PSS 71

uvek je ograničen obim aplikacija i uređaja koji podržavaju
ovu kompresiju.
Korišćenje propusnog opsega se kontroliše na više načina.
Pametne kamere dinamički prilagođavaju svoje postavke
kako bi se propusni opseg najefikasnije iskoristio, a takođe
omogućavaju da se parametri kompresije podese za različitim
delovima slike, koji su poznati kao regije kodiranja. Na
ovaj način stepen kompresije se prilagođava različitim delovima
slike. Veće kompresije se mogu primeniti na manje
važnim delovima slike, i tako smanjiti bitska brzina, dok se
na važnim regionima može primeniti niži stepen kompresije,
kako bi se očuvao prikaz pojedinosti na slici.
Iako je ovo samo potencijalno rešenje za korišćenje propusnog
opsega, jedna od alternativa je upotreba analitike na
obodu mreže. Za pravilan rad video-analitike, potreban je
visok kvalitet slike i dovoljno procesorske snage. Primenom
video-analitike na obodu mreže, u blizini kamere ili u samoj
kameri, može se ograničiti prenos videa samo na vidno polje
ljudskog oka, ili se čak može prekinuti, dok se ne dogodi
neki značajan incident. S druge strane, mnogi proizvođači
umanjuju značaj propusnog opsega kako raste interesovanje
za njegovim povećanjem.
Nema razloga zbog kojih ne biste mogli da proširite propusni
opseg. 10GB je lako dostupno, a 4GB je na dohvat ruke.
Podrezivanje nekoliko GB po ivicama postaje irelevantno
budući da je propusni opseg generalno u porastu. Što je
veća kompresija koju ćete primeniti, više informacija ćete
odbaciti, što će na kraju uticati na rad VCA u kontrolnoj sobi.
Brzina smenjivanja kadrova
Proizvođači rešenja načelno smatraju da je u većini slučajeva
dovoljna brzina od 30 kadrova u sekundi, ali za aplikacije
u kojima se objekti kreću velikom brzinom potrebno je 60
kadrova u kombinaciji sa visokom osetljivosti na svetlost i
visokim dinamičkim opsegom, kako bi se dobili konzistentni
rezultati u uslovima osvetljenja koje varira. Kvalitet slike
svakog kadra će biti manje ili više isti, jer brzinu zatvarača
određuju i drugi faktori, poput brzine objekata i svetlosnih
uslova. Raspitajte se da li softver za analitiku (VCA ili LPR)
može da iskoristiti dodatne kadrove zabeležene brzinom od
60 kadrova u sekundi.
Kada primeniti bežične tehnologije?
U sistemima za praćenje saobraćaja postoje dva scenarija u
kojima bežična tehnologija može da bude praktično rešenje.
Prvi je vezan za situacije kada ne postoji veza optičkim
kablovima, a drugi je kada morate da premostite prekid
optičke mreže.
Konkretno, ukoliko ne postoji veze optičkim kablovima, ili
je velika razdaljina, najbolja opcija je bežična mreža sa više
preskoka (multihop). U ovoj situaciji, međutim, izazov je da
se stvori idealna mreža za praćenje u realnom vremenu, bez
pada brzina prenosa podataka između preskoka. Bila bi vam
potrebna bežična tehnologija sa veoma niskom latencom.
Ako je to moguće, ona kod koje je vrednost latence linearna,
na primer, za deset preskoka, broj latence bi trebalo da
bude 10 milisekundi, a za 20 preskoka 20 milisekundi.
U stvari, za praćenje saobraćaja mogu se koristiti tri vrste
bežičnih tehnologija – sa optičkom vidljivošću, (LoS), mobilna
i bez optičke vidljivosti.
Prilikom izbora bežičnog rešenja za svaku situaciju, glavni
faktori koje treba razmotriti su propusni opseg i maksimalno
rastojanje, rezilijentnost tehnologije i okruženje. LoS je bolji
izbor od ostalih modela, jer ima dostupan veći propusni opseg.
Rešenja bez optičke vidljivosti su skuplja, dok mobilne
mreže mogu biti nepostojane i neredovne.
Loša strana LoS rešenja je što su ograničena „linijom vida”,
što bi moglo da bude uzrok problema kada su u pitanju
povezivanja na velikim rastojanjima. Ali to ne bi trebalo da
bude briga u ovoj vertikali, gde je uloga bežične tehnologije
obično ograničena na kratke poteze. Bežični sistemi se
uglavnom koriste za pokrivanje malih rupa u kablovskim
mrežama, posebno na nepodeljenim auto-putevima, kada
podatke treba preneti sa jedne strane na drugu.
Goran Nešić
42 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST