PSS 59
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
i sabotaže, koja će generisati alarm<br />
ukoliko test impuls izostane. Ali<br />
signali su stigli u formi običnog<br />
teksta, ili u obliku jednostavnog<br />
trenutnog šifrovanja.<br />
Treća generacija<br />
U cilju prevazilaženja ostalih<br />
nedostataka, pojedini proizvođači<br />
su se posvetili razvoju treće<br />
generacije bežičnih alarmnih<br />
sistema. Uređaji koji su se na tržištu<br />
pojavili 2000. nisu više pasivni<br />
prijemnici već omogućavaju<br />
potpunu razmenu podataka.<br />
Ovakvi predajnici, odnosno<br />
prijemnici, funkcionišu kao<br />
radio‐modemi koji šalju i primaju<br />
podatke. Time je otvorena<br />
mogućnost za slanje potvrde<br />
o prijemu alarma preko linka,<br />
obavljanje naprednih test funkcija,<br />
pa čak i nadogradnju firmvera<br />
posebno naprednih detektora<br />
alarma direktno preko linka.<br />
Ovakvi sistemi sa otvorenom<br />
alarmnom radio-vezom u oba<br />
smera nisu morali da se pouzdaju<br />
u redovne test signale. U slučaju<br />
alarma, prenos obaveštenja<br />
se ponavlja sve dok kontroler<br />
ne potvrdi prijem signala. Ova<br />
tehnologija nudi i mogućnost<br />
prilično jednostavnog šifrovanja<br />
linka.<br />
Najveći nedostatak bežičnih<br />
alarmnih sistema treće generacije<br />
verovatno je visoka cena. Naime,<br />
instalacija sistema treće generacije<br />
sa radio-modemima je tri puta<br />
skuplja od jednostavnih predajnika<br />
prve generacije sa pasivnim<br />
prijemom.<br />
SAD i Evropa dominiraju<br />
Mnogi bežični alarmni sistemi koji<br />
se danas mogu kupiti proizvedeni<br />
su u Aziji, gde postoji razvijena<br />
proizvodnja osnovnih sistema sa<br />
pasivnim prijemnicima. Međutim,<br />
alarmni sistemi koji funkcionišu uz<br />
pomoć radio‐modema proizvode<br />
se pre svega za SAD i Evropu.<br />
Sigurnije uz digitalne<br />
tehnologije<br />
Komunikacija u jednom tipičnom<br />
bežičnom alarmnom sistemu<br />
odvija se preko posebnih alarmnih<br />
frekvencija. Obično, za korišćenje<br />
ovih frekvencija ne treba nikakva<br />
dozvola, i njih dele svi drugi<br />
sistemi u okruženju. Kada su<br />
počeli da se koriste bežični alarmi,<br />
većina sistema koristila je opseg<br />
frekvencije od 433 MHz, da bi<br />
se kasnije prešlo na novi opseg<br />
frekvencije od 868 MHz.<br />
S jedne strane, bolji je domet<br />
sistema koji rade na frekvenciji od<br />
oko 433 MHz, ali takvim uređajima<br />
potrebni su duža antena i jači<br />
predajnik. Iz tog razloga danas je<br />
većina proizvođača unapredila<br />
frekvenciju svojih primopredajnika<br />
na 868 MHz. Međutim, kako raste<br />
popularnost bežičnih alarma,<br />
tako raste i potreba za većom<br />
frekvencijom.<br />
„Vreme napada“<br />
U ovom kontekstu, važno je<br />
napomenuti da je bolje kupiti<br />
alarmni sistem sa limitiranom<br />
radio-vezom. Neki ljudi govore<br />
o tzv. vremenu napada, što<br />
označava brzinu komunikacije<br />
alarma preko radio-veze. Ukoliko<br />
je duže vreme napada veća<br />
je i opasnost od radio-buke ili<br />
konkurencije od drugih sistema u<br />
blizini.<br />
Takođe je važno kupiti sistem<br />
koji ima digitalnu komunikaciju<br />
preko alarmnog linka. Nekada su<br />
analogni signali stvarali pozitivnu<br />
interferenciju, pri čemu je dolazilo<br />
do međusobnog pojačavanja<br />
signala, što je u nepovoljnim<br />
okolnostima dovodilo do aktiviranja<br />
alarmnog prijemnika i generisanja<br />
lažnog alarma. Ovaj problem se<br />
može izbeći ukoliko se uvede<br />
obavezno digitalno bit strimovanje<br />
za aktiviranje alarma.<br />
PROŠIRENI OPSEG SA<br />
REPETITORIMA<br />
U poslednje vreme srećemo<br />
se sa fenomenom povezivanja<br />
bežičnih uređaja u lanac<br />
uređaja koji funkcionišu kao<br />
međusobni repetitori. Na taj<br />
način se mogu prevazići<br />
prethodna ograničenja<br />
opsega. U zavisnosti od načina<br />
organizacije može se reći da<br />
veza alarma obično može<br />
da opslužuje vezu od najviše<br />
500 metara od jedne do druge<br />
tačke.<br />
Pri povezivanju jedinica<br />
u lanac korisnik se približava<br />
vrsti komunikacije podataka<br />
koja postoji u informatičkim<br />
mrežama preduzeća. Ovde<br />
svi učesnici u saobraćaju<br />
dobijaju adresu i uspostavlja<br />
se fiksna (statička) tabela<br />
rutiranja koji se distribuira do<br />
uređaja povezanih u mrežu.<br />
Preko tabele radio-uređaji<br />
dobijaju informaciju kako<br />
da tretiraju dolazni signal<br />
alarma – u zavisnosti od adrese<br />
prijemnika.<br />
Ovakav sistem se može, na<br />
primer, primeniti kod instalacija<br />
u velikim robnim kućama,<br />
tržnim centrima, javnom<br />
prevozu i sličnim aplikacijama.<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
23
Change language