You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
torijal“ kao takav potpuno obesmišljen, takoreći doveden<br />
do apsurda. Iako je postavljen na javnu platformu, može<br />
se reći da Sunset više podseća na isečak iz intervjua sa<br />
zaštićenim svedokom, nego na tipičan jutjub video.<br />
Nije teško pretpostaviti zašto se Nemanja odlučuje<br />
da ovaj deo sebe zadrži za sebe, u sredini gde su<br />
rodne uloge bespogovorno potčinjene patrijarhalnom,<br />
heteronormativnom ustrojenju. U tom kontekstu, drag<br />
je posebno polarizujuća pojava, budući da je ideja hegemonog<br />
maskuliniteta toliko rasprostranjena, da je<br />
poželjna čak i među pripadnicima LGBTQ+ populacije,<br />
a transfobija predstavlja sasvim prihvatljiv društveni<br />
model. S druge strane, zahvaljujući emisijama poput<br />
RuPaul’s Drag Race i sličnim fenomenima, u poslednjih<br />
nekoliko godina drag je uspeo da zauzme mesto u okviru<br />
popularne kulture i na taj način dopre do šire publike,<br />
odnosno da se donekle komercijalizuje. Međutim,<br />
unutar tradicionalističkih sistema zemalja „jugoistočne<br />
Evrope“, drag kultura se percepira kao perfidan uvoz sa<br />
„liberalističkog Zapada“ (iako odavno postoji na ovim<br />
prostorima) i kao nešto što bi bilo poželjno „suzbiti“ ili<br />
čak potpuno iskoreniti. U kovitlacu medijskog licemerja<br />
nekoliko nedelja uoči Beogradskog Prajda, u Srbiji se<br />
ironično negovao privid tog istog zaziranog liberalizma<br />
i slika koja je usrdno odašiljana u svet bila je slika „većinski<br />
tolerantne Srbije“ (no ta „većinska tolerancija“ je<br />
vrlo lako bila urušena jednostavnom pojavom narodne<br />
nošnje u okviru Šetnje, kada je postalo jasno da štovana<br />
srpska tradicija ne pripada svima podjednako).<br />
Ovaj nesklad između društvenih okolnosti i promovisanih<br />
slika društvenih okolnosti, dovodi do pojave<br />
paradoksa koji prožimaju Nemanjine radove. U oba slučaja<br />
on je tu, u raznobojnoj drag šminki, ali njegovo prisustvo<br />
je na neki način osujećeno. Frustracija koja se<br />
posledično javlja zbog nametnute distance, predstavlja<br />
odblesak frustracije koju Nemanja neminovno oseća<br />
jer biva uskraćen za priliku da deli svoj izraz sa svetom<br />
66 67<br />
i primoran da se krije. Kada nam se obraća u okviru „tutorijala“,<br />
on ne progovara sopstvenim glasom, već modifikovanim<br />
vokalom karikaturalno duboke (maskuline!)<br />
frekvencije. Kada izrađuje autoportret, on ostavlja trag<br />
ne svog, već „nacrtanog lica“ na polimorfnom, raznobojnom<br />
materijalu. Međutim, ipak ostvaruje veoma konkretnu,<br />
promišljenu reprezentaciju, jer on je taj koji fizički<br />
uranja u tkaninu i ostavlja otisak, koji je sam konstruisao.<br />
No, istovremeno, može se i protumačiti da tkanina deluje<br />
kao svojevrsni prigušivač i ultimativno odstranjuje tragove<br />
drag šminke sa Nemanjinog lica, onemogućujući mu<br />
da radi ono što želi i bude ono što jeste.
Change language