />
kupole, kao i „Arctic temperature control” funkciju.<br />
U Axis Q6115-E je ugrađena video-analitika detekcije pokreta<br />
i funkcija „Advanced Gatekeeper”, koja omogućava kameri<br />
da otkrije i zumira objekat.<br />
Axis Q6128-E snima 4K video (8 MP) u 25/30 fps, ima 12x<br />
optički zum sa auto-fokusom, a rotiranje od 700 stepeni u<br />
sekundi omogućava joj da precizno i brzo prati određeni<br />
objekat. Specijalno dizajnirana kupola je otporna na vodu<br />
pod mlazom i daje jasnu sliku bez obzira na ugao. Axis<br />
Q6128-E je takođe otporna na udarce (IK08), a može i<br />
automatski da alarmira ukoliko detektuje udarac ili bilo<br />
kakav vandalizam. <br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
45
NETEYE WS-E radne stanice za video-monitoring<br />
SERTIFIKOVANE I SPREMNE<br />
ZA 4K<br />
Da bi se nadzirao veliki broj kamera neophodno je<br />
profesionalno i pouzdano rešenje. Siguran izbor je<br />
NETEYE WS-E serija video-monitoring radnih stanica<br />
sa preinstaliranim Milestone softverom i 64- bitnim<br />
operativnim sistemom koji je posebno optimizovan za<br />
rad sa klijentskom aplikacijom. NETEYE WS-E serija videomonitoring<br />
radnih stanica predstavlja idealnu osnovu za<br />
nadzorne centre sa velikim brojem kamera.<br />
NETEYE radne stanice su idealna solucija za profesionalni<br />
IP video-nadzor. Hardver je proverenog kvaliteta, koji je zasnovan<br />
na standardnim računarskim komponentama, Intel®<br />
procesorima i optimizovanom Windows operativnom sistemu.<br />
Preinstalirani Milestone sistem za video- menadžment<br />
sa SDK svima je javno dostupan, predstavlja brzu i stabilnu<br />
osnovu koja može da odgovori na sadašnje i sve buduće zahteve<br />
profesionalnog video-nadzora. NETEYE radne stanice<br />
su deo klijent-server arhitekture i zajedno sa NETEYE NVR<br />
podržavaju preko 4600 IP video-uređaja i više od 100 proizvođača<br />
(proizvode se od 2006. godine). NETEYE video-monitoring<br />
radne stanice su testirane i sertifikovane od strane<br />
proizvođača VMS i uskladištene sa ISO9001 standardom. <br />
46 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEHNIKA<br />
CCTV vodič<br />
IZABERITE KAMERU<br />
BEZ DILEME<br />
ržište I videosistema se<br />
ubrzano razvija, budući da su ovi<br />
sistemi već uveliko prihvaćeni<br />
kao savremena tehnologija koja<br />
ostvaruje dobre rezultate u praksi.<br />
rednosti u pogledu performansi<br />
i ekonomičnosti isuviše su velike<br />
da bi bilo drugačije. li šta to<br />
konkretno značiti ako iskoristiti<br />
sve dobrobiti digitalne tehnologije<br />
Za instalaciju uspešnog sistema<br />
videonadzora, najvažnije je da<br />
izaberete odgovarajuću kameru<br />
vanjem ili identifikacijom osoba, kao i<br />
podatak o tome da li postoje otežavajuće<br />
okolnosti na lokaciji koja se snima,<br />
itd. Takođe, bitno je razmotriti da li će<br />
kamera snimati lokaciju sa specifičnim<br />
i zahtevnim uslovima, gde nema<br />
dovoljno svetlosti, ili će biti montirana<br />
u prostoriji gde ima mnogo svetlosnih<br />
kontrasta.<br />
JASNO DEFINIŠITE 11<br />
OSNOVNIH ELEMENATA:<br />
1. Cilj video-nadzora: da li želite široki<br />
pregled scene ili ćete usmeriti<br />
pažnju na određene detalje?!<br />
Široki pregled omogućava opšti nadzor<br />
lokacije i generalno kretanje ljudi.<br />
Snimci sa finim detaljima su bitni za<br />
Danas je teško zamisliti bezbednu<br />
lokaciju bez savremenog sistema<br />
video-nadzora. Istovremeno,<br />
prava je umetnost pametno iskoristiti<br />
sve mogućnosti koje on nudi. Zato<br />
treba uzeti u obzir nekoliko važnih<br />
činjenica: koliko je velika scena i koliki<br />
je ugao pod kojim se ona snima, ima<br />
li potrebe za detekcijom, prepozna-<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
47
identifikaciju ljudi ili objekata (prepoznavanje<br />
lica, čitanje registarskih<br />
tablica ili nadzor POS terminala). Definisanje<br />
cilja video-nadzora je osnov<br />
za pravilno određivanje širine scene,<br />
pozicije i vrste kamera i objektiva.<br />
2. Vidljivi ili prikriveni<br />
video-nadzor?<br />
Uzmite u obzir da postoji dodatna<br />
oprema i nosači, pomoću kojih se kamera<br />
može prikriveno montirati, ukoliko<br />
za to ima potrebe. I vidljivi i prikriveni<br />
video-nadzor imaju svoje prednosti.<br />
3. Širina scene koja se nadgleda<br />
Odredite zone koje treba da pokrije<br />
video-nadzor. U tom kontekstu razjasnite<br />
koje zone su važne i koliko su<br />
međusobno udaljene jedna od druge.<br />
Ukupna površina koju treba pokriti video-nadzorom<br />
predstavlja bitan faktor<br />
za izbor odgovarajućih kamera.<br />
Objekat možete pokriti sa puno fiksnih<br />
kamera ili nekoliko PTZ kamera. Treba<br />
imati u vidu da PTZ kamere sa velikim<br />
optičkim zumom mogu da nadziru<br />
velike površine i prikažu fine detalja,<br />
međutim PTZ kamere mogu da<br />
snimaju samo deo celokupne scene u<br />
jednom trenutku, dok fiksne kamere<br />
uvek pružaju uvid u kompletnu scenu.<br />
IP video-nadzor ima prednost u<br />
odnosu na standardne analogne<br />
PAL/NTSC kamere, jer nudi mnogo<br />
veći izbor rezolucija i broja frejmova.<br />
Kamere sa HDTV, megapiksel i<br />
standardnom rezolucijom imaju<br />
različite prednosti i oblasti primene.<br />
Na primer, ako video-nadzor treba<br />
da pokrije dve relativno male zone<br />
koje su blizu, možete postaviti jednu<br />
megapiksel ili HDTV kameru sa<br />
širokougaonim objektivom, umesto<br />
dve kamere sa manjom rezolucijom.<br />
4. Svetlosni uslovi i ograničenja<br />
Za spoljni nadzor su vam potrebne kamere<br />
sa automatskom blendom, ka što<br />
su „DC-iris” i „P-iris”. Kada je scena slabo<br />
osvetljena možete koristiti dnevno/<br />
noćne kamere zbog njihove izuzetne<br />
svetlosne osetljivosti ili postaviti<br />
dodatne izvore svetla i specijalne IC<br />
reflektore. Jedan od problema projektovanja<br />
sistema video-nadzora je<br />
i nepostojanje standarda za merenje<br />
svetlosne osetljivosti, (luks se razlikuje<br />
od proizvođača do proizođača).<br />
Ne žurite s odlukom!<br />
Prilikom izbora kamere<br />
obratite pažnju na reputaciju<br />
proizvođača, ne samo<br />
na karakteristike određenog<br />
modela kamere. To je samo<br />
početak priče. Sledi definitivna<br />
odluka koji model kamere<br />
ćete izabrati, a dobra ideja<br />
je da naručite samo jednu<br />
demo kameru, koju ćete lično<br />
testirati, kako biste se uverili<br />
da izabrani model zadovoljava<br />
sve specificirane zahteve.<br />
48 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
TEMA TEHNIKA BROJA<br />
5. Kvalitet slike<br />
Iako je kvalitet slike jedan od najvažnijih<br />
aspekata kamere, jako je teško<br />
izmeriti i kvantifikovati njen kvalitet.<br />
Najbolji test za to je da postavite nekoliko<br />
kamera na odrđenoj lokaciji, i uživo<br />
uporedite kvalitet dobijenih slika. Ako<br />
je vaš prioritet da dobijete jasnu sliku<br />
objekata koji se kreću, koristite kamere<br />
koje imaju ugrađenu tehnologiju progresivnog<br />
skeniranja.<br />
6. Rezolucija<br />
Kada su vam potrebni detalji na<br />
snimku, koristite megapiksel ili HDTV<br />
kamere.<br />
7. Kompresija<br />
Axis IP video-proizvodi podržavaju tri<br />
standarda kompresije H.264, MPEG-4<br />
i Motion JPEG. H.264 je najsavremeniji<br />
vid kompresije, koji najviše štedi skladišni<br />
prostor i protok.<br />
8. Audio<br />
U zavisnosti od zahteva određene<br />
aplikacije, treba definisati da li je<br />
potreban jednosmerni ili dvosmerni<br />
audio. Axis kamere sa podrškom za<br />
audio imaju ugrađen mikrofon i ulaz<br />
za eksterni mikrofon ili zvučnik, kao i<br />
izlaz za eksterne zvučnike.<br />
9. Inteligentni video-nadzor<br />
U softveru za video-menadžent se<br />
konfiguriše upravljanje događajima i<br />
koriste se I/O portovi. Ako konfigurišete<br />
snimanje pomoću „event trigger”<br />
funkcije kroz I/O portove, možete<br />
značajno da smanjite potrebu za<br />
skladišnim prostorom i protokom. Ove<br />
funkcije omogućavaju da operater<br />
aktivno prati mnogo veći broj kamera<br />
i obrati pažnju samo na one kamere<br />
koje su alarmirane.<br />
10. Funkcionalnost mreže<br />
Poželjno je uzeti u obzir mogućnost<br />
PoE napajanja, HTTPS enkripcije video-strima<br />
pre slanja kroz mrežu, filtriranje<br />
IP adresa, čime je omogućen pristup<br />
samo sa određenih IP adresa, IEEE802.1X<br />
radi kontrole pristupa mreži, IPv6 i bežični<br />
pristup.<br />
11. Otvorena platforma<br />
Kamere i drugi mrežni video-uređaji koji su<br />
zasnovani na otvorenoj platformi se mnogo<br />
lakše i bolje integrišu sa ostalim uređajima<br />
u sistemu. Instalacija i nadogradnja sistema<br />
biće jednostavniji ukoliko kamere podržava<br />
veliki broj aplikacija i menadžment softvera.<br />
U tom smislu Axis kamere su izuzetno<br />
komforne za rad, jer ih, pored njihovog VMS<br />
rešenja podržava i veliki broj partnerskih<br />
kompanija za razvoj aplikacija. <br />
Vladimir Kos<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
49
DBS Konsel i Geutebrueck zajedno na prezentaciji<br />
INTELIGENTNI ALGORITMI<br />
ZA ANALIZU SLIKE<br />
Igor Jermolinski,<br />
regionalni menadžer za<br />
Jugoistočnu Evropu<br />
Uroš Čubrilović, osnivač<br />
DBS Konsel Security Service<br />
Ove godine nije održano mnogo prezentacija, kao što je to nekada nekada bila praksa. Ipak,<br />
firma DBS Konsel Security Service je krajem novembra organizovala veoma uspešnu i dobro<br />
posećenu prezentaciju opreme nemačke kompanije Geutebrueck u novobeogradskom<br />
hotelu IN. Geutebrueck je jedan od vodećih sveskih integratora sistema za video-nadzor koji<br />
postoji već 40 godina. Dugogodišnje iskustvo u inteligentnim algoritmima za analizu slike učinilo<br />
je novi iskorak u smislu povezivanja video-nadzora sa logističkim procesima unutar preduzeća,<br />
što se još naziva i „supply chain solution”. Referentna rešenja ove kompanije su odlična platforma<br />
za optimizaciju logističkih, poslovnih i proizvodnih procesa unutar preduzeća, koja garantuju<br />
povratak investicija u veoma kratkom vremenskom periodu, što je danas od izuzetnog značaja za<br />
svaku kompaniju.<br />
Prezentaciju je otvorio Uroš Čubrilović, osnivač kompanije DBS Konsel, koji je tom prilikom<br />
pozdravio sve prisutne goste i poželeo im dobrodošlicu. DBS Konsel je osnovan 2002. godine kao<br />
porodični biznis, a danas je prerastao u firmu sa više od 60 zaposlenih i prometom preko 6 miliona<br />
evra (2013.), koja svoje poslovanje zasniva na najvišim standardima industrije.<br />
Nakon održane prezentacije Tomaž Petauer, regionalni menadžer za jugoistočnu Evropu nam je<br />
odgovorio na nekoliko pitanja.<br />
Pitali smo Tomaža Petauera:<br />
► Koji je motiv dolaska kompanije<br />
Geutebrueck u Srbiju?<br />
„U Geutebrueck sam došao<br />
1989. godine. Naša kompanija<br />
se prilagođavala različitim<br />
uslovima svakog pojedinačnog<br />
tržišta. Sada razmišljamo<br />
korporativno i radimo<br />
sistematski. U početku smo<br />
osvajali tržišta zapadne Evrope, zatim Amerike,<br />
a sada nas interesuje jugoistočna Evropa.<br />
Srbija je najveće tržište bivše Jugoslavije, a<br />
Beograd je bio i ostao centar, ne samo na<br />
Balkanu, nego i šire. Zato smatran da je vaš<br />
grad pravo mesto za održavanje jednog velikog<br />
ozbiljnog bezbednosnog sajma. Beograd ima<br />
fenomenalnu poziciju, koju treba da iskoristi.<br />
Može da komunicira sa svima, bez obzira na<br />
religiju i kulturu. Potrebno je samo malo više<br />
mudrosti i potpuno novi pristup”, odgovorio<br />
nam je Tomaž Petauer.<br />
► Kakvu podršku može da očekuje DBS<br />
Konsel Security Service kao lokalni partner?<br />
„Smatram da smo našli izvanrednog i jakog<br />
lokalnog partnera u Srbiji. Pokušaćemo da ga<br />
podržimo na najbolji mogući način. Nemam<br />
mnogo iskustva u marketingu, videćemo.<br />
DBS Konsel Security Service je stabilna firma<br />
i siguran sam da ćemo odlično sarađivati<br />
narednih godina”, naglasio je Petauer.<br />
► Šta je to što izdvaja kompanju<br />
Geutebrueuck od ostalih u ovoj<br />
delatnosti?<br />
Geutebrueck je srednja kompanija sa preko<br />
200 zaposlenih. Ono što je izdvaja od ostalih<br />
je fleksibilnost, na koju smo ponosni. Mi nismo<br />
velika korporacija, gde se često odugovlači s<br />
donošenjem odluka, što usporava operativnost.<br />
Naprotiv, kod nas već godinama partneri<br />
sarađuju sa istim ljudima, što im uliva<br />
sigurnost i poverenje.<br />
► Koji su planovi kompanije Geutebrueck<br />
za 2016?<br />
Planiramo da održimo još dve prezentacije<br />
naredne godine, jer nam se čini da je to<br />
najefikasniji način promocije. Smatram da je<br />
prezentacija protekla uspešno ukoliko se, okupi<br />
20 do 30 stručnih ljudi iz ciljne grupe koju<br />
pozovemo, da međusobno razmenimo iskustva<br />
i odgovorimo na postavljena pitanja. <br />
50 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
AKTUELNO<br />
Hikvision<br />
izabrao novog<br />
PARTNERA<br />
Firma EET Europarts potvrdila je<br />
informaciju da je od 1. novembra<br />
postala zvanično partner kineske<br />
kompanije Hikvision. Za početak<br />
distribucija će biti fokusirana na Finsku,<br />
Norvešku, Švedsku i Dač zemlje, a<br />
kasnije planiraju da prošire saradnju<br />
na preostalih 20 tržišta, na kojima<br />
je već godinama prisutna firma EET<br />
Europarts.<br />
„Firma EET Europarts je snažan<br />
partner CCTV industriji i rastućem<br />
IP tržištu sa bogatim portfoliom i<br />
mnogobrojnim klijentima. Uvek<br />
smo spremni da svojim klijentima<br />
ponudimo najbolja moguća<br />
rešenja”, kaže Piter Guan, menadžer<br />
Hikvision za severozapadne zemlje<br />
Evropske unije. „EET Europarts ima<br />
izvanrednu logistiku i visokostručnu i<br />
specijalizovanu organizaciju u poslu<br />
nadzora i bezbednosti, zbog čega se<br />
zaista radujemo što ćemo moći da<br />
jačamo partnerstvo narednih godina,”<br />
dodao je Guan.<br />
Hikvision je priznati svetski lider među<br />
dobavljačima proizvoda za videonadzor<br />
i rešenja i ova kompanija je<br />
specijalizovana za tehnologije videonadzora<br />
, kao i za projektovanje i<br />
proizvodnju kompletnog asortimana<br />
inovativnih proizvoda iz oblasti<br />
video-nadzora.<br />
„Hikvision asortiman proizvoda se<br />
kreće od kamera i DVR snimača do<br />
softvera za video-menadžment, i<br />
odlikuje ga verovatno najbolji odnos<br />
uloženog novca i dobijene vrednosti<br />
na tržištu danas”, rekao je Bo Orbjerg,<br />
direktor grupe prodaje za nadzor i<br />
bezbednost u EET grupi. „Sa Hikvision<br />
rešenjima osnažićemo poziciju na<br />
tržištu i našim klijentima ponuditi još<br />
bolja rešenja.”<br />
EET Europarts je deo EET grupe,<br />
osnovane 1986. godine, i danas<br />
je jedan od vodećih evropskih<br />
distributera u oblasti IT, bezbednosti<br />
i nadzora, kućnih uređaja za zabavu i<br />
potrošačke elektronike. EET Grupa ima<br />
31 prodajno mesto širom 26 zemalja<br />
u Evropi i Africi, zapošljava oko 500<br />
radnika, opslužuje više od 42.000 dilera<br />
i obrađuje više od 900.000 dostave<br />
godišnje. EET grupa ima sedište u<br />
Birkerodu, a logistički centar grupe se<br />
nalazi u Balerupu. <br />
IZBEGAVAJTE HOTELSKI VAJ-FAJ<br />
Brojni putnici hotela ćesto<br />
biraju vaj-faj mreže<br />
i po dostupnosti, međutim<br />
TechRadar piše kako<br />
to i nije najpametniji potez.<br />
Uređaji hotelskih gostiju se<br />
po pravilu povezuju na nedovoljno<br />
zaštićene i nesigurne<br />
mreže.<br />
Sigurnosni stručnjaci navode<br />
da je uz jednostavan<br />
vaj-faj adapter i i besplatan<br />
softver moguće prisluškivati<br />
svu komunikaciju koju mobilni<br />
ili laptop računari odrađuju<br />
sa ostatkom sveta. Hoteli obično<br />
ne ograničavaju koje se stranice mogu<br />
posećivati, ne postoji segmentacija, a<br />
javni i hotelski vaj-faj ne koristi WPA.<br />
Bilo koji uređaj koji se spaja na hotelsku<br />
bežičnu mrežu otvoren je za hakerske<br />
napade jer se podaci šalju u tekstualnom<br />
zapisu, bez zaštite. U „Kasperski<br />
labu” zapravo smatraju da su hotelske<br />
mreže vrlo privlačne mete za sajberkriminalce.<br />
S tim rečenim, jasno je da su<br />
neki hoteli na rizičnijoj poziciji od drugih,<br />
a sve zavisi od implementacije.<br />
Posebno je opasno to što<br />
kriminalce ne zanimaju<br />
prenosioci ili izolovne imejl<br />
adrese i poruke, već potpuno<br />
preuzimanje onlajn identiteta<br />
žrtve i pristup svim resursima<br />
kojima žrtva raspolaže.<br />
Stručnjaci zato kao rešenje<br />
vide korišćenje VPN mreže,<br />
koja će enkriptovati promet.<br />
Svi koji se nalaze na putu treba<br />
da budu oprezni i barem da<br />
provere status firewall, lozinki<br />
i nadograđenosti softvera.<br />
Najsigurnija alternativa<br />
je korišćenje 3G/4G mreže preko<br />
mobilnih uređaja. Najveći teret u<br />
ovom trenutku zapravo leži na samim<br />
hotelima. Potražnja za besplatnim<br />
vaj-faj mrežama raste, a infrastruktura<br />
mora biti zbrinuta. Najjeftinija rešenja<br />
nikako nisu i najbolja. <br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
51
DISTRIBUTERI SU NA POTEZU<br />
Procenjuje se da je u 2013. od prodaje<br />
opreme za video-nadzor kroz distribucione<br />
kanale ostvareno 55 odsto ukupnih<br />
prihoda na globalnom nivou i preko 60 odsto<br />
prihoda na evropskom tržištu. Očekuje se da će<br />
se ovi procenti povećavati ukoliko integratori<br />
i instalateri budu koristili pogodnosti nabavke<br />
opreme kroz distribucione kanale. Ovo je<br />
značajna promena u odnosu na situciju pre<br />
nekoliko godina, kada su integratori direktno<br />
kontaktirali proizvođače opreme. Jedan od<br />
razloga za ove novine jeste što marže nastavljaju<br />
da padaju. Ove godine marža prosečnog<br />
distributera na američkom tržištu video-nadzora<br />
pala je na 17 odsto, dok se u regionu<br />
Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA), očekuje<br />
pad marži ispod 22 odsto. To znači da je jaka<br />
konkurencija među distributerima, čak i u<br />
poređenju sa kupovinom opreme direktno od<br />
proizvođača.<br />
S druge strane, u Severnoj Americi<br />
konkurencija podstiče marže, posebno na<br />
tržištu mrežnog video-nadzora, na koje su<br />
ušli prodavci i distributeri informacionih<br />
tehnologija, koji dodaju vrednost proizvodima<br />
(IT-VAR). IT kompanije su navikle da rade sa<br />
mnogo manjim maržama od tradicionalnih<br />
bezbednosnih preduzeća. Predviđa se da će<br />
tržišta Evrope i Azije slediti ovaj primer, sa<br />
većim brojem IT kompanija koje će ući na<br />
tržište.<br />
Tradicionalni bezbednosni distributeri imaju<br />
mogućnost da obezbede finansiranje,<br />
obučavanje i prikupljanje informacija o<br />
interesovanju korisnika u vezi sa proizvodima<br />
i uslugama. Osim održavanja kontakta sa<br />
proizvođačima, brinu se o uvoznim taksama<br />
i održavanju zaliha. U središtu pažnje sistemintegratora<br />
sve više su stalni mesečni prihodi<br />
od ugovora o uslugama, pa se montaža<br />
opreme posmatra kao neophodan, ali<br />
profitabilan proces. Konačno, prelaskom na<br />
mrežnu opremu menja se uloga distributera.<br />
Iz IT industrija, posebno, IT prodavci koji<br />
dodaju vrednost proizvodima, razvijaju<br />
pakete proizvoda koji ovako kombinovani<br />
već rade veoma skladno. Ovaj trend, koji je<br />
odraz dešavanja u IT industriji, olakšava IT<br />
integratorima da instaliraju projekte mrežnog<br />
video-nadzora, jer su im bliskije mreže i<br />
komutatori od bezbednosnih kamera i mrežnih<br />
video-snimača. Tržište video-nadzora nastavlja<br />
svoju tranziciju ka mrežnoj opremi, tako da<br />
će ovo biti sve važniji trend koji će naredne<br />
godine obeležiti prelazak sa direktnih kanala<br />
prodaje na distribuciju. <br />
Nove šanse za<br />
balkansko tržište<br />
U<br />
poslednjem izveštaju agencije IMS<br />
Research predviđa se da će se<br />
značajno povećati upotreba opreme<br />
za video-nadzor na balkanskom i<br />
ruskom tržištu. U CCTV će biti uložena<br />
značajna sredstva nakon očekivanih<br />
ulaganja stranih investitora, koja će se<br />
dogoditi upravo u onim zemljama u<br />
kojima CCTV trenutno nije zastupljen<br />
u velikoj meri. IMS Research procenjuje<br />
da se ekonomski razvoj u ovom regionu<br />
ogleda u tržištu CCTV i tržištu bezbednosne<br />
opreme. Balkan je jedno od<br />
najvećih tržišta video-nadzora u Istočnoj<br />
Evropi, a prema prognozama će<br />
to ostati i tokom narednih 5 godina. U<br />
ovom regionu rumunsko tržište<br />
je trenutno najrazvijenije kada je<br />
u pitanju oprema za video-nadzor,<br />
iako se balkansko tržište u<br />
celini brzo oporavlja. Takođe se<br />
procenjuje da će se rumunsko<br />
tržište od 2011. razvijati intenzivnije<br />
od češkog tržišta video-nadzora.<br />
Autor ovog izveštaja,<br />
Vilijam Rods, komentariše da su na<br />
slovenačkom tržištu pokrenuti mnogobrojni<br />
projekti za video-nadzor, uprkos<br />
činjenici da ova zemlja ima nešto više<br />
od 2 miliona stanovnika. Mnogi projekti<br />
u Sloveniji se odnose na opremu<br />
za mrežni video-nadzor. Naime, u Bukureštu<br />
su ove godine otvorene nove<br />
prodavnice brendova: Tesco, Carrefour,<br />
Wal-Mart i Ikea, iz čega se može zaključiti<br />
da će prodajni objekti na Balkanu<br />
biti vertikala koja će najviše uticati na<br />
tržište video-opreme i njegov razvoj u<br />
narednim godinama. <br />
52 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
AKTUELNO<br />
I DALJE ŠKRIPI JAVNO-<br />
PRIVATNO PARTNERSTVO<br />
Država se sve više suočava sa<br />
bezbednosnim rizicima s kojima<br />
teško sama izlazi na kraj, pa je<br />
neizbežna saradnja privatnog i javnog<br />
sektora. Naime, u Srbiji, private firme<br />
za obezbeđenje imaju oko 45 odsto<br />
ugovora sklopljenih sa državom i<br />
javnim preduzećima, a procenjuje<br />
se da ti ugovori angažuju 80 odso<br />
raspoloživog fizičkog obezbeđenja.<br />
Mnogi smatraju da to nije dovoljno i da<br />
bi, osim fizičkog obezbeđenja u državnim<br />
institucijama, javni i privatni sektor<br />
trebalo da ostvare bolju saradnju kad<br />
je reč o javnim skupovima, sportskim<br />
događajima, obezbeđenju važnih<br />
objekata i kritičnih infrastruktura, obezbeđenju<br />
ulica, kontroli saobraćaja i<br />
bezbednosti na rekama. Da je partnerstvo<br />
neophodno govori i činjenica da<br />
su privatne kompanije iz ove delatnosti<br />
dale svoj doprinos i za vreme velikih<br />
poplava u 2014. godini.<br />
Marko Milošević, istraživač<br />
Beogradskog centra za bezbednosnu<br />
politiku (BCBP), nam potvrđuje da je za<br />
partnerstvo javnog i privatnog sektora<br />
neophodna obostrana saradnja sa<br />
definisanjem određenih mehanizama.<br />
„Postoje neke ideje koje bi trebalo<br />
da rasterete rad policije I angažuju<br />
firme za privatno obezbeđenje. Da bi<br />
se to ostvarilo efikasno partnerstvo<br />
neophodna je uspostaviti određene<br />
mehanizme kontrole, radi zaštite<br />
javnog interesa. MUP još uvek nije<br />
formirao Komisiju za JPP što je po<br />
Zakonu o privatnom obezbeđenju<br />
obavezno, već radom rukovodi telo<br />
koje je 2011. godine kreiralo Udruženje<br />
za privatno obezbeđenje pri Privrednoj<br />
komori Srbije. Nažalost, ništa nije<br />
obavezujuće, a problem je i to što<br />
dve godine od usvajanja Zakona o<br />
privatnom obezbeđenju nisu usvojena<br />
podzakonska akta”, dodaje Milošević.<br />
„Možda je prepreka i usporavanje<br />
posledica birokratizacije i usporenog<br />
razbijanja predrasuda... Javno privatno<br />
partnerstvo je definisano kroz dva<br />
akciona plana sa dve konferencije, kao<br />
i odlukama stručnog saveta ministra.<br />
Efikasnije i dosledno primenjivanje svih<br />
odluka doprineće boljem napretku i<br />
unapređivanju svih segmenata bezbednosti”,<br />
objašnjavaju u Udruženju za<br />
privatno obezbeđenje.<br />
Milošević takođe smatra da veliki<br />
izazov predstavlja zaštita kritične<br />
infrastrukture, gde privatne firme<br />
mogu dati strateški doprinos.<br />
„Uostalom, to predviđa i Zakon o<br />
privatnom obezbeđenju, mada do<br />
danas nije definisano šta je to kritična<br />
infrastruktura. JPP bi moglo pozitivno<br />
da utiče na povećanje bezbednosti<br />
u odnosu na postojeći sistem javnih<br />
nabavki koje se obnavljaju svakih<br />
godinu dana. Takođe, u oblasti<br />
tehničke zaštite ove firme bi mogle da<br />
doprinesu kvalitetom opreme za koju<br />
ne postoje adekvatna sredstva u MUP”,<br />
poput saobraćajnog video-nadzora, te<br />
evidentiranja saobraćajnih prekršaja.<br />
Podaci govore da su u većini evropskih<br />
država posao obezbeđenja preuzele<br />
kompanija za privatno obezbeđenje,<br />
a da se broj zaposlenih u državnim<br />
bezbednosnim službama smanjuje. Na<br />
pitanje kako vidi razvoj tog sektora u<br />
narednom periodu u Srbiji, Milošević<br />
objašnjava:<br />
„Uglavnom je odnos privatnog<br />
obezbeđenja i policije oko 1:1, gde<br />
jedino Bugarska odskače sa pet<br />
službenika privatnog obezbeđenja na<br />
jednog policajca. Ova proporcija će<br />
ostati i u Srbiji, jer se privatni klijenti<br />
više oslanjaju na tehničke mere<br />
obezbeđenja, uz povremene obilaske<br />
patrola. Dakle, na tržištu postoji trend<br />
smanjenja fizičkog obezbeđenja, dok<br />
javni sektor najviše koristi ove usluge.<br />
Kako je to najmanja investicija, firme<br />
se bore za poslove sa državom, jer<br />
u državi malo ko kontroliše kvalitet<br />
isporučene usluge (manjak znanja i<br />
strah od novog ciklusa javne nabavke).<br />
U tom kontekstu, javnom sektoru se<br />
može predstaviti potreba za većim<br />
brojem čuvara koji i nisu neophodni”,<br />
rekao je Milošević. <br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
53
Šta MUP treba da učini<br />
za privatno obezbeđenje?<br />
GDE JE TANKO,<br />
TU SE I KIDA<br />
Zakon o privatnom obezbeđenju propisuje da Ministarstvo<br />
unutrašnjih poslova (MUP) vrši nadzor i kontrolu<br />
firmi za privatno obezbeđenje. Ovo rešenje je uobičajeno<br />
u većini evropskih država. Problem je, međutim, što ovo<br />
rešenje nije dalje razrađeno propisima, pa se zapravo ne zna<br />
kako će kontrola biti razrađena u okviru MUP. U uporednoj<br />
praksi postoje različiti organizacioni modeli, jeftiniji i skuplji.<br />
Pored toga, MUP Srbije suočava se sa nizom problema u<br />
svom radu, koji moraju biti prevaziđeni, kako bi ova kontrola<br />
bila delatna. Zato je Beogradski centar za bezbednosnu<br />
politiku predložio kako bi MUP trebalo da organizuje kontrolu<br />
privatnog sektora obezbeđenja i objasni koje probleme u<br />
radu MUP mora da reši kako bi se ova kontrola uspostavila u<br />
praksi.<br />
ŠTA TREBA KONTROLISATI I PROVERAVATI?<br />
Neposredna kontrola firmi za obezbeđenje mora biti strogo<br />
jednoobrazna. Ovo je potrebno zbog prikupljanja srodnih<br />
podataka, koji će biti zajedno analizirani u Birou, odnosno u<br />
Upravi za analitiku.<br />
Tokom kontrole, pre svega treba proveravati formalne uslove<br />
koje firme ispunjavaju, odnosno da li su registrovane, da li su<br />
prijavile zaposlene, da li oni poseduju licence i dr. Drugi deo<br />
kontrole treba da bude usmeren na suštinsko vođenje dokumentacije<br />
po QMS-u, kao i na način pružanja bezbednosne<br />
usluge. To se ostvaruje tako što se na terenu proverava<br />
raspoređeno ljudstvo, nivo njihovog znanja, njihova oprema,<br />
stanje i održavanje tehnike koja se koristi na lokacijama,<br />
vođenje evidencije svih vrsta. Naročito je važno kontrolisati<br />
pravila službe, evidencije o dnevnom angažovanju ljudstva,<br />
zaduženju, odnosno razduženju naoružanja, kao i sve što je<br />
u vezi sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju, a<br />
koje se odnose na poslove privatnog obezbeđenja. Mnoge<br />
ulazne podatke potrebne za početak kontrole u nekoj firmi<br />
za privatno obezbeđenje MUP može nabaviti iz sopstvenih<br />
baza i iz baze Agencije za poslove privatnog obezbeđenja<br />
koja je zakonom određena da izdaje/oduzima licence o ispunjenju<br />
propisanih uslova rada i da donosi podzaknska akta.<br />
Takođe, moraju se uočiti sve drastične razlike u zapisnicima<br />
koje su sastavili različiti kontrolori tokom uzastopnih kontrola<br />
u firmi i moraju postati predmet nezavisne ciljane kontrole<br />
koju će organizovati Biro.<br />
IZVEŠTAVANJE<br />
Sastavni deo kontrole i nadzora predstavlja izveštavanje. U<br />
okviru postojećih službi MUP treba da prikuplja, obrađuje i<br />
analizira podatke, i dostavlja gotove izveštaje Odboru za odbranu<br />
i unutrašnje poslove, Agenciji za poslove privatnog<br />
obezbeđenja, kabinetu ministra, direktoru policije i drugim<br />
državnim organima, ali i javnosti.<br />
Imajući na umu da deo prikupljenih podataka pripada<br />
ličnim podacima, a da je deo službena tajna, MUP ih mora<br />
adekvatno i zaštititi. Naravno, analize i statistika o privatnom<br />
sektoru obezbeđenja, iz kojih su uklonjeni svi lični i tajni<br />
podaci, MUP treba da učini dostupnim javnosti.<br />
Ipak, pre izveštavanja treba definisati korisnike, obim i status<br />
tajnosti dokumenata koja će biti dostavljena. Izveštaji o istoj<br />
temi ne mogu ići na sve adrese. Zato je potrebno podzakonskim<br />
aktima definisati uslove pod kojima će<br />
54 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
DA LI SE ZNA<br />
Budžet rbije se suočio sa oštrim<br />
vladinim merama štednje,<br />
koje trenutno ne dozvoljavaju<br />
isprobavanje novih organizacionih<br />
modela kontrole rada privatnog<br />
sektora obezbeđenja. Zato autor<br />
u ovom tekstu nastoji da prikaže<br />
kako je u okviru raspoloživih resursa<br />
moguće organizovati kontrolu<br />
Ua nad sektorom privatnog<br />
obezbeđenja<br />
stizati izveštaji na određene adrese.<br />
Važno je da civilni sektor od početka<br />
bude uključen u izradu nacrta ovih<br />
dokumenata jer, u suprotnom, postoji<br />
mogućnost da se načinjeni propusti i<br />
manjkavosti u početnoj fazi planiranja<br />
kasnije teško ili nikako ne isprave.<br />
PREPORUKE ZA<br />
USPOSTAVLJANJE<br />
KONTROLE<br />
Kontrola je osnovni element faze<br />
odlučivanja. Bez nje nema valjanog<br />
planiranja, usmeravanja službe, te<br />
uvida i koordiniranog uređenja privatnog<br />
obezbeđenja. Dugo je ova oblast<br />
bila neregulisana da bi joj se sada<br />
prišlo olako i neorganizovano. Svako<br />
delovanje mora biti prožeto smislenom<br />
odlučnošću jer će se problemi u<br />
suprotnom uvećavati, a propušteno<br />
pretvoriti u lošu praksu bez mogućnosti<br />
da se promene uspešno. Činjenica<br />
je da se MUP prirodno nameće kao<br />
nosilac kontrole, ali zbog problema<br />
u radu kojima je opterećen ne sme<br />
samoinicijativno kreirati postupanja u<br />
ovoj oblasti. Njegovo usmerenje je od<br />
ključnog značaja za uspeh. Ovo mora<br />
počivati na zakonu, te na širokom<br />
uvidu državne vlasti, struke i javnosti.<br />
Preduslovi za ostvarivanje valjane kontrole<br />
privatnog obezbeđenja su:<br />
• Reorganizovanje kabineta ministra<br />
MUP-a i dodeljivanje rukovodeće<br />
uloge u planiranju i sprovođenju<br />
kontrole privatnog obezbeđenja<br />
Birou za strateško planiranje<br />
• Donošenje posebnog zakona o<br />
bezbednosnim proverama<br />
• Izrada protokola, pravilnika i<br />
uputstava za rad kako bi se ostvario<br />
neposredni kontakt na relaciji<br />
Biro – Direkcija –Sektori – Uprava<br />
policije - Odeljenje policije PU, kao<br />
i na relaciji kabinet ministra – Vlada<br />
RS – javnost<br />
• Organizovanje sistemskog nadzora<br />
unošenja podataka u JIS i izveštavanje<br />
sa terena<br />
• Uspostavljanje centralizovanih aktivnosti<br />
u oblasti koordinacije svih<br />
vidova kontrole u MUP-u (cilj je da<br />
se omogući lakši pristup i provera<br />
tačnosti podataka koje organizacione<br />
jedinice MUP-a prezentuju<br />
javnosti u saopštenjima, izveštajima<br />
o radu)<br />
• Usmerenje policijskih poslova ka<br />
proaktivnom radu<br />
• Stepenovanje dokumenata po<br />
tajnosti na osnovu sertifikata i<br />
standarda<br />
• Izrada posebnih aplikacija u JIS-u<br />
koje će omogućiti sprovođenje<br />
kontrole i izveštavanje o njenoj<br />
realizaciji<br />
• Edukacija kadrova za korišćenje JIS-a<br />
Predloženi model organizovanja kontrole<br />
MUP-a nad privatnim obezbeđenjem<br />
treba da iskoristi postojeće kapacitete<br />
službe, a ne formiranje nekog<br />
novog tela sa posebnim ovlašćenjima,<br />
što bi neminovno dovelo do stvaranja<br />
animoziteta unutar MUP-a. Ovo mora<br />
biti izbegnuto po svaku cenu. Predloženo<br />
rešenje upravo poziva više linija<br />
rada na saradnju i stvara poslovnu<br />
međuzavisnost. Upravo je ona ključ<br />
rešenja, a ne pojam kontrole, jer Biro<br />
treba da bude koordinator poslova i<br />
telo koje će uticati na podređene da<br />
usvoje samokontrolu kao priritet svakog<br />
profesionalnog postupanja. <br />
Dejan Obradović,<br />
Beogradski centar za<br />
bezbednosnu politiku<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
55
56 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
BIZNIS PARTNERI<br />
PROFESSIONAL SECURITY SYSTEMS<br />
TEMA BROJA<br />
GLOBALNA STRATEGIJA<br />
ILI PROPAST<br />
INTERVJU<br />
HIKVISION DODAJE GAS<br />
U TRENDU<br />
PROJEKAT BEZBEDNA ŠKOLA<br />
SECURITY PRAKSA<br />
nov/dec 2015. broj <strong>71</strong><br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST • cena 300 din • 3 eur 12. godina<br />
VREME ČUVANJA VIDEO-SNIMAKA<br />
Srećna Nova godina i Božić!<br />
Bosch Security Systems<br />
Robert Bosch d.o.o.<br />
Milutina Milankovića 11a<br />
11070 Beograd<br />
tel: +381 11 2052 381<br />
Fax: +381 11 2052 355<br />
www.boschsecurity.rs<br />
RBSM.ST@bosch.com<br />
Dragi partneri,<br />
budite član rubrike<br />
BUSINESS PARTNERS – tako<br />
ćete biti lakše dostupni vašim<br />
poslovnim partnerima.<br />
Ispod logotipa svake firme naći<br />
ćete osnovne podatke.<br />
I vi pripadate ovoj grupi.<br />
Zato nas kontaktirajte!<br />
Pošaljite svoje podatke na:<br />
pss@pss-magazine.com<br />
Invented for life<br />
Boma<br />
Knićaninova 3<br />
11 158 Beograd<br />
office@boma.rs<br />
www.boma.rs<br />
tel/fax: +381 11 30 30 840<br />
+381 11 30 30 838<br />
Zastupanje, veleprodaja, distribucija, projektovanje,<br />
izvođenje, inženjering<br />
Master CCTV centar<br />
Miloša Bandića 16<br />
11 080 Zemun<br />
tel/fax: +381 11 307 6 444<br />
+381 11 307 6 888<br />
+381 11 316 7 222<br />
www.masterbc.co.rs<br />
masterbc@masterbc.co.rs<br />
Zvanično najveći distributer sigurnosne opreme<br />
Sectron<br />
Jurija Gagarina 11b<br />
11070 Beograd<br />
tel: +381 11 22 85 030, +381 11 22 85 031<br />
fax: +381 11 22 85 032<br />
www.sectron.co.rs<br />
office@sectron.co.rs<br />
security&communication systems<br />
Špica Centar<br />
Bulevar Mihaila Pupina 165 V<br />
11 000 Beograd<br />
tel/fax: +381 11 222 50 70; 222 50 <strong>71</strong>; 222 50 72<br />
info@spica.rs<br />
www.spica.rs<br />
Sistemi za automatsku identifikaciju<br />
Axis Communications GmbH<br />
Lilienthalstr. 25<br />
85399 Hallbergmoos, Germany<br />
Tel.: +49 811 555 08 44<br />
Fax: +49 811 555 08 69<br />
www.axis.com<br />
kai.niedermeyer@axis.com<br />
ISC Contact<br />
Porečka 13<br />
11 106 Beograd<br />
tel: +381 11 329 37 37<br />
+381 11 329 37 38<br />
fax: +381 11 329 37 39<br />
www.iscc.rs<br />
iscc@eunet.rs<br />
Sertifikovani BOSCH partner za SRB i MNE<br />
AVANTI SISTEM d.o.o.<br />
Dušana Popovića 22<br />
18000 Niš<br />
tel/fax: +381 18 45 45 107<br />
+381 18 42 21 588<br />
www.avantisystem.rs<br />
info@avantisystem.rs<br />
Uvoz i distribucija sistema tehničke zaštite<br />
Dallmeier electronic GmbH&C.KG<br />
Bahnhofstraβe 16<br />
93047 Regensburg<br />
Germany<br />
phone +49 941 8700-0<br />
fax +49 941 8700-180<br />
www.dallmeier-electronic.com<br />
thomas.dallmeier@dallmeier-electronic.com<br />
IP WAY<br />
Tetovska 41<br />
11 000 Beograd<br />
tel/fax: +381 11 308 95 03<br />
+381 11 308 95 43<br />
www.ipway.rs<br />
info@ipway.rs<br />
Distribucija profesionalne IP video-opreme i softvera za<br />
video-menadžment i nadzor<br />
Digital Security<br />
Španskih boraca 22<br />
11 070 Novi Beograd<br />
tel/fax: +381 11 311 8 113<br />
+381 11 311 5 302<br />
www.pelco.co.rs<br />
office@pelco.co.rs<br />
Zvanični zastupnik za Srbiju i Crnu Goru kompanije<br />
Indigo Vision<br />
Salmont d.o.o<br />
Stojana Aralice 1<br />
11 077 Novi Beograd<br />
tel/fax: +381 11 22 80 890 +381 11 22 80 891<br />
Call centar: +381 11 360 23 75 066 89 30 737<br />
+381 65 21 34 151<br />
www.salmont.co.rs<br />
office@salmont.co.rs<br />
Manifacture and engeneering of security system<br />
Siemens d.o.o. Beograd<br />
Siemens Building Technologies<br />
Omladinskih brigada 21<br />
11070 Beograd, Srbija<br />
tel: + 381 11 20 96 377, fax: + 381 11 20 96 390<br />
sbt.cs@siemens.com<br />
www.siemens.co.rs/sbt, www.sbt.siemens.com<br />
Proizvodnja, projektovanje i montaža integrisanih<br />
sistema zaštite i sistema automatike u zgradama<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
57
BIZNIS PARTNERI<br />
SAMSUNG<br />
Samsung techwin Europe Ltd.<br />
tel: +44(0) 1932 45 54 72<br />
fax: +44(0) 1932 45 53 25<br />
www.samsunsecurity.com<br />
Alarmcentar d.o.o.<br />
Sarajevska 14/2<br />
11000 Beograd<br />
tel/fax: +381 11 361 07 41, +381 11 361 08 40<br />
+381 11 264 37 44, +381 11 264 24 17<br />
www.alarmcentar.com<br />
office@alarmcentar.com<br />
Distributeri protivprovalnih i protivpožarnih sistema,<br />
kontrole pristupa, video i audio-interfona, video-nadzora<br />
RAK Security Systems<br />
Milutina Milankovića 120E<br />
11070 Novi Beograd<br />
tel/faks: +381 11 311 17 99<br />
+381 11 311 10 26<br />
www.rak.co.rs<br />
office@raksecurity.com<br />
Distributer sistema elektronske zaštite.<br />
Alarm automatika d.o.o<br />
Gostivarska 25<br />
11000 Beograd<br />
tel. +381 11 3976 939<br />
tel/fax +381 11 3982 992<br />
e-mail: AABeograd@alarmautomatika.com<br />
www.alarmautomatika.com<br />
Izbor proverenih sistema i komponenti potrebnih za<br />
kreiranje rešenja tehničke zaštite<br />
58 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
POKRENITE<br />
Milestone Mobile<br />
I BUDITE UVEK<br />
U CENTRU<br />
DEŠAVANJA<br />
MOGUĆE<br />
POČINJE<br />
OVDE<br />
Pristupite vašem video nadzoru sa pametnog telefona ili tableta<br />
Kompatibilan je sa celom serijom XProtect® softvera za video menadžment (VMS) i Milestone<br />
Husky NVR uređajima, besplatna Milestone Mobile aplikacija pruža vam siguran pristup<br />
vašem sistemu video nadzora bilo kada, bilo gde. Aplikacija je dostupana na 27 jezika i<br />
omogućava vam da jednostavno gledate video uživo, pregledate snimke i eksportujete<br />
snimke sa svog pametnog uređaja.<br />
Saznajte kako možete da proširite mogućnosti vašeg sistema video nadzora sa XProtect<br />
softverom za video menadžment na milestonesys.com
Change language