Biogas Safety first!

Opšti zahtevi
normalnog rada kao ni u slučaju neke nesreće. Uticaji
na životnu sredinu se najčešće događaju zbog
organskih materija i hranljivih materija. Ukoliko neki
rezervoar propušta, na primer, velike količine organski
zagađenih tečnosti dospevaju u životnu sredinu. Mikroorganizmi
razgrađuju visokoorganske materije (velike
količine kiseonika), koristeći kiseonik na taj način.
Sadržaj sa značajno smanjenom količinom kiseonika
može da dovede do smrti riblje populacije. Ukoliko velike
količine supstrata dospeju u životnu sredinu, postoji
značajan rizik od eutrofikacije vodenih površina.
Upotreba pomoćnih sredstava (pogledati odeljak o
opasnim supstancama) takođe sa sobom nosi rizik od
opasnosti po životnu sredinu. Na primer, ukoliko se
mešavina elemenata u tragovima izlije u vodene površine
može biti visoko otrovna za vodene organizme i
imati dugoročan uticaj.
4.2. Opasnosti po zdravlje
U svetlu mogućih izvora opasnosti koji su pomenuti u
prethodnom tekstu, nemoguće je u potpunosti isključiti
opasnost po zdravlje operatera, zaposlenih i trećih
strana. Ove opasnosti po zdravlje mogu se podeliti u
četiri kategorije: opasne supstance, opasnost od električnih
uređaja, mehaničke opasnosti i opasnosti od
eksplozije i požara.
Opasnosti po zdravlje koje nastaju zbog supstanci
koje se nalaze u biogasu takođe se moraju uzeti u obzir
(videti odeljak o opasnosti od gasa).
4.3. Opasne materije
Opasne supstance su materije, materijali ili mešavine
koje pokazuju određene opasne osobine. Takve opasne
osobine uključuju “opasne po zdravlje”, “otrovne”,
“veoma otrovne”, “korozivne”, “pojačavaju osetljivost” i
“kancerogene”. Opasne supstance mogu biti u obliku
čvrstih materija, tečnosti, raspršivača ili gasova.
Opasnosti vezane za upotrebu aditiva i pomoćnih
materija sa opasnim osobinama (npr. kancerogene
mešavine i mešavine otrovne po plodnost elemenata
u tragovima).
Opasnosti koje nastaju tokom zamene filtera za
aktivan ugljenik.
4.4. Biološki činioci
Prema Međunarodnoj organizaciji rada (Hurst & Kirby,
2004), biološki činioci su svi mikroorganizmi, ćelijske
kulture ili ljudski endoparaziti koji mogu uzrokovati
neku infekciju, alergiju, škodljivost ili na neki drugi
način dovesti ljudsko zdravlje u opasnost. U biogas
postrojenjima, ovi biološki činioci mogu se naći u napajanju,
digestatima i kondenzatima biogasa.
Unos bioloških činilaca kroz respiratorni trakt, prenošenjem
s ruku na usta, kontaktom s kožom / sluzokožom,
posekotinom i ubodima važan je za procenu
mogućih opasnosti.
U nastavku su dati primeri opasnosti koje mogu nastati
zbog bioloških činilaca tokom proizvodnje biogasa:
Udisanje prašine ili raspršivača koji sadrže buđ,
bakterije ili endotoksini, na primer iz, silaže ili
suvog izmeta pernatih životinja koji su postali
vlažni (SVLFG, 2016).
Ukoliko se aktivnosti obavljaju sa vidno buđavim
otpadom, nemoguće je isključiti akutne otrovne
efekte usled udisanja mikotoksina ili drugih
mikrobioloških metaboličkih proizvoda (TRBA 214,
2013).
Dodatne opasnosti koje mogu nastati u postrojenjima
gde se koriste drugi supstrati osim kultura namenjenih
proizvodnji energije, tečnog gnojiva i čvrstog gnojiva:
biološki činioci u ko-supstratima (npr. patogeni); kontakt
rukom tokom sortiranja.
Opasne supstance koje se posebno mogu očekivati u
biogas postrojenjima su biogas, pomoćna sredstva,
ulja, aktivni ugljenik, otpadne vode iz silaža, gnojivo,
otpad i biološki činioci.
Tipične opasnosti uključuju:
Rizik od gušenja i / ili trovanja otpadnim gasovima
/ biogasom u oblastima gde se snabdeva
sirovinama. Otpuštanje visokootrovnih gasova kao
što je vodonik sulfid u oblast snabdevanja, posebno
tokom mešanja, kao rezultat reakcija između
sirovina.
Izvor: Martina Bräsel
13