PSS 71
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
EKSPLOZIJA<br />
SE DOGODILA<br />
UNUTAR AVIONA<br />
Povrede koje su zadobili putnici<br />
u ruskom avionu koji je pao na<br />
Sinaj ukazuju da je do eksplozije<br />
došlo u letelici pre njenog pada, kako<br />
je saopštio egipatski doctor koji je<br />
pregledao tela žrtava. Veliki broj delova<br />
tela ukazuju da se snažna eksplozija<br />
dogodila u avionu, pre nego što je<br />
dotakao zemlju.<br />
Reči ovog sudsko-medicinskog<br />
eksperta posredno potvrđuju zaključak<br />
koji su stručnjaci nedavno izveli pošto<br />
je stigla vest da je američki satelit iznad<br />
Sinaja u vreme nesreće detektovao<br />
infracrvene toplotne signale u vreme<br />
eksplozije ruskog aviona.<br />
To bi, umesto tvrdnji da je ruski avion<br />
pogodila raketa spolja, moglo da<br />
sugeriše da je došlo do eksplozije<br />
unutar letelice. Tačno utvrđivanje<br />
količine detektovane toplote je od<br />
ključnog značaja za zaključak o uzroku<br />
nesreće. Ukoliko je toplotni signal samo<br />
jedan, to sa dosta sigurnosti potvrđuje<br />
da je uzrok eksplozije bio u samom<br />
avionu. Ne isključuje se ni mogućnost<br />
eksplozije rezervoara aviona, koji je<br />
napravljen 1997. godine.<br />
Ovo je poslednja u nizu teorija koje<br />
se množe velikom brzinom, o nesreći<br />
koja se dogodila samo 23 minuta posle<br />
poletanja, oko 100 kilometara od Ariša<br />
u Severnom Sinaju, kada je poginulo<br />
svih 224 putnika i članova posade. U<br />
istragu su uključeni eksperti iz Rusije,<br />
Egipta, kao izemalja proizvođača aviona<br />
Francuske i Nemačke.<br />
Da uzbuna bude još veća pobrinula<br />
se vest da su stručnjaci koji pretražuju<br />
mesto pada na Sinaju pronašli delove<br />
nečega što ne pripada „erbasu A321” i<br />
poslali ih na analizu. Takođe, u kokpitu<br />
su zabeleženi „neobični zvuci” nekoliko<br />
minuta pre nego što je avion nestao s<br />
radara, ali nije bilo signala za uzbunu,<br />
prenosi britanski „Telegraf”.<br />
I pored svega, direktor nacionalne<br />
bezbednosne obaveštajne službe<br />
Džejms Kleper tvrdi da nema dokaza<br />
o umešanosti terorista, ali da to ne<br />
bi u potpunosti ni isključio. To je stav<br />
identičan onom koji je dan ranije izneo<br />
portparol Kremlja Dmitrij Peskov.<br />
Ruski zvaničnik za avio-saobraćaj Aleksandar<br />
Smirnov je isključio tehničke<br />
probleme i ljudsku grešku kao uzrok<br />
pada. Prethodno je iz kompanije „Kogalimavije”<br />
saopšteno da se avion, koje je<br />
bio u „odličnom tehničkom stanju” srušio<br />
usled spoljašnjeg delovanja”.<br />
Egipatski predsednik Abdel Fatah<br />
al – Sisi odbacio je nedavno tvrdnju<br />
egipatskog ogranka Islamske države<br />
da stoji iza obaranja označivši je kao<br />
propagandu.<br />
Žrtve na letu 9268 su uglavnom Rusi,<br />
četvoro su Ukrajinci, jedna osoba je<br />
iz Belorusije, dok nacionalnost troje<br />
putnika nije još uvek poznata. Većina<br />
tela nije pretpelo opekotine. <br />
MALVERZACIJE<br />
OŠTETILE MNOGA<br />
PREDUZEĆA<br />
Finansijske prevare preduzeća u<br />
Srbiji iznose najmanje 2,3 milijarde<br />
dolara godišnje. Lažni finansijski<br />
izveštaji, nelegalno prisvajanje imovine<br />
kompanija i korupcija u njima, na<br />
globalnom nivou izvuku godišnje i<br />
3.700 milijardi dolara, što je pet odsto<br />
svetskog bruto domaćeg proizvoda. To<br />
su podaci ACFE, Asocijacije ovlašćenih<br />
istražitelja prevara.<br />
U finasijske prevare spada i domišljatost<br />
rukovodilaca u javnom sektoru. Jedan<br />
od primera je i kako su budžetski<br />
abonenti nadoknadili smanenje plata.<br />
Novac su izvlačili preko dnevnica,<br />
troškova za službena putovanja u<br />
inostranstvo, prekovremenog rada,<br />
prema rečima direktora Instituta za<br />
ekonomiku i finansije. Istraživanja<br />
ACFE pokazuju da što je prevarant na<br />
višem položaju šteta je veća. Službenici<br />
u proseku pronevere 75.000 dolara,<br />
menadžeri 130.000 dolara, a vlasnici ili<br />
direktori čak pola miliona dolara. Veću<br />
štetu trpe manja preduzeća. Ona koja<br />
upošljavaju do 100 ljudi u proseku<br />
izgube 154.000 dolara, a ona brojnija<br />
od 100 radnika – 120.000 dolara.<br />
Jedan od modaliteta finansijskih prevara<br />
je i nenemensko trošenje kredita. Dobijena<br />
sredstva se transferišu van zemlje,<br />
a korisnik kredita praktično posle nekog<br />
vremena postaje nesolventan i kreditno<br />
nesposoban. Nekoliko velikih kompanija<br />
je baš prošle godine imalo taj problem.<br />
Drugi način prevare je preko poreza na<br />
dodatu vrednost. U cilju oslobađanja<br />
plaćanja poreza osnuje se firma za<br />
fakturisanje fiktivnih usluga ili proizvoda.<br />
Oni se naravno nikada ne realizuju, a<br />
kompanija se oslobodi plaćanja PDV na<br />
izvršene usluge ili prodate proizvode.<br />
Precenjivanje pojedinih pozicija bilansa<br />
stanja su isto tako jedan od oblika<br />
pronevere. <br />
12 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
Change language