Otok priča

Ljudi su se skupili u većem broju, i Lovro je mogao čuti kako nešto
dovlače. Prije nego što su se začuli prvi udarci čekića, shvatio je
što se događa. Zakovali su im vrata i prozore kako bi bili sigurni da
neće izaći. Djeca koja su bila u lošem stanju nisu bila svjesna što se
događa, Lovro je znao da mora ostati pribran i hrabar zbog njih. Kada
je zadnja daska zabijena, i kada je već odavno zamro svaki udarac
čekića, Kekezi su ostali živi zakovani u kući koja je do maloprije bila
utočište i ognjište, a sada je značila njihov mogući kraj. Na kući je
vapnom stajalo napisano upozorenje:
„Kužna kuća - ne približavaj se!“
Kako su dani prolazili, situacija je bivala sve gora, a djeci temperatura
nikako nije padala, a Domica je bila toliko onemoćala da više nije
mogla piti niti govoriti. Jedina radost tih dana je bio kućni ljubimackanarinac,
čiji bi pjev makar na trenutak razveselio najmlađe.
Jedne večeri dok su ležali u mraku, na malom kuhinjskom prozoru
začulo se kucanje. Lovro je odmah skočio i polako odškrinuo prozor.
Vani je ugledao doktorovu majku koja mu je u ruke gurnula nekakav
paketić. Od tada im je svaki dan nosila hranu, ali i budila nadu da
nisu posve sami.
Zaveslaj po zaveslaj, otac i sin su vodili
utrku s vremenom, a Lovro se samo
nadao da nije prekasno
Bolest još nije prolazila, a djeca i Domica su razvijali sve ozbiljnije
simptome. Okružen tim užasom, bespomoćan i osjećajući bijes,
Lovre je već pomišljao učiniti ono najgore kada je netko zakucao na
kuhinjski prozor. Svi su se trgnuli jer je ovo bilo drugačije kucanje od
onoga doktorove majke. Bio je to Fabrio, prijatelj koji im je poručio
da će im dati gajetu da idu do Splita, ali trebaju krenuti odmah dok
je noć, i dok ih nitko ne može primijeti.
29