PSS 48

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 

1

2 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST


3


Sadràj 

BEZ DLAKE NA JEZIKU 6 

Za {aku dolara 6-7 

SECURITY NOVOSTI 8 

INTERVJU 14 

Mi smo budu}i Microsoft za VMS 14-16 

ANKETA 18 

Da {ansu opet ne pro}erdate 18-23 

U TRENDU 30 

U kom grmu leì {ansa 30-31 

Softver za video-menad`ment 32 

Mo}ne i u lo{im svetlosnim uslovima 34 

56 

TEMA 

BROJA 

TEHNIKA 38 

Visok nivo pouzdanosti 38-39 

Beì~ni sistemi za detekciju poàra 40 

AKTUELNO 47 

Sta je NVR 24-28 

Info 54-55 

14 

41 

24 

Professional Security Systems 

izdava~: IN TEAM d.o.o.Beograd •Ÿ adresa redakcije: Gradski park 2, Beograd Ÿ•Ÿ tel: 011/37 71 562, 011/ 31 62 091, tel/fax: 011/37 71 561 Ÿ•Ÿ e-mail: pss@pss-magazine.com 

www.pss-magazine.com, 

teku}i ra~un: 355-1067900-47 Ÿ PIB 103673280 

gl. i odgovorni urednik: Dragica [ipka •Ÿ direktor: Branislav [ipka • e-mail: komentari@pss-magazine.com, marketing@pss-magazine.com 

saradnici redakcije: Marko Puri}, Džžòn Honovi~, Kim Jang, Vladimir ]ali} 

Du{an Prpi}, Ivana Jovanovi} 

prevodioci: Nata{a [ipka, Dilaver âu{evi} 

marketing: Dragica [ipka •Ÿ web: @eljko [ipka •Ÿ tehni~ki urednik: Mirjana Stepanovi} 

lektura i korektura: Nata{a [ipka •Ÿ {tampa: AMD sistem, Beograd 

CIP broj: 351.74/.76 katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije 


COBISS.SR-ID112914956 

5

BEZ DLAKE NA JEZIKU 

Dragica Šipka 

pss@pss-magazine.com 

Zakon o privatnom obezbeđenju 

Za šaku 

dolara 

Da li će se usvaja njem 

predloženog Zakona uve sti red 

u sektor privatnog obezbe đe nja ili će se 

tako još više favorizovati stra ne kompa nije 

za obezbeđenje u odnosu na doma će, s pravom 

se pitaju bezbednjaci? Hoće li aktuel na 

vlast zanemariti strategiju na cio nalne bezbed 

nosti i sve svesti samo na približavanje 

Evropskoj uniji, ne mareći pri 

tom za moguće posledice?! 

LOŠE NAM SE PIŠE 

Trebalo bi da se otreznimo i shvatimo da je naša sudbina u našim rukama. 

Ovako, nažalost, izgleda kao da Srbija donošenjem ovog Zakona treba 

samo da potvrdi da je pouzdan partner Evropskoj uniji na svim poljima, pa 

i u oblasti bezbednosne politike, makar to bilo i u suprotnosti s nacionalnim 

interesima. Uostalom, ako se razvojna strategija Srbije svodi samo na 

„strane investicije i Evropsku uniju“, onda nam se loše piše. 

Uvažena većina u najvišem 

zakonodavnom telu Srbije 

može da izglasa, ako odluči, 

da treba da bude ukinuto 

privatno obezbeđenje. Pa, kad 

su tako delikatno uništili i Vojsku 

Srbije, zašto ne bi i privatno 

obezbeđenje?! Šta kažete na tu 

mogućnost?! Ali neće... A znate 

zašto?! Nije pametno da se zamere 

Evropskoj uniji. Taman kad su se 

velike strane kompanije za privatno 

obezbeđenje (čitaj Securitas i G4S) 

sasvim lagodno ulogorile u Srbiji 

i već uveliko štrpkaju i ono što im 

ne pripada, treba da ih prepadnu 

neki poslanici u Skupštini Srbije. 

Gde to ima?! 

Apsolutna skupštinska vlast 

drugačije se koprca. Kad dobije 

po ušima, ona usvaja rekordni broj 

zakona, sve u ime harmonizacije 

s evropskim standardima, bez 

obzira na posledice po Srbiju. 

Jedino što se uvek nešto ispreči, 

pa se pojedini zakoni ne primene 

u praksi, što se može dogoditi i sa 

budućim Zakonom o privatnom 

obezbeđenju. Sve zavisi od toga 

koji vetrovi duvaju. 

Kako nadležni obećavaju, ovaj 

Zakon će biti usvojen po hitnom 

postupku. Možda će biti usvojen 

i pre nego što izađe ovaj broj 

magazina PSS, što neće bitno 

uticati na mišljenje izneto u ovom 

tekstu. Inače, istorijat poslednjeg 

Nacrta zakona nije preterano 

reprezentativan. Najveći deo 

vremena Nacrt je „čučao“ u raznim 

fiokama, jer nisu mogli da se 

dogovore ko je za šta nadležan. 

Potom su ga menjali, brisali 

pojedine odredbe, premeštali s 

jednog na drugo mesto, sve dok 

nije stigla naredba odozgo da 

neizvesni Zakon mora postati 

izvestan početkom 2012. godine. 

Kakav, takav, makar i nakaradan. 

U tom prebacivanju iz šupljeg 

u prazno, grupa poznatih, 

nepoznatih, stručnih, nestručnih, 

više i manje zainteresovanih 

profesionalaca i amatera (ko te 

pita?!), u zavisnosti od ličnih 

interesa ili po dužnosti, najzad 

izvukoše keca iz rukava. Danas 

se grupno busaju u grudi 

(pojedinačno će prema zaslugama, 

nakon usvajanja Zakona) i zaklinju 

6 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST

da je to najbolji model modernog 

zakona u ovoj oblasti. Doduše, 

još će ga stručnjaci kolektivno 

doterivati, ima dana. Srbija ionako 

kasni za državama u regionu. Daj 

šta daš, ništa ne košta. Prepiši i ćuti. 

Sve za šaku dolara. 

Da vas podsetimo... 

S jedne strane, strategija 

Nacionalne bezbednosti iz 2009. 

jasno definiše ulogu privatnog 

obezbeđenja u odbrani zemlje, što 

znači da se ovaj sektor tretira kao 

ravnopravan partner s vojskom 

i policijom. S druge strane, najveće 

firme za fizičko obezbeđenje su 

u vlasništvu stranaca, koji obrću 

ogroman profit i zapošljavaju 

armiju ljudi. Tako je svuda u svetu, 

ali postavlja se pitanje da li ozbiljna 

država prepušta strancima da se 

mešaju u bezbednosnu politiku 

zemlje. 

Nema sumnje da je profit glavni 

razlog što su strane kompanije 

zainteresovane za sva tržišta 

u okruženju, ali da li je i jedini? 

Uostalom, ako je samo profit, 

to je valjda interesantno i našoj 

državi, ne samo strancima. I tako 

se vrtimo u začaranom krugu, 

gde nema nikakve garancije da se 

krene s mrtve tačke, a još manje 

javno obelodani ko zastupa ovakve 

nakaradne interese. 

Šta donosi novi Zakon? 

Izmenjeni Nacrt zakona 

o privatnom obezbeđenju 

predviđa niz novina koje bi trebalo 

da urede rad pravnih i fizičkih 

lica registrovanih za poslove 

obezbeđenja, uslove za njihovo 

osnivanje, način poslovanja 

i nadzor nad njihovim radom, 

kao i dobijanje odgovarajućih 

licenci. U Nacrtu se navodi da 

dobijena licenca pravnim licima 

za obavljanje ovih poslova ne 

omogućava da obavljaju poslove 

za koje su nadležni državni organi. 

Takođe, nije im dozvoljeno da 

primenjuju operativne metode 

i sredstva koje državni organi 

primenjuju na osnovu posebnih 

propisa. Predviđeno je , takođe, da 

pravna i fizička lica mogu dobiti 

licencu za poslove procene rizika 

prilikom zaštite ljudi, imovine 

i poslovanja, kao i za projektovanje, 

instaliranje i održavanje tehničkih 

sistema. Licence će se izdavati 

i za održavanje reda na javnim 

skupovima, sportskim priredbama 

i drugim mestima gde se okuplja 

veliki broj ljudi. 

Prvobitni Nacrt zakona je predviđao 

osnivanje agencije za poslove 

privatnog obezbeđenja, koja bi bila 

zadužena za izdavanje i oduzimanje 

licenci pravnim i fizičkim licima. 

Agenciju bi na predlog MUP-a 

osnivala Vlada Srbije, navodi se 

u Nacrtu i dodaje da bi zadatak 

nove agencije bio i donošenje 

podzakonskih akata, na osnovu 

Zakona, uz saglasnost MUP-a. 

Na sreću, taj predlog je odbačen, 

kao nekoristan. 

Specijalno opremljeni 

Prilikom transporta novca 

preduzetnici moraju imati najmanje 

jedno specijalno vozilo, koje 

između ostalog treba da ima 

dvosmernu vezu sa kontrolnim 

centrom, ugrađen GPS uređaj za 

satelitsko praćenje, ugrađen taster 

za uzbunu, sistem elektro-hemijske 

zaštite novca, kao i mobilni 

video‐sistem za obezbeđenje vozila. 

Zakon predviđa da transport 

novca, dragocenosti i vrednosnih 

pošiljki, takođe, neće moći da 

se obavlja bez dobijene licence. 

Licenca za rad će se izdavati 

na pet godina, pod određenim 

uslovima, što podrazumeva proveru 

psiho‐fizičkih sposobnosti radnika 

na poslovima fizičkog obezbeđenja, 

poseban prostor za smeštaj 

oružja i municije, odgovarajuću 

bezbednosnu proveru, kao i 

obučenost radnika u rukovanju 

vatrenim oružjem. 

Pravna lica koja se bave poslovima 

fizičkog obezbeđenja mogu imati 

samo poluautomatsko oružje, 

pištolj kalibra 9 mm iz kojeg se 

može ispaliti samo jedan metak. 

Takođe, predviđeno je da pravno 

lice ne može imati vatreno oružje 

u broju većem od polovine 

zaposlenih radnika, kao i da se 

oružje može nabavljati samo 

u skladu sa Zakonom o oružju. 

Bez sukoba interesa 

s MUP‐om 

U Nacrtu zakona stoji da poslovi 

privatnog obezbeđenja ne smeju 

da ometaju rad državnih organa, 

niti narušavaju svakodnevni život 

građana. Pravna lica koja se bave 

poslovima privatnog obezbeđenja 

ne smeju, takođe, posredovati 

u naplati potraživanja, predviđeno 

je budućim Zakonom. 

Regulisana je i uniforma sa 

oznakama službenika obezbeđenja, 

pa će boju i sastavne delove 

uniforme regulisati nadležno 

ministarstvo, dok će logo 

određivati pravna lica. Uniforme 

i oznake se moraju razlikovati 

od policijske, vojne, carinske 

i uniforme drugih državnih organa. 

Vozila ne mogu biti opremljena 

specijalnom zvučnom i svetlosnom 

signalizacijom. U izuzetnim 

situacijma mogu se koristiti belo 

rotaciono ili trepćuće svetlo 

u skladu sa propisima kojima se 

uređuje bezbednost saobraćaja na 

putu. 

Sve navedeno nije sporno. 

Prećutkuju se mnogo važnije stvari, 

poput sistemskih nedostataka 

koji mogu da izazovu nesagledive 

posledice za Srbiju, kako tvrde neki 

stručnjaci. Nejasno je i koliko je 

jak mehanizam kontrole i nadzora 

najavljenog zakona. 

Posebno treba naglasiti da 

budući Zakon ni u jednom članu 

ne dotiče strukturu osnivačkog 

kapitala, odnosno udeo stranog 

kapitala u kompanijama za 

privatno obezbeđenje. Možda 

to i nije potencijalna opasnost, 

ali je neophodno da o ovoj temi 

progovori stručna javnost. Nije li 

to još jedan način da se stranim 

kompanijama omogući da bez 

mnogo muke potpuno preuzmu 

srpsko tržište? 


7

Lider u poštovanju standarda 

bezbednosti na radu 

Predsednik Sindikata građevinarstva i potpredsednik 

Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško 

Vuković imao je priliku da se tokom jednodnevne posete 

Holcimovoj fabrici betona u Krnjači, uveri u način na koji 

se kontinuirano poštuju visoki standardi bezbednosti 

na radu. U prilog tome, govori i podatak da više od pet 

godina od otvaranja betonjerke nije bilo povreda na radu, 

a prošlo je i skoro dve godine bez povrede na radu u 

fabrici cementa u Popovcu. 

Osnove svoje politike o bezbednosti i zdravlju na radu, 

Holcim Srbija gradi na standardu OHSAS 18001, ali i na 

internom standardu, takozvanoj „zelenoj piramidi“ koja 

obuhvata pet pravila čije je striktno poštovanje ključ 

uspeha Holcima na ovom polju. 

NIS izdvojio 2,5 miliona evra za zaštitnu 

opremu 

Zaštitna odela, obuća, šlemovi, rukavice i druga zaštitna 

oprema koju koriste zaposleni u Naftnoj industriji Srbije 

izloženi su u poslovnom centru te kompanije u Novom 

Sadu. Ovo je prva javna izložba ličnih zaštitnih sredstava 

koju je NIS organizovao u ovom gradu. 

Na ovaj način predstavilo se 10 domaćih proizvođača, 

učesnika tendera koji je NIS raspisao za nabavku zaštitne 

opreme za ovu godinu. Zaposleni su imali priliku da 

probaju odeću i obuću koju će koristiti na radu, a za koju 

će NIS izdvojiti preko 2 miliona evra. 

Osnovni cilj je povećanje nivoa sigurnosti i kvaliteta 

zaštitne opreme, kako bi se što više smanjio rizik od 

povreda na radu. Na ovaj način želeli smo da radnicima 

omogućimo da probaju odeću i obuću i daju nam svoje 

sugestije – rekao je Dmitri Mirsaitov, rukovodilac sektora 

za materijalno-tehničko i servisno obezbeđenje u NIS-u. 

Još jednom smo se uverili da kompanija „Holcim“ kao 

lider u poštovanju standarda bezbednosti na radu u Srbiji 

istrajno dokazuje svoju posvećenost brizi o zaposlenima 

tako što, pored redovnog ispunjenja svih zakonskih 

obaveza propisanih Zakonom o radu i Kolektivnim 

ugovorom Republike Srbije, samoinicijativno radi na 

sprovođenju dodatnih mera zaštite, programa edukacije 

i zdravstvene prevencije – istakao je predsednik 

Samostalnog sindikata građevinarstva Duško Vuković, 

dodajući da je veoma značajno da se „virus“ brige 

o bezbednosti i zdravlju proširi i na druge poslodavce, 

kompanije, saopšteno je u fabrici Holcim. 

Uverenje predstavnika Holcima jeste da bezbednost 

na radu ne znači samo nošenje šlema i slične zaštitne 

opreme, već svest o značaju svakoga pojedinačno. 

Upravo zbog toga, Holcim svakom zaposlenom 

obezbeđuje redovne sistematske preglede, ali i edukacije 

na temu bezbednosti i zdravlja na radu. 

U vreme krize kada su kompanije u Srbiji ukidale 

ili smanjivale povlastice i izdvajanja za zaposlene, 

Holcim Srbija je na isti način nagrađivao zaposlene kao 

u Kolektivnom ugovoru iz 2007. godine. Holcim je samo 

u 2011. godini kroz različite treninge i edukacije sa 

akcentom na ulaganje u bezbednost zaposlenih, uložio 

oko 300.000 evra za obrazovanje svojih zaposlenih 

u Srbiji – istakao je Miloš Mirić, direktor u kompaniji 

Holcim Srbija. 

Poput drugih kompanija koje posluju na svetskom tržištu, 

NIS je ovakvim javnim predstavljanjem ponuda koje su 

stigle na tender želeo da u postupku nabavke sve bude 

transparentno objasnio je Mirsaitov. 

Tenderska komisija će pregledati ponude svih izlagača 

i u narednih mesec dana odlučiće od kog proizvođača će 

kupiti zaštitnu opremu. Planirano je da se za ovu namenu 

izdvoji preko dva miliona evra – kaže Mirsaitov. 

Kako navode u NIS-u, uspešna primena preventivnih 

mera doprinela je tome da se broj povreda na radu i svih 

vrsta incidenata značajno smanjuje iz godine u godinu. 

Na to ukazuje i podatak da je broj povreda na radu u 

2011. smanjen za 26 odsto u odnosu na 2010. 

8 


Nezavisni mediji 

Međutim, ono što jučerašnji poziv na rušenje Fejsbuka 

u startu čini relevantnim, jeste činjenica da su uz 

njega postavljena i uputstva za preuzimanje hakerskih 

alata pomoću kojih svako može učestvovati u rušenju 

Fejsbuka. Konkretno, reč je o programu Low Orbit Ion 

Cannon (LOIC), koji Anonimus koristi u svojim DDoS 

napadima. 

Iako Fejsbuk ima najmanje 60.000 servera, ipak ga 

je moguće srušiti. Želite li da postanete deo najvećeg 

internet protesta ikada? Onlajn rat između Anonimusa, 

ljudi i Vlade SAD-a je počeo – tvrdi korisnik koji je 

postavio video i tvrdi da je deo ove grupe. 

Rusi konkurišu Twitter-u 

Evropski parlament ukazuje na to da su snažni i nezavisni 

mediji nužan sastavni deo demokratskog poretka i, s tim 

u vezi, pozdravlja usvajanje medijske strategije Vlade 

Srbije kao i planirano povlačenje države iz vlasništva 

medija. To je istaknuto, 12. januara, u nacrtu Rezolucije 

o evropskoj integraciji Srbije, koju je razmotrio Odbor za 

spoljnu politiku Evropskog parlamenta. 

Ruska Internet kompanija „Mail.ru“ pokrenula je 

novi servis Futubra kao odgovor na američki sajt za 

mikroblogove Twitter, a u nastojanju da proširi poslove 

na društvene instant poruke i ponovi uspeh kineskog 

servisa Weibo. 

Odmazda hakera 

U znak osvete zbog zatvaranja Megaaplouda, hakeri 

su na kratko uspeli da obore sajtove Vlade SAD, među 

kojima i sajtove FBI i Ministarstva odbrane, kao i još 

četiri sajta američkih vlasti. Sajt FBI je više puta u toku 

noći 20. januara obaran. Veruje se kako iza napada stoji 

hakerska grupa Anonimus, ali to je nemoguće definitivno 

potvrditi. 

Isto tako, nemoguće je potvrditi i verodostojnost novog 

videa koji je juče objavljen na Jutjubu, a koji ponovo 

poziva na (ne)moguću misiju – obaranje Facebook‐a. 

Podsetimo da se i pre dva meseca šuškalo kako 

Anonimus planira napad na najveću društvenu mrežu, 

da bi se na kraju ispostavilo kako je to bio projekat 

jednog odmetnutog člana i da oni nisu bili povezani 

s tim. 

Pokretanje sajta Futubra na ruskom jeziku, koji 

omogućava korisnicima da šalju kratke poruke, videosnimke 

i fotografije ostalim korisnicima, privukao je 

u prvih 24 sata 17.000 korisnika, preneo je Rojters, 

pozivajući se na rusku agenciju RIA Novosti. 

„Mail.ru“ je pribavio oko milijardu dolara na inicijalnoj 

javnoj ponudi (IPO) u Londonu u novembru 2010, što 

je drugi po obimu ruski IPO od finansijske krize, posle 

internet grupacije „Jandeks“ (Yandex). Rusija je prošle 

godine postala drugo po veličini internet tržište u Evropi 

prema broju korisnika. 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 9

Sporan Predlog zakona o detektivima 

Na osnovu tvrdnje osobe koja traži detektivske usluge, 

detektivi mogu da traže informacije o trećoj osobi. 

Istražitelju je olakšan posao u odnosu na ranije, jer je 

dovoljno samo punomoćje da se od određenih državnih 

institucija dobiju podaci koje klijent zatraži. Na taj 

način će se dobijati najprivatniji podaci bez problema, 

a da se ni detektiv niti bilo ko od nadležnih ne zapita 

za svrhu njihovog potraživanja. Sve će biti moguće 

ukoliko Skupština usvoji Predlog zakona o detektivskoj 

delatnosti. Poverenik za informacije od javnog značaja 

Rodoljub Šabić apelovao je juče na Vladu Srbije da iz 

procedure povuče sporni Predlog zakona o detektivskoj 

delatnosti. 

Ministar policije Ivica Dačić je izjavio za da će Nacrt 

zakona biti povučen. 

Zakon je rađen na inicijativu sektora privatnog 

obezbeđenja. Međutim, važno je da bude usklađen 

s Ustavom i zakonskim odredbama o zaštiti podataka 

o ličnosti. Zato su sve primedbe dobrodošle – kaže 

Dačić. 

Prema oceni poverenika, usvajanjem ovog Zakona širom 

bi se otvorila vrata mogućim povredama privatnosti 

i zloupotrebama podataka o ličnosti. Šabić upozorava 

da Predlog sadrži očigledne neustavne odredbe, ali 

i da je kontroverzan, kontradiktoran i nejasan. Prvo, 

u Predlogu zakona nisu jasno precizirane formulacije, 

i to upravo u veoma bitnom delu koji se odnosi na 

podatke koje detektivi mogu obrađivati. Primera radi, 

reč je o formulacijama za „nestala lica ili lica koja se 

kriju“, „lica koja su korisniku usluge prouzrokovala 

štetu“, „lica koja anonimno postupaju prema korisniku 

usluge narušavajući mu privatnost“. Međutim, da stvar 

bude još opasnija, novi propis se uopšte ne bavi time 

kako dokazati da li je reč o pretnji ili je osoba nestala. 

Naručilac posla ne mora ništa da dokazuje, već je 

jednostavno dovoljna samo njegova tvrdnja, na osnovu 

koje se može dobiti uvid u lične podatke za neograničen 

broj građana. 

Poverenik Šabić kaže da je Predlog zakona direktno 

suprotan odredbama Ustava. Ali čak i kada detektiv 

ušeta u neku od državnih institucija sa podacima 

o građanima, nadležni su obavezni da mu podatke daju 

na uvid. 

Predlogom zakona se utvrđuje da organi uprave 

i pravna lica, praktično svi koji imaju bilo kakve zbirke 

podataka o ličnosti, imaju obavezu da daju detektivima 

lične podatke građana. Pravni osnov je ugovor koji 

detektiv ima sa svojim klijentom. Tako se direktno 

dezavuiše jedan od osnovnih principa Zakona o zaštiti 

podataka o ličnosti – dodaje Šabić. 

U avione uskoro ponovo unosimo 

tečnost 

U avione ćemo uskoro ponovo unositi tečnost u ručnom 

prtljagu, što je proteklih pet godina zabranjeno zbog 

opasnosti od tečnog eksploziva koji su korišćeni 

u terorističkim napadima. 

Uprava aerodroma u Cirihu saopštila je da će se kontrola 

tečnosti koju putnici unose u ručnom prtljagu obavljati 

pomoću uređaja koji automatski detektuje sastav svih 

materija u torbama putnika. Novi sistem počeće da se 

primenjuje i kod nas onog trenutka kad odluka o tome 

bude doneta na međunarodnom nivou, kažu u srpskom 

Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. 

Trenutno, putnici u ličnom prtljagu širom sveta mogu 

da ponesu tečnost ili kremu u providnoj plastičnoj 

kesi u količini koja ne prelazi 100 mililitara. Izuzetak 

su tečnosti, gelovi i aerosol, kupljeni u frišopovima, u 

zapečaćenoj providnoj kesi i obavezno uz fiskalni račun. 

Pored toga, dozvoljeno je unošenje hrane za bebe, 

lekova i insulina, ali uz lekarski nalaz. 

Docent na Fakultetu bezbednosti u Beogradu Goran 

Mandić objašnjava za PSS da će novi sistem, ukoliko se 

pokaže kao bezbedan, znatno ubrzati ulazak putnika u 

avion: 


Ne samo da će ulazak biti brži, već će i komfor 

putnika biti bolji. Uvođenje ovog sistema zahteva 

određeno vreme i sredstva, to jest obuku ljudstva koji će 

kontrolisati uređaje. Koliko god da je sistem u tehničkom 

smislu napredan, ukoliko čovek koji radi na njemu nije 

dovoljno edukovan i stručan, sve pada u vodu. 

Stražarska služba i u selu 

Meštani subotičkog sela Čantavir odlučili su da 

organizuju posebnu stražarsku službu, kako bi svoju 

imovinu zaštitili od učestalih krađa, piše list vojvođanskih 

Mađara „Mađar so“. 

Posebnu stražarsku zaštitarsku službu organizovaće 

preduzeće „Nipon gard“ iz Bačke Topole po ceni od 250 

dinara po domaćinstvu. 

cene od 25%. Vikend izdanje „Financial Times“ skočilo 

je sa 2,80 funti na okruglo 3,00 funte. Inače dnevno 

izdanje Financial Timesa sada je za 1,30 funti skuplje 

od prvog narednog dnevnog lista iz „quality“ kategorije. 

„The New York Times“ je takođe započeo je novu 

godinu sa novom cenom. Povećanje je ni manje ni 

više nego 25% i poznati dnevnik sada umesto 2 košta 

2,5 dolara. Danas novina košta 10 puta više nego 1890. 

godine, od kada postoji takozvana „peny press“. 

Srbija nema tajne policijske odrede 

Na zboru meštana u mesnoj zajednici rečeno je da su 

krađe postale učestale. Tako je u proteklom periodu 

u selu bilo i po tri krađe dnevno, ali policija nije bila u 

stanju da kontroliše situaciju, navode u mesnoj zajednici. 

Predsednik skupštine mesne zajednice Tibor Murenji 

naveo je da je prošle godine mesečno evidentirano 

od 20 do 25 krađa u selu, ali je taj broj u decembru 

premašio čak i 70 krađa. Prema njegovim rečima, 

nema dovoljno policajaca na terenu. Naime, ukupno 

12 policajaca zaduženo je za Stari Žednik, Novi Žednik, 

Bačko Dušanovo i Višnjevac, pa patrola nije u stanju da 

stigne u sva ova mesta istovremeno, naveo je Murenji. 

On je dodao da meštani sela znaju da iza krađa stoji 

nekoliko istih počinilaca, koji zloupotrebljavaju zakon, 

budući da u slučaju krađe vrednosti ispod 15.000 dinara 

postupak protiv kradljivaca može da se povede samo 

putem građanske parnice. 

Skupe informacije 

Izdavačka kuća „Pearson“ iskoristila je novogodišnje 

praznike da svom časopisu promeni cenu. Tako, redovni 

brojevi poznatog „Financial Times“ od Nove godine 

umesto 2,30 funti koštaju 2,50 funti. U odnosu na 

prošli oktobar, kada je došlo do prve promene cene ovog 

specijalizovanog časopisa, zabeležio je ukupno povećanje 

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da 

neće biti formiran nikakav odred za specijalne namene 

po ugledu na nekadašnju jedinicu za specijalne operacije 

(JSO). Dačić je podestio da se sistematizacijom 

Žandarmerije ne predviđaju nikakvi tajni odredi. On je 

naveo da su specijalne čete u okviru Žandarmerije (ima 

ih četiri) uvedene još 2005. godine i naglasio da on tada 

nije bio na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova. 

Sistematizacija MUP se završava i na kraju će biti 

jedinstvena na nivou celog Ministarstva. Ne prave se 

nikakve posebne jedinice, samo je potrebno da postoji 

dobra koordinacija između četiri postojeće specijalne 

čete – naglasio je Dačić i poručio da su zadaci 

Žandarmerije, odnosno čitavog Ministarstva veoma 

veoma važni za bezbednost države i njenih građana. 


11

Špica razvila integrisana rešenja za 

hotelsko poslovanje 

Beogradska kompanija Špica je, između ostalog, razvila 

integrisana rešenja, koja objedinjuju kompletan poslovni 

proces i sve najvažnije segmente u hotelima. 

2 miliona evra, koji finansira EU jeste izrada karata 

ugroženosti od poplava i karata rizika. 

Projekat obuhvata plavne zone na levoj i desnoj obali 

Dunava između beogradske opštine Zemun i uzvodno 

od Hidroelektarne „Đerdap“ kao i plavne zone velikih 

reka u slivu Morave, ali se planira da se izrade planovi 

za celu Srbiju. Šef delegacije EU u Srbiji Vensen Dežer 

je podsetio da poplave izazivaju veliku ekonomsku 

i socijalnu štetu, i što je tragičnije, mogu da ugroze 

živote ljudi, naglasivši da „Studija mapiranja plavnih 

zona u Srbiji“ nije samo prevencija već i preduzimanje 

konkretnih koraka u vanrednim okolnostima. Republička 

Direkcija za vode je iznela podatak da u Srbiji ima 

3.500 kilometara izgrađenog nasipa, ali da zaštita od 

poplava još uvek nije zadovoljavajuća. 

Nek' košta šta košta! 

Preciznije rečeno, centralni hotelski sistem obuhvata: 

sistem blagajni, hotelske brave, kontrolu ulaza za 

zaposlene, upravljanje radnim vremenom zaposlenih, 

pristup zajedničkim prostorijama i parking zonama, 

nadzor soba, kontrolu liftova, bezgotovinska plaćanja, 

kontrolu pristupa za SPA, velnes, bazene i ostalo, 

saopštili su iz ove poznate informatičke kompanija. 

Do nedavno su mnogi glavni segmenti hotelskog 

poslovanja obrađivani odvojeno, jer sistemi nisu bili 

međusobno povezani, što je uticalo na to da se dobijaju 

nekompletne informacije, a poslovanje bude nepovezano. 

Zahvaljujući beogradskoj kompaniji Špica ovaj problem bi 

uskoro trebalo da bude prevaziđen. 

Projekat zaštite od poplava u Srbiji 

Projekat „Studija mapiranja plavnih zona u Srbiji“, kojim 

se pruža tehnička pomoć vodoprivrednom sektoru kako 

bi naša zemlja uskladila politiku sa direktivama EU u toj 

oblasti i što spremnije savladala potencijalne poplave, 

predstavili su početkom februara u Beogradu zvaničnici 

EU i Vlade Srbije. Osnovni cilj projekta, vrednog 

Mirovne misije u svetu u kojima će učestvovati pripadnici 

Vojske i policije u Srbiji tokom 2012. godine koštaće 

državu 800 miliona dinara. Ovaj novac biće potrošen 

na zarade, opremu i druge troškove za 523 vojnika 

i 15 policajaca. Ukupan budžet namenjen srpskim 

mirovnjacima biće milijardu dinara, s tim što će iznos od 

162 miliona da refundiraju Ujedinjene nacije. 

Godišnji plan učešća Vojske Srbije i drugih snaga 

odbrane u multinacionalnim operacijama, koji će se naći 

pred narodnim poslanicima na prvoj sledećoj sednici, 

predviđa odlazak vojnika i policajaca u 12 mirovnih 

misija u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Libanu, 

Kipru, Ugandi, na Bliskom istoku i Africi. Policajci će 

učestvovati u Liberiji i na Haitiju. 

Ovogodišnji troškovnik mirovnih operacija veći je za 

trećinu u odnosu na prošlogodišnji, koji je iznosio oko 

640 miliona dinara. Samo za plate i naknade mirovnjaka 

biće potrošeno 290,3 miliona dinara, dok je za obuku, 

pripreme i putovanja u krizna područja namenjeno 

140 miliona. U troškove je uračunata i kupovina opreme 

i sanitetskog materijala od 112 miliona, kao i nabavka 

tehnike vredne 150 miliona dinara. 

U Vojsci Srbije napominju da će uniformu sa oznakama 

UN i EU ove godine obući gotovo sedam puta više 

pripadnika MO i VS nego prošle godine. Interesovanje za 

put u svet je, kažu, veliko, jer mnogi u tome vide šansu 

za napredovanje u karijeri i dobru zaradu. 

Pored osnovice od 400 dolara, koju je propisala Vlada, 

mirovnjak mesečno dobija i novac prema određenom 

koeficijentu, kao i ceo iznos plate koju prima kod kuće, 

umanjen za putne troškove. Oficir čina kapetana u misiji 

u Africi, na primer, može da zaradi i do 3.500, dok 

profesionalni vojnik dobije oko 1.000 dolara. 

Vojska Srbije će ove godine biti prvi put obuhvaćena tzv. 

“stend baj” aranžamnom UN. On podrazumeva timove 

spremne da na poziv UN reaguju u kriznim područjima 

u svetu. U pripravnosti će tako biti šest različitih 

medicinskih ekipa, 10 vojnih posmatrača, 15 oficira, 

kao i po dve posade transportnog aviona AN 26 

i helikoptera. 



INTERVJU 



Lars Tingard 

Mi smo Microsoft za VMS 

Danska kompanija Milestone Systems jedan je od vodećih proizvođača softvera za video-menadžment na globalnom 

tržištu bezbednosne opreme. U 2010. godini ova kompanija je povećala prihod za 56 procenata, a u prvoj polovini 

2011. broj zaposlenih za 20 procenata. Lars Tingard procenjuje da će Milestone u roku od 8 do 10 godina imati 80 posto 

učešća na globalnom tržištu bezbednosti 

Milestone je osnovan 1998. 

i od tada proizvodi softver za 

mrežni video-nadzor sa otvorenom 

infrastrukturom. Kompanija je od 

osnivanja beležila prosečni rast 

prometaod 41 odsto na godišnjem 

nivou. Ove godine Milestone 

je otvorio svoja predstavništva 

u Brazilu, Bugarskoj i Indiji i time 

potvrdio svoju poziciju na 

globalnom tržištu. Lars Tingard je 

karijeru počeo u IT industriji, a na 

poziciji predsednika kompanije 

i generalnog direktora Milestone je 

od 2003. godine. 

PSS: 2010. je bila veoma uspešna 

godina za Milestone sa rastom 

prihoda za 56 odsto. Da li 

očekujete da se ovaj rast nastavi? 

Istina je da je 2010. bila za 

nas veoma uspešna godina. 

Od osnivanja kompanije 

beležimo stopu rasta od 41 odsto 

i očekujem da ćemo tu stopu 

zadržati i u budućnosti, jer sa 

tim procentom naš profit će se 

utrostručiti svake treće godine. 

To znači da ćemo postati kompanija 

vredna 100–150 miliona evra, i biti 

jak igrač ne samo na evropskom 

već i globalnom tržištu. 

PSS: Kako je Milestone 

pozicioniran u ovom trenutku? 

Sada se nalazimo u fazi koju 

nazivamo faza četiri. U fazi 

jedan bavili smo se razvojem 

kompanije, u fazi dva smo izašli 

na tržište sa alatima za razvoj 

softvera i interoperabilnim 

proizvodima u kombinaciji sa 

drugim proizvođačima. U trećoj 

fazi posvetili smo se otvaranju 

predstavništava u celom svetu, 

14 


Lars Tingard (46) 

predsednik i generalni 

direktor Milestone 

Systems 

Kopenhagen, Danska 

Radna biografija: 

Arthur Andersen, 

Price Waterhouse, 

prodata 2 od 3 softvera, 

Milestone Systems 

Porodica: 

supruga i troje dece 

Hobi: 

trčanje, jedrenje, golf, 

književnost 

a sada radimo na tome da 

prodremo dublje na tržište, 

jer sledimo ideju da ćemo za 

IP video biti ono što je Microsoft 

za računare, što znači da ćemo 

ponuditi operativni sistem za 

IP video. 

PSS: Da li možete preciznije da 

objasnite svoju viziju? 

U mnogim sektorima, kao što 

je recimo digitalna fotografija, 

uočava se trend da 80 do 90 

procenata vrednosti u okviru tog 

sektora pripadne jednoj kompaniji 

kao što su Microsoft ili Apple. 

Pošto je VMS tržište veoma malo 

tržište, mi nameravamo da na 

njemu dominiramo, s obzirom na 

činjenicu da smo sad postali jak 

brend, sa robusnim proizvodima 

i sertifikovanim prodajnim 

kanalima. Mi smo optimisti kada je 

budućnost u pitanju. 

PSS: Koliki je vaš trenutni udeo na 

tržištu? 

Na tržištu učestvujemo sa oko 

20 do 25 odsto i svakodnevno se 

proširujemo. Procenjujem, iako još 

nismo dostigli taj nivo, da imamo 

dobru šansu da u periodu od 3 do 

5 godina postignemo svoj cilj i da 

ćemo imati 80 do 90 odsto udela 

na ovom tržištu. 

PSS: U jednom od intervjua Rej 

Moritson, generalni direktor Axisa, 

izjavio je da nije teško zamisliti šta 

će se dešavati prilikom prelaska 

sa analognih na IP video-nadzor 

u narednim godinama. Možete 

li da prokomentarišete šta vi 

očekujete? 

Mi smo sebi postavili određene 

kriterijume, da bismo postigli 

ciljeve u različitim fazama kroz 

koje smo prolazili. Do sada smo 

uspešno postizali ciljeve koje smo 

sebi postavljali i nastavićemo to da 

radimo i narednih godina. Osnovno 

pitanje je koliki rizik smo spremni 

da prihvatimo. U ovom trenutku ne 

planiramo da rizikujemo tako što 

ćemo agresivnije da investiramo 

novac, da bismo pojačali svoje 

prisustvo na globalnom tržištu, 

proširili lepezu proizvoda i pridružili 

nove kompanije. Za sada to nije 

naša strategija. 

PSS: Vi dakle planirate da 

se razvijate konzervativnim 

metodama? 

Da. Verujem da imamo odličnu 

šansu za uspeh zahvaljujući ovom 

skalabilnom modelu, koji smo 

zadržali do danas. Neki to mogu 

nazvati konzervativnim modelom, 

međutim uz rast od 40 do 50 odsto 

godišnje, i više u nekim regionima, 

daleko je to od konzervativnog. 

Ipak, kada je u pitanju prihvatanje 

rizika, želimo da zadržimo istu liniju 

razvoja i u narednom periodu. 

Mi nismo kompanija koja se upušta 

u rizik, već igrač na duže staze koji 

vodi računa o vlasnicima naših 

akcija. 

PSS: Koji je najveći spoljašnji 

izazov za Milestone? 

Ekonomska kriza je najveći eksterni 

izazov, jer utiče na kupovnu moć 

u nekim delovim sveta. Milestone 

proizvodi se prodaju u 115 naših 

predstavništava u ukupno 

15 zemalja. 

PSS: Koji su vaši najveći interni 

izazovi? 

Interne razgovore o strategiji 

razvoja i unapređenju poslovanja 

vodimo neprestano, jer se 

stalno trudimo da radimo bolje 

i unapredimo rad naših timova, 

time što ćemo im obezbediti izvore. 

Uglavnom uspevamo da ostvarimo 

balans između eksternih i internih 

izazova zahvaljujući konzistentnom 

radu naših predstavništava širom 

sveta. 

S obzirom na to da smo prisutni od 

zapadne obale Amerike do Sidneja 

u Australiji i Japana, veliki je izazov 

raditi svakodnevno u različitim 

vremenskim zonama. Ponekad vrlo 

malo spavamo, ali naš posao je veći 

dao vremena dinamičan i veoma 

interesantan. 

PSS: U kom delu sveta postoje 

najveći kapaciteti za razvoj? 

Prošle godine je to bilo tržište 

SAD, gde smo imali 55 odsto od 

ukupnog rasta. Trend rasta se tamo 

i danas nastavlja. Poslednjih godina 

evropsko tržište je stagniralo, ali 

se ove godine zapaža određeni 

pomak. U Aziji međutim poslujemo 

veoma uspešno. Nedavno smo 

otvorili predstavništvo u Brazilu, 

veoma smo zadovoljni razvojem 

biznisa u Brazilu i Indiji. U Kini, 

međutim, nismo toliko uspešni. 

PSS: Zbog čega je to tako? 

Nismo sigurni kako da pristupimo 

kineskom tržištu, jer je tamo 


15

veoma teško prodavati softver. To 

je kulturološki fenomen, jer tamo 

ne prihvataju moderni softver. 

Međutim dugoročno može biti 

zanimljivo, ukoliko pronađemo 

odgovarajućeg partnera. 

PSS: Da li je Rusija tržište sa 

najvećim potencijalom kada 

govorimo o VMS? 

Mi za sada nemamo predstavništvo 

u Rusiji, mada bi trebalo da imamo. 

Rusija je proglašena za domaćina 

Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. 

godine i u skladu sa tim je doneta 

odluka da 40 milijardi dolara 

bude investirano u infrastrukturu, 

a veliki deo te sume biće izdvojen 

za bezbednost. Tako da je nama 

i Rusija atraktivno tržište. 

PSS: Vi ste kompanija koja 

ima proizvode s otvorenim 

standardima. U kojoj meri je 

ONVIF za vas važan? 

Još uvek nije toliko važan koliko bi 

trebalo da bude. Mi podržavamo 

i PSIA i ONVIF, zato što su to 

dugoročno gledano veoma 

značajni standardi. Veoma je teško 

postići interoperabilnost između 

kamera i softvera potpuno različitih 

proizvođača. Kada taj nivo bude 

zaista dobar, sasvim sigurno ćemo 

podržati te standarde, jer ćemo na 

taj način osloboditi mnoge izvore. 

Milestone je do sada obavio veliki 

zadatak, jer potpuno podržava 

1400 kamera i hardverskih uređaja 

koji neometano rade. 

PSS: ONVIF kreira standard 

za kontrolu pristupa. Da li 

ćete u budućnosti razmotriti 

integraciju kontrole pristupa 

i vašeg softvera? 

Sasvim sigurno, jer integracija VMS 

i kontrole pristupa je odličan način 

da se stvore napredna rešenja. 

Za razliku od naših konkurenata koji 

se orijentišu na vlasničke softvere, 

mi nastavljamo da radimo kao 

otvorena platforma i integrišemo 

sisteme kontrole pristupa drugih 

proizvođača.Trenutno smo 

usmereni na biznis ka biznisu, 

a u budućnosti ćemo biti usmereni 

na biznis ka korisnicima. Uskoro 

će ljudi u svojim domovima želeti 

da imaju video-menadžment ili 

kontrolu pristupa koju mogu da 

kontrolišu sa mobilnih telefona. 

To je za nas velika šansa. Mi ćemo 

biti spremni kada tržište bude 

spremno. 

PSS: Šta mislite o poslovnom 

modelu bezbednost kao servis 

(Security-as-a-Service)? 

Naime, sve zavisi od tržišta. 

Xprotect servis se već koristi 

u nekim delovima sveta, posebno 

u SAD. Nama kao sofverskoj 

kompaniji ovaj model kratkoročno 

nije posebno zanimljiv. Međutim, 

na duže staze može biti veoma 

interesantan, pošto propusna moć 

neće više biti ograničena. 

PSS: Na poziciji generalnog 

direktora ste od 2003 godine. 

Koje ciljeve biste još želeli da 

postignete? 

Moj osnovni cilj je da Milestone 

sa 80 odsto učestvuje na tržištu. 

Imamo velike šanse da u tome 

uspemo i razvili smo mnogo ideja 

kako da dođemo do tog cilja. Pre 

nego što sam postao generalni 

direktor, bio sam u odboru 

direktora, dakle radim u ovoj 

kompaniji od njenog osnivanja. 

Godinama sam ulagao vreme, trud 

i novac i bilo bi šteta da odem 

pre vremena. Uživam da radim sa 

timom i želim tako da nastavim dok 

ne osvojimo dominantnu poziciju u 

ovom sektoru. 

PSS: Kada će se to dogoditi? 

Moja procena je da će se to ostvariti 

za osam do deset godina. Ukoliko 

taj proces hoćemo da ubrzamo, 

potrebno je da konsolidujemo sada 

podeljeno tržište pridruživanjem 

konkurentnih kompanija, i tako 

povećamo svoj udeo na tržištu. 

PSS: Ali ipak ćete sačekati? 

Sada nije trenutak da Milestone 

javno prodaje akcije, ali kada za to 

dođe trenutak, kompanija će biti 

spremna. Potreban nam je novac 

ako hoćemo da konsolidujemo 

tržište, iako konzervativna metoda 

za sada dobro funkcioniše. 

Mislim da ćemo tim putem 

nastaviti, a kasnije ćemo se baviti 

akvizicijama. 

PSS: Kada će se to dogoditi? 

Nastavićemo sa konzervativnim 

modelom sve dok ne postignemo 

50 do 60 odsto udela na 

tržištu, a ostatak ćemo ostvariti 

pridruživanjem. A tada ćemo ovaj 

model prilagoditi akvizicijama sa 

ciljem da postignemo planiranih 

80 do 90 procenata učešća na 

tržištu. 

PSS: Kako ćete promeniti biznis 

model? 

Da bismo ušli na nova tržišta 

primenićemo partnerski model, 

koji nije rizičan, a na neka tržišta 

planiramo da uđemo agresivnije 

i pridružimo lokalne proizvođače. 

PSS: Da li ste očekivali ovakav 

razvoj kompanije kada ste stupili 

na mesto generalnog direktora? 

Procenili smo da ćemo imati 

uspeha, ali moram priznati da 

je ispalo i bolje nego što sam 

zamislio. 



17

MENADŽMENT 



PSS anketira 

Da šansu opet ne proćerdate 

Da vas podsetimo, Udruženje za privatno obezbeđenje pri PKS osnovano je 25. decembra 2005. godine kao dobrovoljna 

strukovna organizacija. Danas broji 314 firmi, zajedno sa firmama koje se bave detektivskom i samozaštitnom delatnošću. 

Godišnje se održi najviše četiri sednice Odbora, dok se grupacije, radna tela i pojedine komisije sastaju po potrebi. Krajem 

decembra 2011. godine po treći put od njegovog osnivanja izabrano je novo radno predsedništvo Udruženja za privatno 

obezbeđenje, na čelu sa Đorđem Vučinićem, koji je ujedno i predsednik UO švedske kompanije Securitas. 

U potrazi za pouzdanim odgovorima na pitanja dokle se stiglo u radu srpskog Udruženja, da li su članice zadovoljne 

postignutim rezultatima i šta očekuju od novog rukovodstva narednih godina, PSS je anketirao članove Odbora 

Udruženja. Od ukupno 37 članova Odbora, odgovori su stigli sa samo 13 adresa. Tužna činjenica koja govo ri koliko 

su pasivni oni koji su izabrani da budu aktivni. Većina sagovornika je iskazala zadovoljstvo postojanjem Udruženja, 

ali ne i ostvarenim rezultatima. Ova anketa je samo pokušaj da se stvori jasnija slika privatnog bezbednosnog miljea 

u Srbiji i ukaže na mogući smer i kretanja u narednim godinama. U stvari, ovo su teme za buduće polemike, dodatna 

obrazloženja i diskusije za sve članove koji su do sada bili aktivni, ali i za sve one koji su samo nemo i nezainteresovano 

posmatrali iz prikrajka. Ipak, dobronamerno podsećamo – nemojte šansu opet da proćerdate! 

Da li ste zadovoljni dosadašnjim radom Udruženja za privatno obezbeđenje pri PKS? Molim da u 

odgovoru ukratko navedete čime ste zadovoljni, a šta biste promenili. 

U decembru mesecu je izabrano novo rukovodstvo Udruženja. Koji su njihovi prioriteti tokom 2012. 

godine? 

Bezbednosna industrija je u stalnom usponu. Da li bezbednjaci prolaze adekvatnu obuku? Ko treba da 

organizuje obuku, a ko da izdaje licence? 

Đorđe Vučinić, Securitas, predsednik Udruženja za 

privatno obezbeđenje 

UJEDINJENIM SNAGAMA DO CILJA 

Zadovoljan sam saznanjem da razgovaramo 

o poboljšanju struke, ali nisam zadovoljan rezultatima 

koje postižemo. Ipak ima pomaka. Uveren sam da može 

još više da se uradi ako budemo jedinstveni. 

Čini mi se kao da nije izabrano novo rukovodstvo. 

U dosadašnjem radu Udruženja, kojim je predsedavao 

Dragiša Jovanović vladao je duh dogovaranja, saradnje 

i uzajamnog poštovanja, što mora da se nastavi. 

Prioriteti su svakako realizacija Nacrta zakona koji 

treba da bude usvojen početkom februara u Skupštini, 

kao i podzakonskih akata koje će biti doneti nakon 

usvajanja osnovnog Zakona. Važan zadatak Udruženja 

biće i usklađivanje preduzeća sa osnovnim odredbama 

usvojenog Zakona. 

Industrija jeste u usponu, ali ne i finansijski rezulati koji 

treba da prate njen razvoj. Posle donošenja Zakona 

mislim da će biti izdefinisane institucije koje treba 

aktivno da učestvuju u procesu obuke, školovanju 

budućih menadžera i specijalizaciji postojećih radnika 

i menadžera u privatnom sektoru obezbeđenja. 

18 


Ninoslav Janjić, WLS Electronic, potpredsednik 

Udruženja za privatno obezbeđenje 

MNOGO HTELI, MNOGO ZAPOČELI…… 

Uvek je moguće uraditi više i bolje, ali generalno 

sam zadovoljan radom Udruženja. Nažalost nisam 

zadovoljan angažovanjem članova Udruženja, jer se 

najčešće sve svodi na podršku ili kritike, a retko se čuju 

konkretni predlozi. Većina članova se uglavnom pravda 

nedostatkom vremena. Nadam se, da će ove godine svi 

članovi Udruženja aktivnije učestvovati u radu. 

Pošto su predlozi zakona najzad stigli u Skupštinu, 

nadam se da će uskoro biti i usvojeni. Rukovodstvo 

mora da radi na izradi podzakonskih akata, koji su 

takođe u dobroj meri već pripremljeni. Takođe, moramo 

da upoznamo sve članove sa postojećim standardom 

iz ove oblasti, ali i da donesemo nove standarde 

i procedure za podizanje kvaliteta usluga u ovoj 

delatnosti, što nam olakšava saradnja sa Komitetima 

CoESS-u. Osim navedenog, treba izraditi i praktično 

realizovati nove programe za osposobljavanje 

službenika obezbeđenja. 

Moje mišljenje je da stepen obuke nije zadovoljavajući, 

posebno u oblasti tehničke kulture. U obuci treba 

da učestvuju sve organizacije koje za to dobiju 

akreditaciju, ali po mom mišljenju presudna uloga 

imaće komisija koja bi trebalo da proverava znanje 

kandidata i svih koji žele da dobiju licencu. Obuka ne 

mora da bude obavezna, ali bi trebalo organizovati 

edukativne programe, seminare, stručne konferencije, 

okrugle stolove i sl. 

Predrag Krstić, Varnost Fitep, član Odbora 

ULOG VELIKI, AUTORITET UDRUŽENJA MALI 

Zadovoljan sam što Udruženje uopšte postoji, jer 

je to preduslov za dalje aktivnosti. Međutim, nisam 

zadovoljan načinom na koji Udruženje rešava suštinske 

probleme u branši. Konkreto mislim na podizanje 

profesionalizma i ujednačavanje nivoa i kvaliteta usluga, 

regulisanje zarada radnika, obuku, razne namete 

u vidu poreza (recimo na oružje, prilikom zapošljavanja 

invalida), kao i nelojalnu konkurenciju. Najviše vremena 

potrošeno je na donošenje Nacrta Zakona što je dobro, 

ali nije i jedino. Nažalost, Zakon su pisali profesori, razne 

nevladine i druge organizacije i penzionisani policajci. 

Jednom rečju, svi koji su mislili da će imati nekog 

ličnog interesa. Naravno, neki su odmah sve to pretočili 

u naučne radove i knjige koje su im potrebne radi 

dobijanja zvanja. Od toga, nažalost, branša nije imala 

veliku korist. 

Odgovor na ovo pitanje dobrim delom je sadržan 

u prethodnom. Novo rukovodstvo treba aktivno da 

sprovodi dalji rad na Zakonu i podzakonskim aktima, 

utiče na povećanje standarda radnika, sprovodi obuku 

i obrazovanje, podiže ugled i imidž branše, bori se protiv 

nepotrebnih poreza i raznih davanja državi, kao i protiv 

mešetara i nelojalne konkurencije. Svakako da je uloga 

strukovnog Udruženja značajna, pa je to razlog više da 

rukovodstvo podigne njegov autoritet i kredibilitet... 

Obuka radnika treba da bude jedan od prioriteta u 

narednom periodu. Obuku ne smeju da sprovode oni 

koji vide samo lični interes i „bogaćenje na brzinu“, na 

štetu radnika i firmi. Bez obzira ko bude nosilac obuke, 

ona treba da bude jedinstvena za sve i u skladu sa 

obukom koja se traži u Evropskoj uniji kojoj težimo. 

U stvari, obuku treba da organizuju samo oni koji 

zadovoljavaju propisane uslove u odnosu na kvalfikaciju 

kadra koji će izvoditi obuku (npr.državni i privatni 

fakulteti), materijalnu i tehničku opremljenost prostora, 

plan i program i druge potrebne uslove u vezi sa 

obrazovanjem. I u ovom poslu mnogi trljaju ruke kad 

je reč o zaradi. Nisam siguran da firme imaju sredstva 

da plate obuku radnicima ili da radnici imaju dobre 

zarade, da mogu sami da se finansiraju. Takođe nisam 

siguran da će i klijenti moći da izdrže povećanje cene na 

račun obuke. Verujem da će bar veće firme moći same 

da ispune uslove za bavljenje obukom radnika i tako 

smanje veliki trošak. Naravno da strukovne i državne 

institucije moraju da sprovedu jaku kontrolu nad 

izvođačima obuke. Nemam stav po pitanju izdavanja 

licenci, ali to može da bude i MUP. U Sloveniji, recimo, 

postoje samo dve firme koje zadovoljavaju kriterijume 

za obuku radnika, dok se završni ispit polaže pred 

državnom komisijom. Slični uslovi su i u Srbiji kod 

sprovođenja obuke i polaganja stručnog ispita za PPZ. 


19

Nenad Ognjanović, Digital Security, član Odbora 

ZA BOLJI STATUS STRUKE U DRUŠTVU 

Od osnivanja do danas, Udruženje je pokazalo da su 

članovi svesni problematike i potrebe da zajednički 

rešavaju nagomilane probleme. Međutim, često je 

inertnost članova dovela do situacije da se ne koristi 

potencijal Udruženja. Nažalost, osim PSS magazina, 

koji je često jedino objektivno glasilo koje se bavi 

tematikom privatne bezbednosti, slika koja se javnosti 

servira o našem zanatu najčešće je iskrivljena. 

Zakon o našoj delatnosti čekamo već 15 godina, 

a svaka vest o donošenju Zakona započinje ovako: 

„obezbeđenjem se bave nestručni, neprovereni, bivši...“ 

ili „obezbeđenjem se bavi 60.000 ljudi koji su naoružani 

sa 40.000 kratkih i dugih cevi i samim tim predstavljaju 

opasnost za civilno društvo...“ 

Mislim da je u ovim situacijama Udruženje trebalo 

oštro da reaguje, da objasni javnosti da se radi 

o 60.000 zaposlenih radnika koji od ovog posla 

hrane svoje porodice, plaćaju doprinose i poreze, 

a nisu zaštićeni zakonom, jer ga nema. U mnogim 

zemljama, na koje se često pozivamo, posao privatnog 

obezbeđenja je shvaćen ozbiljno (ova delatnost je 

sastavni deo nacionalne bezbednosti), pa se prema 

ovoj profesiji odnose s poštovanjem. Udruženje treba 

samostalno da radi na popularizaciji delatnosti kojom 

se članovi bave i da od države zahteva bolji status, a ne 

samo da aminuje mišljenja onih koji i onako žive od 

budžeta. Na kraju ne treba zaboraviti da skoro 60.000 

ljudi iz ove delatnosti puni budžet Srbije. 

Od novog rukovodstva Udruženja treba očekivati 

da sada, nakon više godina, zauzme jasan stav o 

poboljšanju statusa cele struke i da se bori za njene 

interese. Pored magazina PSS, ovakvu anketu treba 

da sprovodi i Udruženje, da oslušne mišljenje svih 

zaposlenih u struci, da omogući poslodavcima da 

posluju uspešno, ali i radnicima da pošteno zarade 

pristojne plate. Tržišna utakmica je surova, put do 

profita je težak, ali sve veće obaveze poslodavaca 

često se lome na zaradama zaposlenih. Udruženje, 

kao predstavnik struke, mora da se izbori za bolji status 

u društvu. 

Ako se usvajanjem novog Zakona obuka svede na 

„samo plati, ispuni formu i teraj dalje po starom“ efekat 

će biti negativan. Troškove obuke i licenciranja će 

obezvrediti ionako težak položaj radnika u privatnom 

obezbeđenju. Cene opreme i usluga stalno padaju, 

konkurencija je neumoljiva, a krajnji rezultat može 

biti samo pad kvaliteta. Plašim se da će sama obuka, 

a i licenciranje, biti po oprobanom sistemu neveštog 

prevođenja kompilacije nekoliko „evropskih“ zakona i 

pravilnika i da će se svesti na puku formu koja ničemu 

ne služi, a pritom i mnogo košta! 

Udruženje MORA preuzeti svoje mesto u obuci, ne 

sme prepuštati obuku birokratiji jer, ipak, u Udruženju 

su jedini eksperti za ovu oblast. Svakako da država, 

pre svega MUP mora ozbiljno učestvovati u obuci i 

licenciranju u okviru svog rada (primena ovlašćenja, 

držanje, korišćenje vatrenog oružja, požar i slično). Isto 

tako, zanatski deo tehničkog obezbeđenje treba da 

reguliše Udruženje, čiji članovi imaju najviše iskustva, 

fleksibilni su i zbog tržišne utakmice moraju da isprate 

tehnološki napredak. Na ovaj način izbegla bi se 

pristrasnost i sumnja u poštene namere pri donošenju 

i primeni zakona. 

Aleksandar Lakatuš, Polar Security, član Odbora 

i podzakonskih akata, kao i kontakti s nadležnim 

državnim organima doprinelo da Nacrt zakona 

konačno uđe u skupštinsku proceduru na usvajanje. 

Prioritet novoizabranog rukovodstva jeste donošenje 

Zakona. Izbor Đorđa Vučinića je pravi potez. 

Obuka sada ne postoji i trenutno ne predstavlja 

nikakav uslov za zasnivanje radnog odnosa u 

privatnom obezbeđenju. Zakonom propisana obuka 

za nošenje vatrenog oružja ne pruža dovoljno znanja 

i potrebne veštine za rukovanje vatrenim oružjem. 

NEOBUČEN KADAR 

Zadovoljan sam radom Udruženja. Istakao bih da je 

angažovanje svih članova Udruženja na izradi Zakona 

Obuku treba da organizuju stručne obrazovne 

institucije ili privredna društva koja su registrovana 

i osposobljena za tako nešto. Važeće licence treba da 

izdaje nadležni državni organ. 

20 


Dragiša Jovanović, SCA (Security Consulting Agency), 

član Odbora 

obezbeđenja, koji su harmonizovani sa međunarodnim 

standardima. Implementirana je dobra praksa 

i ostvareno članstvo u CoESS, a Nacrt zakona iz ove 

oblasti nalazi se u skupštinskoj proceduri… 

Promenio bih statusni položaj Udruženja u komorskom 

sistemu u delu koji se odnosi na samostalnost 

u finansiranju aktivnosti u zemlji i inostranstvu. 

Prioritet novog rukovodstva UPO PKS u 2012. je da 

aktivno učestvuje u sprovođenju budućeg Zakona iz 

delatnosti. 

SAMOSTALNOST U FINANSIRANJU 

Zadovoljan sam sledećim: 

– Institucionalno-organizacionim jačanjem 

Udruženja za privatno obezbeđenje u komorskom 

sistemu i demokratizacijom rada (nema majorizacije 

u odlučivanju). 

– Procesom uređenja delatnosti kojim su firme iz 

oblasti privatnog obezbeđenja uvršćeni u strukturu 

sistema nacionalne bezbednosti i vanredne situacije. 

Definisani su nacionalni standardi usluga privatnog 

Obuka službenika obezbeđenja je šarolika 

i neadekvatna. Interes svih zaposlenih u oblasti 

privatnog obezbeđenja u Republici Srbiji je da se 

obuka izvodi po postojećim standardima obuke 

(po programu osnovne stručne obuke CoESSa, 

koji treba da bude usaglašen sa nacionalnim 

specifičnostima), kako bi se omogućilo zapošljavanje 

(jednog dana) na jedinstvenom evropskom tržištu, a da 

MUP izdaje licence za pravna lica, preduzetnike i fizička 

lica (i vodi registre). Drugim rečima, organizovanje 

obuke (izdavanje akreditacije Centrima za obuku 

koji ispunjavaju zakonske uslove) treba prepustiti 

strukovnim udruženjima, a izvođenje obuke po 

propisanim programima profesionalne stručne obuke 

treba prepustiti tržištu (organizacijama koje ispunjavaju 

propisane uslove za izvođenje obuke) 

Ivan Ćorić, Beogradski vodovod i kanalizacija, član 

Odbora 

FORMIRATI MINIMALNU CENU USLUGA 

U celini sam zadovoljan dosadašnjim radom 

Udruženja. Zadovoljan sam velikim entuzijazmom, 

naporima i upornošću Udruženja da se uredi ova 

oblast u vremenu kada država i nadležni državni 

organi nisu preduzimali ništa da do toga dođe. Do 

skoro je čak izostajala pomoć i za ono što je Udruženje 

samostalno preduzimalo. Takođe sam zadovoljan što 

smo uspeli da napravimo predlog Zakona o privatnom 

obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti koji su 

sada u skupštinskoj proceduri. Usvojen je i prvi srpski 

standard o uslugama privatnog obezbeđenja. Nisam 

zadovoljan što Udruženje nije uspelo da preko svojih 

članica ostvari minimalnu cenu usluga obezbeđenja 

koja bi bila dovoljna da se službeniku obezbeđenja 

omogući pristojna zarada (minimum 30 do 35.000 

dinara) , a ne da tako niska cena usluga utiče da zarade 

službenika obezbeđenja ostanu na sadašnjem nivou 

(od 15 do 20.000 dinara). Nisam, takođe, zadovoljan 

što se mali broj predstavnika Udruženja maksimalno 

angažuje, dok je veći broj pasivan i često samo kritikuje 

(bez konkretnih predloga) sve što je urađeno. Pohvalio 

bih, posebno, rad sekretara Udruženja koji je dao 

ogroman doprinos svemu što je do sada urađeno. 

Prioreti novog rukovodstva Udruženja trebalo bi da 

budu stvaranje uslova za doslednu primenu svih 

zakonskih propisa, a posebno Zakona o privatnom 

obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti koji 

ovih dana treba da budu usvojeni, kao i podzakonskih 

propisa koji će biti doneti u skladu sa ovim Zakonima. 

Trenutno je stepen obuke svih lica iz ove oblasti na 

niskom nivou i nije regulisan propisima. Organizovanje 

obuke i izdavanje važećih licenci treba da bude 

u skladu sa Zakonom, a tek nakon primene u praksi 

treba videti da li su ta rešenja dobra ili ne. 


21

Vladimir Glamočak, Pan As, član Odbora 

Po mom mišljenu trebalo bi više uvažiti predloge 

članova koji rade van Beograda. Takođe treba poboljšati 

saradnju sa Udruženjem za poslove privatnog 

obezbeđenja Privredne komore Vojvodine, koja je 

trenutno na nivou „apsolutne nule“. 

Mislim da pravi odgovor na ovo pitanje može da Vam 

da samo izabrano rukovodstvo, ukoliko budu hteli. 

Stepen obuke zaposlenih u sektoru privatnog 

obezbeđenja trenutno je apsolutno nedovoljan. 

OBUKU TREBA DA PROPISUJE MUP 

U celini gledano, nisam zadovoljan radom Udruženja za 

privatno obezbeđenje pri PKS. 

Postoje aktivnosti, angažovanje i energija koju članovi 

Udruženja ispoljavaju u radu, ali ne znači da ne može 

bolje. 

Obuku treba da propiše MUP. Organizacija same obuke 

trebalo bi da bude poverena svima onima koji budu 

ispunili uslove i koji se akredituju za obuku. 

Licence treba da izdaje MUP (nadležna uprava). Najbolji 

model za to već postoji - izdavanje licenci za obavljanje 

poslova bezbednosti i zdravlja na radu. 

Saša Baković, Tris 

Consulting, član Odbora 

Takođe, treba raditi na 

pripremi podzakonskih 

akata i pravilnika. 

Dragan Trivan, Protecta, član Odbora 

MODEL ZA OBUKU 

POSTOJI 

Zadovoljan sam 

dosadašnjim radom 

Udruženja za privatno 

obezbeđenje pri PKS, jer 

je postignut zajednički 

interes kritične mase, koja 

je postavila temelj Nacrta 

zakona o privatnom 

obezbeđenju. Moj 

konstruktivni predlog 

odnosi se na potrebu 

da se češće organizuju 

sastanci uz poštovanje 

Poslovnika o radu. 

Osnovni zadatak novog 

rukovodstva je da lobira 

u cilju donošenja Zakona 

o privatnom obezbeđenju, 

ukoliko se Zakon ne 

donese pre nego što izađe 

novi broj magazina PSS. 

Pored javne bezbednosti, 

postoji sve veća 

potreba za privatnim 

obezbeđenjem. 

Ta potreba se reguliše 

poštovanjem dva 

neformalna zakona: 

zakona ponude i 

potražnje na tržištu i 

zakona za postizanjem 

kvaliteta putem 

konkurencije. 

Ova dva neformalna 

zakona zahtevaju okvir, za 

koji treba da se pobrine 

sektor javne bezbednosti. 

Na primer, kad je reč 

o zaštiti od požara, 

dobrovoljna vatrogasna 

društva organizuju 

pripremnu nastavu, 

nakon koje se polaže 6 

ispita pred komisijom 

organizovanom od 

strane Uprave za zaštitu 

i spasavanje pri MUP-u 

Srbije. Možda to može 

poslužiti kao dobar 

primer za obuku u sektoru 

privatnog obezbeđenja.. 

UVEK MOŽE BOLJE 

Zadovoljan sam radom Udruženja, iako ima 

i onih koji kažu da uvek može bolje. Posebno 

bih istakao činjenicu da Udruženje ima sve 

više članova i sve stabilniju poziciju. Takođe, 

pohvalio bih aktivno učešće Udruženja na 

izradi Nacrta zakona, donošenju standarda 

i pristupanje evropskoj Asocijaciji CoESS. 

Očekujem još bolju poziciju Udruženja 

i struke u javnosti, aktivnosti vezane za 

Zakon o privatnom obezbeđenju i Zakon 

o detektivskoj delatnosti, organizovanje 

stručnih obuka i usavršavanja, poboljšanje 

uslova rada i cena usluga privatnog 

obezbeđenja, kao i međunarodne aktivnosti. 

S obzirom na to da nismo imali Zakon, 

dosta ljudi u privatnom sektoru nema 

odgovarajuće znanje i kvalifikacije. 

Donošenjem Zakona licence će izdavati 

MUP, a kad je reč o obuci, smatram da treba 

postupati po principima slobodnog tržišta, 

pa ko ispunjava uslove, ume, može i hoće 

nek' izvoli. 


Jelena Budošan-Kovač, Euroalarm, član Odbora 

ZAKONSKA REGULATIVA KAO PRIORITET 

Vrlo sam zadovoljna radom Udruženja za privatno 

obezbedjenje PKS. Poznato je da je Udruženje tek 

osnivanjem pri PKS dobilo punu afirmaciju, a osnovni 

zadatak Udruženja je bio i ostao pravna regulativa, 

odnosno donošenje Zakona o privatnom obezbeđenju. 

Posao još nije završen. Mislim da to ne zavisi od samog 

Udruženja, nego od celokupne situacije i politike koju 

vodi država. 

Glavni i osnovni prioritet u ovoj godini jeste konačno 

usvajanje, odnosno donošenje Zakona o privatnom 

obezbeđenju. Veoma važna aktivnost nakon toga 

je donošenje brojnih podzakonskih akata koji su 

uglavnom već pripremljeni. Pred svim članicama 

Udruženja je veliki zadatak, da poslovanje u svojim 

firmama usklade s novim pravnim okvirima. 

Posebno važno pitanje je stepen obuke bezbednjaka, 

njeno organizovanje i izdavanje licenci. 

Mislim da su to ključna pitanja za Udruženje, a ujedno 

jedan od ključnih zadataka u 2012. godini. 

Dragan Bogićević, 

Federal Čačak, član Odbora 

BEZ DAMPOVANJA, 

MOLIM! 

Da, ali moglo bi da 

bude mnogo bolje. 

Udruženje je najviše 

radilo na uspostavljanju 

reda u struci, inicirajući 

normativnu uređenost 

veoma značajne 

delatnosti u državi. 

Takođe, što je veoma 

važno, Udruženje je 

postalo član CoESS-a. 

Možda je Udruženje 

moglo i mnogo više 

(iako to nije tržišni 

princip) da utiče na 

formiranje najniže 

(isplative) cene usluga 

za članice Udruženja, 

kao i na obavezujućem 

sprovođenju te odluke, 

a sve u cilju sprečavanja 

dampovanja cena 

i rada koji sprečava bilo 

kakvu akumulaciju. 

Dampovanje cena ima 

katastrofalne implikacije 

po samu struku 

i zaposlene. 

Prioriteti novog 

rukovodstva su, pre 

svega, edukacija i pomoć 

članovima prilikom 

inplementiranja normi 

Zakona o privatnom 

obezbeđenju (ukoliko 

se uskoro usvoji), kao 

i donošenje desetine 

podzakonskih akata. 

Potpuno sam nezadoljan 

stepenom obuke 

bezbednjaka, koji ne 

zadovoljava osnovne 

kriterijume. Pre svega, 

obuka treba da bude 

unificirana i da se 

odvija po jedinstvenom 

programu u organizaciji 

centara akreditovanih 

od strane države. Nisam 

siguran ko treba da 

izdaje licence. 

Srđan Aleksić, Flash 

security, član Odbora 

POSLUJEMO NA 

IVICI OPSTANKA 

Zadovoljan sam 

dosadašnjim radom 

udruženja. S obzirom 

na činjenicu da sam 

nov član udruženja 

još uvek nemam 

mnogo komentara. 

Jedino mislim da je 

sve do sada bilo 

na mrtvoj tački, 

a sada mi deluje 

kao da se krenulo sa 

uvođenjem reda. 

Što se tiče novog 

rukovodstva želim 

im puno sreće i 

uspeha u radu. 

Njihovi prioriteti se 

odnose pre svega 

na uvođenje reda u 

poslove privatnog 

obezbeđenja, jer u 

našoj branši firme 

uglavnom rade na 

ivici opstanka.Takođe, 

jedan od prioriteta 

je poboljšanje 

uslova rada radnika 

obezbeđenja. 

Što se tiče obuke 

samih radnika 

obezbeđenja, mislim 

da definitivno nisu 

dovoljno obučeni. 

Razlog za to treba 

prvenstveno potražiti 

u ceni rada. Znamo 

da se posao radnika 

obezbeđenja tretira 

kao neko prelazno 

rešenje, a ne kao 

stalni posao, tako da 

im obuka predstavlja 

samo teret i izdatak, 

a većina firmi nije 

ekonomski sposobna 

da finansira 

obuku. Inače, 

obuka može da se 

organizuje i u samim 

preduzećima 

koja se bave 

poslovima privatnog 

obezbeđenja, ali pod 

uslovom da imaju 

sertifikovan kadar 

za obuku. Licence 

bi trebalo da izdaje 

strukovno Udruženje. 


23

Unapredi 

svoje znanje 

 

Šta je NVR? 

24 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 

Azbuka video-nadzora 

Šta je NVR? 

Kritični element video-nadzora 

Propusna moć 

Razvoj video-analize 

Bežični video-nadzor 

API i sistem integracije 

Integracija video-nadzora sa ostalim sistemima

Džon Honovič 


TEMA BROJA 

IP video-nadzor i mrežni video-snimači su trenutno 

najaktuelnija rešenja u oblasti bezbednosnih tehnologija. 

U ovoj oblasti, međutim, ne postoje jedinstveni standardi, koji 

bi usmerili one korisnike koji već imaju instaliranu opremu 

različitih proizvođača 

IP nadzoru i mrežnim snimačima mogu se čuti 

O različiti stavovi, a s obzirom na to da na tržištu ne 

postoji kontrola standarda, veoma je teško definisati 

postojeći trend u bezbednosnoj industriji. Naime, 

u industriji bezbednosti već dugo se raspravlja o tome 

kako pravilno nazvati elemente IP rešenja. Tako mnogi 

stručnjaci smatraju da je NVR uređaj „naslednik“ 

DVR snimača. Jedno je sigurno – većina se slaže 

da arhitektura IP rešenja mora biti otvorena i „čisto“ 

softverska. Zato mnogi proizvođači svojim proizvodima 

ne daju naziv ‘NVR uređaji’, jer ih definišu kao IP rešenja 

za IP video-menadžment. U ovom tekstu NVR ćemo 

koristiti kao skraćenicu za softver za IP video‐nadzor. 

Iako je proizvođačima veoma važno kako su 

kategorisani njihovi proizvodi, predlažem da njihove 

karakteristike posmatramo iz ugla krajnjih korisnika. 

Smatra se da svaki NVR mora imati podršku za IP 

kamere. Takođe se smatra da se pojmom mrežni videosnimač 

označava IP mreža, kojom se IP kamere povezuju 

sa NVR-om. 

 

NVR JE ČISTO SOFTVERSKA 

APLIKACIJA (SPORNO) 

Distributeri nude NVR uređaje kao softverska rešenja. 

To znači da korisnik uz NVR dobija programe i datoteke 

učitane u računar po svom izboru, pri čemu ne mora da 

kupuje dodatne hardverske elemente. Ovo je osnovna 

prednost ulaganja u NVR rešenja, što kompanija 

Milestone Systems tumači kao oslobađanje od 

robovanja vlasničkim rešenjima. Ukoliko sami izaberete 

hardver, smanjićete ukupne troškove, a instalaciju 

sistema prilagoditi specifičnim potrebama. Međutim, 

pojedini dobavljači NVR uređaja zaista nude samo 

uređaje (appliance). U kontekstu IT tehnologija, pod 

uređajem (appliance) se podrazumeva paket hardvera 

i softvera, kakav je mobilni telefon, kod koga ne 

možete da kombinujete softver jednog proizvođača sa 

hardverom drugog. 

DVR NE PODRŽAVA IP KAMERE 

Smatra se da DVR uređaji (digitalni video-snimač) 

ne podržavaju IP kamere. Reč digitalno se u ovom 

kontekstu odnosi na fidove sa analognih kamera koji 

se konvertuju u digitalni signal u samom snimaču, 

a ne šalju se preko IP mreže. Definisano je da DVR 

uređaji mogu da primaju samo analogni ulazni signal, 

a da podržavaju IP kameru samo kada se IP video-fid 

prethodno konvertuje pomoću „dekodera”. 

NVR PODRŽAVA ANALOGNU 

KAMERU UZ POMOĆ KODERA 

Koderi su uređaji koji vrše konverziju video-fidova sa 

analognih kamera u IP strimove koji se dalje prenose 

preko računarske mreže kao email ili YouTube video. 

Skoro svi NVR uređaji podržavaju kodere. Koderi su 

praktični zbog sledećih karakteristika: 

omogućavaju korišćenje postojećih analognih kamera 

eliminišu upotrebu koaksijalnih i kablova sa ukrštenim 

paricama, kao i optičkih kablova 

 

POJEDINI SISTEMI SU I DVR I NVR 

SISTEMI (SPORNO) 

Pojedini uređaji i bez kodera podržavaju IP kamere, a sa 

njima je moguće i direktno povezane analogne kamere, 

preko ulaza na zadnje strane uređaja, da bi se izbegla 

upotreba kodera. Ovakvi uređaji se nazivaju hibridni 

DVR/NVR uređaji, a njihova osnovna prednost je to što 

su jeftiniji od „čisto“ softverskih NVR uređaja i značajno 

olakšavaju prelaznu fazu sa analognih na IP kamere. 

Postoji dilema da li su hibridni sistemi isto što i NVR 

uređaji ili IP sistemi video-nadzora. Jedan od osnovnih 

problema su zaključavanje u vlasnički hardver, mali 

izbor podržanih IP kamera i broj IP kamera koje hibridni 

sistem može da podrži. 


Svi NVR uređaji podržavaju osnovne funkcije: 

Snimanje video-signala 

Gledanje živog videa 

Pretraživanje snimljenog video-materijala 

Pregled snimljenog videa 

Korišćenje ovih funkcionalnosti sa udaljenog računara. 

NVR UREĐAJI IMAJU NAPREDNE 

FUNKCIONALNOSTI 

Postoji veliki broj modela NVR uređaja, koji imaju 

različite funkcije. Na primer, Milestone Systems nudi 

sledeće kategorije rešenja NVR/IP video-nadzora za 

različite opcije: 

Osnovna – sistemi kamera srednjeg obima, 

naprednije kontrole kamera i sistema 

Multilokacijska – veliki sistemi kamera sa serverima 

na većem broju lokacija 

Globalna – veoma veliki sistemi kamera sa 

preklapanjem između dva servera „na vruće” i 

centralnim upravljanjem. 

Iako sva rešenja imaju osnovne funkcije – snimanje 

videa, pregledanje i pretraživanje, neke verzije su 

praktičnije i pouzdanije, jer sadrže moćnije alate 

i podršku za veći broj kamera i lokacija. Kada se uporede 

NVR različitih proizvođača, uočavaju se velike razlike 

u funkcionalnosti, pouzdanosti i kapacitetu (koji se 

može proširiti). 

OPCIJE NVR UREĐAJA: 

Opcije za različite vertikalne aplikacije (malopro daja, 

bankarstvo, perimetar) 

Opcije za različite tipove video-analitike (virtuelna 

granica, prepoznavanje tablica, prepoznavanje lica) 

Opcije za integraciju sa kontrolom pristupa, s centralnim 

upravljanjem alarmima, itd. 

Nažalost, nemaju svi proizvođači podršku za sve 

kategorije. Dakle, čak i u okviru iste kategorije NVR 

rešenja, kupci moraju da procene koja kombinacija je 

najadekvatnija za njihove operativne i bezbednosne 

potrebe. 

VIDEO-KODEK 

Sistemi video-nadzora koriste komprimovani video, 

jer se tako rešava problem ograničenosti skladišnog 

kapaciteta. Video‐signal se uvek komprimuje, da bi se 

smanjili troškovi skladištenja i propusne moći. Kodeci su 

kritičan element za izbor, planiranje i korišćenje sistema 

video‐nadzora i utiču na ukupnu cenu i upotrebljivost 

sistema. 

Osnovna načela kodeka 

Najvažnija uloga video-kodeka je racionalizacija troškova 

prilikom instaliranja sistema. Kodek balansira troškove 

skladištenja, propusne moći i CPU resursa. 


To konkretno znači da se primenom kodeka smanjuje 

potreba za proširivanjem prostora za skladištenje 

i propusne moći, po cenu korišćenja većeg broja 

CPU ciklusa. Dakle, od kodeka zavisi kvalitet ostvarenog 

kompromisa – da li se koristi manja propusna moć 

i prostor za skladištenje ili manji broj CPU ciklusa. 

Načelno, CPU ciklusi su jeftiniji od propusne moći 

i skladišnih kapaciteta, pa napredni kodeci na toj osnovi 

funkcionišu i štede novac. Kodek svakako mora biti 

digitalizovan, da bi bio pregledan na računaru. Kodeci 

upravo tome i služe, da izvrše kompresiju/dekompresiju 

video-signala do računara, modifikuju ga i digitalizuju 

na način koji je sličan zipovanju fajlova. Dekompresija 

videa se obavlja na sličan način kao kada se otvara 

ZIP datoteka, pre nego što ga koristite i pregledate. 

Za razliku od ZIP datoteka, video-signal gubi neke 

informacije prilikom kompresije (tehnički naziv za to 

je „lossy“ kompresija). Međutim, ako se sve pravilno 

konfiguriše, neće biti posledica po kvalitet snimka. 

Problematika kodeka se može bolje razumeti na primeru 

televizijskog snimka, koji se sastoji od niza slika koje se 

smenjuju prosečnom brzinom od 30 slika u sekundi. 

Prilikom korišćenja kodeka, postoje dva osnovna načina 

za komprimovanje videa, a to su: 

kompresija svake pojedinačne slike 

simultana kompresija niza slika 

Tehnički termin za komprimovanje i prikazivanje 

pojedinačne slike je intrafrejm kompresija, tj. kompresija 

unutar kadra. Video-kompresija pojedinačnih slika 

funkcioniše veoma slično kao kada otvorite sliku u 

programu Microsoft Paint i sačuvate je u JPEG formatu. 

Razlika u odnosu na video je u tome što ovo morate da 

radite sa slikama koje neprekidno stižu, tako da je ovo 

pokretna (Motion) JPEG ili MJPEG kompresija, za koju su 

dovoljni skromni CPU resursi. 

Međutim, mana ove kompresije je to što zauzima 

veliku propusnu moć i dosta skladišnog kapaciteta. 

Kada komprimujete samo jednu sliku, vi zanemarujete 

sličnosti i veze sa narednom i prethodnom slikom 

i često šaljete redundantne informacije. Ukoliko 

strimujete video većeg broja kadrova po sekundi, često 

se dešava da šaljete jednu istu sliku iznova, što je vrlo 

nepraktično. Ovo je slično kao kada bi vas neko zvao 

telefonom svaki čas, da vam kaže da se ništa novo nije 

dogodilo. Mnogo je bolje da vas taj neko pozove samo 

onda kada se dogodi nešto novo. Ovo se ne može 

postići korišćenjem MPEG-4 i H.264 kompresije. 

S vremena na vreme, ovi kodeci šalju kompletnu 

sliku, a uobičajeno samo ažuriraju informacije kojima 

obaveštavaju korisnika o promenama na slici (tehnički 

termin za ovaj tip kompresije je interframe kompresija, 

LOGIČAN IZBOR 

Kodek ima važnu funckiju u sistemu video‐nadzora 

i vrlo je važno izabrati adekvatan kodek za 

sistem. Menadžeri bezbednosti prilikom biranja 

sistema treba da imaju u vidu da: 

kvalitet video-sistema različitih proizvođača zavisi 

od konfiguracije i im ple menta cije ko deka 

snažniji kodek, može sma njiti troškove skla dištenja. 


tj. kompresija između kadrova). Pošto veliki deo slike 

obično ostaje isti, potrebna je manja propusna moć 

i prostor za skladištenje. Na primer, ukoliko se šalju slike 

jedna za drugom u MJPEG kompresiji, od kojih je svaka 

veličine 100 KB, kodeci poput MPEG-4 i H.264 šalju prvu 

sliku od 100 KB, dok će sledeće tri ili četiri slike biti svega 

10 KB, čime se povećava propusna moć za 50 do 90%. 

Nedostatak ovakvog načina je veće opterećenje 

računara. Kada komprimujete pojedinačne slike, ne 

morate da brinete šta se dešavalo u prethodnoj ili šta 

će se dogoditi u narednoj slici. Jednostavno primenite 

određenu kompresiju i izvršite željeni proces. Koristeći 

MPEG-4 i H.264 kompresiju, imate zadatak da analizirate 

grupe slika i obavite složene proračune svih promena. 

Jasno je da ovo može da postane veoma složen zadatak, 

koji će zauzeti mnogo CPU resursa. H.264 i MPEG-4 su 

slični po tome što smanjuju potrebe za propusnom 

moći i skladišnim prostorom, tako što analiziraju grupe 

slika prilikom komprimovanja videa. 

Ključna razlika je to što H.264 koristi daleko složenija 

i finija pravila za obavljanje kompresije. Principi 

sofisticirane H.264 mogu efikasnije da umanje potrebe 

za propusnom moći i skladišnim kapacitetima u odnosu 

na MPEG-4 kompresiju. Međutim, da bi se to postiglo 

potreban je veći broj ciklusa u radu mikroprocesora. 

Aktuelni sistemi video-nadzora 

Dosadašnji trend u video-nadzoru bio je kontinuirani 

prelazak na primenu kodeka kojima se štede propusna 

moć i skladišni kapaciteti. Uočljiva je razlika između 

proizvoda sa MJPEG i proizvoda sa MPEG-4 i H.264 

kompresijama. Razlog za to je brži pad cena CPU 

jedinica potrebnih za kompresiju videa, u odnosu 

na cene skladištenja i propusne moći. Ovaj trend će 

se verovatno nastaviti. Primena megapiksel kamera 

uticala je na to da se kodeci u sistemima video-nadzora 

suoče sa najvećim izazovom do sada. Karakteristika 

bezbednosnih kamera je visoka rezolucija, međutim 

poslednjih godina njihova rezolucija se povećala za 

400 do 5000%, pa i više. Što je rezolucija veća, CPU treba 

da obavi teži posao u većem broju ciklusa. Naime, za 

obradu snimaka sa bezbednosnih kamera standardne 

definicije, mogle su da se koriste CPU jedinice manje 

snage koje su jeftinije od propusne moći i skladištenja. 

Danas, s obzirom na to da je potrebno da obave mnogo 

više ciklusa, cena unapređenih CPU jedinica se povećala 

i tako je poništena mogućnost uštede u odnosu na 

cenu propusne moći i skladišnih kapaciteta. Zbog toga, 

gotovo sve komercijalne megapiksel kamere primenjuju 

MJPEG kompresiju. Da bi se smanjili troškovi primene 

H.264 kompresije za fidove sa megapiksel kamera, biće 

neophodno pronaći način da se smanji broj CPU ciklusa 

u novim mikroprocesorima. 



Kim Jang 


Istraživanja za 2012. 

U kom grmu 

lei šansa? 

Šta analitičari bezbednosnog tržišta iz agencije IMS Research prognoziraju 

za tržište video-nadzora u 2012. godini? 

Kvalitet slike u fokusu 

video-industriji dominira 

U mišljenje da HD rezolucija 

zadovoljava sve kriterijume 

kvaliteta slike za bezbednosne 

aplikacije. Ipak, postoje ambiciozniji 

proizvođači koji se trude da 

nametnu više kriterijume kada je 

reč o kvalitetu video-snimka i broju 

megapiksela. O tome koliko je to 

opravdano teško je govoriti, ali 

istraživanja potvrđuju da je ovaj 

trend prisutan na tržištu. U 2012. 

pažnja proizvođača biće, između 

ostalog, usmerena i na kvalitet 

snimanja u uslovima slabog 

osvetljenja i širine dinamičkog 

opsega. Iako su na tom polju 

već načinjeni značajni pomaci, 

(primer: Axis kamera Q1604- 

E), za tehnologije budućnosti 

u oblasti prenosa videa u realnom 

vremenu proglašene su P-Iris lens 

tehnologije. 

BRIK vs CEVITS 

Koje su nove mogućnosti za 

proširenje tržišta video-nadzora 

u godini koja je pred nama? 

Procenjuje se da će se tokom 

2012. proizvođači i distributeri 

bezbednosne opreme orijentisati 

ka zemljama CIEVTS, odnosno 

Kolumbiji, Indoneziji, Vijetnamu, 

Egiptu, Turskoj i Južnoafričkoj 

Republici. Iako je poslednjih 

godina security business bio 

usmeren na tržište BRIC zemalja 

(Brazil, Rusija, Indija i Kina), smatra 

se da u ovoj godini dolazi do 

značajnog zaokreta. U CIVETS 

državama se odvija ubrzan proces 

industrijalizacije, pa ih nazivaju 

države sa tzv. tigar ekonomijama. 

Ekonomisti i stručnjaci za razvoj 

tržišta navode podatak da je stopa 

rasta bruto domaćeg proizvoda 

u ovim zemaljama trenutno 

izjednačena sa zemaljama BRIC-a. 

HD preko koaksijalne mreže 

I ove godine biće aktuelni proizvodi 

za distribuciju HD signala preko 

koaksijalnog kabla (HD Over Coax). 

Pored uređaja koji ispunjavaju 

standarde esnafske asocijacije 

HDCCTV Alliance, na tržištu su 

prisutni i HD-SDI i Security Link 

over Coax (SLOC) uređaji (tržišni 

naziv kompanije Sony za ovu grupu 

uređaja je IP over Coax) kojima se 

prenose slike visoke definicije preko 

postojeće (ili novopostavljene) 

analogne infrastrukture, poručuju 

analitičari. HDCCTV asocijacija 

je definisala faktore koji su bili 

presudni za usvajanje HD-SDI 

tehnologije, među kojima su 

standardizacija, cena skladištenja 

i informisanost učesnika na tržištu. 

Agresivnije će nastupiti proizvođači 

uređaja za prenos HD signala preko 

koaksijalnih kablova, što će uticati 

na bolju poziciju ovog sektora, 

koji će se prema procenama 

udvostručiti u toku 2012. 

Dalji razvoj analitike 

Video-analitika će postati jedna od 

nezaobilaznih komponenata, jer 

utiče na povećanje procesorske 

moći i omogućava usavršavanje 

aplikacija za video-analizu. 

Naprednija analitika će se 

izvršavati na rubovima mreže, što 

će uticati na usavršavanje alata 

za video‐analitiku i smanjenje 

korisničkih troškova, jer će alati 

postati uobičajeni dodaci. 

Pored toga, snažniji procesori 

omogućiće da se veći broj VCA 

algoritama izvršava istovremeno. 

Tako će se, primera radi, simultano 

pratiti osobe i predmeti, što će 

značajno poboljšati mogućnost 

identifikacije. Korisnike će 

obradovati što će preko većeg broja 

30 


kamera unakrsno moći da prate kretanje neke osobe, 

tako što će jedna kamera biti dovoljna da prati osobu 

koja se kreće kroz objekat. 

Spajanja i akvizicije 

Istraživanja potvrđuju da će u industriji video-nadzora 

nastati mnoge akviziciji u toku ove godine. Što se tiče 

prodaje opreme za mrežni video-nadzor, ona će se 

uvećati za preko 25 odsto, uprkos tome što je evropsko 

tržište nestabilno. Iako postoje naznake da će na polju 

video-nadzora biti potpisani vredni ugovori tokom 

2012., niko sa sigurnošću još ne govori o ciframa. Ipak 

postoje realne šanse da će biti mnogo posla u ovom 

sektoru bezbednosne industrije. 

Sudbina video-nadzora koji se oslanja na 

kompjuterski oblak? 

Tržište video-nadzora kao usluge (VSaaS) uvećalo se 

za 20–30 odsto tokom 2011. Analitičari smatraju da će 

proizvođači VSaaS rešenja tokom predstojeće godine 

imati mnogo veće mogućnosti. Potrebe za analizom 

video-sadržaja koja se oslanja na cloud, poznate pod 

nazivom infrastruktura kao usluga, biće u porastu. 

Takođe, mala i srednja preduzeća mogu da unovče svoj 

video-materijal – na primer, umesto da ga arhiviraju 

na hard-disku, vlasnici preduzeća mogu da ga strimuju 

preko interneta i tako omoguće klijentima živi prikaz 

mesta koje nameravaju da posete. Ovo takođe ukazuje 

na to da se razvojni potencijal nalazi u crowd‐sourced 

monitoring videu, odnosno angažovanju resursa putem 

direktnog obraćanja velikom broju ljudi. 

(Pre)okret za rotirajuće diskove 

Nakon nedavnih poplava na Tajlandu, očekuju se 

poskupljenja HDD uređaja i problemi sa snabdevanjem 

tržišta. IMS izveštava da će tokom 2012. verovatno biti 

korigovane cene medijuma za skladištenje. Ukoliko se 

uskoro ne osposobi proizvodnja HDD uređaja, a ova 

situacija potraje duže nego što je previđeno, problemi 

će se nagomilavati, što će uticati na poskupljenje medija 

za skladištenje. Tek kada na Tajlandu ponovo počne 

proizvodnja HDD uređaja, može se očekivati niža cene 

sistema za skladištenje. 

Video-menadžment i video-kompresija 

Ove godine je predviđeno mnogo inovacija na polju 

softvera za video-menadžment. Neke od njih usmerene 

su na korisnička okruženja i mobilne aplikacije, a druge 

na poboljšanje funkcionalnosti u odnosu na specifične 

situacije. 

Tri faktora su presudna za unapređenje videokompresije 

– poplava na Tajlandu i zaustavljena 

proizvodnja HDD diskova, ekonomska kriza i sve veća 

upotreba megapiksel i HD mrežnih kamera. 

Ove godine će svakako zaživeti novi standardi 

kompresije H.264 SVC, WebM i High Efficiency 

Video Coding (HEVC). Pitanje je hoće li ovi standardi 

dugoročno opstati na tržištu, s obzirom da se H.264 

SVC oslanja na H.264 standard, reč je dakle samo o 

alternativi. Međutim, očekuje se pojava novih uređaja 

za video-nadzor sa podrškom za H.264 SVC. Da li će 

HEVC stati na mesto H.264 standarda zavisi samo od 

toga hoće li pokazati veću efikasnost u radu i kako će se 

primenjivati u aplikacijama za video-nadzor. 

Trend za budućnost 

IoT (The Internet of Things Initiative) trend neće 

značajnije uticati na tržište video-nadzora u 2012. 

IoT je koncept u kome se konkretni fizički predmeti 

elektronski identifikuju i virtuelno kategorizuju u 

strukturu koja je slična internetu. Da bi se identifikovali, 

takvi predmeti moraju da sadrže etiketu, kao što je RFID 

etiketa. Ovakvim pristupom mogla bi da se poboljša 

organizacija snabdevanja i potražnje, smanji otpad 

i pronađu izgubljeni predmeti. Ova ideja izazvala je 

veliko interesovanje u Kini, u kojoj se nalaze neke od 

najvećih i najmodernijih bezbednosnih instalacija. 

Ipak, nije sigurno da li će ovaj koncept podstaći nova 

ulaganja u bezbednosne kamere i u drugim delovima 

sveta. 


31

Istraživanja za 2012. 

Softver za videomenadment 

(VMS) 

Bezbednosni analitičari iz agencije IMS Research ove godine predviđaju mnogo noviteta u oblasti softvera za video-menadžment 

(VMS), dok proizvođači i distributeri strahuju da se ova kategorija proizvoda ne pretvori u robu 

široke potrošnje 

Ispitivanja aktuelnih trendova 

na tržištu pokazuju da su veliki, 

etablirani proizvođači softvera za 

video-manadžment zauzeli dobre 

pozicije u samom vrhu tržišta, 

dok su srednji i niži segmenti 

“otvoreni za sve”. Da bi renomirani 

proizvođači VMS softvera zadržali 

vodeće pozicije i visoku stopu rasta 

moraće da budu aktivniji i ponude 

nove proizvode na svim nivoima. 

Procenjuje se da će se VMS 

sistemi bolje prodavati kada 

budu „otvoreni“ za potencijalnu 

integraciju. To naravno 

podrazumeva da kapaciteti 

zadovoljavaju integraciju širokog 

spektra uređaja za video‐nadzor. 

Bezbednosni analitičari predviđaju 

da će se tokom narednih meseci 

distributeri fokusirati na sledeće 

segmente tržišta: 

Korisničko okruženje. Pošto su 

korisnička okruženja uglavnom 

slična, proizvođači će se ove godine 

potruditi da VMS programe približe 

korisnicima. 

Mobilne aplikacije. Jedan od 

najjačih aduta mnogih proizvođača 

VMS softvera u predstojećoj 

godini jeste aplikacije za mobilne 

platforme, tipa iOS i Android. Tržište 

mobilnog video-nadzora još uvek 

je relativno nerazvijeno, bez obzira 

da li je reč o ponudi ili potražnji. 

Funkcija novih aplikacija u načelu 

se svodi na posmatranje videa 

sa udaljenih lokacija. Proizvođači 

će tokom 2012. unaprediti ove 

aplikacije. 

Iskustvo korisnika će u dobroj 

meri doprineti da se unaprede 

jednostavni koncepti, poput 

korišćenja servisa za lociranje, 

namenjenog emitovanju videa 

sa kamere na mobilni uređaj 

i organizovanje video-strimova 

većeg broja kamera na osnovu 

informacija o blizini mobilnog 

uređaja (na primer, čuvara u patroli). 

Uvid u situaciju na terenu. 

Integracija sistema kontrole 

pristupa i sistema video-nadzora 

je trend koji će se održati i u 2012. 

godini. Međutim, proizvođači 

VMS rešenja pokušaće da 

razviju VMS platforme za običnu 

reprodukciju do platformi za 

bezbednosni menadžment. Ako 

se osvrnemo na tržište PSIM 

softvera (programa za menadžment 

informacija u fizičkoj bezbednosti), 

videćemo da postoji potražnja za 

platformama koje omogućavaju 

uvid u situaciju na terenu (korelacija 

većeg broja senzorskih ulaza koji 

generišu izveštaj i plan reagovanja) 

u određenim delatnostima. 

Nažalost, cena implementacije 

PSIM rešenja je visoka, što 

prevazilazi kupovnu moć većine 

krajnjih korisnika. Proizvođači VMS 

rešenja pokušavaju da premoste 

jaz između ponude i potražnje 

platformi koje omogućavaju 

uvid u situaciju na terenu, tako 

što implementiraju funkcije koje 

nalikuju PSIM opcijama u okviru 

svojih platformi (na primer, 

poboljšanje funkcije vizuelizacije 

pomoću Google ili Esri geografske 

mape). Istraživači agencije IMS 

Research tvrde da će ovaj trend 

dominirati tokom 2012. 

32 


Bulevar Mihaila Pupina 165 V 

11000 Beograd, Srbija 

T: +381 11 222 50 70; 222 50 71 

W: www.spica.rs 

E: info@spica.rs 


Vladimir Kos 


Lightfinder tehnologija 

Mocne i u lošim 

svetlosnim uslovima 

Dnevno/noćne kamere za video-nadzor mogu 

se instalirati na potpuno neosvetljenim ili slabo 

osvetljenim mestima, bilo da je reč o spoljašnjim 

ili unutrašnjim instalacijama. U uslovima dnevnog 

osvetljenja mrežna kamera sa dnevno-noćnim 

karakteristikama dаje kolor slike. Međutim, u slučaju 

nestanka svetla, kamera se automatski prebacuje 

u noćni režim rada kada koristi dodatne IC reflektore. 

U lošim uslovima osvetljenja kamera pravi crno‐belu 

sliku. Poseban izazov za prozvođače predstavlja 

održavanje kvaliteta slike i niskog nivoa šuma u 

različitim spoljašnjim uslovima rada. Da bi zadovoljili 

sve kriterijume kada je reč o kvalitetu slike, razvojni tim 

švedske kompanije Axis je nakon istraživanja, kreirao 

novu revolucionаrnu Lightfinder tehnologiju. 

Lightfinder tehnologijа se zasniva na dugotrajnom 

i pažljivom kombinovanju senzora i objektiva, sa ciljem 

da se dobije bolji kvalitet slike. Sintezom nepredne 

tehnologije, iskustva u obradi slike i razvojem hardvera, 

nastala je mrežna kamera izuzetnih performansi. 

Prednosti Lihgtfinder tehnologije 

Lightfinder tehnologijа koristi CMOS senzor velike 

osetljivosti nа svetlost. Međutim, ova tehnologijа je 

mnogo više od senzorа. Koristeći iskustva potvrđena 

u praksi, Axis mrežne kamere obrađuju sliku pomoću 

softvera instaliranog u kameru, koji automatski određuje 

stepen filtriranja i izoštravanja, tako da se dobija 

najbolji mogući kvalitet slike. Na taj način se ostvaruju 

izvanredni rezultati i u uslovima slabog osvetljenja. 

U poređenju sа аnаlognim kаmerama, Lightfinder 

tehnologijа omogućava bolju rezoluciju i vernije boje 

na snimku, nаročito u uslovimа slаbog osvetljenjа. 

Značajno je takođe da smanjena buka (šum) 

u kombinаciji sа senzorom osetljivim nа svetlost dаje 

vrhunski kvаlitet slike. Osim navedenih prednosti 

digitalnih kamera, ova tehnologija nudi različite 

mogućnosti. Naime, digitalne kamere omogućavaju 

korišćenje senzora sa progresivnim skenirаnjem, 

inteligentnu analizu slike i druge pogodnosti. 

Praktična primena 

Mrežne kаmere sa Lightfinder tehnologijom odlično 

su rešenje zа spoljašnji i unutrаšnji nаdzor u uslovimа 

slаbe osvetljenosti. Zato se preporučuju onim 

korisnicima kojima su potrebni snimci u boji radi boljeg 

prepoznаvаnja i identifikаcije nadgledane osobe, 

predmetа ili potencijalnog incidenta. Zа rаzliku od 

konvencionаlnih dаn/noć kаmerа koje se automatski 

prebаcuju u crno-beli režim rada u mrаku, kаmere sa 

Lightfinder tehnologijom daju sliku u boji čak i u veomа 

mrаčnim uslovimа. 

Kamera sa Lightfinder tehnologijom (Axis Q1602 i Axis Q1602-E) 

34 


PREDNOSTI LIGHTFINDER TEHNOLOGIJE 

Prednosti Lightfinder tehnologije su višestruke. Kamere su izuzetno osetljive na svetlost, daju 

slike odličnog kvaliteta i niskog šuma, veliki broj detalja i verno reprodukuju boje pri slabom 

osvetljenju. Kamere sa Lightfinder tehnologijom takođe imaju sve prednosti drugih mrežnih 

kamera, kao što su progresivno skeniranje i jednostavna integracija sa najvećim brojem 

aplikativnih softvera. 

Perimetarski nadzor bez uličnog osvetljenja tokom noći 

(10:40h) i oko 0,1 luks 

Video-nadzor ulaza u zgradu u toku noći (11:50h) 

i osvetljenje u rasponu od 4 do 6 luksa 

Axis 221 Axis 221 

Kvalitetna low-light analogna kamera 

Kamera Axis Q1602-E sa Lightfinder tehnologijom 

Axis Q1602-E sa Lightfinder tehnologijom 

Axis Q1602-E sa Lightfinder tehnologijom 


35

Ove kаmere imaju značajnu ulogu u zаhtevnim 

аplikаcijаmа zа video-nаdzor, gde je slаbo osvetljen 

nadgledani prostor (pаrkinzi, grаdske površine, 

škole i školska dvorišta, grаdilištа i sl). Lightfinder 

tehnologijа je pogodna i za zaštitu velikih i razuđenih 

prostora, poput perimetara, energetskih i postrojenja 

zа prečišćаvаnje vode, zаtvorа, kаo i železnica. Kada 

je nadgledani prostor veoma slаbo osvetljen (kao na 

grаdilištima) obično se dodatno instaliraju IC reflektori, 

Nadzor magacina u lošim svetlosnim uslovima 

što nije potrebno kada se primenjuje Lightfinder 

tehnologija, zbog njene visoke osetljivosti. 

Komparacija snimaka u noćnom i slabom 

osvetljenju 

Tri kаmere, od kojih dve koriste Lightfinder tehnologiju 

(Axis 221, Axis Q1602/-E), a treća je kvаlitetna low-light 

аnаlogna kаmera, su testirane tokom noći u različitim 

scenarijima. Rezultati su pokаzali dа mrežnа kаmerа koja 

koristi Lightfinder tehnologiju, dаje kvalitetnu sliku sа 

mаnje šumа pri punom protoku frejmova (Full Frame 

Rate), dok аnаlogne kаmere u određenim svetlosnim 

uslovimа ne dаju slike u boji. 

U nedostаtku dodatnog osvetljenjа, kamera Axis Q1602- 

E je nastavila da pravi slike u boji, dok je аnаlogna 

kаmerа dаvala isključivo crno-bele slike. 

Šta nas očekuje u budućnosti? 

Axis 221 

Istraživanje i rаzvoj će i budućnosti biti usmereni na 

razvoj mrežnih kаmerа sа visokim stepenom osetljivosti 

nа svetlost koju Lightfinder tehnologijа danas već 

omogućava, аli postoji interesovanje za još većom 

rezolucijom. Sve veća osetljivost nа svetlost sa mаnje 

šumа u slici biće ključnа kаrаkteristikа svаke nove 

tehnologije za obradu slike. S obzirom na činjenicu 

da Axis uvek koristi senzore nаjnovije tehnologije i 

kontinuirаno rаzvijа softver, realno je očekivati je da 

će i dalje rаzvijati proizvode sa visokim stepenom 

osetljivosti na svetlost. 

Korisni linkovi 

Zа više informаcijа, pogledаjte sledeće linkove: 

Axis Communications – ‘In the best of light – The 

challenges of minimum illumination’ 

www.axis.com/files/whitepaper/wp_light_sensitivity_ 

41137_en_1011_lo.pdf 

Kvalitetna low-light analogna kamera 

Axis Communications – ‘CCD and CMOS sensor 

technology’ 

www.axis.com/files/whitepaper/wp_ccd_cmos_40722_ 

en_1010_lo.pdf 

Axis Communications – ‘Lighting for network video 

– Lighting design guide’ 

www.axis.com/files/whitepaper/wp_lighting_for_ 

netvid_41222_en_1012_lo.pdf 

Kamera Axis Q1602-E sa Lightfinder tehnologijom 



37

TEHNIKA 

Vladimir Ćalić 


Bežični protivprovalni sistemi 

Visok nivo pouzdanosti 

Možete li zamisliti svet u kome 

svaki pojedinac uživa ličnu 

i sigurnost imovine kod kuće i na 

poslu? Moderni sistemi zaštite, 

bežične i digitalne IP tehnologije 

omogućavaju kreiranje novih 

funkcija upravljanja i nadzora 

u skladu s potrebana modernog 

korisnika. Visonic® je najnovija 

članica Tyco International grupe 

i svetski lider u primeni naprednih 

bežičnih tehnologija za zaštitu 

ljudi i imovine, koji svoju poziciju 

temelji na inovativnim proizvodima, 

u koje je ugrađeno 90 patenata 

i preko 40 zaštićenih inovacija. 

Visonicove bežične komunikacijske 

tehnologije uspešno se koriste u 

više od milion bežičnih aplikacija 

zaštite širom sveta o čemu svedoče 

i podaci IMS Research instituta za 

prošlu godinu prema kojima ova 

kompanija potpuno dominira u 

segmentima bežičnih i PIR bežičnih 

detektora u Evropi, na Bliskom 

istoku i u Africi. Ova pouzdana 

bežična komunikacija (nivo 2 

i 3) omogućava instalaterima 

da unaprede svoje poslovanje 

u privatnim i manjim poslovnim 

objektima. 

Norme za veću pouzdanost 

i sigurnost 

Nova evropska norma EN 50131 

između ostalog definiše stepen 

sigurnosti opreme koja se koristi 

u sistemima tehničke zaštite i 

klasifikuje sisteme tehničke zaštite 

u četiri grupe – stepen sigurnosti 

(nivo 1 do 4). Stepen sigurnosti 

celog sistema određen je najnižim 

stepenom ugrađene komponente. 

Nivo 1 – najniži nivo sigurnosne 

opreme 

audio-signalizacija ili osnovna 

dojava događaja 

tamper nije obavezan, nema 

memorije alarma 

Nivo 2 – stepen koji zadovoljava 

većinu kućnih i manjih poslovnih 

aplikacija 

obavezna audio/vizuelna 

signalizacija i dojava događaja 

kontrolnom centru 

sva oprema mora imati 

protivsabotažnu zaštitu 

(tamper) 

memorija događaja alarmne 

centrale za minimalno 

250 događaja 

38 


pregled sistema dva puta 

godišnje lokalno ili jedanput 

lokalno + daljinski (instalaterski 

nadzor sistema) 

Nivo 3 – stepen koji zadovoljava 

većinu komercijalnih aplikacija 

(npr. banke, pošte) 


signalizacija i dojava događaja 

u kontrolnom centru 

kompletna oprema mora 

imati protivsabotažnu zaštitu 

(tamper), a detektori pokreta 

obavezno „anti-masking“ 

funkciju 

u memoriju događaja alarmne 

centrale registruje se minimalno 

500 događaja 


godišnje lokalno ili jedanput 

lokalno + daljinski (instalaterski 

nadzor sistema) 

Nivo 4 – najviši zahtevi za sigurnost 

opreme 


signalizacija opremljena 

sklopovima za protivsabotažnu 

zaštitu (npr. signalizacija 

punjenja penom) i 

neprekidna, zaštićena 

(kriptovana) i nadzirana 

komunikacija događaja prema 

bezbednosnom dojavnom 

centru 

detektori pokreta moraju imati 

sve oznake trećeg stepena 

+ funkciju detekcije sabotažne 

redukcije maksimalnog dometa 

u memoriju događaja alarmne 

centrale registruje se minimalno 

1000 događaja 


godišnje lokalno 

Trenutno raspoloživa oprema 

omogućava najviše treći stepen 

sigurnosti na nivou sistema jer 

većina opreme tehničke zaštite ne 

zadovoljava četvrti stepen. 

Profesionalni bežični 

protivprovalni sistemi 

Nove tehnologije, standardi 

i načini upravljanja i nadzora 

sistema putem interneta, wi-fi 

i blutut povezivanje, tač skrin 

monitori, aplikacije za mobilne 

SmartPhone uređaje s Apple ili 

Android operativnim sistemima, 

široka lepeza bežičnih detektora, 

digitalnih komunikatora, softvera 

i druge dodatne opreme više nego 

ikada ranije utiču na bolji kvalitet 

bežičnih protivprovalnih sistema. 

PowerMax Complete bežična 

alarmna centrala sa dvosmernom 

komunikacijom na 868 MHz koja 

podržava do 28 bežičnih zona 

za programiranje (+ 2 žičane) 

i 3 particije koje olakšavaju 

instalaciju u stambenim i manjim 

poslovnim aplikacijama u kojima 

korisnici osim većeg nivoa zaštite, 

(nivo 2) imaju i specifične zahteve, 

kao što su hitne dojave ili slušanje 

razgovora u štićenom prostoru. 

Dvosmerna komunikacija centrale 

s ostalim uređajima u sistemu 

garantuje pouzdan rad i kontrolu. 

LCD tastatura sa tekstualnim 

porukama i glasovnim uputstvima 

na srpskom jeziku kao i veliki izbor 

daljinskih upravljača i tastatura 

znatno povećavaju komfor 

korisnika, a ugrađen modul za 

dvosmernu audio-komunikaciju 

omogućava daljinsko slušanje, 

razgovor i kontrolu preko 

fiksnog ili mobilnog telefona. 

Komunikacija se ne obavlja 

putem telefonskih linija, već su 

„plug-In“ modulima omogućene 

i GSM/GPRS i IP komunikacija. 

Tako korisnici osim SMS, MMS ili 

i-mejl izveštaja, mogu posmatrati 

šta se događa u štićenom 

prostoru preko IP kamera i 

daljinski upravljati i kontrolisati 

postavke cele aplikacije sistema 

zaštite. Omogućena je dojava 

svih događaja na dva telefonska 

broja kontrolnog centra i čak četiri 

privatna telefonska broja korisnika. 

Ponuda bežičnih proširenja za 

ovu centralu je najveća na tržištu, 

a pored velikog broja spoljnih 

i unutrašnjih PIR detektora, 

detektora za staklo, magnetskih 

kontakata i sirena izdvajaju se 

uređaji za detekciji opasnih 

situacija (detektori plinova, dima, 

temperature i poplave), kao 

i uređaji za dojavu hitnih i kritičnih 

situacija namenjeni prvenstveno 

starijoj populaciji ili zaposlenima na 

rizičnim mestima (u menjačnicama 

i trgovinama). 

Korisnicima koji žele nešto 

povoljnije, ali tehnološki napredno 

rešenje zaštite, Visonic® nudi 

PowerMax Express nivo 2 bežičnu 

alarmnu centralu malih dimenzija 

sa dobrim performansama, koja 

ima gotovo sve karakteristike 

PowerMax Complete centrale (osim 

dvosmerne audio‐komunikacije) 

po vrlo povoljnoj ceni. PowerMax 

Express je vrlo praktično 

početno rešenje bežične 

protivprovalne zaštite, koje se 

može proširiti brojnim uređajima 

i funkcionalnostima, u zavisnosti od 

želja i potreba korisnika. 

U Visonicu® najavljuju i brojne 

novitete od kojih izdvajamo 

PowerMaster-10® – prvi bežični 

protivprovalni alarmni sistem čija 

centrala koristi nivo 3 PowerG 

bežičnu tehnologiju razvijenu 

na temelju iskustava primene 

vojnih bežičnih komunikacija. 

Ova tehnologija bitno povećava 

mogućnosti sistema zaštite 

(npr. domet je nekoliko puta 

veći od uobičajenih bežičnih 

uređaja i meri se u kilometrima) 

i pouzdanost (nivo 3), pa se 

izjednačava sa vrlo pouzdanim 

žičanim sistemima zaštite koji se 

primenjuju na mestima visokog 

rizika. Takođe, vek trajanja baterija 

za skoro sva PowerG proširenja 

je znatno duži (četiri do osam 

godina za tipičnu upotrebu), 

a interferencija uobičajena pri 

bežičnoj komunikaciji izbegava 

se primenom 50 različitih 

frekvencijskih podkanala 

upotrebom FHSS (Frequency 

Hopping Spread Spectrum) 

tehnologije. 


39

TEHNIKA 

Mrežna kamera 

Axis Q1604-E 

Izvanredan kvalitet slike u uslovima 

naglašenog pozadinskog osvetljenja 

Kamera za širokougaono 

snimanje (WDR – wide dynamic 

range) i funkcijom za dinamično 

snimanje (dynamic capture), radi 

tako što obrađuje veliki broj slika 

sa različitim vremenom ekspozicije, 

kombinujući naprednu obradu 

slike. Prilikom takve obrade ni jedan 

deo slike nije previše osvetljen ni 

zatamnjen. Ovo je posebno važno 

u okruženjima gde postoji problem 

sa pozadinskim osvetljenjem ili 

jakim kontrastima. Upravo zato je 

nova Axis Q1604-E mrežna kamera 

odličan izbor za video-monitoring 

ulaza, tunela, pasaža i zgrada sa 

velikim staklenim površinama 

(na aerodromima, železničkim 

stanicama i sličnim zgradama). 

Kamere Axis Q1604 (za unutrašnju 

montažu) i Axis Q1604-E (za 

spoljašnju montažu) isporučuju 

kvalitetnu sliku sa progresivnim 

skeniranjem 1MP / HDTV 720p 

rezolucije i višestruke H.264 i 

pokretne JPEG video-strimove 

koji se mogu podešavati 

pojedinačno i simultano. Ostale 

karakteristike kamere su: funkcija 

za dnevno‐noćni rad, varifokalni 

objektiv sa remote back fokusom, 

kao i dvosmerna audio-podrška. 

Axis Q1604-E je usklađen sa IP66- 

i NEMA 4X-standardima. Takođe, 

ima nosač za zid i štitnik od sunca, 

prašine, kiše i snega. Ova kamera 

normalno radi na spoljašnjoj 

temperaturi u rasponu od –40 °C 

do +50 °C. 

Osnovne funkcije: 

Širokougaono snimanje (Wide 

Dynamic Range – dynamic 

capture) 

1 megapiksel rezolucija ili 

HDTV 720 p 

Dnevno-noćni rad 

Remote back fokus 

Višestruki H.264 video-strimovi 

Napajanje preko eterneta 

(Power over Ethernet – PoE) 

Spoljašnji model sa kontrolerom 

temperature. 

Mrežna kamera 

Axis M3114-VE 

Pristupačna i ultra-diskretna HDTV 

fiksna dom-kamera za spoljašnju 

montažu 

Axis M3114-VE Nocap 2 mm je 

nova u nizu Axis M31-VE serije 

mrežnih kamera, koju karakteriše 

izuzetno diskretan dizajn. Ne samo 

da ima pristupačnu cenu, nego je i 

zbog svoje dimenzije (staje na dlan) 

pogodna za montažu. 

Ovaj novi model Axis kamere nema 

zaštitu od vremenskih uslova, ali 

zato omogućava korisniku širi 

horizontalni ugao gledanja od 

čak 105°. 

Takve kamere su pogodne za 

primenu u unutrašnjim uslovima, 

kao i u zaštićenim spoljašnjim 

uslovima. Na primer, ova kamera 

može pokriti nekoliko parking 

mesta na velikom parkingu ili čitavu 

površinu neke prodavnice, kada je 

montirana u neki njen ugao. 

Ukoliko se koristi Corridor Format, 

kamera će još bolje vertikalno 

pokriti prostor. Slika sa ove kamere 

ima maksimalan broj frejmova, 

u svim rezolucijama od jednog 

megapiksela, uključujući i HDTV 

720p. 


ugao od 105° za širu ili veću 

pokrivenost scene 

1 MP rezolucija, uključujući 

HDTV 720 pikslela 

otporna na oštećenja, sa 

tampering alarmom 

jednostavno se montira 

i ima napajanje preko eterneta 

(PoE). 

40 


TEHNIKA 

Uskoro u prodaji 

Axis Q60-C PTZ Dom kamera 

Brze PTZ dom kamere sa aktivnim hlađenjem 

Axis Q60-C PTZ dom mrežne i odolevaju pustinjskim uslovima 

kamere su u samom vrhu u kojima su česte peščane oluje. 

kada je reč o pan/tilt/zum dom Axis Q60-C modeli kamera 

kamerama. Ispunjavaju najviše podržavaju rezoluciju od D1 do 

kriterijume video-nadzora, 

HDTV 1080 p. Korisnici uz njih 

a namenjene su oblastima u kojima mogu da nabave i medija konvertor 

dominiraju ekstremni vremenski za umrežavanje kamera putem 

uslovi kao što su pustinje. Idealne 

standardne ili optičke mreže, što 

su takođe za video-nadzor 

će značajno smanjiti troškove 

industrijskih pogona i velikih 

instalacije na velikim rastojanjima. 

gradova, jer se mogu jednostavno 

Pomoću medija konvertora ove 

montirati, a pouzdano rade i na 

kamere se mogu povezati sa 

temperaturama do +75 ºC. 

eksternim alarmnim uređajima. 

Zbog kompaktnog i robusnog 

dizajna i aktivnog hlađenja, IP66- 

i NEMA 4X-standarda, ove kamere 

ispunjavaju sve vojne standarde 


Pouzdan rad na temperaturama 

do +75 °C 

Jednostavna i pouzdana 

montaža 

Otpornost na prašinu i vodu 

(IP66 & NEMA 4X), ispunjava 

vojni standard (MIL-STD-810G) 

Velike mogućnosti zumiranja 

i rezolucija do HDTV 1080p 

SFP fiber optički slotovi i RJ-45 

konektori 

I/O za alarmni ulazi/izlazi. 

GOOD DESIGN 

priznanje za Bosch 

Dinion 

HD 1080p 

kamera 

Boschova Dinion HD 

1080p kamera za videonadzor 

je nagrađena GOOD 

DESIGN TM priznanjem za izuzetan 

dizajn u kategoriji zaštitne 

opreme, za 2011. godinu. Ovu 

prestižnu nagradu svake godine 

dodeljuju Muzej za arhitekturu 

i dizajn iz Čikaga i Evropski centar 

za umetnički dizajn u arhitekturi 

i urbanističke studije. 

Olav Boiten, menadžer proizvoda u 

kompaniji Bosch je izjavio: 

Novim dizajnom, cilj nam je bio 

da izrazimo pravi identitet Bosch 

brenda. U centru pažnje su kvalitet 

i detalji za uspešan rad u najvišim 

segmentima video‐nadzora. 

Nova kamera ima potpuno 

redizajnirano kućište i sofisticiranu 

HD tehnologiju. 

U oblasti video-nadzora, Bosch 

Dinion kamere predstavljaju 

najbolja rešenja visoke tehnologije 

koja obezbeđuju kompletan 

nadzor, kvalitetne HD sadržaje sa 

najboljim radnim performansama 

u uslovima slabog osvetljenja 

i odlično reprodukuje boje. 

Zapažanje detalja je od ključnog 

značaja za siguran i pouzdan 

video-nadzor. Sa ugrađenom IVA 

tehnologijom (intelligent video 

analysis), kamera automatski 

označava kritične situacije na 

monitoru i pomaže operateru da 

efikasno nadzire određeni prostor. 

Ovo nije prvi put da GOOD DESIGN 

nagrađuje Bosch kameru. U 2010. 

godini Boschov CSS 900 Ultro 

diskusioni sistem je dodeljeno 

ovo priznanje, a u 2009. godini 

nagrađene su MIC kamere serije 

400 od nerđajućeg čelika. 


41

TEHNIKA 

Eye-level kamere 

Pouzdana i diskretna identifikacija 

koji je pogodan za identifikaciju 

ne samo lica već i opšti pregled 

scene. Kamere Axis P8513 i P8514 

se proizvode u tri različite boje: 

crnoj, beloj i hromiranoj, tako da 

se svaka od njih može savršeno 

uklopiti u različitim sredinama. 

Crni i hromirani model kamera se 

isporučuju bez nalepnica. Korisnici 

ih dobijaju posebno i sami lepe 

nalepnice na visinomer, dok se 

beli model isporučuje zajedno sa 

nalepnicom za pokazivač visine na 

kameri. 

Kamere su vrlo jednostavne za 

instalaciju, sa samo jednim kablom 

i budući da je kamera u obliku cevi, 

njen položaj se može podešavati 

prema potrebi jednostavnim 

okretanjem cevi. Recimo, može 

biti usmeren u pravcu osobe koja 

prolazi, kako bi se identifikovalo 

njeno lice. Kamera ima ugrađen 

eternet kabl dužine 3 metra, na 

čijem kraju je montiran unutrašnji 

(ženski) RJ-45 eternet konektor. 

Axis P8513 i P8514 su mrežne 

kamere koje se instaliraju 

u cevi, u visini očiju. Na prvi pogled 

izgledaju kao da su namenjene za 

merenje visine, a zapravo njihova 

prava namena je da identifikuju 

određeni prostor i ljude koji 

su u njemu. Kamera se obično 

postavlja na visini od 160 cm, ima 

fiksni širokougaoni pinhole objektiv 

Osnovne karakteristike kamere su: 

eye-level kamera služi za 

pouzdanu identifikaciju, daje 

oštre slike sa male udaljenosti 

i opšti pregled scene 

boja se bira prema ambijentu, 

radi što boljeg uklapanja 

jednostavno se instalira i ima 

kompletan pribor za montažu 

SVGA i HDTV 720p modela 

višestruki H.264 video-strimovi 

nije potrebno dodatno 

održavanje 

pokazivač visine obeležen 

nalepnicom 

inteligentna video-analiza. 


TEHNIKA 

Novi proizvod iz Milestone 

XProtect Mobile 

Mobilna aplikacija za pristup XProtect platformi 

pomoću smart telefona i tablet računara 

XProtect Mobile je specijalno 

dizajnirana aplikacija za 

XProtect VMS koja omogućava 

korisnicima efikasan monitoring 

videa sa bilo koje lokacije u bilo 

koje vreme. 

Radnici obezbeđenja, menadžeri 

u kompanijama, instalateri i ostali 

korisnici mogu da pristupe 

i posmatraju video sa Milestone 

Xprotect platformi na Android 

smart telefonima ili tablet 

računarima. Ova aplikacija je 

usklađena sa svim novijim XProtect 

VMS proizvodima i može se 

preuzeti sa Android Marketa. 

Operateri mogu da gledaju sliku 

uživo ili pregledaju snimljeni 

materijal pomoću mobilnih 

mreža (Wi-Fi, 3G ili 4G ), ukoliko 

pristupe Milestone XProtect 

sistemu video‐nadzora, sa bilo 

kog mesta u svetu. Zbog svoje 

dodatne fleksibilnosti prilikom 

video-monitoringa XProtect Mobile 

omogućava sledeće opcije: 

Podešavanje (setovanje) 

višestrukih servera i povezivanje 

sa kamerama na različitim 

lokacijama 

Preuzimanje monitoring panela 

direktno sa XProtect Smart 

Client-a 

Kontrola pan-tilt-zum (PTZ) 

kamera 

Zumiranje na ekranu osetljivom 

na dodir 

Snapshot videa i slanje putem 

MMS-a i e-mail-a 

Pristup slici uživo ili snimljenom 

materijalu sa bilo koje lokacije 

Korisnici monitoringa putem smart 

telefona ili tablet računara imaju 

bolji uvid u situaciju i mogućnost 

da sa bilo koje lokacije efikasno 

i blagovremeno reaguju i 

preduzmu odgovarajuće akcije 

u slučaju incidenta. 

Od proleća 2012. korisnici iPhone 

i iPod-a moći će da preuzmu 

XProtect Mobile aplikaciju sa 

Apple® App Store-a. 


43

TEHNIKA 

Marko Purić 


Labor Štraus 

Bežični sistemi za detekciju 

požara FI700/RF 

Moderni bežični sistemi za detekciju požara doprinose boljoj zaštiti ljudskih 

života i imovine, a usklađeni su sa evropskim standardom EN 54-25 

Širok spektar sistemskih 

modula, u koje se ubrajaju 

automatski detektori požara, ručni 

javljači, sirene ili kontrolni moduli 

najčešće su kablovima povezani 

sa požarnom centralom. Međutim, 

u slučajevima kada se objekat 

prostire na velikim površinama, 

postavljanje kablova prilikom 

instaliranja sistema je veoma skupo. 

Rešenje sa bežičnim sistemom 

za detekciju požara FI700/RF, koji 

je ne samo atraktivno dizajniran, 

već i izrađen prema najnovijoj 

tehnologiji, je u tom slučaju najbolji 

izbor. 

Struktura i komponente 

bežičnog sistema 

Komponente bežičnog sistema 

za detekciju požara – automatski 

detektori požara, ručni javljači, 

moduli i oprema za signalizaciju 

„komuniciraju“ sa požarnom 

centralom putem RF interfejsa. 

Analogni RF interfejs FI700/RF/W2W 

je integrisan u ADM petlju dobro 

poznate požarne centrale iz serije 

BC216. Za „komunikaciju“ sa petljom 

koristi se Labor Strauss/700 protokol, 

koji podržava do 240 adresabilnih 

modula po jednoj petlji. 

Zaštićen digitalni bežični protokol 

služi za dvosmerni prenos podataka 

između RF interfejsa i 32 RF 

modula. Požarna centrala pristupa 

svim RF modulima na isti način kao 

i kad je reč o žičanim modulima. 

Svi moduli u sistemu zauzimaju po 

jednu adresu u petlji. 

Za povećanje bežičnog dometa 

na čak 3 km može se koristiti 

RF ekspander. 

Svaki RF modul se napaja sa dve 

integrisane baterije. U slučaju kvara 

glavne baterije, napajanje modula 

preuzima sekundarna baterija. Rok 

trajanja baterije je 5 godina, pa su 

troškovi održavanja mali. 

Automatski bežični detektori 

serije FI700/RF obuhvataju 

optički detektor dima koji radi 

po scattered light principu za 

detekciju čestica dima i rate‐of‐rise 

temperaturni senzor koji je 

izrađen prema EN 54‐5 A1R 

standardu. Drugi bežični detektor 

jeste optičko‐termički detektor 

(inteligentna kombinacija senzora), 

koji je otporan na lažne alarme. 

Prema EN 54-11 standardu, ručnim 

bežičnim javljačima se mogu 

aktivirati požarni alarmi. Takođe, 

pomoću nadzornih i kontrolnih 

modula mogu se integrisati 

kontaktni detektori i eksterni uređaji, 

da bi se aktivirali. Prikaz stanja 

aktiviranih detektora (jednog ili više) 

može se pratiti na adresabilnom 

indikatoru. Različite bežične sirene, 

strob lampe ili kombinovani signalni 

uređaji aktiviraju se nakon aktiviranja 

alarma. 

Povećan domet 

Prilikom implementacije velikih 

sistema, može da oslabi signal 

između RF interfejsa, što je 

posledica strukturnih barijera. 

Ovaj problem rešava se uz pomoć 

RF ekspondera FI1700/WE koji 

povećavaju domet RF interfejsa 

i do 3 km. RF ekspander je povezan 

sa 32 bežična detektora, modula 

ili uređaja za signalizaciju, kao i sa 

6 dodatnih RF ekspandera. 

Softver za podešavanje 

Ceo bežični sistem se podešava 

pomoću PC softvera. Tokom 

procesa instalacije, podešavaju se 

adrese uređaja, kao i specifične 

opcije u odnosu na vrstu 

detektora (npr. nivo osetljivosti 

bežičnog optičkog detektora). 

Softver, takođe, omogućuje uvid 

u parametre sistema, kao što su 

jačina signala i eventualne smetnje. 

Ovo je najbolji način za proveru 

i stabilnost bežičnog sistema. 



45

TEHNIKA 

Dušan Prpić 


Unapređeni H.264 

Da li je H.264 kompresija budućnosti 

za sistemime video-nadzora? 

Proizvo đači najavljuju dodatna unapre 

đenja ove tehnologije već kra jem 

ove godine 

Istraživači bezbednosnog tržišta 

predviđaju da će ove godine 

znatno porasti potražnja za HD 

i megapiksel mrežnim kamerama, 

čak za preko 70% u odnosu na 

prethodnu godinu. 

Iskusni korisnici dobro znaju 

koje su prednosti bezbednosnih 

kamera visoke rezolucije (pre svega, 

jasnija slika prilikom gledanja 

videa u realnom vremenu), ali ne 

zaboravljaju koliko to utiče na 

uvećanje datoteka, pa samim tim 

i troškove skladištenja snimaka. 

Ovo su već dovoljni razlozi da 

se razmišlja o nekom efikasnom 

rešenju. Pošto korisnici moraju 

da iskombinuju nekoliko važnih 

elemenata – veći obim HD 

video‐snimaka, manju (iako 

kratkoročnu) dostupnost skladišnim 

medijima i ekonomičnost, onda je 

jedno od rešenja da nabave kodek 

za video‐kompresiju. 

Potencijalni formati 

kompresija 

H.264 SVC – iako na tržištu 

postoji mnogo različitih varijanti 

H.264 kodeka, predlažemo da 

se upoznate sa Scalable Video 

Coding (SVC), koja se već uveliko 

koristi u drugim bezbednosnim 

segmentima, a veoma retko 

u rešenjima video-nadzora. 

Ovaj kodek ima manju propusnu 

moć, iz čega proizilazi da je 

potreban i manji prostor za 

skladištenje, kao i mogućnost 

dinamičke promene veličine videozapisa. 

WebM – otvoren i besplatan 

format za video-kompresiju, koji 

se zasniva na VP8 algoritmu. 

Postoji dosta dilema oko toga da 

li je WebM efikasniji i ima bolje 

performanse u odnosu na H.264 

standard. Prednost WebM je što je 

optimizovan za HTML5 video, što 

je opredeljujući faktor za njegovu 

primenu u VsaaS aplikacijama 

(video-nadzor kao usluga). Glavna 

prepreka koja za primenu WebM 

u video-nadzoru je nepostojanje 

sopstvenog protokola za striming 

u realnom vremenu. 

Visokoefiksano video-kodiranje 

(HEVC) – HVEC standard, 

koji je nastavak usavršavanja 

H.264 standarda, još uvek je u fazi 

razvoja. Ratifikacija ovog novog 

standarda je planirana tek krajem 

2012. i početkom 2013. godine. 

Šta nas, dakle, očekuje u 2012. 

godini? Bilo bi pošteno reći da 

se industrija video-nadzora ne 

ide uvek u korak sa najnovijim 

tehnologijama video-kompresije. 

MPEG4, Wavelet i JPEG2000 se 

još uvek široko primenjuju, dok 

se H.264 ponekad još uvek naziva 

„novom“ tehnologijom. 

S obzirom na to da je 

H.264 SVC u suštini produžetak 

H.264 standarda, reč je o alternativi 

koja se ne može dugoroćno održati 

i očekuje se da će se tokom 2012. 

lansirati veći broj novih uređaja 

za video-nadzor sa podrškom za 

H.264 SVC. 

Dugoročno gledano, moguće je 

da je HEVC kandidat za naslednika 

H.264 standarda, mada će to 

zavisiti od unapređenja njegovih 

performansi i pogodnosti za 

primenu u video-nadzoru. 

46 




AKTUELNO 

Sindikat u privatnom obezbeđenju 

U ZEMLJI čUDA 

Politička scena u Srbiji podeljena je na principijelne realiste i neprincipijelne 

pragmatičare. Imaju li oni uopšte vremena za socijalni dijalog ili ga pominju 

samo pred izbore? 

Zarada utiče na sposobnost 

društva da osigura dostojan 

standard s jedne strane, a s druge, 

omogućava da se upravlja 

promenama u društvu. 

Pregovaranje o uslovima rada 

i visini zarada najvažniji je zadatak 

društva, naročito u zemljama gde 

se brzo odvija privatizacija (čitaj 

Srbija!). Važnost socijalnog dijaloga 

ovde dolazi do punog izražaja. 

Iako je Srbija uveliko zagazila 

u privatizaciju, sindikalne aktivnosti 

nikada nisu bile usporenije. 

Gotovo da ne postoje. Kad je reč 

o minimalnoj zaradi, ne postoje 

pravila igre koja bi obavezala 

poslodavce da ih poštuju zbog 

nepostojanja sindikata i neuverljive 

sveobuhvatne argumentacije, 

ograničene na određene činjenice 

istrgnute iz konteksta, pa je sva 

prilika da će radnici obezbeđenja 

biti upućeni na svoje „prirodne“ 

socijalne partnere, poslodavce, radi 

postizanja primarnog bipartitnog 

konsenzusa. O tripartitnom 

konsenzusu se još ne može govoriti, 

dok se ne stvore pravi uslovi za 

njegovu realizaciju. 

Da bi se izbegle mnoge zamke 

možda je najbolje sklopiti 

sporazum o nacionalnoj politici 

zarada. Udruženje poslodavaca 

(još samo da se odredi koje) mora 

podržati tu inicijativu, a sindikati 

ne bi trebalo da zaustavljaju taj 

proces. I što je još važnije, moraju 

izbeći svoje pojedinačne parcijalne 

inicijative. 

Demokratija je zahtevna stvar, 

teško je dobiti izbore. Ali još teže 

je posle izbora efikasno sprovesti 

izborna obećanja i promene koje 

svi očekuju. U Srbiji u svakom 

segmentu društva ima bezbroj 

izazova, gde su potrebni drastični 

rezovi. Neću da elaboriram koji 

su to rezovi, jer ih iznose u svim 

medijima, ali se pitam koji su to 

alati koji nam mogu poslužiti za 

mnogobrojne temeljne promene. 

Neke promene će se sprovesti, 

ali je pitanje ko će platiti najveći 

ceh. Realno, ako prodamo ili 

iznajmimo sve svoje resurse stranim 

investitorima, otvara se pitanje 

našeg suvereniteta, ali ako ne 

dovedemo svež kapital preti li nam 

opasnost od tihe agonije? 

Dakle, izgleda da je najbolji 

onaj srednji put kojim treba 

balansirati između potencijalnih 

srpskih projekata i nastojanja da 

dovedemo strani kapital. Kako to 

da postignemo? Zvuči jednostavno, 

a gotovo je nedostižno. 

SINDIKALNO MULJANJE 

Očigledno je da sadašnji 

sindikati u Srbiji nisu baš 

najbolje udavače kad se niko 

ne grabi da im bude saveznik. 

A, priznaćete, sumnjivo je 

kad se neko sam nudi, a niko 

ga neće... Korisnije im je da 

se okanu politike, jer sindikat 

nikako ne ide ruku pod ruku 

s političarima. U sveopštem 

muljanju sindikalni lideri su 

zaboravili ono najvažnije – da 

se dogovore sa bazom. Ako je 

uopšte imaju... 

Dakle, postoje tri opcije: tehnološka 

revolucija, novi društveni odnosi 

(nasilna revolucija i preraspodela 

dobara) i „status quo“, dok se ne 

ostvari jedna od prve dve opcije. 

Može li se ostvariti dogovor 

između poslodavaca i radnika, 

a onda i države, bar zbog budućih 

generacija? Čini se da je to 

nemoguće ili da je to retka pojava. 

Bar u Srbiji. Šteta. Treba pokušati. 


AKTUELNO 

Uvođenje broja 112 u Srbiji 

ove godine 

Početkom februara u Beogradu 

je obeležen evropski 

dan broja 112 – jedin stvenog 

sistema za reago vanje 

u hitnim slučaje vima. Tom 

prilikom nadle žni su izrazili 

svoja očekiva nja da će ove 

godi ne broj 112 biti uveden 

i u Srbiji. 

Na svečanosti, ministri unutrašnjih 

poslova i zdravlja, 

Ivi ca Dačić i Zoran Stanković, ukazali su na značaj uvođenja 

tog sistema sa aspekta brže i efekasnije pomoći 

građa nima u slučaju vremenskih nepogoda, požara, po plava 

ili saobraćajnih udesa. 

Digital Security potpisao 

ugovor s kompanijom 

Indigo Vision 

Beogradsko preduzeće Digital Security je krajem 2011. 

godine postalo autorizovani za stupnik britanske kompani 

je Indigo Vision, za teritoriju Srbije i Crne Gore. Iako 

ozvaničena tek krajem godine, sa radnja između srpskog 

di stribu tera i ovog po znatog svetskog brenda sa sedištem 

u Edinburgu, započeta je prilikom realizacije veli kog 

pro jekta instaliranja video-nadzora u Beogradu, nepo sredno 

pre održavanja Uni verzijade u našem glavnom gradu. 

Dačić je na skupu, kome je prisustvovao i šef delegacije 

Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, izrazio očekivanje 

da će uvođenje sistema broja 112 u Srbiji početi u ovoj 

godini. 

Uvođenje jedinstvenog broja 112 za hitne pozive 

u skla du je sa Zakonom o vanrednim situacijama, kao i jedna 

od obaveza za ostvarivanje punopravnog članstva u 

Evrop skoj uniji – rekao je Dačić. 

On je podsetio da je nedostatak novca bio glavni razlog 

odlaganja uvođenja broja 112 i da je odbačen predlog 

MUP-a da se telefonski računi građana uvećaju za pet ili 

sedam dinara mesečno, kako bi broj 112 bio uveden. 

Dačić je dodao da je formirana radna grupa na nivou Vlade 

Srbije koja će se baviti uvođenjem tog sistema, za jedno 

sa republičkom agencijom za telekomunikacije. 

Očekuje se da će ove godine početi realizacija tog sistema 

– kazao je Dačić, dok je Stanković naglasio značaj 

sistema sa aspekta rada službe Hitne pomoći. 

Prema njegovim rečima, uvođenje sistema 112 doprineće 

da Hitna pomoć bude mnogo efikasnija, tako što će biti 

organizovana po ugledu na evropske modele. 

Dežer je istakao i da je izuzetno hladno vreme u Srbiji 

možda i prava prilika da se govori o evropskom sistemu 

broja 112, dodavši da su sada svima na pameti dve reči 

– hitno i vanredno. 

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag 

Ma rić je podsetio da pokušaji uvođenja sistema broja 

112 u Srbiji traju više od tri godine. 

Tom prilikom Digital Se curity je ponovo potvrdio svoje 

respektabilno mesto na bezbednosnom tržištu Srbije. 

Donedavno zastupnici kva litetne Pelco opreme, nisu gubili 

vreme da korisnicima u Srbiji i Crnoj Gori ponovo 

ponude savremenu opremu koja je namenjena do brim 

poznavaocima bezbed nosnih tehnologija. 

Korisnici sada imaju priliku da direktno preko firme Digital 

Se cu rity da naruče najnoviju IP opre mu za vi deo-nadzor 

koja je popularna u pro fesionalnim si ste mi ma ši rom 

sveta. 

Više informacija na: 

www.indigovision.com 

48 


AKTUELNO 

Srbiju najviše muči korupcija 

Prema poslednjim istraživanjima ekonomskih sloboda Srbi 

ja je na 101. mestu od 179 zemalja sveta. Međutim, 

više zabrinjava činjenica što smo na 83. mestu od 

180 ze malja, kad je reč o korupciji. Naime, korupcija 

je ras pro stranjena na svim nivoim, mito je popularan 

u svim se gmen tima društva. Vlasti nisu dovoljno dosledne, 

dok su istrage najčešće politički mo tivi sane. Po sto je 

i organizovane kriminalne grupe koje se bave pra njem 

nov ca, navodi se u istraživanjima koje je spro vela američ 

ka Fondacija Heritage. U izveštaju se na vo di da nam je 

i si stem sudstva korum piran i ne efi kasan. Oce njuje se da 

su sudije često nekom petentne, malo pla će ne i ne mo ti visa 

ne za rad. U oblasti zaštite inte lektu al ne svojine sta nje 

se još nije dovoljno popravilo. Ako pogle da mo re zul tate 

koje je ostvarila Vlada iz ugla upra vlja nja budže tom, ni 

tu sta nje nije ništa bolje. Najveća boljka, kako se na vodi 

u izve štaju, jesu državna preduzeća koja posluju sa gu bitkom 

i tako narušavaju fiskalnu ravno težu. 

Mala bara, puno krokodila 

Prema nekim najavama, od januara 2013. godine biće 

uki nuti obavezni komorski doprinosi u Srbiji. Biće to veli 

ki udarac za sve zaposlene u komorama. Takvo pre stroja 

vanje će se dogoditi i u dve najveće komore u Srbiji 

– Privrednoj komori Srbije i Privrednoj komori Beograda. 

Ukoliko bi se transformisali u udruženja poslodavaca, 

kako najavljuju, taj posao bi bio gotovo nemoguć, jer su 

poslodavci, po sili zakona, dosad bili obavezni čla no vi 

privrednih komora. 

Sada ove dve najveće komore odmeravaju snage i traže 

svoje mesto pod suncem. Kako smo obavešteni, Privred 

na komora Srbije je od te ideje odustala, a Privredna 

komora Beograda i udruženje Poslodavac ne nameravaju 

da odustanu od svoje namere. Udruženje Poslodavac 

su osnovali srpski privrednici, među kojima su Miodrag 

Ko stić, Toplica Jovanović, Đorđe Vučinić i drugi. Ovo 

Udru ženje je četvrto republičko udruženje registrovano 

u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Sporno je samo 

to što privredne komore, sve dok ubiraju doprinose, ne 

mogu da osnivaju udruženja poslodavaca, tako da udruženje 

može biti registrovano, ali ne može učestvovati 

u so cijalnom dijalogu. Takođe, ne mogu država i paradržav 

ni organi da formiraju udruženja poslodavaca, a komo 

re jesu paradržavni organi, tvrde u Mnistarstvu za 

rad i socijalnu politikiu. Između ostalog, sporna je i repre 

zentativnost udruženja, s obzirom na to da mora da 

oku plja najmanje 10 odsto poslodavaca koji zapošljavaju 

najma nje 15 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. 

Strani investitori se uglavnom informišu preko lokalnih 

konsultanata, a najčešće na zvaničnom saj tu MMF. Investitorima 

najviše smeta dužina dobijanja dozvola za gradnju, 

dužina stečajnih postupaka i proce su iranje tužbi. 

Zato obično osiguravaju investicije i ne pla ćaju ništa unapred 

ili traže da dobiju bankarske ga rancije. 

Do sada je, prema analizama, najvišu ocenu dobilo Ministarstve 

trgovine, jer dozvoljava apsolutnu slobodu ulaska 

na tržište veleprodajnim i maloprodajnim trgovinskim 

objek ti ma širom Srbiji. Međutim, interesantno je što Srbija 

već godinama dobija loše ocene od analitičara, a istovremeno 

be leži više stranih investicija od Slovenije, Crne 

Gore, Alba nije, Makedonije i BiH. 


49

AKTUELNO 

kupaca u trgovini. Dosadašnji trend (Physical security 

infor ma tion management) bio je namenjen integraciji 

velikih i sku pih sistema. Od sada će, kako je najavio 

Netavis, soft ver biti usmeren na srednje i male projekte, 

što je mno go perspektivnije u ovim kriznim vremenima. 

Dvodnevnom Netavis samitu prisustvovao je i beogradski 

par tner IP Way, koji je 2012. godinu započeo ambici oznim 

planovima, na kojima mnogi mogu da im pozavide. 

Robot koji razume 

Netavis 

Dvodnevni samit u Beču 

Na dvodnevnom samitu u organizaciji austrijske kom pani 

je Netavis, okupilo se oko 90 predstavnika poznatih 

svet skih proizvođača bezbednosne opreme, distributera 

i sistem-integratora iz različitih zemalja. Menadžeri proiz 

vo da poznatih svetskih kom panija među kojima su 

bili Axis, Sony, JVC, HP, Are cont vision i drugi prezento 

vali su pri sutnim gostima novi te te iz svojih bo ga tih 

proiz vod nih port folija i među sob no razmenili isku stva. 

U ime do maći na goste je po zdra vio Volfgang Baumgartner, 

ge ne ralni direktor kom panije Netavis. To kom 

pre zentacija do mini rao je trend koji zaokuplja goto vo 

sve proizvođače mrež nih ka me ra za video-nadzor, pa 

su centralne teme bile: problem osetljivosti kamera u lošem 

pozadinskom osvetljenju, megapiksel re zolucija, 

kao i LoLight tehnologija sa čipovima na menjenim za primenu 

u uslovima slabog osvetljenja, čime se naročito 

bavi kom panija JVC. Sasvim je jasno da je kriza uticala 

na sve proizvođače, ali Axis je ponovo potvrdio da je 

u top formi. Prezentovali su kameru P8514, skrivenu 

u metalnoj šipci, kao i najnoviju WDR kameru Q1604. Ni 

Sony nije zaostao u trci kad je reč o pozadinskom osvetljenju 

i oset ljivosti kamera. 

Tokom dvodnevnog samita Netavis je predstavio ambici 

ozne planove za 2012. godinu. Pored nekih tehničkih 

po boljšanja u vezi sa video-analitikom i unapređenih modula 

za praćenje objekata, najavili su i speci ja li zo vane 

module za praćenje vozila i detekciju lica. Ovi softveri 

su specijalizovani za prodajne objekte, jer pored brojanja 

ljudi, softver ima opciju za određivanje pola i godišta 

Na Univerzitetu za tehnologiju u Vroclavu naučnici su napravili 

robota EMIS, koji može da izrazi ljudska oseća nja 

poput iznenađenja, zbunjenosti i radosti. 

EMIS ujedno prepoznaje ljudske emocije i reaguje na njih, 

i zato predstavlja ogroman napredak u razvoju robotike. 

Robot EMIS ima pokretni vrat, tri diska i spe cijalne oči 

kojima može da izražava različita emotiv na stanja. 

Bilo je zanimljivo stvoriti robota koji „se ponaša“ priro 

dno kao čovek. Konstruisanje ruku predstavljalo je 

iza zov, pošto one moraju da budu lagane i sposobne 

za obavljanje određenih po kreta. Najinteresantniji deo je 

gla va, koja se sastoji od dva diska i pokretnih očiju koje 

mogu da izraze emocije poput sreće, tuge i besa – objašnja 

va profesor Kšištof Čon sa Univerziteta u Vroclavu 

u Polj skoj. 

Ovim izumom dosadašnji odnos čoveka prema robotima 

je podignut na viši nivo, iako se poljski stručnjaci trude 

da taj odnos u budućnosti bude još prirodniji. 

50 


AKTUELNO 

Ozvaničeno partnerstvo IP Way 

i Milestone 

Beogradska firma IP Way je uspešno započela ovu godinu 

potpisivanjem ugovora o partnerstvu sa danskom kompanijom 

Milestone. Tako su postali zvanični distributeri 

softvera i softverskih aplikacija ovog poznatog svetskog 

proizvođača. Ne samo da su postojeći portfolio proizvoda 

obogatili za još jedan priznati brend, nego su na taj način 

učvrstili lidersku poziciju u regionu kad je reč o mrežnom 

video-nadzoru. Ako se tome doda da i Mile sto ne već godi 

nama uspešno posluje sa švedskim Axis-om, baš kao 

i IP Way, onda bi trebalo očekivati još sta bilniju saradnju. 

Potpisali smo ugovor sa svetskim liderom i imaćemo 

pri liku da svojim partnerima ponudimo vrhunska rešenja 

zasnovana na Windows operativnoj platformi. Ovo ne 

zna či da će korisnici Netavis softvera, koji je baziran na 

Linux operativnom sistemu biti na bilo koji način ugroženi. 

Naprotiv, ovo treba shvatiti kao kvalitativno proširenje 

postojećeg portfolija – izjavio je za PSS Valdimir 

Kos, vlasnik firme IP Way. 

IP Way nastavlja da ulaže u edu kaciju svojih zaposlenih. 

U tom cilju svi koji rade u sek toru prodaje i tehničke 

podrške imali su zadatak da završe Milestone treninge 

u Kopenhagenu i polože na predni Milestone ispit, kako bi 

dobili sertifikat „Milestone Advanced Certified“, koji im je 

garancija da su kvalifikovani da edukuju zainteresovane 

partnere. Oni sma traju da je to najbolji način da partnerima 

i korisnicima pruže kvalitetnu podršku za Milestone 

video-menadžment sisteme. Uprkos krizi o kojoj svi priča 

ju, IP Way nastavlja ambiciozno da krći svoj put na tržištu. 

Obuke u trening centru, 

sertifikati u rukama 

O treninzima i Axis akademijama pisali smo nekoliko puta 

u magazinu PSS. Da vas podsetimo, organizovala ih je firma 

IP Way u svom trening centru i uvek su bile dobro 

posećene. Čak toliko dobro, da nije uvek bilo mesta za 

sve zainteresovane, pa su mnogi od njih strpljivo čekali 

da dođu na red. Događalo da se Akademije obnavljaju 

u više ciklusa, a od ove godine IP Way organizuje i Milestone 

profesionalnu obuku, nakon koje polaznici dobijaju 

sertifikat „Milestone Professional Certification“. Obuke se 

sastoje od jednodnevnih treninga, nakon kojih polaznici 

dobijaju sertifikate za poznavanje IP video-menadžmenta 

i Xprotect Professional softverske platforme. 

Nakon završene Milestone 

Advan ced obuke u sedištu 

kom panije Milestone u Kopenhage 

nu, naši predavači su dobili 

ser tifikate i osposobili se 

da po stanu stručni Mi le sto ne 

tre neri. IP Way trening centar 

je tako ozvani čen i ovlašćen 

da orga nizuje stručne treninge, 

a naša firma nastavlja tradiciju lidera na polju edu kacije 

– po tvr dio je Ne nad Paunović iz IP Way. 

Dobra praksa edukacije za sistem-integratore, projektante 

i korisnike sistema IP video-nadzora i ove godine se na - 

stavlja. Prethodnih godina veliki broj polaznika je sa vladao 

inte resantne i korisne Axis, Netavis, Paxton obuke 

u IP Way trening centru, a sada najavljujemo i početak 

se ri ja obu ka za najpoznatiji softver za video-nadzor Milestone 

Xpro tect. Nadamo se da će za sve biti mesta i zato 

ne pro pu sti te jedinstvenu priliku da se prijavite na vreme. 

Više informacija www.ipway.rs/tc 


AKTUELNO 

NETEYE mrežni video-snimači 

sa novim softverom 

Instalaterima su već dobro poznati NETEYE mrežni vi deosnimači, 

sa preinstaliranim i atestiranim Netavis Observer 

softverom baziranim na Linux operativnoj plat formi. 

Međutim, od marta ove godine, ovi snimači se mogu 

nabaviti i sa Milestone softverom. 

U toku su intenzivne pripreme, testira se pouzdanost 

i performanse nakon čega ćemo imati provereni brend 

i u Windows okruženju. S obzirom na činjenicu da Milestone 

trenutno podržava preko 3000 modela IP kamera, 

očekujemo da će instalateri masovnije koristiti NETEYE 

mrežne video-snimače – izjavio je za PSS Bojan Radonjić 

iz firme IP way. 

Srbija trenutno ima više od 130 Agencija. Nacrtom zakona 

dobićemo još dva organa koji će se baviti oblašću regu 

lisanu ovim zakonom – Akademsku mrežu Republike 

Sr bi je (AMRES) i Državnu komunikacionu mrežu (DKM). 

Agencija za KB i KEMZ baviće se bezbednosnom zaštitom 

sistema državnih organa, odnosno svih onih insti tucija 

koje dolaze u kontakt sa zaštićenim i tajnim podacima, 

pripadaće Ministarstva odbrane, ali će raditi samostalno. 

Optimizovani za rad 24 časa tokom 7 dana, sertifikovani 

od strane proizvođača VMS-a, sa kapacitetom za snimanje 

koji se po potrebi može proširiti, NETEYE mrežni video-snimači 

predstavljaju brzu i stabilnu osnovu za mno gobrojne 

zahteve modernog sistema obezbeđenja. Sa više 

od 400 sistema IP video-nadzora baziranog na NETEYE 

mrežnim snimačima (24/7) koji operativno rade u Srbiji, 

Crnoj Gori, BiH i Makedoniji, NETEYE snimači su ide alno 

rešenje za profesionalni IP video-nadzor. 

Više informacija www.ipway.rs/neteye 

Politički analitičar Milan Nikolić kaže da, iako u Srbiji ne 

bi bilo čudno da dobijemo i neku agenciju za krivine na 

krompirima, za ovom postoji realna potreba, dok član odbo 

ra za odbranu i bezbednost Skuštine Srbije iz SRS-a 

Dra gan Todorović oštro kritikuje ovaj predlog. 

Vest u slici 

Agencija za KB i KEMZ 

Uskoro će početi sa radom Agencija za kripto lo šku bezbed 

nost i zaštitu od kompromitujućeg elektro ma gnetnog 

zračenja (KB i KEMZ), obaveštavaju pojedini mediji. 

Nova agencija predviđena je Nacrtom zakona o informacionoj 

bezbednosti, koji se trenutno nalaze u javnoj raspravi. 

„Mećava“ u autobusu GSP-a broj 18 

52 


AKTUELNO 

Akvizicija SANYO 

po ništavanje novih „bus plus“ kartica, a zanimljivo je da 

su do sada otkrivena svega trojica izgrednika i to dvojica 

maloletnika i jedan radnik GSP Beograd. 

Da li zbog nezadovoljstva novim sistemom kontrole 

u grad skom prevozu ili jednostavno obesti tek pojedini 

put nici već pet meseci se obračunavaju sa aparatima. 

Japanska kompanija SANYO je 2010. pridružena kompani 

ji Panasonic, pa od 31. marta 2012. neće više nositi 

na ziv SANYO. Međutim, nemačka kompanija, SANYO 

VIDEO sa sedištem u Arensburgu u Nemačkoj, nije uključena 

u ovu akviziciju, pošto je ova nezavisna nema čka 

kompa ni ja u privatnom vlasništvu. Nemački SANYO će 

dakle na sta viti da bude aktivan učesnik na tržištu vi deonad 

zora i da postoji nezavisno od SANYO Electric-a i Panasonic-a. 

Nemački SANYO uspešno radi od 1974. godine i od tada 

distribuira proizvode različitih proizvođača širom Ne mačke 

i Evrope. Prvi proizvodi koje je ova kompanija distribuirala 

bili su proizvodi istoimene matične kompa nije. 

Da nas je, međutim, SANTEC njihov najvažniji brend. 

Ova kompanija će u budućnosti nastaviti da distribuira 

ne samo svoje već i partnerske proizvode, a korisnicima 

će nuditi i servisne usluge. SANTEC će od februara u ponudi 

umesto SANYO IP kamera imati inovativne SANTEC 

IP kamere. 

Oštećeno 800 bus-plus aparata 

Vandali najčešće razlupaju ekran aparata ili ga izlepe 

nalepnicama, ili mu iščupaju kablove. Uglavnom stradaju 

aparati na zadnjim vratima, pošto se nalaze najdalje od 

vozača koji štetu u takvim situacijama primeti tek kada 

vrati vozilo u garažu. Trudimo se da sva ko oštećenje 

u što kraćem roku saniramo i trenutno aparati u svim 

vo zilima rade. Bitno je napomenuti da ovi aparati funkcioni 

šu čak i kada su naprsli jer se radi o bes kontaktnim 

kar ticama, a ništa im ne mogu ni na lep nice ni bilo kakvi 

spre jovi – ističu u „Bus plusu“ i do daju da podjednako 

stra daju aparati na prigradskim i grad skim linijama. 

U „Bus plusu“ ističu da je rukovanje aparati više nego jednostavno 

i da to neće biti razlog za njihovo uni štavanje. 

Ukoliko se putnik vozi prvom zonom, potrebno je 

samo da prinese kartu čitaču nakon čega će čuti zvučni 

signal. Za drugu zonu putnik prvo treba da izabere tu 

opciju na ekranu aparata, što takođe ne traje duže od 

se kunde. Do kvara može doći jedino ukoliko se išču paju 

kablovi validatora, a ukoliko se to dogodi putnici bi 

mo rali da se čekiraju na drugim vratima. Inače, vozilo u 

kojem su pokvareni validatori, biće isključeno iz sao braćaja. 

Takođe, putnici koji otkucaju kartu u vozilu koje se 

u toku vožnje pokvari imaju pravo da bez čekiranja uđu 

u sledeći autobus – pričaju u „Bus plusu“ i ističu da nove 

kar tice neće važiti za vožnju na noćnim linijama gde će 

se prevoz plaćati, kao i do sada, u autobusu. 

Otpor prema novom sistemu kontrole u javnom prevozu 

postoji čak i u GSP Beograd. Tako su u ovom predu zeću 

sankcionisali radnika koji je pre mesec dana u garaži na 

Karaburmi oštetio čak deset aparata. 

Od 1. Februara, kada je počeo da radi „Bus plus“ sistem, 

po jedinačne GSP karte za prevoz se ne mogu naći na 

svim kioscima, pa su putnici prinuđeni da vožnju plaćaju 

kod vozača. U GSP Beograd ističu da to nije njihova odgo 

vornost, već da su vlasnici kioska odlučili da se snabdeju 

novim „bus plus“ karticama. 

Od kada su prošlog septembra postavljeni u vozilima javnog 

prevoza, takozvani validatori su najmanje 800 puta 

bili na meti vandala. Naime, u približno istom broju vozi 

la gradskog prevoza stradao je barem jedan aparat za 

Mi smo kao i za svaki mesec naručili određen kontigent 

karata, međutim vlasnici kioska su verovatno sma trali 

da im se nabavka tih karata ne isplati. Oni su odlu čili 

da kupe nepersonalizovane „bus plus“ karte koje proda 

ju već od polovine januara, a što se nas tiče, ranije 

odšta m pane GSP karte ćemo rashodovati – kažu u GSP 

Beograd. 


svetskih sajmova 

ISC Ch 

27-02-2012 -- 29-02-2012 

Šangaj, Kina 

Lokacija: Shanghai World Expo 

Exhibition & Convention Center 

Organizator: Reed Exhibitions 

E-mail: isc@reedexpo.com.cn 

www.iscchina.com.cn/ 

Protex Arabia 

28-02-2012 -- 01-03-2012 

Džeda, Saudijska Arabija 

Lokacija: Jeddah Hilton Convention 

Centre 

Organizator: CWC and Al-Harithy 

Company for Exhibitions 

E-mail: ostevens@thecwcgroup.com 

www.protex-arabia.com 

Sicur 2012 

28-02-2012 -- 02-03-2012 

Madrid, Španija 

Lokacija: Feria de Madrid 

Organizator: IFEMA 

E-mail: sicur@ifema.es 

www.sicur.ifema.es 

Safety & Security 

28-02-2012 -- 02-03-2012 

Sofia, Bugarska 

Lokacija: Inter Expo Center 

Organizator: BCCI 

E-mail: fairs@bcci.bg 

www.bcci.bg/fairs/security 

Saudi Safety & Security 

03-03-2012 -- 05-03-2012 

Damam, Saudijska Arabija 

Lokacija: Dharan International 

Exhibitions Centre 

Organizator: BME Global Ltd. 

E-mail: info@bme-global.com 

www.sss-arabia.com 

IFSEC West Africa 

06-03-2012 -- 07-03-2012 

Lagos, Nigerija 

Lokacija: Eko Expo Centre 

E-mail: rossc@montgomeryafrica.com 

www.ifsecwestafrica.com 

KEM 2012 

14-03-2012 -- 15-03-2012 

Helsingborg, Švedska 

Lokacija: Plats 

Organizator: Informationsbolaget 

and others 

E-mail: jonas.nylen@helsingborg.se 

www.kem2012.se 

ISNR Abu Dhabi 

19-03-2012 -- 21-03-2012 

Abu Dabi, UAE 

Lokacija: Abu Dhabi National 

Exhibition Centre 


E-mail: info@isnrabudhabi.com 

www.isnrabudhabi.com 

ISC West 

27-03-2012 -- 29-03-2012 

Las Vegas, SAD 

Lokacija: Sands Expo & Convention 

Center 


E-mail: inquiry@reedexpo.com 

www.iscwest.com 

Intersafe 2012 

31-03-2012 -- 02-04-2012 

Lahor, Pakistan 

Lokacija: Lahore International Expo 

Centre 

Organizator: Messe International 

E-mail: info@messeintl.com 

www.intersafeexpo.com 

Algeria Fire, Safety 

and Security Expo 

16-04-2012 -- 18-04-2012 

Alžir, Alžir 

Lokacija: Expo Center 

Organizator: New-Fields Exhibitions 

E-mail: sylvia.torres@new-fields.net 

www.new-fields.com/afsse5 

Secutech Taipei 

18-04-2012 -- 20-04-2012 

Taipei, Tajvan 

Lokacija: Nangang Exhibition Center 

Organizator: Messe Frankfurt New 

Era Business Media Ltd. 

E-mail: veronica.chen@newera. 

messefrankfurt.com 

www.secutech.com 

Securex 

23-04-2012 -- 26-04-2012 

Poznan, Poljska 

Lokacija: Poznañ International Fair 

Organizator: Poznañ International 

Fair Ltd 

E-mail: info@mtp.pl 

www.securex.pl 

Counter Terror Expo 

25-04-2012 -- 26-04-2012 

London, Velika Britanija 

Lokacija: Olympia - London 

Organizator: Niche Events Ltd 

E-mail: info@niche-events.com 

www.counterterrorexpo.com 

Asis Security Expo 

25-04-2012 -- 26-04-2012 

New York, SAD 

Lokacija: Jacob Javits Convention 

Center 

Organizator: Asis 

E-mail: info@asisnyc.org 

www.asisnyc.org/ 


Safety & Security Pakistan 

2012 

08-05-2012 -- 10-05-2012 

Karači, Pakistan 

Lokacija: Karachi Expo Centre 

Organizator: Pegasus Consultancy Ltd. 

E-mail: info@safesecure.com.pk 

www.safesecurepakistan.com/ 

Ifsec 2012 

14-05-2012 -- 17-05-2012 

Birmingem, Velika Britanija 

Lokacija: NEC Exhibition ground 

Organizator: UBM 

E-mail: peter.poole@ubm.com 

www.ifsec.co.uk 

Seguritec 

17-05-2012 -- 19-05-2012 

Lima, Peru 

Lokacija: Jockey Exposition Center 

Organizator: Thais corporation 

E-mail: thais@amauta.rcp.net.pe 

www.thaiscorp.com/seguritec 

Eliaden 

04-06-2012 -- 07-06-2012 

Lilestrom, Norveška 

Lokacija: Norges Varemesse 

Organizator: Stiftelsen Elektroforum 

E-mail: post@eliaden.no 

www.eliaden.no/ 

Sicherheitsexpo 

04-07-2012 -- 05-07-2012 

Minhen, Nemačka 

Lokacija: Moc München 

Organizator: Netcomm Gmbh 

E-mail: w.richter@sicherheitsexpo.de 

www.sicherheitsexpo.de 

Skydd 2012 

18-09-2012 -- 21-09-2012 

Stokholm, Švedska 

Lokacija: Stockholmsmässan 

Organizator: Stockholmsmässan 

E-mail: magnus.eriksson@ 

stockholmsmassan.se 

www.skydd.net/ 

Sectech 

14-11-2012 -- 15-11-2012 


Lokacija: Scandic Copenhagen Hotel 

Organizator: AR Media International 

E-mail: deniz.baykal@armedia.se 

www.sectech.nu 

Expoprotection 

04-12-2012 -- 07-12-2012 

Paris, Francuska 

Lokacija: Porte de Versailles, Halls 7-2 

and 7-3 

Organizator: Reed Expositions France 

E-mail: beatrice.panizza@reedexpo.fr 

Internet: www.expoprotection.com 

Sectech Oslo 

12-03-2013 -- 13-03-2013 

Oslo, Norveška 

Lokacija: Oslo Kongresscenter 

Organizator: AR Media 


www.sectech.nu 

Prague Fire & Security Days 

2012 

22-05-2012 -- 24-05-2012 

Prag, Češka Republika 

Lokacija: Prague Congress Center 

Organizator: Mascotte Ltd. 

E-mail: info@mascotte.cz 

www.fsdays.cz 

China Police 2012 

22-05-2012 -- 25-05-2012 

Peking, Kina 

Lokacija:China National Convention 

Center 

Organizатоr: China Promotion Ltd 

E-mail: cp@cpexhibition.com 

www.cpexhibition.com 

Ifsec South India 

30-05-2012 -- 01-06-2012 

Bangalor, Indija 

Lokacija: Palace Grounds 

Organizator: UBM 

E-mail: pankaj.jain@ubm.com 

www.ifsecsouthindia.com 

Security Essen 

25-09-2012 -- 28-09-2012 

Esen, Nemačka 

Lokacija: Essen Exhibition Centre 

Organizator: Messe Essen GmbH 

E-mail: christiane.unterberg@messeessen.de 

www.security-messe.de 

Sicurezza 2012 

07-11-2012 -- 09-11-2012 

Milano, Italija 

Lokacija: Fieramilano 

Organizator: Fiera Milano SPA 

E-mail: areatecnica1@fieramilano.it 

www.sicurezza.it 

Transport & Security 

14-11-2012 -- 15-11-2012 

London, Velika Britanija 

Lokacija: Olympia, London 

Organizator: Niche Events 

E-mail: ngreenaway@niche-events.com 

www.transec.com/ 

SecurityUser Expo 

17-09-2013 -- 19-09-2013 


Lokacija: TAP1 

Organizator: AR Media 

E-mail: info@securityuserexpo.com 

www.securityuserexpo.com 

Sectech 2013 

22-10-2013 -- 23-10-2013 

Stokholm, Švedska 

Lokacija: Rica Talk Hotel, Stockholm 

Organizator: AR Media International 


www.sectech.nu/ 


55

AKTUELNO 

Ivana Jovanović 


Bosch ne priznaje recesiju 

Menadžment ove kompanije očekuje dalje povećanje prometa tokom 2012. godine 

više u odnosu na prethodnu 

godinu. Najveći rast prometa 

od 30 posto na 8 milijardi evra 

zabeležio je sektor industrijske 

tehnologije. Sektor robe široke 

potrošnje i građevinske tehnologije 

koji je ostvario promet od 

13 milijardi evra nastavlja sa svojim 

planiranim rastom od 4,3 posto. 

Prema zvaničnim informacijama 

Bosch grupa je u 2011. godini 

premašila planirani nivo rasta. 

Prema preliminarnim podacima ova 

kompanija za razvoj tehnologija 

i pružanje usluga ostvarila je 

u prethodnoj poslovnoj godini 

promet od 51,4 milijarde evra. To je 

za 8,8 procenata više u odnosu na 

2010. godinu. 

Uprkos teškim okolnostima za 

poslovanje, državnim dugovima 

i krizi evra, kao i prirodnim 

katastrofama u Japanu sa 

dramatičnim posledicama, postigli 

smo zavidne rezultate u našoj 

godini jubileja – rekao je Franc 

Ferenbah, predsednik Upravnog 

odbora Bosch-a. Ova kompanija 

je ostvarila najveću stopu rasta od 

2000. godine. 

Više od 300.000 

zaposlenih 

Razvoj poslovanja uticao je i na 

porast broja zaposlenih u Bosch-u 

za skoro 20.000 ljudi, pa trenutno 

kompanija broji nešto više od 

303.000 zaposlenih radnika. Samo 

u Evropi je otvoreno više od 

10.300 radnih mesta, od toga samo 

u Nemačkoj 5.200, u Mađarskoj 

1.700 i u Turskoj 1.600. Značajan rast 

zabeležen je i u azijsko-pacifičkom 

regionu, gde je zaposleno 

8.200 ljudi više nego prethodne 

godine, dok je u Severnoj i Južnoj 

Americi broj zaposlenih uvećan za 

1.200 ljudi. 

Aktivni na međunarodnom 

planu 

Promet kompanije Bosch je u 2011. 

porastao u Evropi za 9,5 procenata 

i iznosi više od 30 milijardi evra, 

pre svega zbog veoma dobrog 

razvoja u Nemačkoj (zabeležen 

rast od 10 posto na 12 milijardi 

evra). U azijsko-pacifičkom regionu 

kompanija je povećala promet 

za skoro 9 procenata na tačno 

12 milijardi evra, a u Severnoj 

i Južnoj Americi za 7 procenata na 

više od 9 milijardi evra. Istovremeno 

Bosch je u prošloj godini proširio 

proizvodnju u Kini i Vijetnamu. 

Ostvaren rast u svim 

sektorima 

Sva tri poslovna sektora su 

uticala na porast prometa: sektor 

automobilske tehnologije je 

prvi put ostvario promet veći od 

30 milijardi evra, što je 8 procenata 

Ambiciozni planovi 

Bosch smatra da će tokom 2012. 

i dalje slabiti svetska ekonomija, 

ali ne očekuje globalnu recesiju. 

Naprotiv, kompanija planira da 

u 2012. godini ostvari rast od 

2,5 procenata. Komentarišući 

situaciju u Evropi Ferenbah je rekao: 

„Da li će doći do stagnacije ili čak 

do recesije, zavisi uglavnom od 

brzog i doslednog sprovođenja 

potrebnih reformi u evro-zoni.“ 

S obzirom na ove okolnosti 

Bosch‐grupa očekuje rast prometa 

od tri do pet procenata. 

U kompaniji planiraju da povećaju 

broj zaposlenih u celom svetu, osim 

u Nemačkoj. 

Investiraju u inovacije 

Bosch je 2011. uložio više od 

četiri milijarde evra u istraživanje 

i razvoj. Početkom prošle 

godine u kompaniji je radilo oko 

39.000 razvojnih inženjera, što je za 

4.500 više u odnosu na prethodnu 

godinu. Samo u azijsko-pacifičkom 

regionu zaposleno je više od 

2.500 inženjera. Ohrabruje podatak 

da je 2011. godine prijavljeno 

4.100 patenata, što je 260 patenata 

više u odnosu na 2010. godinu. 

To znači da se svakodnevno prijavi 

po 16 patenata. 


BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

Dragi čitaoci, 

budite član rubrike 

BusinessPartners – tako ćete biti 

lakše dostupni vašim poslovnim 

partnerima. 

Ispod logotipa svake firme naći ćete 

osnovne podatke. 

I vi pripadate ovoj grupi. 

Zato nas kontaktirajte! 

Pošaljite svoje podatke na: 


pss-magazine@sbb.co.yu 

AVANTI SISTEM d.o.o. 

Timočka 6 

18116 Niš 

tel/fax: +381 18 45 45 107 

+381 18 45 41 521 

www.avantisystem.rs 

info@avantisystem.rs 

Uvoz i distribucija sistema tehnička zaštite 

Boma 

Knićaninova 3 

11 158 Beograd 

office@boma.rs 

www.boma.rs 

tel/fax: +381 11 30 30 840 

+381 11 30 30 838 

Zastupanje, veleprodaja, distribucija, projektovanje, 

izvođenje, inženjering 

Sigurnost Vračar a. d 

Cerska 76a 


tel: +381 11 2836 780; 3047 265 

faks: +381 11 2836 761; 2836 654 

www.sigurnostvracar.co.rs 

office@sigurnostvracar.co.rs 

Biometrija 

Master CCTV centar 

Miloša Bandića 16 

11 080 Zemun 

tel/fax: +381 11 307 6 444 

+381 11 307 6 888 

+381 11 316 7 222 

www.masterbc.co.rs 

masterbc@masterbc.co.rs 

Zvanično najveći distributer sigurnosne opreme 

Tehnomobil Protech 

21000 Novi Sad 

Branimira Ćosića 13 

tel.: +381 21 427 027 

tel./fax: +381 21 531 433 

www.tehnomobil-protech.co.rs 

Detekcija požara, detekcija otrovnih i eksplozivnih 

gasova, kontrola pristupa i evidencija radnog vremena, 

protivprovalni sistemi, video nadzor 

primion Technology AG 

Steinbeisstrasse 2-4 

D-72510 Stetten a.k. Markt 

Germany 

phone +49 (75 73) 952 494 

fax +49 (75 73) 952 110 

www.primion.de 

sidiropoulos@primion.de 

Axis Communications GmbH 

Lilienthalstr. 25 

85399 Hallbergmoos, Germany 

Tel.: +49 811 555 08 44 

Fax: +49 811 555 08 69 

www.axis.com 

kai.niedermeyer@axis.com 

ISC Contact 

Porečka 13 


tel/fax: +381 11 329 3 737 

+381 11 329 3 738 

www.iscc.rs 

www.boschsecurity.rs 

iscc@eunet.rs 

Autorizovani zastupnik za Bosch za SCG 

Bosch Security Systems 

Robert Bosch d.o.o. 

Milutina Milankovića 11a 

11070 Beograd 

tel: +381 11 2052 381 

Fax: +381 11 2052 355 

www.boschsecurity.rs 

RBSM.ST@bosch.com 

Invented for life 

Dallmeier electronic GmbH&C.KG 

Bahnhofstraβe 16 

93047 Regensburg 

Germany 

phone +49 941 8700-0 

fax +49 941 8700-180 

www.dallmeier-electronic.com 

thomas.dallmeier@dallmeier-electronic.com 

IP WAY 

Tetovska 41 


tel/fax: +381 11 308 95 03 

+381 11 308 95 43 

www.ipway.rs 

info@ipway.rs 

Distribucija profesionalne IP video-opreme i softvera za 

video-menadžment i nadzor 

WLS Electronic 

Kraljevačka 5 

11000 Beograd 

tel./fax. + 381 11 309 70 80 

+ 381 11 309 82 72 

mobilni + 381 63 232 014 

www.wls.izlog.org 

wlsbgd@sezampro.rs 

Isporuka i montaža protivprovalnih sistema, kontrole 

pristupa, sistema video-nadzora, automatskih kapija... 

Digital Security 

Španskih boraca 22 

11 070 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 311 8 113 

+381 11 311 5 302 

www.pelco.co.rs 

office@pelco.co.rs 

Zvanični zastupnik za Srbiju i Crnu Goru kompanije 

Indigo Vision 

Salmont d.o.o 

Stojana Aralice 1 

11 077 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 22 80 870 

+381 11 22 80 875 

+381 65 21 34 151 

www.salmont.co.rs 

office@salmont.co.rs 

Manifacture and engeneering of security system 

Siemens d.o.o. Beograd 

Siemens Building Technologies 

Omladinskih brigada 21 

11070 Beograd, Srbija 

tel: + 381 11 20 96 377, fax: + 381 11 20 96 390 

sbt.cs@siemens.com 

www.siemens.co.rs/sbt, www.sbt.siemens.com 

Proizvodnja, projektovanje i montaža integrisanih 

sistema zaštite i sistema automatike u zgradama 


BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

International Counter-Terrorism 

and Protection Training Center 

Serdara Jola Piletića 2 

81000 Podgorica 

tel: +382 20 202 845 

+382 20 203 243 

www.ctp-trainingcenter.com 

www.ctp-trainingcenter@t-com.me 

Špica Centar 

Bulevar Mihaila Pupina 165 V 


tel/fax: +381 11 222 50 70; 222 50 71; 222 50 72 

info@spica.rs 

www.spica.rs 

Sectron 

Jurija Gagarina 11b 

11070 Beograd 

tel: +381 11 22 85 030, +381 11 22 85 031 

fax: +381 11 22 85 032 

www.sectron.co.rs 

office@sectron.co.rs 

Sistemi za automatsku identifikaciju 

security&communication systems 

RAK Security Systems 

Palmira Toljatija 5 

11070 Novi Beograd 

tel/faks: +381 11 2608162 

www.raksecurity.com 

office@raksecurity.com 

Distributer sistema elektronske zaštite. 

Alarm automatika d.o.o 

Gostivarska 25 

11000 Beograd 

tel. +381 11 3976 939 

tel/fax +381 11 3982 992 

e-mail: AABeograd@alarmautomatika.com 

www.alarmautomatika.com 

Izbor proverenih sistema i komponenti potrebnih za 

kreiranje rešenja tehničke zaštite 

Jonik d.o.o. 

11000 Beograd 

Francuska 61-65/III 

tel/fax: +381 11 22 83 056 

+381 11 22 83 086 

www.jonik.rs 

office@jonik.rs 

Evidencija radnog vremena i kontrola pristupa, sistem 

za pozicioniranje i komunikaciju 

Cadex Engineering d.o.o 

Braće Kovač 5a 


tel/fax: +381 11 344 11 35 

+381 11 344 15 79 

www.cadex.co.rs 

cadex@sbb.co.rs 

Projektovanje, ugradnja i održavanje sistema video 

nadzora 

Alarmcentar d.o.o. 

Sarajevska 14/2 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 361 07 41, +381 11 361 08 40 

+381 11 264 37 44, +381 11 264 24 17 

www.alarmcentar.com 

office@alarmcentar.com 

Distributeri protivprovalnih i protivpožarnih sistema, 

kontrole pristupa, video i audio-interfona, video-nadzora 

Ako želite da budete u rubrici 

za direktan kontakt, pošaljite e-mail: 

marketing@pss-magazine.com 

www.pss-magazine.com 

www.pss.magazine-com 

www.pss-magazine.com 

TELEFONI U REDAKCIJI 

011 3771 562 

011 3162 091 

GDE JE ZAPELO SA ZAKONOM O FTO?


59

PSS 48

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?