Biogas Safety first!

Opšti zahtevi
Različiti rizični činioci i materijali takođe mogu nastati
tokom tretmana otpada. Oni mogu uključivati nečistoće
(primese), leševe životinja ili otpad iz bolnica, doktorske
prakse ili domaćinstava gde ima bolesnih ljudi ili
ljudi kojima treba nega (npr. korišćeni špricevi i kanile).
Biološke činioce mogu predstavljati i glodari, ptice ili
druge životinje i njihov izmet.
4.5. Opasnosti od električne opreme
Niz električne opreme se koristi u biogas postrojenjima
(oprema za kontrolu, CHP jedinica, pumpe, mešači,
merni instrumenti, itd.). U određenim okolnostima,
ova oprema može imati negativan efekat na zdravlje
kao rezultat opasnosti vezanih za električnu opremu
zbog prisustva električne energije.
Opasnost od električnog šoka ili luka koje prouzrokuje
električni šok kroz telo nekog pojedinca ili
putem bljeska iz luka.
Primer: oštećeni električni kablovi na mešačima
Opasnost od električnog ili magnetnog polja od
iritantnih efekata na ljudsko telo koje stvara protok
indukovane struje uzrokovane električnim poljem,
indukovanom strujom ili magnetnim poljima. Ovi
efekti nastaju na frekvencijama do 30 kHz (opseg
niske frekvencije).
Primer: elektromagnetsko, električno i magnetno
zračenje iz generatora CHP jedinice (opasnost za
ljude sa pejsmejkerima).
Opasnost od statičkog elektriciteta kojeg prouzrokuje
električni šok prilikom pražnjenja statičkog
elektriciteta.
4.6. Mehaničke opasnosti
Mehaničke opasnosti obično nisu karakteristične za
tehnologiju vezanu za biogas. Međutim, najčešća vrsta
nesreća u biogas postrojenjima spada u mehaničke
opasnosti: padanje, udarac, lom, posekotina.
Crne tačke za nesreću s ovim u vezi podrazumevaju
rad na silosu ili drugim mestima za rad na visini, rad u
blizini delova koji se rotiraju (npr. sistema za napajanje)
ili rad u blizini vozila koja se kreću (rizik od gaženja).
Nesreće su posebno verovatne tokom radova na održavanju
ili popravkama ukoliko su preduzete neodgovarajuće
mere zaštite.
4.7. Opasnosti od gasa
Biogas je mešavina različitih gasova čija koncentracija
može da se razlikuje u zavisnosti od postrojenja koje
je u pitanju. Ključni sastojci biogasa su prikazani u nastavku
teksta, kao i njihove osobine povezane sa rizikom
po zdravlje (videti Tabelu 2).
Granica izloženosti radnog mesta (TRGS 900, 2016) ili
granica izloženosti zanimanja (OEL) je prosečna koncentracija
neke supstance u vazduhu na radnom mestu
tokom određenog vremena u kojem se ne očekuje
izazivanje nikakve akutne ili hronične štete po zdravlje
zaposlenih. Po pravilu, granica se postavlja na osnovu
pretpostavke da izloženost traje osam sati dnevno, pet
dana u nedelji tokom radnog staža.
Granica izloženosti radnog mesta se predstavlja u jedinicama
mg / m³ i ml / m³ (ppm – delova po milionu).
Tabela 2: Osobine gasovitih sastojaka biogasa. Izvori: (TRGS 900, 2016) i (SVLFG, 2016)
Osobine Opasna atmosfera Granica izloženosti
radnog mesta
CO 2
Bezbojan gas bez mirisa. Teži od vazduha. 8 % v / v, opasnost od gušenja. 5 500 ppm
NH 3
Bezbojan gas oštrog mirisa. Lakši od vazduha. U količinama preko 30–40 ppm može iritirati sluzokožu,
respiratorni trakt i oči.
U količinama preko 1000 ppm, poteškoće s disanjem,
možda i gubljenje svesti.
20 ppm
CH 4
Bezbojan gas bez mirisa. Lakši od vazduha. 4,4 – 16,5 % -
H 2
S
Visoko otrovan, bezbojan gas. Teži od vazduha.
Smrdi na pokvarena jaja.
U koncentraciji preko 200 ppm, gubi se čulo mirisa i gas se više
ne oseća. U koncentracijama preko 700 ppm, udisanje vodonik
sulfida može dovesti do zastoja u disanju.
5 ppm
14